Danas je Đurđevdan, praznik koji nosi uspomenu na Svetog Đorđa i označava granicu između zime i leta. Međutim, dok budete pevušili melodiju pesme „Đurđevdan“, setite se i ove priče.
Čuli ste za „voz smrti“? U njemu je navodno nastala pesma uz koju danas pijemo i slavimo.
„Ederlezi“ je popularna tradicionalna romska folk pesma nastala na Balkanu, a naslov je ponela po romskom prazniku Ederlezi – proslavi proleća. Međutim, „Đurđevdan“, verzija koju je pevalo Bijelo dugme, pominje se u mnogo drugačijem kontekstu – priči iz 1942. kad je policija NDH naredila da se Srbima pripremi „đurđevdanski uranak“ u Sarajevu.
„Šestog maja, na Đurđevdan, otvaraju se vrata ćelije u zatvoru Beledija i ustaša još sa vrata kaže: ‘Ajte Srbi, Đurđevdanski uranak'“, pričao je profesor doktor Žarko Vidović, preživeli svedok koji je sa još 3.000 Srba i muslimana koji su podržavali Srbe bio zatočen u sarajevskim kazamatima.
Pridružili su im se sapatnici iz logora Beledije, Ćemaluše i Centralnog i Gradskog zatvora kao i kasarne Vojvode Stepe. Kolone su se susrele na Obali Kulina bana gde su dočekali voz smrti – koji je putovao za Jasenovac.
„Na vagonima je pisalo: 7 konja ili 40 vojnika, a nas su smeštali po 200 ljudi u jedan vagon, tako da u njima nije bilo mesta ni za stajanje, a kamoli za sedenje. Nije bilo ni dovoljno vazduha, a o vodi i hrani i da ne govorimo“ – svedoči Žarko Vidović, a prenosi RTS.
Na putu prema kazamatu zatočenici u vagonima bez hrane i vode počeli su da padaju u krize zbog straha i neizvesnosti. Legenda kaže da je u opštem haosu, jedan od njih, za koga se tvrdi da je bio član sarajevske „Sloge“, u sopstvenoj nemoći, iz ponosa i prkosa, prvi put zapevao „Proljeće na moje rame slijeće, đurđevak zeleni, svima osim meni – Đurđevdan je!“.
Po dostupnim svedočenjima, ustaše su zbog pesme „Đurđevdan“ zatvorile sve prozore na vagonima, a zatvorenici su ostali bez vazduha na malom prostoru, zbijeni jedni do drugih. Od 3.000 zarobljenika koliko je krenulo iz Sarajeva, do logora je stiglo oko 2.000. Svaki treći zarobljenik je umro od gladi, iscrpljenosti, bolesti… A novi pakao – Jasenovac, tek ih je čekao…
Đurđevdan – tekst
Proljeće na moje rame slijeće
Đurđevak zeleni
Đurđevak zeleni
Svima osim meni
Drumovi odoše, a ja osta
Nema zvijezde Danice
Nema zvijezde Danice
Moje saputnice
‘Ej, kome sada moja draga
Na đurđevak miriše?
Na đurđevak miriše
Meni nikad više
‘Ej, evo zore, evo zore
Bogu da se pomolim
Evo zore, evo zore
‘Ej, Đurđevdan je
A ja nisam s onom koju volim
Ej, evo zore, evo zore
Bogu da se pomolim
Evo zore, evo zore
Ej, Đurđevdan je
A ja nisam s onom koju volim
Hej, kome sada, moja draga
Na đurđevak miriše
Na đurđevak miriše
Meni nikad više
Njeno ime neka se spominje
Svakog drugog dana
Svakog drugog dana
Osim Đurđevdana
Ej, evo zore, evo zore
Bogu da se pomolim
Evo zore, evo zore
Ej, Đurđevdan je
A ja nisam s onom koju volim
‘Ej, evo zore, evo zore
Bogu da se pomolim
Evo zore, evo zore
Ej, Đurđevdan je
A ja nisam s onom koju volim
A ja nisam s onom koju volim
A ja nisam s onom koju volim
Izvor: nova.rs
