loading...
Sombor.info

Sombor.info

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Popunjavanje rupa u plaćanju doprinosa moglo bi da bude produženo na 2019. Na spisku 246 firmi, iz budžeta 5,76 milijardi dinara

ZA poslednje tri godine, otkad je država počela da povezuje staž zaposlenima čije gazde nisu poštovale zakon, do danas, povezano je gotovo 90.000 godina. Na spisku se našlo 246 firmi, a iz državne kase u te svrhe otišlo je 5,76 milijardi dinara.

Do kraja godine moguće je po zaključku Vlade da firme podnose zahteve za svoje radnike uz dostavljanje svih potrebnih dokaza. Pošto veliki broj zaposlenih još nije rešio problem, očekuje se da će rok biti produžen.

Ovim radnicima se staž uplaćuje na najnižu osnovicu, i po tom osnovu je 31.213 radnika rešilo problem i ostvarilo pravo na penziju. Ispunjavali su uslov po godinama života, ali su imali problem sa stažom osiguranja zbog neplaćenih doprinosa.

Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, smatra da veliki broj ljudi i dalje nije rešio ovaj problem.

- Datum ne bi trebalo da bude "zakucan" za kraj godine, jer, osim nepovezanog staža postoji i veliki broj radnika kojima nisu isplaćene zarade - kaže naša sagovornica. - U početku i zaposleni i poslodavci nisu želeli da se upuštaju u povezivanje, a kako vreme odmiče počeli su da se vode devizom "daj šta daš". U pitanju su uglavnom nekada veliki giganti koji su zapošljavali veliki broj ljudi.

Savić tvrdi da se krug ne zatvara sa propalim i preduzećima u restrukturiranju, pošto i danas velike i uspešne firme često ne uplaćuju redovno doprinose.

Država je ovako privremeno preuzela obaveze poslodavaca, kako bi omogućila zaposlenima da ostvare pravo na penziju, ali time poslodavci nisu trajno oslobođeni obaveze, već ih Poreska uprava i dalje zadužuje i naplaćuje potraživanja po osnovu doprinosa za te periode. Razlika do punog iznosa doprinosa reguliše se u postupku konačnog rešavanja statusa preduzeća.

Za Zorana Mihajlovića, potpredsednika Veća Saveza smostalnih sindikata Srbije, radnici su povezivanjem staža po najnižoj osnovici drastično oštećeni.

Pročitajte još - Kraj radnog veka: Dame na poslu šest meseci duže

- Najveći problem je kod onih koji imaju velike rupe u stažu - kaže Mihajlović. - Njihove penzije će biti male, a većina će dobiti i kaznene poene zbog odlaska u prevremenu penziju.

Postoje, tvrdi naš sagovornik, i radnici kojima nije odgovaralo da im se doprinosi uplaćuju na najnižu osnovicu, pa su se odlučili za sud i tužili gazdu.

ZBOG PENZIJE DUŽI ROK

UKOLIKO prema podacima PIO fonda staž nije povezan svima koji su u međuvremenu predali zahtev za penziju, Ministarstvo privrede će predložiti da se i u 2019. godini pod istim uslovima povezuje staž. To važi za firme koje su u procesu privatizacije, preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju invalidnih lica, kao i ona u kojima je pokrenut stečaj.

Izvor: novosti.rs

Ovakav kupus je nešto najbolje što ste do sada probali.

Potrebno je:

1 glavica kiselog kupusa
špic rebra oko pola kilograma
malo ovčijeg suvog mesa
malo kobasice
1 glavica crnog luka
biber
lovorov list
parčence dimljene slanine
2,3 krompira

Priprema:

Mašću namažite lonac u kojem ćete spremati kupus. Kupus isecite na krupnije komade. Na dno lonca poređajte jedan red kupusa, oko pola glavice. Preko kupusa stavite na komade isečena špic rebra sa sve kostima. Potom ukoliko imate stavite i komad ovčijeg suvog mesa. Onda dodajte i kobasicu isečenu ka krupnije komade i crni luk na kockice. Potom dodaje biber i lovorov list.

Isecite i ostatak kiselog kupusa i prekrijte sve. Uzmite jedan komad dimljene slanine. Iseckajte ga na šnite i stavite odozgo. Kako se kupus bude kuvao tako će slanina puštati masnoću pa neće biti potrebno da se dodatno dodajte masti. Nalijte vode da ogrezne i stavite da se krčal. Potrebno je da se kuva oko 3 sata. Možete ga kuvati na ringli ili u rerni.

Nakon oko 2 sata dodajte dobro opran krompir u ljusci i stavite da se kuvaju zajedno sa kupusom još oko sat vremena.
Kad ovako spremite krompir nema potrebe da uz ovo jelo jedete hleb.

Izvor: Slobodan Zivkov

nedelja, 16 decembar 2018 00:00

Kakvo nas vreme očekuje u narednih par dana?

Prema prognozama Republičkog Hidrometeorološkog zavoda za nedelju, 16. decembra će biti veoma hladno sa minimalnom temperaturom od -3 °C, dok maksimalna dnevna neće biti iznad 0 °C.

Preovladavaće pretežno oblačno vreme sa umerenim snegom u većini krajeva, a do kraja dana se očekuje postepen prestanak padavina i delimično razvezdravanje. Duvaće slab do umeren vetar, zapadni i severozapadni. Narandžasto upozorenje za sneg i led će važiti do nedelje.

Nastavak padavina i povećanje snežnog pokrivača se očekuje tokom narednih dana, kada će biti veoma oblačno i hladno sa snegom gde temperatura neće prelaziti 0 °C. Zbog niske oblačnosti, u ponedeljak se očekuje i pojava magle u pojedinim delovima Vojvodine. Biće veoma hladno sa najmanjom temperaturom od -3 °C, a najvećom dnevnom od -1 °C.

U utorak će vreme biti slično kao i prethodnih dana sa snežnim padavinama i temperaturom koja neće prelaziti iznad -1°C i najmanjom od -2 °C. Zbog ciklona sa Mediterana koji povlači i hladniju vazdušnu masu sa severa, noći će biti veoma hladne sa naletima vetra.

Prema prognozama meteorologa visina snežnog pokrivača u Bačkoj biće i do 40cm. Ovakvo vreme će se zadržati do srede, 19. decembra kada će sneg polako prestati da pada, ali će se zadržati hladno vreme sa temperaturama koje neće preći 1 °C.

subota, 15 decembar 2018 00:00

Mladi masovno odlaze iz Srbije

Predsednik SSSS Ljubisav Orbović izjavio je da oko 60 hiljada ljudi iz Srbije godišnje ode u inostranstvo u potrazi za poslom i boljim životom i njihov broj se stalno povećava.

Među njima su pretežno mladi ljudi.

– O tome se priča tiho i krajnje je vreme da počnemo da govorimo otvoreno i tražimo rešenja. Radi se o ozbiljnom problemu, jer ćemo ostati zemlja bez mladih ljudi. Već sada je prosek starosti preko 43 godine i ako se taj proces ne zaustavi, neće imati ko da radi – upozorio je Orbović, posle zajedničke sednice Socijalno-ekonomskih saveta Srbije i Vojvodine, prve u poslednjih 15 godina.

Posao, pristojna plata i životna perspektiva za sebe i članove porodica, najčešći su razlozi zbog kojih se ljudi odlučuju da potraže sreću u drugim zemljama.

Članovima dva saveta ministar finansija Siniša Mali predočio je detalje programa strukturnih reformi u naredne četiri godine. Članovi dva SES-a nisu želeli da podrobnije govore novinarima o pojedinostima tog programa, jer, kažu, tek treba da ga dobiju. Dogovoreno je da dva saveta više i bolje sarađuju u narednom periodu, a u nastavku zajednički su organizovali konferenciju o problemima zaposlenih i tržišta rada.

Izvor: Danas

Slovenački parlament ove sedmice je izglasao odluku da minimalna neto plata u toj zemlji iznosi 700 evra, što je skoro dvostruko više od sadašnje prosečne plate u Srbiji (između 379 i 400 evra).

Naredne godine, neto plata u Sloveniji će iznositi 667 evra, (sada je 638), a 2020. 700. Sa 56 glasova za i bez glasa protiv u parlamentu koji broji 90 poslanika, usvojena je odluka za koju su slovenački poslodavci upozorili da će uticati negativno na zapošljavanje.

Ipak je prevagnula reč sindikata, koji su ukazivali na visoke dobiti slovenačkih preduzeća poslednjih godina, zbog kojih je ta zemlja beležila i visok privredni rast. Ove godine očekuju 4,4 odsto rasta, nakon 4,9 odsto rasta u 2017.

Izvor: Blic.rs

Svako od nas, posebno žene, ne voli kada nam kućna bela tehnika, dobije žućkastu boju.

Isto važi i za stare televizore i monitore, kućišta kompjutera, tastature… pogledate oko sebe, a sve ima neku žutu boju i nije vam jasno kako se to desilo kad redovno brišete prašinu.

Kako i zašto se desilo, nije bitno, važno je da postoji jedan stari trik ili recept, ko ga kako nazove, koji rešava ovaj problem.

Isključite uređaj iz struje, sklonite sve sa njega, ako je moguće pomerite ga od zida, ili ako su u pitanju televizori i monitori, premestite na sto na kom će te obaviti detaljnu operaciju čišćenja i izbeljivanje.

Potrebno je uređaj ,pre procesa izbeljivanja, obrisati od prašine. To možete uraditi praškom ili vlažnom krpom, potrudite se da obrišete sve delove prašine kako bi ste videli na kojim mestima ima najviše žutila.

Uzmite pumpicu u koju ste prethodno sipali sirće, može razblaženo u razmeri 1:10, ili čisto, ako mislite da je previše žuto.

Poprskajte pumpicom ceo uređaj, osim delova koji idu u struju, ili u slučaju tv i monitora, onaj deo gde tečnost može ući u unutrašnjost aparata.

Uzmite čist sunđer i prebrišite uređaj, možete koristiti i onu zelenu stranu, ne bojite se da će izgrebati ili oštetiti, čak i ako su u pitanju aparati koji su ofarbani u ovu modernu inox boju.

Ostavite da deluje 30 minuta, zatim vlažnim sunđerom obrišite uređaj, i odmah posušite pamučnom krpom.

Ukoliko niste zadovoljni postignutim rezultatima, postupak možete ponoviti odmah ,s tim što morate ostaviti da deluje duže, ili razmisliti o alternativi, a to je da umesto sirćeta koristite limun, isečen na pola, kojim ćete premazati ceo uređaj, ili umesto sirćeta, u pumpicu sipati izbeljivač, razblažen u razmeri 1:10.

Izbeljivač obavezno razblažite, da ne bi oštetili ruke, ili koristite rukavice.

Izvor: recepti-i-zdravlje.xyz

Zoran Purić, predsedavajući Socijalno-ekonomskog saveta, predložio je da predsedavajući za 2019. godinu bude iz reda lokalne samouprave i to član Gradskog veća za oblast finansija i privrede Sava Dojić. Drugih predloga nije bilo, te je jednoglasno izabran. Zoran Purić se zahvalio na saradnji u prethodnoj godini i istakao kako je Savet uvek uspeo jednoglasno da donese zaključke, bez obzira na probleme u dijalogu i nesuglasice proistekle iz različitih mišljenja članova Saveta.

Sastanku su pored članova saveta prisustvovali Sekula Tanjević, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje i Mihajlo Škorić, direktor Centra za socijalni rad Sombor, koji su tom prilikom istakli da Nacionalna služba za zapošljavanje i Centar za socijalni rad nastavljaju saradnju u cilju smanjenja korisnika nosilaca prava centra i evidencije lica u nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Nacionalna služba za zapošljavanje filijala Sombor, sprovodi značajne mere u cilju smanjenja nezaposlenosti i prekvalifikacije radne snage, kako bi zadovoljili potražnju poslodavaca. Te mere su : javni radovi, stručna praksa, sistem obuke, samozapošljavanje.

Na 12. sednici Socijalno-ekonomskog saveta grada Sombora, koja je održana dana 13.12.2018. godine, prisustvovali su: član Gradskog veća za oblast finansija i privrede Sava Dojić, Zoran Purić ispred SSS Sombor, Dušan Đuruvija ispred SSS Sombor, Tomislav Bošnjak ispred Poslodavaca Vojvodine, Zlatko Štrangar ispred Poslodavaca Vojvodine i Siniša Stričević ispred UGS Nezavisnost.

Uz podršku grada Sombora, a u organizaciji humanitarne organizacije Karitas, MUP RS – Sektora za vanredne situacije i Kancelarije za javna ulaganja u Velikoj sali Skupštine opštine danas je održan trening za učitelje i nastavnike geografije na temu Obrazovni sistem u prevenciji i smanjenju rizika od prirodnih nepogoda.

U okviru projekta Smanjenje rizika od prirodnih katastrofa sprovodi se edukacija dece u osnovnim školama. Osim edukacije dece, organizovani su i treninzi za učitelje, a jedan takav održan je i u Somboru.

Zamenik gradonačelnice Antonio Ratković pozdravio je prisutne i izrazio zahvalnost organizatorima. „Sigurno je bitno da učitelji svoje znanje prenesu na decu, jer smo svedoci klimatskih promena i bitno je da svi mi budemo obučeni, pre svega, u slučaju poplava jer je to nepogoda koja najviše preti našem području. Najbolje je da se deca od malih nogu uče kako da se ponašaju u takvim situacijama i da se upoznaju koliko je bitno da se zaštiti naša životna sredina. Svaki dinar uložen u preventivno delovanje štedi 7 dinara za rekonstrukciju koja se desi nakon katastrofa“ istakao je Antonio Ratković.

Prisutne učitelje i nastavnike geografije, predstavnica Karitas-a Jovana Lončarević upoznala je sa najbitnijim pojmovima o prirodnim katastrofama, sistemom zaštite i spasavanja, merama i aktivnostima koje se preduzimaju u situacijama da se neka od prirodnih katastrofa desi.

Po završetku treninga učitelji su dobili edukativni materijal za sve učenike prvog razreda koji mogu da koriste u daljem toku nastave u okviru različitih predmeta.
Edukativni materijal čine tri bojanke i dve slikovnice. Bojanke o poplavama, požarima i zemljotresima kroz bojenje, igru, rešavanje testova i lakih zadataka, đake uči o merama i aktivnostima samozaštite, navedenim prirodnim katastrofama, kao i aktivnostima zaštite životne sredine. Slikovnice o požarima i poplavama prilagođene su i deci sa smetnjama u razvoju , i kroz ilustraciju đacima dočaravaju opasnosti poplava i požara, kao i aktivnosti koje smeju i treba da preduzmu da bi se zaštitili u slučaju da se nađu u rizičnoj situaciji.

U Novom Sadu je juče u 76. godini života posle kratke i teške bolesti preminuo dr Živorad Smiljanić, odbornik u SO Apatin, dugogodišnji predsednik Opštine Apatin, nekadašnji predsednik Skupštine Vojvodine.

Dr Živorad Smiljanić je rođen 1942. godine u Zaječaru. Osnovnu školu je završio u Apatinu, gimnaziju u Somboru, a Medicinski fakultet u Zagrebu. Specijalizirao je ginekologiju u Beogradu.

Po završenom fakultetu od 1969. godine počeo je da radi u Domu zdravlja u Apatinu. Već sledeće godine izabran je za direktora te ustanove, na čijem se čelu nalazio tri decenije.

Smiljanić će ostati upamćen kao dugogodišnji član Socijalističke partije Srbije. Na čelu Skupštine AP Vojvodine, kao njen predsednik bio je Od 1996. do 2000 godine. U tom periodu izabran je i za predsednika Upravnog odbora Kliničkog centra u Novom Sadu. Od 1992. do 1996. godine bio sekretar zdravlja u Izvršnom veću AP Vojvodine. U četiri mandata bio je poslanik u Skupštini AP Vojvodine, a u jednom mandatu savezni poslanik i narodni poslanik u Skupštini Srbije. U nekoliko navrata bio je predsednik Opštinskog odbora i Okružnog odbora SPS-a u Apatinu i u Zapadnobačkom upravnom okrugu, a pet puta je biran za čelnog čoveka opštine Apatin.

Iza sebe je ostavio suprugu Nevenku, dve ćerke i petero unučadi. Komemorativni skup povodom smrti dr Živorada Smiljanića, biće održan u nedelju 16. decembra u 11 časova, u velikoj sali Doma kulture, a sahrana od 14 časova na gradskom groblju u Apatinu.

Izvor: RTV

U apatinskom Domu zdravlja javnosti je predstavljen izgled renoviranih i moderno opremljenih prostorija Školice za trudnice, koja počinje sa radom u ponedeljak 17. decembra. Prostorije se nalaze u zgradi dečijeg dispanzera Doma zdravlja.

Prvo predavanje će biti održano sa početkom u 17 časova, a iz Doma zdravlja podsećaju da je ovaj ciklus namenjen svim trudnicama od šestog meseca trudnoće. U ovom ciklusu, koji će trajati tokom decembra i januara, biće održano ukupno sedam predavanja.

Buduće majke će, pored znanja korisnih za boravak u porodilištu i negu bebe po dolasku kući, biti u prilici da dobiju i niz zanimljivih i vrednih poklona od strane kompanija koje su podržale apatinsku školicu za trudnice.

Status vršioca dužnosti trenutno u Srbiji ima 215 službenika, a postupci za popunjavanje tih položaja u organima državne uprave i službama Vlade putem internog, odnosno javnog konkursa, nisu pokrenuti za sve pozicije, navode za portal Danas u Službi za upravljanje kadrovima Vlade Srbije.

 

Razlog koji je Vlada navela za takvo stanje u njenim službama jeste da je pokretanje postupka popunjavanja položaja uslovljeno dostavljanjem predloga rukovodioca državnog organa. Sličan odgovor portal Danasa dobio je i na konstataciju da status vršioca dužnosti u Srbiji nije samo kratak, prelazni, period i to za većinu ovih službenika.

„Ukupan broj položaja u kojima se nalaze lica u statusu vršioca dužnosti kojima je po dva ili više puta produžen status vršioca dužnosti za još tri meseca je 167. Produžavanje v.d. statusa na još tri meseca bilo je uslovljeno pokrenutim internim ili javnim konkursom koji nisu okončani zbog propisane procedure“, navodi SUK za portal Danasa.

Većina direktora vladinih kancelarija i drugih institucija već nekoliko godina je konstantno u v.d. stanju, među kojima je i Marko Đurić, kao direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, koji je i vršilac dužnosti već četiri godine.

 

Podsetimo, nedavno usvojen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima u svojim odredbama definiše da „vršioci dužnosti koji su postavljeni na položaj do početka primene ovog zakona ostaju na dužnosti do isteka vremena na koji su postavljeni, a najduže do 1. jula 2019. godine“.

Pre donošenja ovih izmena ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić najavio je da će Zakon sadržati rešenje problema brojnih statusa vršioca dužnosti.

„Najveći fokus ćemo posvetiti tim v.d. stanjima. Ne bih želeo da pravdam jednu takvu situaciju, ali želim da ukažem na činjenicu da je u prethodnom periodu fokus aktivnosti bio na odgovornijem pristupu konkursima i iznalaženju adekvatnih kadrova za ta odgovorna mesta“, objasnio je tada Ružić.

Iz Centra za evropske politike kažu da je pridržavanje zakona ključno za izvođenje države iz, kako oni navode, „v.d. stanja“.

„Predložene izmene i dopune Zakona o državnim službenicima koje su prošle nedelje usvojene u Skupštini ulivaju nam nadu da će Vlada u 2019. možda krenuti da rešava jedan od najvećih problema državne uprave – visok stepen politizacije“, ističe istraživač u CEP-u i stručnjak za reformu javne uprave Vladimir Mihajlović.

Prema njegovim rečima, ključno je rešiti problem zloupotrebe instituta vršioca dužnosti.

„Trenutno stanje u kom je dve trećine državnih službenika na položaju u v.d. stanju je postalo neodrživo. Umesto stručnjaka koji bi trebalo da budu motori pokretači državne uprave, u praksi imamo taoce sistema koji na svaka tri meseca strepe da li će biti žrtvovani zarad nekih političkih dogovora ili će dobiti produženje ugovora na još tri meseca“, naglasio je Mihajlović.

Dodaje da bi zakon, koji je Narodna skupština usvojila, trebalo da onemogući nastavak ove prakse. Ističe, da imajući u vidu da će ovakvim izmenama ministrima biti oduzeta velika diskreciona moć, ostaje da se vidi da li će se i na koji način ovo u praksi zaista implementirati.

A da je trenutno stanje u državnim službama loše svedoče i rezultati istraživanja sa WeBER projekta, koji CEP sprovodi u saradnji sa partnerima iz regiona Zapadnog Balkana, prema kojima je Srbija na najgoroj poziciji u regionu kada je u pitanju pokazatelj „efektivne zaštite pozicije visokog državnog službenika od neželjenog političkog uticaja“, odnosno na skali od nula do pet Srbija je ocenjena najnižom ocenom – nulom.

Kako je naveo CEP, tim praćenjem reforme javne uprave ustanovljeno je da je 94 odsto postavljenja na najviša radna mesta u državnoj upravi od polovine 2017. do polovine 2018. zapravo bilo postavljanje vršilaca dužnosti.

„Brojna lica postavljena na ovaj način drže se u v.d. statusu daleko duže nego što zakon predviđa. Ovakva praksa ozbiljno podriva temelje vladavine prava i dovodi do izrazite politizacije na visokom službeničkom nivou, budući da se vršioci dužnosti postavljaju potpuno diskreciono, bez konkursa”, kaže Milena Lazarević, programska direktorka CEP-a.

Lazarević ističe da je jedna od glavnih preporuka našoj Vladi, a koju daje izveštaj za Srbiju „PAR Monitor 2017/2018“, jeste da hitno prekine sa praksom ponovljenih postavljenja vršilaca dužnosti i da počne sa postavljanjima državnih službenika na položaj u skladu sa postojećim zakonskim odredbama.

„Tek onda ćemo moći da verujemo da će i novine koje predviđa novi zakon koji je upravo usvojen i zaista biti sprovedene i dati željene efekte, umesto da se pretvore u sopstvenu suprotnost. Neophodno je praćenje implementacije, i tu civilno društvo i mediji imaju ključnu ulogu“, istakla je programska direktorka CEP-a.

Izvor: Danas.rs

Veoma ukusna kombinacija susama, tunjevine, majoneza i belog luka.

Posna verzija ali ako ne postite može i sa mrsnim majonezom.
Odlična kao prilog, ali meni često i kao obrok salata. Uživajte u finom ukusu.

Sastojci i priprema:

– 1,300 g krompira
– 200 g posnog majoneza (može i više ako volite kremastiju salatu)
– 100 g pečenog susama
– 200 g tunjevine iz konzerve (bilo koje)
– veza peršunovog lišća
– 2 čena belog luka (može i u prahu)
– 1 – 2 kašičice soli (tunjevina i majonez su već slani)
– 2 kašičice sirćeta

Krompir skuvajte u ljusci, pa ga ogulite i isecite na kocke. Susam propržite. Izmešajte majonez, tunjevinu (i ulje iz konzerve), izrendan beli luk, iseckano lišće, sirće, posolite pa izmešajte sa krompirom.

Poslužite odmah ali je najbolje da odstoji sat vremena da se ukusi otpuste. Prijatno.

Izvor: serpica.net

U skladu sa akcijom besplatnih preventivnih pregleda koju je pokrenulo Ministarstvo zdravlja u nedelju (16.12.) u periodu od 08 do 16 časova Opšta bolnica „Dr Radivoj Simonović“ Sombor organizuje grupu preventivnih pregleda koju sačinjavaju:

1. Pulmološki pregled, RTG pluća po uputu lekara,
2. Oftalmološki pregled,
3. Laboratorijske analize – tumor markeri debelog creva CEA i Ca 19.9.

Pulmološki pregled i RTG pluća obavljaće se u Specijalističkoj ambulanti za plućne bolesti (PLUĆNA AMBULANTA) Odeljenja za plućne bolesti Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“Sombor, Vojovđanska 75.

Oftalmološki pregled i analize tumor markera obavljaće se u prostorijama zgrade Specijalističkih ambulanti Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Sombor, ulica Vojvođanska 75, Sombor.

Preglede mogu obaviti svi zainteresovani građani, dakle i oni građani koji nemaju regulisano zdravstveno osiguranje.

U dvorište firme "Agroplod" iz Stapara, bačena je eksplozivna naprava, a tom prilikom srećom niko nije povređen. Naneta je samo materijalna šteta, a oštećeni su automobili i kancelarije.

Incident se dogodio u noći između nedelje i ponedeljka u Ulici Miloša Obilića 8, a kamere firme su ga zabeležile.

Na snimku se vidi kako muškarac koji ima kapuljaču na glavi baca eksplozivnu napravu u dvorište i kako dolazi do eksplozije.

Vlasnici preduzeća "Agroplod" potvrdili su da je došlo do incidenta, međutim tačan motiv napada do sada nije utvrđen.

Izvor: blic.rs

U ime grada Sombora gradonačelnica Dušanka Golubović je potpisala ugovor sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave za uspostavljanje jedinstvenog upravnog mesta.

Sombor je jedan od sedam gradova koji su dobili odobrenje za realizaciju ovog projekta. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je dodelilo sredstva u iznosu od 7.000.000,00 dinara, a grad Sombor sufinansira 10% u iznosu od 700.000,00 dinara.

Ovim projektom će se olakšati i pojednostaviti procedure za građane tako što će se poslovi koje obavlja jedan ili više različitih organa objediniti. Na jednom mestu će stranka moći da obavi administrativne postupke iz domena građanskih stanja, zaštite životne sredine, urbanizma i imovinsko-pravnih poslova, društvenih delatnosti, lokalnog ekonomskog razvoja, ruralnog razvoja, komunalno stambenih poslova, saobraćaja i lokalne poreske administracije. Sredstva su namenjena za rekonstrukciju postojeće sale uslužnog centra i obuku zaposlenih.

Na 15.sednici Privrednog saveta grada Sombora, članovi saveta su upoznati sa statističkim i ekonomskim pokazateljima poslovanja grada Sombora u prethodnom periodu, sa preduzetim merama zapošljavanja, planom Budžeta za 2019. godinu i Nacrtom plana kapitalnih investicija za narednu godinu.

Prema statističkim pokazateljima, broj nezaposlenih lica se u protekle 3 godine smanjio, broj novootvorenih privrednih subjekata je povećan, a sve je veći broj upravo novoregistrovanih privatnih preduzetnika. Ovo je rezultat dobre saradnje privrednih subjekata i grada koji se trudi da što manje optereti preduzetnike.

Predstavnike privrednika su najviše zanimala ulaganja u putnu infrastrukturu. Sava Dojić, član gradskog veća za oblast finansija i privrede, je istakao da se za narednu godinu izdvaja 108 miliona dinara za održavanje puteva pod ingerencijom lokalne samouprave, što je znatno povećanje u odnosu na prethodne godine.

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović je rekla da je lokalna samouprava imala mogućnost da naplaćuje naknadu za upotrebu opštinskih i lokalnih puteva, ali da to ni do danas nisu uradili, jer bi to predstavljalo dodatno opterećenje za privredu. Što se tiče kapitalnih ulaganja gradonačelnica Golubović je istakla da se pored planiranih 1.545.560,00 dinara iz sopstvenih sredstava očekuju i ulaganja iz Uprave za kapitalna ulaganja, Ministarstva privrede i jedan deo preko IPA fondova.

„Ovo je jedan dugoročan proces koji, pre svega, treba da se zasniva na Strategiji održivog razvoja. Sledeće godine idemo u izradu novog Strateškog dokumenta i veoma je važno da svako bude uključen i iskaže svoje potrebe, jer na bazi tog dokumenta treba da se prave akcioni planovi po godinama i onda, prema tome projektujemo i finansiramo“ rekla je Dušanka Golubović i dodala da je zato veoma važna saradnja sa privredom.

Učešće u radu 15. Sednice Privrednog saveta, pored gradonačelnice Dušanke Golubović i gradskog većnika za oblast finansija i privrede Save Dojića, uzeli su Slobodan Lovrić ispred d.o.o. „Sinagoga“, Jeca Ilić ispred d.o.o. „Meteor-Commerce“, Aleksandar Lalić ispred d.o.o. „Agricom company group“, Panto Petrović direktor AMK „Magnet“ ,Ljubica Prokin direktor sektora za finansije d.o.o. „Fiorano“ , Nikola Paskaš direktor regiona za poslove sa stanovništvom OTP banke, Zoran Ogrizović direktor d.o.o. „Oris“, Dejan Tepavac direktor d.o.o. „Tepkos“, Mihael Plac šef Odseka za lokalni ekonomski razvoj i podršku ulaganjima i Sonja Konjević pomoćnik načelnika Odeljenja za privredu, turizam i LER.

U kabinetu Predsednika opštine Odžaci danas su potpisani Ugovori za bespovratna sredstva za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom u iznosu od 3.000.000 dinara.

Konkurs je bio namenjen mladim bračnim parovima iz opštine Odžaci koji žele da ostanu na selu i tamo zasnuju porodicu. Pristiglo je 6 prijava, a nakon razmatranja istih, Komisija je predložila Opštinskom veću da se sredstva odobre porodicama Sič iz Bogojeva i Jovčić iz Karavukova, što je Veće i prihvatilo.

Javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava za sufinansiranje mera populacione politike je raspisao Kabinet Ministra bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku, a opština Odžaci je sa Apatinom, Somborom i Suboticom zajedničkim projektom aplicirala na Javni poziv sa ciljem da se roditelji ohrabre na proširenje porodice i i isti je ocenjen kao jedan od najboljih.

Predsednica opštine Odžaci mr Latinka Vasiljković je nakon potpisivanja i uručenja ugovora istakla da je ovo važan dan za porodice Sič i Jovčić koje će rešiti važno životno pitanje i obećala da će posetiti porodice kada se usele u svoje nove domove.

Iako izbor sva četiri zamenika Zaštitnika građana predstoji, još uvek se ne zna nijedno ime koje će Zaštitnik predložiti Skupštini, jedino je izvesno da se Miloš Janković neće naći na toj funkciji jer istekom drugog mandata on ne može biti ponovo biran.

 

Ovaj procedura ne bi trebalo da uspori rad institucije a u planu su i druge kadrovske izmene sa ciljem da se efikasnije radi na uspostavljanju vladavine prava, zaštiti medijskih sloboda i imovinsko-pravne sigurnosti, saznali smo iz razgovora sa ombudsmanom Zoranom Pašalićem.

Od pre dve nedelje Zaštitnik građana više nema nijednog zamenika a po zakonskoj proceduri Pašalić treba da predloži Narodnoj Skupštini ljude koji mogu biti izabrani na te funkcije, o čemu će konačnu reč dati poslanici. Konkretna imena, kaže, još uvek nije izabrao.

– Kada sam došao na funkciju zatekao sam četiri zamenika koje je izabrao prethodni Zaštitnik, u ovih godinu i po dana mog mandata, jedan zamenica, Vladana Jović, je napustila tu poziciju, otišla na drugi posao a ostalima je nedavno istekao mandat. Robertu Sepiju i Gordani Stevanović je to prvi mandat i mogu biti ponovo birani, a Miloš Janković je već dva puta izabran tako da on više ne može biti kandidat za tu funkciju. Još uvek nisam predložio nikog, ne postoji zakonski rok za to ali potrudiću se da to bude najbrže moguće. Ne mogu da kažem ništa loše o dosadašnjim zamenicima i verivatno će neka rešenja biit u tom krugu, objašnjava nam Pašalić. On naglašava i da ovaj proces ne usporava rad institucije jer, iako se ona personalizuje kroz jednu ličnost, zaposleni odgovaraju na pritužbe građana. Kako bi se na tome radilo efikasnije u planu je i nova sistematizacija za postojećih 90 zaposlenih ali i verovatno zapošljavanje novih ljudi – pa tek onda izbor zamenika.

– Skupština je odobrila novu sistematizaciju, kada to okončamo raspisaćemo i konkurs za ljude koji nam nedostaju, a potom ćemo zajedno predložiti zamenike. Instuticija mora da se prilagođava potrebama građana, ističe ombudsman. On ukazuje da su potrebe građana do sada pokazale da najviše problema ima iz imovinsko-pravne i socijalno-ekonomske tematike zato će mnogo više aktivnosti morati da se usmeri u tom pravcu.

– Sve je više pritužbi iz ove oblasti – na rad izvršitelja, na neefikasni rad pojedinih sudova, upravnih i izvršnih organa, a svakako ćemo morati da radimo na oblastima koje su za Srbiju zacrtane kao problematične. To podrazumeva poboljšanja u sferi pravosuđa, i ovde je vrlo važno naglasiti da nikome ne pada na pamet da se meša u nezavisno sudstvo, ali ombudsmani mogu da pružaju pomoć da se reše problemi dužine trajanja postupka, zloupotrebe procesnih ovlašćenja i neizvršenja sudskih odluka, naglašava Zaštitinik, dodajući da se četvrtina građana koja mu se obrati žali upravo na ove segmente.

S obzirom da se jedna od primedbi EU odnosi na korupciju, Pašalić objašnjava da i institucija Zaštitnika treba da pomogne u radu Agencije za borbu protiv korupcije a posebnu zaštiti treba pružiti uzbunjivačima.

– To su izuzetno hrabri ljudi koji su rizikovali svoj posao i egzistenciju svoje porodice, i njih treba apsolutno zaštititi, ako oni oni oktriju nedostatke institucija u kojimas rade i mogu potpuno slobodno da kažu to što primete to ubrzava izgradnju sistema u društvu a cilj je da da dođemo na nivo koji je ne samo zahtev Evropske Unije nego i poželjan da bi naša država bolje funkcionisala, zaključuje Pašalić. Odgovarajući na pitanje da li i kako Zaštitinik može da pomogne u svakom konkretnom slučaju kada su prava građana narušena, kao što su situacije kada je recimo uzbunjivač otpušten sa posla ili doživljava pritiske, Pašalić kaže da osim što može da, afirmiše i podrži uzbunjivača, može da se oglasi u svakom pojedinačnom slučaju nakon što utvrdi sve činjenice.

„Nedopustiv svaki vidi pritisaka na novinare“

Osim navedenih oblasti u kojima Zaštitinik građana mora da deluje efikasnije, Pašalić kao neophodno vidi odbranu medijskih sloboda, i položaja novinara kako u smislu njihovog ekonomskog i socijalno statusa gde Zaštitnik može da pomogne upućivanjem preporuka državi i medijskim organizacijama ali i sprečavanjem svakog vida napada i nasilja.

– Nasilje nad novinarima je apsolutno nedopustivo, ne samo napadi i vređanje veći i svaka vrsta pritisaka, naša institucija će se tu uvek pojavljivati ne da arbitrira ali kao sagovornik novinarskim udruženjima, sa kojima smo održali jedan sastanak i treba da izgradimo zajedničku platformu, ukazuje on.

Izvor: Danas

Gradska uprava grada Sombora u okviru Gradskog uslužnog centra (prijemna kancelarija i pisarnica), šalter 2. i 3., vrši prijem podnetih prijava, zahteva, žalbi i drugih podnesaka, kao i izdavanja poreskih uverenja iz nadležnosti Odeljenja lokalne poreske administracije. Počev od ponedeljka, 17. decembra 2018. godine, na istim šalterima dežuraće i službeno lice Odeljenja lokalne poreske administracije koje će u toku radnog vremena pružati sve potrebne informacije poreskim obveznicima.

Na ovaj način biće omogućeno da građani, na jednom mestu, u okviru šaltera 2. i 3. Gradskog uslužnog centra u zgradi Županije, brže i lakše dobiju sve potrebne informacije i ostvare svoja prava iz nadležnosti Lokalne poreske administracije Gradske uprave grada Sombora.

Ovako organizovan način rada je samo jedan u nizu koraka koje Gradska uprava grada Sombora preduzima u cilju unapređenja primene principa dobre uprave na lokalnom nivou – efikasnost i dostupnost usluga lokalne samouprave.

četvrtak, 13 decembar 2018 00:00

U Somboru nova hapšenja zbog marihuane

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru uhapsili G. D. (1999) zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.

Pretresom stana i drugih prostorija, koje osumnjičeni koristi, pronađena je manja količina marihuane.

Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 časova, nakon čega će uz krivičnu prijavu biti priveden Višem javnom tužilaštvu u Somboru.

Nejednakost građana po visini dohotka (dohodovna nejednakost) u Srbiji je najveća u Evropi i merena džini koeficijentom poslednje tri godine iznosi 38 (što veći koeficijent veća nejednakost), rečeno je na simpozijumu „Nejednakost u Srbiji“ u organizaciji Srpske akademije nauka i umetnosti.

 

Kod nas 20 odsto najimućnijih imaju devet puta veća primanja od 20 odsto stanovništva sa najmanjim prihodima.

Za takvu situaciju prema mišljenju Mihaila Arandarenka, profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, zaslužni su slabi efekti poreskog sistema i socijalnih transfera.

„U Srbiji porezi smanjuju nejednakost za samo 2,7 poena, dok u zemljama EU u proseku smanjuju za četiri. Takođe i efekat penzija na smanjenje nejednakosti je mnogo manji nego u EU. U Srbiji penzije smanjuju džini koeficijent za 10,9 poena, a u EU za 17,2 iako su izdvajanja za penzije u odnosu na BDP Srbije veća od proseka EU“, objasnio je Arandarenko.

Da je sa stanovišta jednakosti poreski i sistem socijalne zaštite neadekvatan pokazuje i to što je nejednakost u Srbiji pre poreza i socijalnih transfera slična kao i u EU, a nakon njih veoma visoka. Jedno od čestih objašnjenja je da je u Srbiji siva ekonomija velika, da se ne plaća porez pa ni država nema para za socijalu. Međutim, Arandarenko otkriva da Srbija kroz poreze u odnosu na BDP prikuplja koliko i stare članice EU, a više nego nove članice.

„Recimo, Slovenija i Slovačka imaju džini koeficijent 25, među najmanjima u Evropi, a prikupljaju isti iznos sredstava kroz poreze u odnosu na BDP kao Srbija. Očigledno da nešto nije u redu sa poreskim sistemom i socijalnim transferima“, napominje on dodajući da je poreski sistem Srbije kreiran početkom 2000-ih na tadašnjim neoliberalnim načelima da poreska osnovica bude što šira, odnosno da svi, bogati i siromašni, plaćaju porez, da bude jednostavan za naplatu i da se što više prikuplja porezima na potrošnju. Prema rečima Arandarenka, to je bio klasičan izbor za siromašne zemlje u koje je Srbija tada klasifikovana i umesto da se poredi sa evropskim poređena je sa afričkim i azijskim zemljama. Otuda danas raskorak između poreskog sistema Srbije i sistema u EU. U Srbiji 52 odsto ukupnih poreskih prihoda dolazi od PDV-a koji je regresivan, više opterećuje siromašne od bogatih, dok u EU PDV daje 34 odsto poreskih prihoda. S druge strane direktni porezi, kao što su porezi na rad, dobit, imovinu koji su progresivni, više opterećuju bogate nego siromašne, u Srbiji daju 16 odsto ukupnih prihoda, a u EU 33 odsto.

Arandarenko ističe da je sistem porodičnih transfera „okrutan“ prema porodicama sa puno dece.

„Porodice sa petoro dece nemaju pravo ni na dečju pomoć ni na roditeljski dodatak. Navodno razlog je to što porodice imaju toliko dece zbog neodgovornosti roditelja i da je to prema standardima Svetske zdravstvene organizacije. Ja to nisam našao u dokumentima SZO, ali recimo Austrija daje sve veću pomoć do 15. deteta, a od 15. nadalje jednako za svako dete“, napominje Arandarenko. Takođe, socijalni transferi u Srbiji su izuzetno niski, a najčešći izgovor države je da se nema para.

Prema podacima Jelene Žarković, profesorke na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, na osnovu uporedne studije o nejednakosti u Srbiji i bivšim zemljama Jugoslavije, recimo u Sloveniji i Srbiji oko tri odsto populacije prima novčanu socijalnu pomoć, ali u Sloveniji ona iznosi 25 odsto, a u Srbiji osam odsto prosečne plate. Dečiji dodatak u Srbiji prima 19 odsto dece, a u Sloveniji 86 odsto, a prema njenim rečima javio se i predlog da se daje svima bez obzira na imovinsko stanje roditelja.

Međutim, za nejednakost u nekoj zemlji najvažniji je porez na dohodak. Dok Srbija važi za zemlju sa jedinstvenom stopom poreza na dohodak građana, koji je do 2007. godine bio čak i regresivan (veće opterećenje na najmanje plate) dok nije uveden nulti poreski razred.

„Tokom devedesetih u Srbiji je pokušano sa uvođenjem sintetičkog poreza sa progresivnom skalom, ali zbog ekonomske situacije ta dobra ideja je propala. Od 2000. kao i u drugim istočnoevropskim zemljama išlo se na jedinstvenu poresku stopu kako bi se investitorima poslao signal da su to povoljne destinacije za investicije. Eksperti su bili za to da se poveća konkurentnost zemlje, a sindikati se nisu bunili protiv toga“, objašnjava ona. S druge strane, Slovenija je odmah po raspadu SFRJ uvela moderan progresivan sistem oporezivanja sa pet razreda i stopama od 16 do 50 odsto uz poreska izuzeća. I u Sloveniji se raspravljalo o jedinstvenoj poreskoj stopi, ali nakon puno razgovora i protivljenja sindikata od toga se odustalo“, kaže Žarković ističući da je za razliku od Srbije u Sloveniji vođena široka javna debata o reformama i kao rezultat Slovenija je izbegla šok terapije i u ekonomiji i u socijalnoj politici i danas ima najmanju nejednakost u Evropi.

Izvor: Danas

Hrskavo svinjsko pečenje koje se priprema na poseban način.

Potrebno je:

Komad svinjskog mesa sa kožom
krompir
prašak za pecivo
so
biber
svinjska mast

Priprema:

Komad svinjskog mesa sa kožicom izbodite nekim oštrim predmetom i isecite po dužini kožicu na kockice. Takođe sa druge strane zasecite meso malo.

Nakon toga uzmite parašak za pecivo i pospite po kožici pa utrljajte u meso. Potom ravnomerno utrljajte so, vodite računa da uđe i u meso i to isto uradite i sa druge strane. Tako usoljeno stavite u foliju i ostavite da stoji 24 sata.

Izvadite meso iz folije, prekrijte ga ubrusom da pokupite lepo višak vode sa korice. Potom premažite crvenom paprikom, biberom.

Isti postupak ponovite i sa druge strane. Ponovo malo posolite. Potom uzmite svinjsku mast, i to najbolje onu koja je sa dna, koja ima sitne mrvice od čvaraka, i utrljajte u meso sa obe strane.

Potom stavite još malo bibera i soli.

Krompir oljuštite i isecite na veća rebra. U tepsiju stavite žicu i meso stavite na žicu. Dodajre vodu i svinjsku mast.

Na kožu dodajte još malo masti. Stavite da se peče na najvišu temperaturu. Pecite 35 minuta uz povremeno okretanje. Nakon sat vremena izvadite meso iz tepsije, stavite krompir u masnoću koja se skupila u tepsiji i začinite krompire.

Preko njih vratite meso. Pecite još nekih pola sata. Ostavite da se ohladi i uživajte u fantastičnom ručku za celu porodicu.

Izvor: Tonchy Shultz

Organizator turnira Rvački klub “Radnički” Sombor. Datum, vreme i mesto održavanja turnira 15. decembar 2018. godine, 11:30 časova Gradska hala “Mostonga”.

Merenja: 14. decembra (petak) na mestu održavanja turnira u periodu 19:00-20:00; 15.decembar 2018. godine (subota) na mestu održavanja turnira u periodu 10:00:10.30

Kategorije

Muškarci: 2011-2012/ 22kg

2009-2010/ 27kg, 30 kg, 37kg, 41kg, 50kg

2007-2008/ 28kg, 34kg, 37kg, 41kg, 45kg, 50kg

2005-2006/ 46kg, 50kg, 55kg, 70kg

2003-2004/ 52kg, 57kg, 68kg, 85kg

Žene: 2009-2010/ 25kg

Strani klubovi su u obavezi da dostave odobrenje za nastup na ovom turniru, dobijeno od strane svoje nacionalne federacije! Nagrade: za 1, 2. i 3. plasirani će osvojiti medalje, a najuspešniji strani takmičar, najuspešniji domaći takmičar i najuspešniji takmičar biće nagrađeni peharima. Za eventualne povrede takmičara i nestale stvari u toku održavanja turnira organizator ne odgovara.

Kontakt osobe: Igor Frgić, tel: +381 62 788812, Milan Marić, tel: +381 63 8229120

Izvor: Novi Radio Sombor

Vozovi kojima putuju Somborci i stanovnici okolnih mesta topli su i udobni, ali je zato slika stanica na kojima putnici čekaju te vozove sasvim drugačija.
Umesto u zagrejanoj čekaonici ili barem pod kakvim takvim krovom putnici koji u Kljajićevu čekaju vozove za Novi Sad ili Sombor nemaju gde da sklone ni od hladnoće ni od kiše.

"Uglavnom jeste hladno, jer više čekaonice nema, ali snalazimo se. Nema otpravnika vozova u čekaonici polupani prozori i vrata. Ja se ne sećam kada je to bilo drugačije" kaže Milana Končalović.

"Bilo je uređeno, čekaonica zagrejana, toplo, a okolina stanice bila je kao bašta. A sada svaku noć se ovde polupa neki od prozora. Sakupljaju se tu noću, razbijaju, bacaju. Čak više noću nema ni svetla na stanici a uveče u sedam i deset ide voz i ljudi tu čekaju u mraku", kaže Vlado Bojanić.

Željeznička stanica u Čonoplji izgleda kao da je napuštena decenijama, a na njoj svakodnevno Čonopljanci čekaju vozove koji kroz njihovu stanicu prolaze desetak puta tokom dana.

"Bilo je nekada puno đaka, radnika koji su putovali u Sombor. A sada su ostali samo zidovi. Kako izgleda čekati voz u čekaonici u kojoj nema ni prozora ni vrata? Pa bolje je biti napolju nego unutra na promaji", kaže Milan Glumac.

Prvi Voz u Sombor je ušao 1869. godine kada je za saobraćaj otvorena pruga Horgoš - Subotica- Sombor. Prvih decenija XX veka svako selo imalo je svoju željezničku stanicu. Danas vozovi prolaze i staju samo u Kljajićevu, Čonoplji, Svetozaru Miletiću, Alekse Šantiću i salašima Bukovac.

Kada će biti obnovljena željeznička stanica u Čonoplji, Somboru i drugim mestima? To pitanje postavili smo preduzeću Infrastruktura željeznica Srbije. Nekoliko puta. I pismeno i usmeno, ali odgovor ni posle tri nedelje nismo dobili.

Izvor: RTV

Pokrajinska sekretarka za finansije Smiljka Jovanović danas je u Velikoj sali Skupštine APV, uručila 70 ugovora kojim se dodeljuju bespovratna sredstva u ukupnom iznosu od 98,7 miliona dinara, korisnicima koji su ostvarili pravo na finansijsku podršku po osnovu drugog ovogodišnjeg javnog konkursa za dodelu sredstava Pokrajinskog sekretarijata za finansije u 2018. godini za učešće u sufinansiranju projekata koji se finansiraju iz fondova Evropske unije.

Grad Sombor je na ovaj konkurs aplicirao sa tri projekta „POBOLJŠANJE PREKOGRANIČNOG PUTA IZMEĐU BAJE I SOMBORA II – SO-BAJA 2“, „SOCIJALNO PREDUZETNIŠTVO ZA ŽENE U RURALNIM PODRUČJIMA – WOMEN TO SAVE“, i „RAZVOJ TURIZMA ZASNOVAN NA LOKALNIM, KULTURNIM I PRIRODNIM VREDNOSTIMA – CULTOUR“. Za ove projekte iz Pokrajinskog sekretarijata za finansije gradu Somboru je odobreno 5.771.414,00 dinara.

U ime grada Sombora ugovor je primila gradonačelnica Dušanka Golubović koja je ovom prilikom izrazila zahvalnost Pokrajinskom sekretarijatu za finansije koji je ovim ugovorom tj. ovim sredstvima pružio značajnu podršku za realizaciju tri projekta koja su bila odobrena u okviru poziva između Srbije i Mađarske i odnose se na veoma različite stvari.

„Za nas najznačajniji projekat je II faza puta Sombor – Baja koji podrazumeva rekonstrukciju i proširenje puta u dužini od nekih 14 km, što predstavlja jednu veliku šansu da jednog dana na Bačkom Bregu dobijemo granični prelaz za teretni saobraćaj, što ne bi bilo značajno samo za grad Sombor i privredu grada Sombora, već i za Vojvodinu i za Srbiju, Drugi projekat je veoma značajan s obzirom da se bavi jednom osetljivom kategorijom a to su žene iz ruralnog područja kojima ćemo kroz projekat Socijalnog preduzetništva poboljšati socijalni i finansijski položaj. Treći projekat je projekat kojim je aplicirala mesna zajednica Svetozar Miletić a tiče se kako održavanja turističkih manifestacija tako i revitalizacije jedne od najstarije a zapuštene banje,“ rekla je gradonačelnica Dušanka Golubović i dodala da su zajednički lokalne samouprave i Pokrajina pokrili spektar pre svega nadležnosti lokalnih samouprava.

„Moram istaći da je ovo prilika koju imaju samo lokalne samouprave u Vojvodini. To nije prilika koje imaju i druge lokalne samouprave u Srbiji Prilika da dobiju određenu pomoć i sa drugih nivoa vlasti kada su u pitanju Evropski projekti. Zbog toga smo tako uspešni i dobri, te se iskreno nadam da će APV i dalje nastaviti sa ovom praksom“ istakla je Dušanka Golubović gradonačelnica Sombora.

Strana 1 od 515

Web preporuke

loading...

Još vesti iz kategorije...

No result...
Top