Sombor.info

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Velikom izložbom od trideset slika koje su nastale prošle godine tokom trajanja likovnih kolonija „Sunčana jesen života“ i „Miholjdanski krajolik“, a obe pod okriljem Gerontološkog centra „Sombor“, izloženih u Galeriji Kluba penzionera „Selenča“ na Prvomajskom bulevaru, kolektiv i stanari ove socijalne ustanove za brigu o starim licima dočekali su u četvrtak, 21. marta, prvi dan proleća. Postavku pod nazivom „Odraz čežnje – trag dobrote“, prigodnim rečima otvorio je Palimir Tot, podsekretar Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova. On je potom, zajedno sa pomoćnikom sekretara Predragom Radovićem, posetio gradilište na objektu koje se nalazi na Prvomajskom bulevaru i od strane Zorana Drče, direktora Gerontološkog centra, upoznat sa tokom i dinamikom radova koji su u punom jeku.

Izražavajući neskriveno zadovoljstvo rezultatima postignutim u radu ove ustanove tokom minule dve godine, Palimir Tot je posebno ukazao i na jedinstvenost somborskog Gerontološkog centra u brizi o starim licima, u stvaranju boljih uslova za negu i brigu o njima u čemu ovaj Centar i ubuduće može da računa na podršku pokrajinske Vlade.
O delu programa koji, osim ostalog, imaju humanitarni karakter, na svečanosti je govorio direktor Zoran Drča. – U svom prostoru priređujemo likovne izložbe, mesečnu tribinu „Susret u lepoj reči“, bogatimo književni fond u Biblioteci Centra koja je nedavno i zvanično verifikovana za takvu delatnost, organizujemo gostovanja kulturno-umetničkih društava iz našeg grada i okoline, koncerte, male pozorišne predstave i promocije književnih dela. Ostvarivanje takvih programa i te kako utiče na bogatstvo i kvalitet života starih lica koji su ovde našli svoju adresu. Deo toga je i organizovanje čak dve likovne kolonije: „Sunčana jesen života“ (čiji je selektor vajar i slikar Milenko Buiša), koja se već osamnaest godina održava u objektu na Apatinskom putu, a od pre dve godine i „Miholjdanski krajolik“ (selektor i urednik David Kecman Dako), uz učešće samo žena, a koje neguju akademski likovni izraz.

Svečanosti povodom otvaranja izložbe, osim čelnih ljudi Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova kao i umetnika-učesnika obe likovne kolonije, prisustvovali su mnogi gosti, a među njima i direktori gerontoloških centara iz drugih vojvođanskih mesta, Apatina, Vrbasa, Mola....

Uz sadržajan i likovno dobro ostvaren prateći katalog, na čijim su stranicama reprodukcije svih izloženih dela, izložba slika „Odraz čežnje – trag dobrote“, biće tokom godine viđena i u galerijama nekoliko drugih gradova.

 

Može li javni servis izveštavati nezavisno od uticaja izvršnih vlasti ukoliko dobar deo ukupnih prihoda dobija iz budžeta i to oročeno na dve godine? Stručna javnost je podeljena. Jedni kažu da nezavisnost javnog servisa ne zavisi od para, drugi da u takvim uslovima nema šanse za objektivnost i nezavisnost.

Medijski stručnjak Maja Divac ističe da u zemlji sa autoritarnom vladom i istanjenom demokratskom supstancom postoji samo jedno pravilo kog bi se trebalo držati kada je reč o finansiranju javnog medijskog servisa-finansiranje ne sme biti dominantno iz budžeta.

Ona ocenjuje da se produženje finasniranja RTS-a delom iz takse, a delom iz budžeta u naredne dve godine „poklapaju sa održavanjem sledećih redovnih parlamentarnih izbora, predviđenih za 2020. Po svemu sudeći radi se o političkoj odluci, kao što je to bio slučaj i kada je ukinuta pretplata ili kada je uvedena neadekvatno niska taksa od 150 dinara. Javni medijski servisi u Srbiji se već tri godine finansiraju u skladu sa Zakonom o privremenom načinu uređivanja naplate takse, a ne po Zakonu o javnim medijskim servisima koji predviđa da visina takse može iznositi do pet stotina dinara i da o njenom iznosu odlučuje Upravni odbor javnog medijskog servisa.

Zbog nedovoljnog iznosa takse, funkcionisanje javnih servisa presudno zavisi od novca iz budžeta, što ih čini osetljivim na eventualne uticaje i pritiske od strane onih koji odlučuju o davanjima iz državne kase. Ukidanjem nekadašnje pretplate od 500 dinara dramatično su smanjeni ionako nedovoljni godišnji prihodi javnih medijskih servisa“, ocenjuje Divac.

Država godišnje iz budžeta Ministarstva kulture i informisanja izdvaja četiri miljarde dinara za javne medijske servise, od čega 3,1 milijardu za RTS, a 900 miliona za Radio televiziju Vojvodine.

Saša Mirković, predavač na Fakultetu za medije i komunikacije ističe da u prihodima RTS-a preovlađuju prihodi od takse sa preko 50 odsto. On podseća i da javni servisi imaju ograničenja vezana za plasiranje reklama na šest minuta po satu, dok komercijalne televizije imaju pravo na 12 minuta reklama na sat.

„Postoje mišljenja da je najbolje da javni servis bude na pretplati, kao na primer Bi-Bi-Sin i da se jedino tako obezbeđuje nezavisnost. Nije samo kod nas javni servis na budžetu, pa opet niko u tim drugim zemljama ne dovodi u pitanje nezavisnost i objektivnost javnih servisa. Mislim da za nezavisnost nije presudno odakle dolaze pare, već se obezbeđuje drugim propisima, a kod nas je od 2014. godine na snazi Zakon o javnim medijskim servisima. NJegova primena garantuje nezavisnost, a ne novac“, smatra Mirković.

U poslednjih pet godina (ne računajući 2018. za koju još nisu objavljeni finansijski izveštaji) najveći budžet RTS je imao 2014. godine – 16,2 milijarde dinara. To je i poslednja godina u kojoj se naplaćivala pretplata. Kasnije je taj namet pretvoren u taksu, koja u odnosu na pretplatu nema elemenat dobrovoljnosti već je parafiskalni namet i naplaćuje se uz račun za struju. U toj godini prihodi od pretplate su bili 7,2 milijarde dinara, a budžetska subvencija 6,5 milijardi, dok je ostatak prihoda od komercijalne delatnosti. Već naredne, 2015. godine ukinuta je pretplata, a budžet RTS-a je prepolovljen na 8,8 milijardi dinara, a skoro sve je isplaćeno iz budžeta 6,74 milijarde dinara.

U 2016. godini na ime takse naplaćeno je 4,2 milijarde dinara, a 2017. pet milijardi dinara, a procenat. Od januara ove godine taksa je povećana sa 150 na 220 dinara. U 2016. i 2017. godini RTS je ostvario dobit od 1,3 odnosno 1,5 milijardi dinara. Prema mišljenju nezavisnog revizora činjenica da su na kraju 2017. godine kratkoročne obaveze bile za šest milijardi dinara veće od obrtne imovine ukazuje na neizvesnost u vezi sposobnosti RTS-a da nastavi poslovanje. Doduše koju rečenicu kasnije napominje se da zbog društvenog značaja kao medijskog servisa nema sumnje u stalnost poslovanja.

Međutim, postavlja se pitanje i efikasnosti poslovanja RTS-a. Recimo 2015. godine plate su bile na nivou 30 odsto ukupnih troškova,a u 2017. zarade su dostigle 44 odsto ukupnih troškova. Prema finansijskom izveštaju za zarade je potrošeno 3,7 milijardi dinara, pa ispada da subvencija države ne pokriva ni plate.

Izvor: Danas

Kompanija Bimal iz Brčkog, preko svoje beogradske firme, kupila je poznatog proizvođača ulja Sunce iz Sombora.

Konkretno, kao kupac se pojavljuje firma Bimal invest Beograd, čiji je vlasnik Bimal Brčko, prenosi portal Biznis Info.

Bimal preuzima firmu Novo Sunce, osnovanu 17. decembra prošle godine, a njen osnivač je poznata kompanija Sunce fabrika ulja i biljnih masti Sombor. Dogovor podrazumeva da se imovina kompanije Sunce prenese na firmu Novo Sunce pre preuzimanja od strane Bimala.

Pismo namere o preuzimanju između kompanija Bimal invest i Sunce potpisan je u decembru prošle godine, a posao su u februaru ove godine odobrili regulatori u Srbiji.

Bimal ugovorom stiče udeo od 77% u kompaniji iz Sombora.

Inače, kompanija Sunce imala je udeo od 10 do 20% na tržištu Srbije u 2017. godini kada je reč o proizvodnji sirovog suncokretovog ulja. Takođe je imala do 5% udela u proizvodnji rafinisanog jestivog suncokretovog ulja i sirovog sojinog ulja.

Bimal i Sunce od ranije usko sarađuju u nabavci materijala, otkupu proizvoda i na sličnim poslovima. Mediji su i ranije spekulisali da bi moglo doći do ove akvizicije, navodi portal BiznisInfo.

Izvor: novaekonomija.rs

Zaposleni Narodnog pozorišta Sombor održaće sutra sastanak kako bi se dogovorili šta će preduzeti zbog odluke grada da za vd direktora te kuće postavi glumicu iz Beograda Vesnu Paštrović, iako se ansambl tome protivi, izjavio je večeras glumac tog teatra Srđan Aleksić.

Aleksić je agenciji FoNet pred izvođenje predstave „Samoubica“ u Narodnom pozorištu u Beogradu, rekao da će se o daljim koracima zaposleni dogovoriti sutra, ali da im ne preostaje mnogo šta drugo, osim štrajka.

„Sutra ćemo napraviti sastanak svih zaposlenih, ali se nećemo libiti da i putem štrajka nekako izgladimo i ovu potpuno pogrešnu situaciju“, rekao je Aleksić.

On je kazao da smatraju da Paštrović osim formalnih kvalifikacija, odnosno završene Akademije, njen dosadašnji rad i karijera „ne preporučuju da stane na čelo složenog mehanizma kakav je Narodno pozorište Sombor“.

Aleksić je dodao da protiv nje nemaju lično ništa, ali da ansambl smatra ne ona neće moći na adekvatan način da odgovori poslu. On je rekao i da je 11. marta ansambl osnivaču (Gradu Somboru) uputio svoj predlog – projekt menadžerku pozorišta Bojanu Kovačević, koja se bavi međunarodnom saradnjom i da su sigurni da bi ona bila izglasana da je bilo konkursa.

Izvor: Danas

Da ne bi postali beskućnici koji će činiti nova krivična dela, neophodno je da bivši osuđenici za nasilje u porodici i oni kojima je zbog zaštite žrtve izrečena hitna mera iseljenja iz stana, imaju adekvatno utočište i tretman

Sombor bi mogao da bude prvi grad u Srbiji sa sigurnom kućom za nasilnike koji su izdržali kazne i one kojima je izrečena hitna mera iseljenja iz stana i zabrane prilaska i komunikacije sa žrtvom, saznaje „Politika”.

Kako bi se sprečila nova krivična dela, jer nasilnici ostaju bez doma, predloženo je da se izgradi objekat „kuća na pola puta” za njihov privremeni smeštaj i stručni tretman.

O ovoj inicijativi prvi put se javno čulo na okruglom stolu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija i misije OEBS-a, povodom osnivanja „Mreže organizacija za postpenalnu podršku u Srbiji”.

Kada smo u ime javnosti postavili pitanje da li se razmišlja o pružanju pomoći nasilnicima koji postaju beskućnici, u cilju sprečavanja daljeg nasilja i novih krivičnih dela, otvorila se nova diskusija u kojoj se moglo čuti da za sada nema sistemskog rešenja za nasilnike koji su odlukom policije, tužilaštva i suda izbačeni iz stana.

Tokom prve godine sprovođenja Zakona o sprečavanju nasilja u porodici izrečeno je 15.000 takvih mera, uz zabranu prilaska i kontakta sa žrtvom. Hitne mere obično se izriču u trajanju od mesec dana, a nasilnici ih često prekrše, jer mnogi nemaju gde da odu, pa spavaju na ulicama i u parkovima. Ako se vrate kući ili kontaktiraju sa žrtvom, dobijaju prijavu za kršenje hitne mere i tada im sud za prekršaje po sili zakona izriče kaznu zatvora od 30 do 60 dana. Kada prođe mesec ili dva, oni izlaze iz zatvora i nemaju gde da odu, osim da se vrate kući, a u tom slučaju je rizik od ponovnog nasilja veliki.

Poverenica za alternativne krivične sankcije u Somboru Dragana Buzadžić javila se za reč i ukazala da u Somboru postoji saglasnost državnih organa da se izgradi jedan objekat koji bi se zvao „kuća na pola puta”, sa idejom da se spreči dalje nasilje ali i da se nasilnicima pruži stručna pomoć i podrška da promene svoje ponašanje.

– Nedavno smo imali sastanak sa predstavnicima lokalne samouprave, policije, Centra za socijalni rad i kolegama iz Kazneno-popravnog zavoda u Somboru, na kome smo se pitali šta sa počiniocima krivičnih dela nasilja u porodici koji se nađu na ulici. Došli smo na ideju da pokušamo da napravimo „kuću na pola puta” gde će oni da budu privremeno smešteni i gde ćemo se zaista baviti njima – kazala je Dragana Buzadžić.

Za sprovođenje ove ideje imaju i podršku OEBS-a i tužilaštva u Somboru, a sledeće nedelje će se sastati sa gradonačelnicom i razgovarati o načinu da se ovaj projekat realizuje.

– Učiniocima krivičnih dela nasilja u porodici moramo se baviti na drugačiji način, kako se ne bi stvorio još veći problem. Oni su u riziku da učine nova krivična dela zbog nemaštine. U Engleskoj postoje sigurne kuće za osuđene osobe, u kojima oni mogu da borave od šest meseci do godine dana posle izlaska iz zatvora. U tim kućama sa njima rade stručni timovi, osmišljeno im je vreme, a ako su zaposleni mogu da idu na posao. Nezaposleni mogu da se bave poslovima od kojih sigurna kuća sama sebe izdržava. U to smo se uverili kada smo bili na studijskom putovanju u Engleskoj – navela je Dragana Buzadžić.

Naglasila je takođe da nasilnici nisu samo muškarci, već da je zabeleženo i nekoliko slučajeva žena koje su u Somboru osuđene zbog nasilja prema deci. Zbog toga će biti potrebno da se osmisle i stručni programi za rad sa nasilnim ženama.

– Mnogo je različitih životnih situacija kada je reč o nasilju u porodici, ali najvažnije je da se ovaj problem sistemski posmatra. Sistem bi trebalo da pruži odgovor na pitanje šta raditi sa nasilnicima koji nemaju gde da odu, ali mislim da će se odgovor pre svega naći u lokalnim sredinama, u nekom protokolu koji treba da postoji na lokalu – da se osnuje stručni tim koji bi bio stalno aktivan i koji bi mogao da reaguje u akutnoj situaciji i kasnije. U tom stručnom timu treba da budu i psiholog i psihijatar i taj policajac na koga je spušteno breme da donese odluku o hitnoj meri iseljenja nasilnika. Mislim da i u samom zakonu treba nešto menjati, a nadam se da će „Mreža” uskoro imati jedan temeljniji odgovor i predloge – rekao je predsednik Upravnog odbora novoosnovane „Mreže organizacija za postpenalnu podršku u Srbiji” Slobodan Arsenijević, koji je i predsednik Udruženja „Integracija” iz Valjeva.

Silvija Panović Đurić iz Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu navela je da Savet Evrope, u saradnji sa EU i Upravom za izvršenje krivičnih sankcija, razvija program za tretman alkoholičara, koji treba da počne sa primenom od juna. Ona je naglasila da je alkoholizam, prema statistikama Zavoda za izvršenje krivičnih sankcija, najčešći „direktni link” sa nasiljem u porodici.

Izvor: Politika

Srednja poljoprivredno prehrambena škola u Somboru, u saradnji sa Pokretom gorana u Somboru, vrši sadnju mladica u okviru projekta "Za čistije i zelenije škole Vojvodine".

Zahvalite prirodi na kiseoniku, na zdravom tlu, prijatnoj hladovini, domu za životinjske vrste i lepoti - i zasadite drvo! Uz ovu poruku, na stotine listopadnih sadnica i četinara ovog proleća zasađeno je u dvorišta somborskih škola i vrtića.

"Najvažnije je saditi. Ekologiju negovati, jer sve više fabrika, sve više je zagađenja a sve manje drveća tako da se moramo bazirati na sadnju i ozelenjavanje", istakla je Martina Anišić učenica 3. razreda Srednje poljoprivredne škole u Somboru.

"Posadili smo puno drveća; što listopadnog, što zimzelenog! Znači, tu spadaju i bođoši i divlje trešnje, posadili smo i tuje, zaista, razno drveće...Radimo sve ovo, ne zbog toga da bi se naša škola promovisala u našoj opštini, već iz razloga da pokažemo kako naša škola obrazuje kadar koji je veoma bitan za našu planetu, za našu državu odnosno našu okolinu", dodaje Nikola Pejin, takođe učenik 3. razreda.

Projekat za čistije i zelenije škole Vojvodine zajednički realizuju Srednja poljoprivredna škola u Somboru i somborski Pokret gorana.

"Naši učenici tamo odlaze na praksu. To je povezana saradnja između goranskog rasadnika i poljoprivredne škole. Već duži niz godina mi odlazimo i pomažemo u rasadniku a oni nama za uzvrat daju sadnice koje smo mi , evo, sadili po školama u Somboru i okolini. Naša proizvodnja su ove tuje . Sa našim učenicima u poljoprivrednoj školi proizvodimo tuje pa smo i tuje uključili u ovaj projekat", objasnio je Ivan Petreš, profesor u Srednjoj poljoprivredno- prehrambenoj školi.

"U poslednje dve godine imamo mlade, srednjoškolce, tinejdžere koje je najteže pokrenuti , koji se dobrovoljno, bez organizovanog dolaska sa nastavnicima, priključuju radu goranskog pokreta. Svake subote dolaze u goranski rasadnik i učestvuju u proizvodnji i uređenju površina", istakla je Ljilja Davidov, predsednica Pokreta gorana u Somboru.

Edukacija i osposobljavanje dece i mladih da učestvuju u ozelenjavanju i neguju zelenilo te razvijaju pravilan odnos prema prirodi i sebi samima je osnovni cilj ovog projekta na šta su ukazali mladi edukatori na svojim uvodnim predavanjima.

"Da stvorimo deci takvu misao da u životu nisu postigli nešto veliko ukoliko nisu posadili jedno drvo! Jer nisu dali ni jedan molekul kiseonika našoj državi ni našoj planeti ukoliko nisu posadili jedno drvo", stakao je Nikola Pejin.

Somborske predškolske ustanove i školska dvorišta od ovog proleća ulepšana su novim sadnica o kojima brinu đaci imajući na umu poruku svojih starijih drugara da je sadnja drveća jedan od najlepših i najplemenitijih gestova koje čovek može učiniti prema prirodi.

Izvor: RTV

Prethodnog vikenda su juniorke KUD-a „Mažoret“ iz Sonte učestvovale na 9. „Sombor Open“ festivalu, gde su imale priliku da se upoznaju i pogledaju različite vrste plesova, muzike i kulture. Susrele su se sa 125 plesnih tačaka u Somborskoj gradskoj hali Mostonga.

U kategoriji formacije juniora štap su zauzele prvo mesto, u kategoriji solo junior mace (Sara Butković) takođe prvo mesto kao i u kategoriji duo junior štap (Anđela Segrt i Dalija Kuruc).

Devojke su nagrađene sa dve specijalne nagrade:

1. Besplatna kotizacija za Prag 2019 fest
2. Besplatna kotizacija za Sombor Open 2020 festival

Osim predivnih nagrada, imale su zabavan program pun dečje radosti i osmeha i druženja.

Izvor: Radio Dunav

Danas je u Velikoj sali zgrade Županije održana 32. sednica Skupštine grada Sombora. Odbornici su, prema sazivu koji su jednoglasno prihvatili, razmotrili i odlučili o osam pitanja iz delokruga rada Skupštine.

Većinom glasova usvojen je predlog Odluke o izradi plana detaljne regulacije bloka 81 u Somboru i predlog Odluke o izradi plana detaljne regulacije za proširenje kapaciteta postojeće deponije Rančevo – centar za tretman otpada. Osnovne namene u okviru predloga Odluke o izradi plana detaljne regulacije bloka 81 su sport i rekreacija, komercijalne i poslovne funkcije i uslužno, proizvodne i skladišne funkcije. Cilj predloga Odluke o izradi plana detaljne regulacije za proširenje kapaciteta postojeće deponije Rančevo je definisanje pravila građenja i uređenja kako bi se: unapredio rad postojeće deponije izgradnjom Centra za tretman otpada, obezbedilo istovremeno saniranje postojeće deponije i definisao prostor planirane regionalne deponije.

Na današnjoj 32. sednici odbornici Skupštine grada Sombora razmotrili su i većinom glasova usvojili izveštaje od radu i poslovanju javnih ustanova u oblasti društvenih delatnosti u 2018. godini sa finansijskim pokazateljima.

Usvojen je predlog Odluke o obrazovanju Saveta za migracije grada Sombora i predlog rešenja o obrazovanju Komisije za sprovođenje postupka javnog nadmetanja za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini za 2019. godini.

Odbornici su većinom glasova za vršioca dužnosti direktora Gradskog muzeja Sombor, umesto dosadašnjeg direktora Branislava Mašulovića koji je stekao uslov za odlazak u penziju, imenovali Petera Mrakovića, diplomiranog vajara iz Sombora.

Za vršioca dužnosti direktora Narodnog pozorišta Sombor imenovana je Vesna Paštrović na period do 6 meseci. Mihajlu Nestoroviću, dosadašnjem direktoru pozorišta, današnjim danom istekao je mandat.

Evropska organizacija za nuklearna istraživanja, CERN, primila je Srbiju kao svoju 23. državu članicu, nakon što je primila formalnu potvrdu UNESCO da je Srbija pristupila CERN-ovoj konvenciji.

"Ulaganje u naučna istraživanja je važno za razvoj naše ekonomije, a CERN je jedna od najvažnijih naučnih institucija danas. Neizmerno sam ponosna što je Srbija postala punopravna članica CERN-a. To će doneti nove mogućnosti za saradnju naših naučnika i industrije sa CERN-om i zemljama članicama CERN-a", rekla je predsednica vlade Republike Srbije Ana Brnabić.

"Srbija ima dugogodišnju saradnju sa CERN-om, a srpski naučnici su kontinuirano uključeni u CERN-ove najveće eksperimente. Veoma sam srećna što je zahtev Srbije za članstvom u CERN-u doveo do toga da sada možemo da poželimo dobrodošlicu Srbiji kao državi članici", rekla je Ursula Basler, predsednica saveta CERN-a.

"Veliko mi je zadovoljatvo da poželim dobrodošlicu Srbiji kao našoj 23. državi članici. Srpska naučna zajednica je tokom dugog niza godina dala značajan doprinos CERN-ovim projektima. Članstvo će osnažiti dugogodišnju saradnju između CERN-a i Srbije, stvarajući prilike za povećanje saradnje u naučnim istraživanjima, treningu, obrazovanju, inovacijama i deljenju znanja", izjavila je Fabiola Đijanoti, generalna direktorka CERN-a.

"Kao država članica CERN-a, Srbija je spremna da nastavi sa razvojem nauke i obrazovanja, dok će naši naučnici, istraživači, instituti i industrija imati mogućnost da se priključe donosiocima važnih naučnih i tehnoloških odluka", rekao je Mladen Šarčević, srpski ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Dok je Srbija bila deo Jugoslavije, jedne od 12 zemalja članica koje su osnovale CERN, srpski fizičari i inženjeri učestvovali su u nekim od prvih CERN-ovih projekata, na sinhrociklotronskom, proton-ciklotronskom i super-proton-sinhroton akceleratorima. Tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, fizičari iz Srbije radili su na DELPHI eksperimentima na CERN-ovom LEP sudaraču.

Tokom 2001. godine CERN i Srbija zaključili su Ugovor o međunarodnoj saradnji koji je omogućio učešće Srbije u ATLAS i CMS eksperimentima na Velikom hadronskom sudaraču i u Svetskoj LHC komjuterskoj mreži kao i na ACE i NA61 eksperimentima. Najveće učešće Srbije danas u CERN-u je u ATLAS i CMS eksperimentima, u postrojenju ISOLDE, koji izvodi istraživanja u domenima od nuklearne fizike do astrofizike, kao i na izradi studija budućeg sudarača čestica – FCC i CLIC – koji su potencijalno novi najvažniji projekti u CERN-u.

Kao država članica CERN-a, Srbija će imati pravo glasanja u Savetu, CERN-ovom telu koje donosi najvažnije odluke, i doprinosiće budžetu ustanove. Članirana će doprineti mogućnostima za zapošljavanje u CERN-u, kao i učešću srpske industrijie na CERN-ovim tenderima.

Izvor: N1

U Somboru je ponovo u toku program "Besplatna sportska rekreacija u vodi"

Program protiče u pokrivenom gradskom bazenu "Mostonga". Termini su utorkom i četvrtkom, od 16:30 časova.

Do sada je već uključeno više od 40 polaznika kažu u Sportskom savezu grada Sombora.

U prostorijama JKP „Naš dom“ Apatin, danas je o aktuelnim temama za apatinske medije govorio direktor ove ustanove Nebojša Smiljanić.

Tek što se izašlo iz radova vezanih za zimsku službu, započele su pripreme i radovi u okviru radne jedinice „Zelenilo“. To je podrazumevalo grabuljanje i pripremu za dalje radove u svim parkovima i ulicama koje su definisane programom poslovanja našeg preduzeća za ovu godinu. – rekao je Smiljanić

Pored toga, od direktora JKP „Naš dom“ Apatin saznali smo i da je zimski period iskorišćen za remont mehanizacije i opreme koja se koristi u ozelenjavanju, kao i da je prethodnih meseci rađeno na orezivanju grana, košenje trave i šiblja na putnom pojasu od Apatina do Prigrevice, tačnije između biciklističke staze i puta.

Ono što je novina u RJ „Zelenilo“ je što je nabavljena vučna drobilica za zeleni otpad. Ona pored toga što ubrzava rad, tačnije melje grane i pretvara ih u sitan malč, smanjuje troškove transporta ka lokalnoj deponiji i čini ceo proces produktivnijim. – ističe Smiljanić koji je i dodao da se od nedavno radi orezivanje grana na teritoriji opštine Apatin po rešenjima komunalne inspekcije u čemu je veoma koristi radna korpa sa platformom koja je svakodnevno na terenu. Nedavno je završeno sa radovima na ozelenjavanju prostora oko jaslica, a ono što sledi je ozelenjavanje ulice Petefi Šandora gde se čeka završetak radova. Ovih dana je završen remont sistema navodnjavanja „kap po kap“ na kružnom toku kod Banje Junaković, gde se očekuju dalji radovi po nalogu opštine Apatin.

 

Iz Kancelarije za mlade grada Sombora ovih dana stigao nam je tekst aktuelnog Konkursa za podršku najboljem omladinskom projektu usmerenom na poboljšanje položaja mladih na tržištu rada koji realizuje Forum za odgovorno poslovanje

Najbolji projekat dobija 100.000,00 dinara za realizaciju aktivnosti.

Rok za prijavu je 1. april 2019.

- Ukoliko se odlučite da konkurišete želim Vam mnogo sreće i pozitivne rezultate - poručuje Bojana Nešović, koordinatorka za decu i mlade Gradske kancelarije.

Forum za odgovorno poslovanje i Coca-Cola HBC Srbija pozivaju te da se prijaviš na KONKURS ZA PODRŠKU NAJBOLJEM OMLADINSKOM PROJEKTU - usmerenom na poboljšanje položaja mladih na tržištu rada.

Najbolji projekat dobija 100.000 RSD za realizaciju aktivnosti.
Rok za prijavu: 01. 04. 2019.

Uslovi učešća:

Konkurs je namenjen studentskim organizacijama, omladinskim udruženjima i neformalnim grupama mladih na teritoriji cele Srbije koji žele da pomognu svojim vršnjacima da unaprede položaj na tržištu

Tema konkursa je unapređenje položaja mladih na tržištu rada kroz aktivnosti koje podstiču sticanje novih znanja, veština, kontakata, iskustva, kao i kroz sve druge aktivnosti koje na inovativan i kvalitetan način mogu da doprinesu unapređenju položaja mladih na tržištu
Konkurs je usmeren na lokalne inicijative i probleme sa kojima se mladi susreću u svom neposrednom okruženju. Prilikom razmatranja predloga posebno će se vrednovati uticaj koji projekat ima na ciljnu grupu mladih i kvalitet predloženih aktivnosti. Dodatno, vrednovaće se inovativnost predloženih aktivnosti i njihova atraktivnost za uključivanje mladih kao korisnika projekta.

Svi predlozi biće ocenjeni od strane žirija koji čine predstavnici kompanija članica Foruma za odgovorno Oni predlozi koji uđu u uži izbor imaće prilike da se predstave žiriju na događaju polovinom maja 2019. godine, nakon čega će biti proglašen odabran projekat za podršku. Dodeljena sredstva od 100.000 dinara namenjena su realizaciji projekta.

Predviđeni period za realizaciju aktivnosti je maj – Sve aktivnosti projekta moraju biti realizovane do kraja novembra 2019. godine.

Predlozi se dostavljaju elektronskim putem do aprila na adresu: kancelarija@odgovorno poslovanje.rs sa naznakom - Prijava na konkurs_Bolji biznis za bolje društvo.
Forum za odgovorno poslovanje promovisaće aktivnosti pobedničkog projekta i redovno objavljivati informacije na sajtu: odgovornoposlovanje.rs i društvenim mrežama.

Važni rokovi:
01. 04. Rok za podnošenje predloga projekta
15. 05. Rok za objavljivanje odluke o dobitnicima
30. 11. Rok za realizaciju aktivnosti na podržanom projektu

Smernice za podnošenje predloga projekta:
Predlog projekta podnosi se u slobodnoj formi, uz obavezno navođenje osnovnih podataka o podnosiocu projekta. Obavezni elementi predloga projekta su i predlog budžeta (po stavkama) i okvirni vremenski period za realizaciju svih predviđenih aktivnosti.

Podnosioci su slobodni da izaberu formu u kojoj žele da predstave svoj predlog projekta (word, ptt, excel,...) uz ograničenje da maksimalna veličina svih dostavljenih fajlova ne prelazi 10 mb.

U predlogu projekta potrebno je da predstavite šta je problem koji ste uočili, kako predlažete njegovo rešavanje, kako ćete uključiti svoje vršnjake, koliko njih, šta su glavne aktivnosti i šta će biti najveća korist za mlade koji se uključe u realizaciju projekta, te kako ćete meriti i pratiti efekte vašeg projekta.

Za sve zainteresovane, Forum za odgovorno poslovanje i Coca-Cola HBC Srbija održaće info dan, gde se možete detaljnije informisati o konkursu i postaviti sva pitanja.

Za dodatne informacije i pitanja budite slobodni da nas kontaktirate putem maila: kancelarija@odgovorno poslovanje.rs ili pozivom na telefon: +381 (0)11 2659 700.

Za više informacija posetite http://odgovornoposlovanje.rs/vesti/fop/konkurs-za-podrsku-najboljem-omladinskom-projektu

Kragujevac je bio domaćin PRVENSTVA DRŽAVE za poletarce, pionire i nade u karateu pretposlednjeg martovskog vikenda

U organizaciji KARATE FEDERACIJE SRBIJE po pravilima WKF, državno prvenstvo je trajalo dva dana. U subotu 23. marta u Sportskoj hali ”Jezero” nastupili su najpre najbolji katasi u državi, plasirani sa medaljama iz svojih regiona.

Sutradan, u nedelju 24. marta svoje umeće pokazali su i sportisti u borbama, koji su stekli pravo nastupa kvalifikacijama u svojim regijama.

REZULTATI - KK Ravangrad Sombor:

BORBE:

1. Irina Sabljić pionirka -37 kg. srebrna medalja

KATE:

1. Tamara Vučković nada, srebrna medalja

2. Petar Rukavina nada, bronzana medalja

3. Kornelija Krušković nada, bronzana medalja

4. Lea Rica poletarka, bronzana medalja

Ravangrađani su bili veoma zapaženi u Sportskoj hali Jezero. Trener Slavko Vuković je prezadovoljan uspehom svojih sportista.

Izvor: Novi Radio Sombor

Filip Krajinović plasirao se u treće kolo Mastersa u Majamiju pobedom protiv Stena Vavrinke nakon više od dva i po sata borbe i tri odigrana seta.

Krajinovića su u drugom setu mučili žuljevi, Vavrinka je na početku trećeg seta prekinuo Srbinov servis gem zbog bolova u skočnom zglobu, ali borba je u ovom meču trajala duže do dva i po sata i ceo meč satao je u taj brejk trećeg seta.

.Bolje je taj brejk otvorio Vavrinka, ali vratio se Krajinović u igru i na kraju slavio sa 5:7, 6:2, 7:6 nakon što je iskoristio prvu meč loptu.

Velika borba vođena je u prvom setu. Vavrinka je ipak bio taj koji je prvi došao do brejka, ali je Krajinović već u narednom gemu pri vođstvu Švajcarca 3:1 imao dve prilike da odmah vrati brejk, ali mu to nije pošlo za rukom i Vavrinka je došao do 4:1.

Ipak, Krajinović se nije predao i nakon tri spašene brejk lopte, uzvratio je brejkom u sedmom gemu došavši do 4:3.

Vavrinka je rešio prvi set novim brejkom, ovoga puta kada je bilo najvažnije - u 12. gemu za 7:5.

Drugi set je počeo lagano osvojenim gemom za Vavrinku, mukama za Filipa u drugom gemu i onda brejkom sa nulom za srpskog tenisera.

Ako smo očekivali da Vavrinka bude bolji u drugom setu, to se nije dogodilo. Izgledao je indisponirano, ali je i Krajinović imao svoje probleme sa žuljevima pa je tražio medicinsku pomoć pri vođstvu 3:2.

Prijala je pauza i saniranje žuljeva Krajinoviću pa je sa tri vezana gema, uz novi brejk završio posao u drugom setu rezultatom 6:2.

Osvojio je Vavrinka uz muku prvi gem trećeg seta, ali je prekinuo igru usred Krajinovićevog servis gema zbog povrede skočnog zgloba.

Nakon intervencije je Vavrinka nastavio meč, a Krajinović je uspešno završio svoj prvi servis gem što je na drugoj strani učinio i Vavrinka.

Znao je Krajinović šta treba da radi u nastavku, ali ni Vavrinka nije odustajao i koristio je sitne padove koncentracije srpskog tenisera i Vavrinka je do brejka došao spektakularnim poenom, tako što je na kraju na mreži poslao jaku lopticu pravo u Krajinovića koji se srećom nije povredio pri padu do koga je došlo kako bi izbegao da ga loptica udari u lice.

U nastavku dve greške iz forhenda pravi Vavrinka, a Krajinović vraća brejk za 3:2 u trećem setu.

Krajinović je imao dve brejk prilike da povede sa 4:3, ali je napravio dve greške i dozvolio Vavrinki da se vrati u ovaj gem i on dođe do vođstva.

Borila su se dva tenisera do samog kraja, igralo se gem za gem, u desetom gemu je Vavrinka na Krajinovićev servis došao do 30:30, pa i do 40:40 ali je na kraju Srbin uspeo da izjednači na 5:5. U narednom gemu je Krajinović greškomprotraćio brejk priliku i još jednom je bio u situaciji da servira za opstanak u meču.

Nakon dva i po sata postalo je jasno da će ceo ovaj meč stati u taj brejk trećeg seta, a a nakon što je bolje taj brejk otvorio Vavrnika, Krajinović je bio taj koji se na kraju radovao.

U narednom kolu Krajinović će se sastati sa boljim iz duela Albota i Federera.

Izvor: N1

Glumački ansambl Narodnog pozorišta Sombor izrazio je protivljenje predlogu gradskih vlasti da za upravnika tog teatra bude imenovana glumica Vesna Paštrović i apelovao na nadležne da preispitaju tu odluku.

Prema navodima glumačkog ansambla somborskog teatra, i njih i širu teatarsku javnost veoma je iznenadila odluka Grada Sombora, kao osnivača te pozorišne kuće, da Vesna Paštrović bude imenovana za upravnika na narednoj sednici Skupštine grada Sombora, koja je zakazana za 25. mart.

“Iznenađenje je bilo vrlo neprijatno iz najmanje dva razloga. Odluka je doneta bez ikakvih konsultacija sa relevantnim ljudima iz kuće, onima sa kojima sutra direktor treba da sarađuje. Takođe, dosadašnje kvalifikacije i kredbilitet uvažene Vesne Paštrović ni najmanje je ne preporučuju za tu odgovornu i zahtevnu dužnost. Naprotiv! Dobro pozorište jeste i mesto eksperimenata, ali u dobrom pozorištu se jako dobro zna šta znači pogrešna podela, i koliko su i na kratke i na duge staze pogubne njene posledice”, naveo je glumački ansambl somborskog teatra u saopštenju.

Podsećajući da se Narodno pozorište Sombor svojim radom i ostvarenjima etabliralo kao jedno od najboljih u državi, te da je velike uspehe imalo i izvan granica, glumci tog teatra istakli su u saopštenju da iskustvo govori, kao i dramska literatura, da “onaj u čijim je rukama i nož i kolač (u ovom slučaju gradska vlast) ima svoje aršine i malo ili ni malo ne haje ni za logiku, ni za pravdu i nepravdu, ni za kvalitet, ni za suštinski interes toga o čemu odlučuje”.

Uprkos tome, glumački ansambl naveo je da se odlučio na obraćanje javnosti saopštenjem, između ostalog i zato da bi ostao trag da su odgovorno stali da sačuvaju i odbrane teatar koji su gradili duboko se oslanjajući na najbolje što su sazdali oni pre njih.

Navodeći i da “najljubaznije mole” gradske vlasti da još jednom preispitaju svoju odluku, glumački ansambl NP Sombor dodao je u saopštenju da je odlučio da se obrati javnosti i da bi – koliko je moguće – predupredio onu “kancerogenu situaciju koja nastaje u kući kad na njeno čelo dođe neadekvatan i neprihvaćen prvi čovek, usled čega nastaju podele za i protiv inicirane strahovima od onog za egzistenciju pa na dalje”.

“Ukratko, situacija u kojoj ono najgore lako isplivava iz ljudi i u kojoj je prva žrtva umetnost sama. Narodno pozorište Sombor nikada nije bilo samo posao, ono je bilo i ostalo život svih nas koji smo bili i ostali i radom i bićem vezanim za njega, te otuda, između ostalog, i pravo i obaveza da o njemu istinski brinemo. I po potrebi na glas razmišljamo”, naveo je glumački ansambl Narodnog pozorišta Sombor.

Na čelu somborskog teatra od 2014. godine je glumac Mihajlo Nestorović, koji je rođen 1966. godine u Požarevcu, a završio je glumu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Branka Pleše. Član je ansambla Narodnog pozorišta Sombor od 2001. godine.

Za sednicu Skupštine grada Sombora, zakazanu za 25. mart, predložen je dnevni red od osam tačaka, a poslednja se odnosi na imenovanja i izbore.

Izvor: Danas.rs

Ministar za zaštitu životne sredine Srbije Goran Trivan najavio je da će uskoro biti zabranjen uvoz starih automobila sa motorom „evro 3“ standarda.

„Time bitno utičemo na kvalitet životne sredine u kojoj živimo. Ja sigurno neću odustati od ovoga da se zabrani uvoz najstarijih vozila sa ‘evro 3’ motorom“, rekao je Trivan za TV Prva, prenosi Srna.

On je naveo da se može videti, ako se analiziraju podaci za svaku godinu, da od ukupnog broja polovnih vozila koja se uvezu, više od 50 odsto budu najstarija vozila, starosti više od 11 godina, i da su uglavnom u „evro 3“ kategoriji i sa dizel motorom.

„Mora ozbiljno da se pogleda statistika. I nećemo da odustanemo od toga da nađemo rešenje za ta vozila koja najviše zagađuju“, dodao je Trivan.

Na pitanje šta će biti s takvim vozilima koja se već voze na ulicama u Srbiji, Trivan je rekao da korišćenje tih vozila ne može da se zabrani.

„Ali možemo pri registraciji pojačati ono što već postoji – kontrole. Kada budemo u mogućnosti da merimo količinu izduvnih gasova koji su štetni, onda više nije bitno da li ste uvezli vozilo od 20 godina“, naveo je Trivan.

Na pitanje zašto se to onda sada ne radi, on je rekao da nema tehničkih mogućnosti.

Trivan je ranije izjavio da njegovo ministarstvo i vlada uveliko razmatraju mogućnost da od početka naredne godine bude zabranjen uvoz automobila sa najlošijim motorima – „evro 3“ i „evro 4“, kao i automobila starijih od 10 godina.

Izvor: Danas

Napravite malo drugačije jelo za svoje ukućane. I oni i vi ćete biti oduševljeni kakav ukus ovaj gulaš ima.

Potrebno je:

300 g bukovača
300 g šampinjona
300 g junetine
1 crni luk
2 šargarepe
500 ml piva
3 kašike brašna
1 kašičica soli
na vrh kašičice bibera
2 lovorova lista
malo šećera
1 kašika vegete
6 kašika ulja
malo peršuna

Priprema

U veću šerpu naspite 3 kašike ulja i stavite da se zagreje. Oljuštite luk, sitno ga isecite i stavite kratko da se prži na ulju. Dodajte luku šargarepu koju ste očistili i isekli na kolutove. Pospite sve sa vrlo malo šećera, i uz neprestano mešanje pržite samo da postane staklasto.

Gotovo povrće izvadite, dodajte preostalo ulje i kratko pržite meso koje ste prethodno isekli na kocke i uvaljali u smesu od jedne kašike brašna malo soli i bibera. Kada je meso porumenelo pospite ga sa preostalim brašnom pa naspite pola litre piva i sve dobro promešajte da se lepo sjedini i da nema grudvica.

U šerpu vratite luk i šargarepu, dodajte lovorov list, vegetu i peršun, pa naspite oko litru vode. Dobro sve promešajte i na laganoj vatri kuvajte oko 2 sata dok meso skroz ne omekani. Ako je potrebno povremeno podlite sa malo vode.

Kad se meso skuvalo dodajte na krupno isečene pečurke i još malo začina po ukusu (so, biber, peršun, vegeta, ljuta paprika)sve krčkajte 20 min i poslužite Irski gulaš sa prilogom po želji. Odlično ide sa pire krompirom, testeninom…

Izvor: erecepti.com

Izložba fotografija autora Bojana Đurišića, pod nazivom "Priče iz radionice" biće otvorena 26. marta u Maloj galeriji Kulturnog centra "Laza Kostić" Sombor sa početkom u 19 časova. Postavka će biti aktuelna do 12. aprila.

"Prizori ispred Vas nastali su slučajno, istiniti su i do sada verovatno više ne postoje. Možda, i samo slučajno saznamo kako su i zašto nastali. Snimio sam ih u radionicama i u okruženjima gde se nešto radi ili se radilo. Najčešće su to neka prljava mesta ni nalik onima u kojima će ove fotografije živeti. Sebi ovde pripisujem radoznalost, sve ostalo je dokumentarizam, entropija i estetika. Ove fotografije su nastajale dugo, temeljno i slučajno. Cilj mi je da sačuvam ove prolazne prizore i obogatim neke prostore kojima je potrebno malo 'prljavštine'", kazao je autor o izložbi.

Bojan Đurišić je rođen u Somboru 1979. godine. Pronašao je sebe u multimedijalnim umetničkim praksama i posvećen je istim skoro dve decenije.

Kaže da kratke misli i priče beleži klasičnim fotoaparatom, a one kompleksnije filmskom kamerom. Biografija mu je obeležena poslovima filmskog radnika, fotografa i autora. Danas živi u Novom Sadu.

Izvor: RTV

Saša Lalić po profesiji mašinovođa motociklom je obišao Jordan, Moldaviju, Saudijsku Arabiju, a uz ta putovanja, rodila se i ljubav prema fotografiji. Danas, njegove fotografije krase naslovnice knjiga u Francuskoj, dobijaju nagrade u Londonu, a on i dalje živi u Somboru i vozi lokomotivu.

Vozovi. To je Sašin posao, jer po zanimanju je mašinovođa. Ali vreme na točkovima Saša Lalić provodi i kada nije na poslu, jer putovanjima motociklom posvećuje slobodno vreme.

Oko 100.000 kilometara prešao je motorima, a ona najizazovnija putovanja su Sirija, Jordan, Turska.

"Motorom ja svakako biram puteve kojima niko ne ide, ili se ređe ide. Izbegavam auto puteve i samim tim upoznajem ljude koji nisu tu da mi prodaju nešto, nisu neki trgovci, već obični ljudi koje srećem“, kaže Saša Lalić.

A ti susreti ne samo da su zanimljivi već i iznenađujući. Takav je bio susret na putu između Damaska i Palmire. U pustinji.

"Našli smo se na jednoj raskrsnici u sred pustinje. Pokušavao sam čoveku na engleskom da objasnim da nam pokaže put. Ali bez uspeha i na kraju kaže mom saputniku nećemo nikada od njega ništa saznati, čovek čuva ovce odakle bi znao engleski, kad on odgovara –što ne kažete na srpskom, ja znam srpski. Čovek je studirao u Novom Sadu na Poljoprivrednom fakultetu, samo se vratio na selo i odlučio tako da živi", kaže ovaj Somborac.

Saša je prvo počeo da putuje, a onda je poželeo i da svoja putovanja zabeleži - fotoaparatom. Tako je počeo da fotografiše predele, građevine, ljude. Međunarodne nagrade i izložbe dokaz su da zna prepoznati pravi motiv i pravi trenutak za fotografisanje.

"Nekako je to sve počelo sa zalascima sunca i slikanjem cveća, ali sam posle počeo da tražim neki momenat koji je spontan, da ne bi bilo glume. Prošle godine sam osvojio prvo mesto na takmičenju u Njižnjem Novgorodu pa su mi tamo izložene fotografije. Možda je najznačajnije što sam ušao među prvih 50 na Sony World Photogpaphy Award takmičenju u kategoriji ulične fotografije i fotografija mi je izložena u Sommerset House u Londonu", kaže Saša.

Sašine fotografije su na naslovnim stranama knjiga štampanim u Francuskoj i Nemačkoj, ali i na naslovnoj strani turističkog vodiča Crne Gore. Fotografija i putovanje biće još.

"Imam neki plan da, pre nego što dovedu demokratiju u Iran odem tamo motorom, da odem u Kazahstan, Uzbekistan, Turkmenistan i tako neke zemlje gde bi voleo da vidim dok ne dođe i kod njih globalizacija", kaže na kraju razgovora.

Pred Sašom Lalićem je još mnogo izazova, ali njegov motor i fotoaparat spremni su.

Izvor: RTV

U Doroslovu je 22. marta održana prezentacija novog projekta „Holo“ kompanije. Predstavljena je farma svinja sa reproduktivnim centrom za dobijanje prasadi koja imaju najbolji genetski potencijal u Evropi.

Direktor „Holo“ kompanije Ronald Holo rekao je da je ovo najmodernija i najbolja farma u Evropi i zahvalio se Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i fondaciji „Prosperitat“ koje su prepoznale potencijal ovog projekta i podržale ga.

„Velika čast za grad Sombor predstavlja jedna ovakva farma koja za cilj ima povećanje kvaliteta i kvantiteta stočarske proizvodnje, kako na lokalnom, tako i na globalnom nivou“ izjavio je ovom prilikom zamenik gradonačelnice Sombora Antonio Ratković i dodao da je vrlo značajno i to što je ova farma izgrađena po poslednjim tehnološkim dostignućima koja svode zagađenje životne sredine na minimum.

Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Željko Radošević je istakao da u Srbiji trenutno ima oko četiri miliona svinja, a da su kapaciteti višestruko veći i da je potreban vrhunski genetski potencijal u ovoj oblasti što svakako ispunjava novootvoreni reproduktivni centar kompanije „Holo“.

Prisutnima se obratio i ambasador Holandije u Srbiji Henk van den Dul naglasivši da modernizacija sektora stočarstva doprinosi poboljšanju bezbednosti hrane što je ustvari jedan od segmenata evropskih integracija.

Vrednost investicije u protekle četiri godine bila je oko 4,2 miliona evra, a u narednoj godini kompanija će uložiti još oko milion evra. Ministarstvo poljoprivrede je od 221 pristigla projekta za zakup državnog poljoprivrednog zemljišta odobrilo samo desetak, među kojima je i „Holo“ kompaniji kojoj je odobren zakup 402 hektara zemljišta.

Težnja grada Sombora odnosno JKP Vodokanal da zdrava, pijaća voda dođe do svih sela započela je izgradnjom nove i rekonstrukcijom stare fabrike vode, a nastavlja se postavljanjem cevovoda, dovodnika i izgradnjom buster stanica.

Tri puta nedeljno u Doroslovo stiže cisterna sa čistom pijaćom vodom jer je ovo selo jedno od devet sela u somborskoj opštini gde je u uzorcima vode pronađen visok sadržaj arsena i voda je zabranjena za piće.

"Mi u domaćinstvu za piće koristimo kupovnu vodu s tim da u mesnoj zajednici postoji cisterna kojom se snabdevaju ljudi", ispričao je Nenad Belić.

"Analiza je pokazala da imamo puno arsena, nekada i fekalija. Mi kući koristimo kupovnu vodu a opština je obezbedila preko mesne zajednice cisternu sa pitkom vodom", ističe Ronald Holo.

"Doroslovačku vodu koristim samo za tuširanje, inače ne pijemo je ni deca ni ja, žuta je i ima taloga, kupujem flaširanu" dodaje Nataša Gubatov Milić.

"U toku ove godine biće igrađena nova vodovodna mreža u Doroslovu što je neophodno, pošto u Doroslovu nije postojao jedinstven sistem jednog bunara ili jedinstven sistem cevovoda koji snabdeva celo selo, tako da će ova rekonstrukcija omogućiti da se, nakon izgradnje buster stanice, priključi i Doroslovo", objasnila je Jasmina Bobić, direktorica JKP "Vodokal" u Somboru.

Somborska sela Kljajićevo i Čonoplja od prošle godine su priključeni na gradski vodovod a zdrava, pijaća voda, završetkom radova na buster stanici, stiže i do Svetozara Miletića. Kada će preostala somborska sela imati zdravu pijaću vodu, teško je reći jer sve do sada urađeno od rekonstrukcije fabrike vode, izgradnje dovodnika i buster stanica finansirano je iz kredita KFV banke, donacija Nemačke i učešća pokrajina.

"Tu je Vodokanal iscrpeo svoje mogućnosti kreditiranja i kreditnog zaduživanja tako da mi nismo u mogućnosti da neki novi kredit uzmemo dok ne otplatimo postojeće".

Direktorica Bobić ističe da je važno to što Vodokanal ima spremu dokumentaciju za izgradnju dovodnika i buster stanica kako bi mogli, osim kod pokrajinskih fondova, konkurisati i kod stranih ambasada, evropskih fondova.

Izvor: RTV

Radnici koji rade sezonske poslove u poljoprivredi ubuduće će tako radeći imati i radni staž, zdravstvenu zaštitu u slučaju povrede na radu, a zbog angažovanja na takvim poslovima neće ostati bez socijalne pomoći ili novčane naknade Nacionalne službe za zapošljavanje. ...
To su neke od novina koje je su uvedene novim Zakonom o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima.

Okopavanje, berba, orezivanje i druge sezonske poslove u poljoprivredi ubuduće će moći da rade samo oni sezonci koji su prijavljeni. Ta obaveza uvedena je početkom ove godine, a obavezu prijavljivanja imaju pravna lica, preduzetnici i fizička lica koja angažuju sezonce. Ali pred početak sezone radova u poljoprivredi onima kojima su potrebni sezonci mnogo toga nije jasno.

"Kako će se ugovarati rad sa sezoncima, kako će se birati ti sezonci, kako će se rešavati obračun njihovih primanja, kakav će biti finansijski efekat i ko brine o bezbednosti i zaštiti na radu", kaže Dragica Bulat, iz Agribiznis partnera, iz Sombora.

Agencije koje angažuju radnike u poljoprivredi na privremenim i povremenim poslovima mogle bi zbog novog zakona ostati bez tog posla. Od toga strahuju u agencijama.

"Sama poljoprivredna preduzeća moći će sada da angažuju sezonce po povoljnijim uslovima, jer će za njih plaćati niže doprinose nego kada ih mi angažujemo za rad na privremenim i povremenim poslovima. Moći će da angažuju i lica koja primaju socijalnu pomoć, jer im socijalna pomoć neće biti ukunuta. Kada ih mi angažujemo nemaju pravo da nastave primati socijalnu pomoć", navodi Svetlana Lukić, iz Agencije Agrohem Bačka trgovina, iz Sombora.

U Poreskoj upravi kažu da je novi način angažovanja sezonskih radnika u poljoprivredi povoljniji i za sezonce i za poslodavce.

"Za sezonske radnike jer im se vrši uplata doprinosa i penzijsko i za socijalno– invalidsko osiguranje za slučaj povrede na radu, a za poslodavce jer je smanjen iznos poreskih obaveza. Poslodavci su i u prethodnom periodu imali obavezu plaćanja poreza i diprinosa, ali je to bilo više nego što je propisano po ovom zakonu", priča Dragan Agatunović, iz Poreske uprave Srbije.

Sezonskim radnicima u poljoprivredi teći će radni staž u vreme dok su angažovani. Tako da će sa 15 godina staža na sezonskim poslovima imati uslov za ostvarivanje prava na penziju.

Minimalna cena rada po satu ne može biti manja od 155 dinara i 30 para, a maksimalna nije ograničena. Bez obzira koliko dnevno isplaćivao radniku poslodavac će dnevno platiti 303 dinara za poreze i doprinose.

Ono što će biti problem je mogućnost da poslodavac u kalendarskoj godini sezonce u poljoprivredi može da angažuju samo 180 radnih dana, a za većinu njih poslovi za koje su potrebni sezonci traju mnogo duže. Agatunović kaže da je rešenje za to angažovanje radnika na drugi način, kao što je ugovor o radu na određeno ili neodređeno vreme.

Sezonci poslove mogu da rade svih 365 dana u godini, ali kod jednog poslodavca najduže 120 radnih dana.

Prijava sezonskih radnika je jednostavna, kako kažu u Poreskoj upravi i radi se elektronski putem portala www.sezonskiradnici.gov.rs

Trenutno je u tom sistemu prijavljeno 2.400 radnika.

Prijava se može izvršiti svaki dan do 10 sati ili od 13 do 15 sati za popodnevnu i noćnu smenu. Radnici se mogu prijavljivati na po jedan dan ili na duži vremenski period.

Inače procene su da u Srbiji godišnje na sezonskim poslovima u poljoprivredi radi između 60 i 80.000 radnika. Većina ih je do sada radila na "crno".

Izvor: RTV

Stipan Miloš (69) iz Sonte kraj Apatina poginuo je juče u svom dvorištu nakon što mu je prijatelj traktorom prignječio glavu.

Nesrećni muškarac je na dan pogibije pozvao prijatelja Đuru Oršoša (57) iz Sonte da svojim traktorom, uz pomoć sajle, povuku njegov traktor kako bi upalio.

Navodeći ga da krene u rikverc kako bi zakačio sajlu za šlepanje, Stipan se u trenu našao između dva vozila, a njegova glava među točkovima oba traktora. Prizor je bio stravičan, a pomoći nije bilo.

Iako su lekari dali sve od sebe, ubrzo je zbog teških ozleda glave preminuo u vozilu Hitne pomoći na putu do apatinskog Doma zdravlja.

Prema rečima meštana, Miloš i Oršoš su planirali taj dan da provedu u šumi na izvlačenju drva za ogrev.

Policija je obavila uviđaj a telo nastradalog je poslato na obdukciju na Institut za sudsku Medicinu u Novi Sad.

Izvor: Radio Dunav

Da su se realizovale sve megalomanske investicije koje su vlasti u Srbiji najavljivali prethodnih decenija Srbija bi danas bila zemlja sa manjkom radne snage, dvostruko većim stopama rasta i izvoza, zemlja sreće i blagostanja, piše NIN.

Nedeljnik je u novom broju podsetio na nerealizovane najavljivane investicije, kao što je fabrika čipova za avioindustriju arapske kompanije Mubadala i ulaganja arapskih investitora od milijardu evra.

Neizvestan je i dolazak nemačke kompanije Tenis sa kojom je 2015. godine potpisan Memorandum o razumevanju za uzgoj tri milion tovnih svinja godišnje u Srbiji. Taj investitor još nije odlučio da li će u Srbiji da počinje biznis.

"I nemački Mercedes je dolazio u Srbiju uvek kada je političarima bio potreban dovoljno jak investicioni predizborni adut", naveo je NIN.

Po pisanju tog nedeljnika, prošlonedeljna radikalizacija građanskih protesta u Beogradu poslužiće predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću kao alibi za eventualni nedolazak nemačkog Folksvagena u Srbiju.

"Tako je bilo i kada je svojevremeno, 2012. godine, tadašnja vlast predvođena Borisom Tadićem i Demokratskom strankom uoči izbora mesecima najavljivala dolazak italijanskog Danijelija, koji je u Šapcu trebalo da investira pola milijarde ervra u pogon za proizvodnju opreme za industriju gvožđa i čelika, a nakon što je investitor odustao za krivca je proglašena pobeda Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima te godine", podsetio je NIN.

Izvor:N1

Odličan predlog za večeru za celu porodicu.

Sastojci:

400 g praziluka
150 g slanine
100 g spanaća
500 g sremskog sira
so
biber

Priprema:

1. Praziluk iseckati na tanke kolutiće, spanać na trake, a slaninu na kockice. Slaninu propržiti dok ne porumeni.

2. Rešetkom izvaditi komadiće slanine, a na istopljenoj masnoći prodinstati praziluk. Posoliti po ukusu, a kad praziluk omekša, dodati spanać i dinstati još par minuta. Skinuti sa vatre i umešati prženu slaninu.

3. Dodajte i malo bibera po ukusu, pa ohladite. Dok se hladi, ispecite palačinke. Ohlađeno pomešajte sa sirom, pa filujte palačinke.

Napomena: Od ove smese ćete imati fila za 15­-20 palačinki, u zavisnosti od debljine nanošenja fila.

Izvor: Opusteno

Strana 1 od 537

Još vesti iz kategorije...

No result...
Top