Sombor.info

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

LICENCIRANI Program osnovne obuke posrednika sprovodi se u pet radnih dana

Informacije i prijave:
061 116 22 89
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Prijave se primaju najkasnije do 21.01.2020.

U toku jednog radnog dana obuka traje pet školskih časova od po 45 minuta koji se održavaju u popodnevnom terminu od 05.02. fo 09.02.2020. godine.

Obuka se sprovodi u Somboru na adresi Avrama Marazovića br. 1 (iznad Raiffeisen banke).

Cena obuke: 30.000 RSD (6.000 RSD se uplaćuje uz prijavu, a ostatak do kraja obuke).

Program obuke za posrednike realizuje se na osnovu Pravilnika o Programu osnovne obuke za posrednika, donetog od strane Ministrstva pravde na osnovu člana 44. Zakona o posredovanju u rešavanju sporova (Sg.RS.br.55/14).

Po uspešnom završetku osnovne obuke, polaznici stiču Uverenje o završenoj osnovnoj obuci za posrednika, koje je jedan od preduslova za izdavanje dozvole za posredovanje (licence) i upis u Registar posrednika.

MEDIJATOR RS je akreditovani Centar za obuku medijatora (posrednika u rešavanju sporova) od strane Ministrarstva pravde Republike Srbije sa pravom sprovođenja osnovne obuke i specijalizovanih obuka za medijatore.

Centar okuplja iskusne i ugledne medijatore iz cele Srbije (eksperte u svojim oblastima), koji pružaju usluge edukacije kolega kroz obuke akreditovane od strane Ministrastva pravde.

Pored sprovodjenja obuka, naš zadatak je promovisanja posredovanja, kao jedne vrste alternativnog načina rešavanja sporova, kao i da utičemo na unapređenje razvoja medijacije u pravnom sistemu Republike Srbije.

 

Brodogradilište u Bačkom Monoštoru iz 1876. godine, najstarije je brodogradilište u ovom delu Evrope. Za stalne kupce iz zapadne Evrope, monoštorsko brodogradilište bilo je mesto izgradnje kvalitetnih i savremenih brodova. Danas, izgradnje novih brodova skoro i nema.

Četiri nova objekta za holandsko tržište, remontovanih tridesetak objekata za mađarsko, srpsko i hrvatsko tržište, prerađenih preko 2.000 tona materijala, zaposlenih preko 150 radnika... Bila je to slika uspešnog brodogradilišta u Bačkom Monoštoru, u zenitu proizvodnje 2007. godine.

Nakon stečaja, od 2014. vlasnik brodogradilišta je Vip grup Brodoremont. Trenutno je na generalnom remontu još osam objekata, pored broda mađarskog pozorišta i najstarijih objekata na Dunavu iz 1871. godine.

"Imamo gasane tankere, gurače, pretovarna postrojenja, barže, a očekujemo dva postrojenja iz Hrvatske. Očekujemo i jedan vojni objekat od Vojske Srbije, a u pregovorima smo okojednog muzejskog primerka - parobroda, koji će doći na generalni remont", naglasio je Srđan Čanković, direktor Brodogradilišta u Bačkom Monoštoru.

Iako je još uvek je u funkciji strug iz 1842. godine, u brodogradilištu je poslednjih godina izgrađena nova hala, kupljeni su novi instrumenti, makaze i aparati za varenje, kako bi se povećala produktivnost.

"Jedna od najsavremenijih mašina, ali i najskupljih, što se tiče plazme, je kod nas i mislim da smo u Vojvodini u tome najjači", kaže zaposleni Nenad Forgić.

"Odlučio sam se za ovaj zanat zato što je lako zaposlenje, ali planiram nastaviti studije jer ovo nije perspektiva, ali usput je odličan posao", kaže Adam Mrvičin, elektrozavarivač.

"Imamo posla preko glave, pored brodogradnje, radimo i industriju, pokrivamo Zapadno-bački okrug, fabrike, sve što im je potrebno, izlazimo u susret", dodaje on.

Brodogradnja je ipak u drugom planu. Najveći problem jeste manjak dobrih majstora i radnika, koji su svoje znanje i veštine odneli sa sobom na brojna tržišta zapadne Evrope.

"Nemamo dovoljno ljudi za novogradnju i radimo konstrukcije u novoj hali, imamo od četrdeset i dvoje do pedeset zaposlenih", veli Ivan Pašić, šef proizvodnje u Brodoremontu.

Brodogradilište u Bezdanu, za razliku od monoštorskog, vlasništvo je hrvatskog državljanina Miroslava Reljanovića i u zakupu je jedne srpske firme koja o tome šta radi nije želela da govori za naše kamere.

Izvor: RTV

Ubica Marka Đurovića (28) koji je izboden u ponedeljak uveče u Somboru, i to pred ocem, još nije identifikovan, a istražitelji veruju da je mladića usmrtio psihijatrijski bolesnik.

- Ubijeni mladić nije imao problema sa zakonom, niti je bio konfliktna ličnost. Sam način ubistva, u javnosti, na ulici, pred ocem žrtve, ukazuju da je zločinac psihopata i da je iz Sombora, možda čak i iz kraja gde je Marko nasmrt izboden nožem - saznaje "Blic" od izvora bliskog istrazi.

Naš sagovornik napominje da je ubica posle zločina pobegao pored zgrada, da je znao tačno gde su prolazi, što ukazuje da poznaje dobro teren, možda čak i stanuje u tom kraju grada.

- Žrtvu je, verujemo, odabrao nasumice jer da je kojim slučajem Marko imao nekih supranika, pa makar i u ljubavi, taj ga verovatno ne bi ubio pred ocem, već bi čekao da bude sam i na nekom mračnom mestu. Iz tog razloga verujemo da je ubica psihopata. U vreme ubistva bila je gusta magla, tako da ni otac ubijenog, ali ni ostali koji su se zatekli u blizini nisu mogli detaljno da opišu zločinca koji je šetao naoružan nožem. Uz to su i snimci video-nadzora upravo zbog magle bili loši. Iako verujemo da ubica ima psihičkih problema, možda se ranije i lečio. Potraga za njim ide "ručno", jer medicinske ustanove, zbog zaštite podataka ličnosti, ne smeju da otkriju identitet psihički obolelih građana - dodaje naš izvor.

Marko Đurović je u ponedeljak uveče, oko 18 sati, s ocem Draganom izašao, i planirali su da posle kupovine u apoteci odu u kafić na piće. Kada su izašli iz apoteke, u Prvomajskom bulevaru, ispred njih se pojavio nepoznati muškarac sa kapom na glavi i mrmljajući prišao Marku, koji ga je malo odgurnuo u stranu. Nepoznati muškarac međutim tada nožem ubada Marka, i to nekoliko puta.

Dragan je video da Marko pada i pokušao je da mu pomogne, ali mu je sin rekao: "Tata, ovaj me ubode nožem, čuvaj se". Tek tada je Dragan ugledao nož u rukama ubice, koji je uspeo da pobegne. Pozvao je Hitnu pomoć i policiju, da pomognu njegovom sinu, ali je Marko pao pre nego što je ušao u apoteku.

Ekipa Hitne pomoći je brzo stigla, ali je samo mogla da konstatuje smrt mladića, koji je samo dan ranije proslavio 28. rođendan. Marko Đurović sahranjen je danas u Somboru.

Izvor: blic.rs

Savet za bezbednost saobraćaja grada Sombora (Savet) organizovao je danas u prostorijama Udruženja penzionera Sombor prezentaciju, podelu transportnih torbi i svetlosnih setova za osvetljenje bicikla, za sugrađane starije starosne dobi.

Cilj današnje akcije jeste povećanje svesti o bezbednosti starijih učesnika u saobraćaju.

Predsednik Saveta, zamenik gradonačelnice Antonio Ratković rekao je ovom prilikom da je Savet za bezbednost saobraćaja na osnovu Strategije o bezbednosti saobraćaja prepoznao starije građane kao jedne od ugroženih učesnika u saobraćaju i da je svoj rad usmerio, pored povećanja bezbednosti najmlađih učesnika i na bezbednost najstarijih učesnika u saobraćaju.

„Mi smo prošle godine započeli jednu kampanju u okviru koje držimo kratke edukacije našim najstarijim učesnicima u saobraćaju i delimo transportna kolica, koja su florescentna, kako bi naši najstariji sugrađani, kada idu na pijacu ili prodavnicu, bili uočljiviji u saobraćaju, tako da smo ovu kampanju nastavili i tokom 2020. godine. Prošle godine smo uzeli 100 transportnih kolica, ove godine planiramo još toliko i nastavljamo podelu kako u gradu, tako i u naseljenim mestima“ istakao je Ratković.

Prezentaciju „Bezbedno za starije u saobraćaju“ namenjenu starijim sugrađanima vodila je Renata Rajčanji ispred Saobraćajne policije PU Sombor.

Danas je podeljeno tridesetak transportnih kolica i svetlosnih setova za sugrađane koji koriste bicikl kao prevozno sredstvo. Nabavka ove opreme je finansirana iz naplate kazni nesavesnim vozačima sa teritorije grada Sombora.

Kvasac je biološka namirnica bez koje hleb neće narasti. On predstavlja koncetrovanu masu kvasnih gljivica vrste Saccharomyces cerevisiae i masovno se koristi u prehrambenoj industriji. Rečeno prostim rečima, kvasne gljivice u kvascu se aktiviraju uz pomoć vode i šećera, a zatim se razmnožavaju i hrane, proizvode ugljen dioksid, formiraju mehuriće u testu i testo raste.

U prodavnicama se mogu pronaći dve vrste kvasca – sveži (živi) kvasac i suvi kvasac, a proces rada sa njima je veoma sličan. Suvi kvasac, koji se prodaje ukesicama, treba rastvoriti u maloj količini tople vode (ne vrele, jer će ona ubiti kvasne gljivice) i dodati malo šećera. Smesa treba da se dobro promeša. Nakon toga smesu treba ostaviti na toplom mestu (obavezan uslov da bi se kvasac aktivirao) i nakon 10-15 minuta kvasac će biti spreman za upotrebu i tada možete da iznenadite svoje najbljiže sa posnom slatkom pogačom.

Na isti način se radi i sa svežim kvascem, koji se prodaje u obliku kockica i čuva se u frižideru. Sveži kvasac ima relativno kratak rok trajanja, samo oko dve nedelje, a nakon tog perioda kvasne gljivice u njemu umiru i kvasac više nije za upotrebu.

Aktiviranje svežeg kvasca je isto kao i suvog. Rastvorite ga u toploj vodi (ne vreloj) i dodajte malo šećera, a možete i malo brašna po želji. Cilj je da se dobije smesa slična kaši, koja će nakon 20-30 minuta na toplom mestu da se aktivira i da na površini napravi mehuriće. To je pokazatelj da je aktiviranje kvasca uspešno i da možete da umesite pogaču ili da pripremite vazdušaste mekike za doručak.

Izvor: bonapeti.rs

Somborska kafilerija će, posle nekoliko decenija, 15. januara prestati sa spaljivanjem životinjskog otpada, najavio je pre dva meseca ministar poljoprivrede. Sada za N1 kaže da će se to uskoro dogoditi, čim Vlada Srbije usvoji Strategiju upravljanja sporednim proizvodima životinjskog porekla. Za građane Sombora to je dobra vest. Međutim, oni koji zatvaranje kafilerije traže od 2014. pitaju da li je sve moglo biti urađeno ranije i bez milionskih troškova.

Mirisi koji izazivaju glavobolju i mučninu - tako stanovnici naselja Nova Selenča u Somboru opisuju šta udišu decenijama. Kafilerija "Proteinka", jedna od dve u državnom vlasništvu, adresa je na koju veliki broj klanica i drugih preduzeća iz Srbije dovozi životinjski otpad na spaljivanje.

N1: Jel imate problem sa njom, sa smradom?

"Kako ne. Malo, malo, pa divno bude", kaže jedan stanovnik.

"Ima momenata kad se ne može ni disati ujutru kad se otvori prozor i tako. I imamo navodno neka saznanja da će se ugasiti ove godine", dodaje drugi.

Da će tako biti obećao im je ministar poljoprivrede u novembru.

"Neće više biti kafilerije u Somboru. Imaćemo jedinstveni centar koji se nalazi u objektu "Energozelena" u Inđiji. Jedan deo radnika ćemo pripojiti, to će biti transfer stanica u Somboru, što znači da će se u toj stanici samo prikupljati animalni otpad, ali se neće obrađivati. Vi 15. januara više nemate kafileriju u Somboru", rekao je ministar Branislav Nedimović.

"Mi smo to imali ponuđeno još pre šest godina bez ijednog jedinog dinara izgubljenog u sudskom sporu sa Energozelenom", kaže Danijel Mirkov iz GI "Tužimo kafileriju Sombor".

Građanska inicijativa "Tužimo kafileriju", organizovala je od 2014. više protesta i prikupila preko šest hiljada potpisa za zatvaranje kafilerije. Peticiju je među prvima potpisao tadašnji gradonačelnik, pa Mirkov kaže - nije čudno što je delegacija Grada 2014. sa njima otišla na sastanak kod investitora iz Belgije koji je tada bio vlasnik "Energozelene" u Inđiji.

"Obavili smo jedan razgovor koji je bio vrlo uspešan i zaključak naše inicijative je bio da je potrebno samo malo da se to pitanje reši, jer smo mi imali obećanja i ponudu od investitora belgijskog da on investira još dodatnih milion evra u Sombor, da napravi ovaj sabirni centar i da se kafilerija u Somboru zatvori. Dakle, isto rešenje koje imamo i sada", kaže Mirkov.

Podrška je postojala, pa zbog stranačkih interesa nestala, kaže nekadašnji član Gradskog veća za poljoprivredu, koji je prisustvovao sastanku.

"Ja sam podneo izveštaj tada gradonačelniku. Načelnu podršku smo dobili, ali tu je najjača partija SNS videla interes da uzme i to preduzeće pod svoje i imenuje direktora. Bilo je obećanja da će se nešto uraditi po tom pitanju i više nikad nije urađeno ništa", kaže Zoran Miler, bivši član Gradskog veća za poljoprivredu u Somboru.

Na pozive N1 da govore o slučaju kafilerije, gradska vlast u Somboru nije se odazvala, dok su nas u preduzeću "Proteinka" uputili na nadležno ministartsvo.

Da će kafilerija u Somboru biti zatvorena, potvrdio nam je u telefonskom razgovoru ministar poljoprivrede. Najpre, kaže, Vlada Srbije mora da usvoji strategiju, što očekuje uskoro da se dogodi. Zašto isti scenario nije bio prihvatljiv i 2014. kada ga je predložio strani investitor, Nedimović kaže - ne zna, jer tada nije bio u Ministarstvu.

Belgijska kompanija tužila je Srbiju krajem 2014, budući da je zbog nelojalne konkurencije morala prestati sa radom. Dobila je spor, pa Srbija sada mora da plati odštetu od preko 30 miliona evra. To je jedna od izgubljenih arbitraža prispelih na naplatu.

"Za kazne i panele u 2020. godini će se dati koliko će ukupno da se investira u prosvetu", rekao je Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta Srbije.

Iako je ministar finansija izgubljene arbitraže nazvao "glupostima koje su napravili neki pre njih", u slučaju somborske kafilerije, milionski gubici i godine širenja neprijatnih mirisa mogli su biti izbegnuti u njegovo vreme, stav je građanske inicijative. Ovako će kafilerija, nakon što Vlada usvoji strategiju, morati da prođe i period tranzicije, lokalna samouprava da pronađe novu lokaciju za sabirni centar, a država da ga finansira.

Izvor: N1

Najveća manifestacija u ovom delu Evrope kada su u pitanju sitne životinje, 44. Međunarodni sajam peradarstva i Državni šampionat sitnih životinja Srbije biće održan od 24. do 26. januara 2020. godine u somborskoj Gradskoj hali „Mostonga“, rečeno je na današnjoj konferenciji za novinare.

Zamenik gradonačelnice Antonio Ratković se ovom prilikom ispred grada Sombora zahvalio Igoru Gromiloviću i Društvu odgajivača sitnih životinja što su donirali 5000 ulaznica za naše najmlađe sugrađane, a grad će ove ulaznice preko osnovnih škola i predškolske ustanove podeliti.

„Koliki je značaj ovog Sajma govori činjenica da se organizuje po 44. put, a prvi put će u sklopu narednog sajma peradarstva, biće održan i prvi memorijal Prim. dr Zoran Parčetić – Nona. Svi mi znamo koliko je on uložio truda, snage, želje da ovaj Sajam bude onakav kako i danas izgleda, s toga mu puno hvala, a ja sam siguran da će Igor nastaviti njegovim stopama i ovaj Sajam iz godine u godinu podizati na još veći nivo“ rekao je zamenik gradonačelnice Antonio Ratković.

Igor Gromilović se u ime Društva odgajivača sitnih životinja zahvalio gradu na pomoći u organizaciji ovog tradicionalnog i najvećeg sajma u ovom delu Evrope.

„Očekujemo da će tokom tri dana Sajam posetiti preko 5000 posetilaca, koji će moći da vide više od 3.500 eksponata. Po prvi put ćemo posle desetak godina da vratimo teraristiku i akvaristiku. Ovu petu sekciju smo osnovali u čast pokojnog dr Zorana Parčetića i smatramo da će to biti veoma zanimljivo našim najmlađim sugrađanima“ rekao je Igor Gromilović predsednik Saveza odgajivača sitnih životinja.

Pošto se, između ostalog, Sombor beleži i kao kolevka modernog pčelarstva, zahvaljujući ovdašnjem svešteniku i prosvetaru Avramu Maksimoviću koji je daleke 1810. godine napisao prvo moderno delo na srpskom jeziku posvećeno pčelarstvu i proizvodnji meda „Novi pčelar“, najnovija donacija gradskih vlasti Udruženju pčelara koje i nosi ime velikog entuzijaste Maksimovića, donekle je bila i očekivana.

Naime, zahvaljujući novcu iz varoškog budžeta, UP „Avram Maksimović“ je dobilo liniju za preradu pčelinjeg voska, odnosno izradu voštanih satnih osnova koje se koriste u pčelarstvu, a koju je na skromnoj svečanosti pustila u rad gradonačelnica Dušanka Golubović.
Ona je tom prilikom istakla da je reč o subvencijama Grada Sombora za razvoj pčelarstva.
– Reč je o merama koje smo utvrdili 2019. godine, kada je i organizovan konkurs za dodelu te subvencije – pojasnila je somborska gradonačelnica razloge za tu investiciju, koja iznosi 1.610.240 dinara a koju je isporučila i instalirala firma „Pčelar“ d. o. o. iz Vršca. – Konkurs je podrazumevao prijavu udruženja pčelara za nabavku te opreme izuzetno korisne za sve članove udruženja u smislu da se obezbeđuje prerada voska za proizvodnju satnih osnova koje su za njih od značaja za dalje obavljanje njihovih delatnosti.
Po njenim rečima, cilj svojevremeno raspisanog konkursa bio je stvaranje uslova i mogućnosti za rast poljoprivredne proizvodnje, unapređenje konkurentnosti poljoprivrednih gazdinstava organizovanih u udruženja, unapređenje kvaliteta proizvodnje i njena modernizacija, kao i jačanje tehničkih kapaciteta i dostizanje standarda moderne proizvodnje u pčelarstvu.

Domaćin Milorad Mastilović, koji je i predsednik Udruženja pčelara „Avram Maksimović“, gostima je prezentovao rad linije, ističući njen značaj za pčelare jer na satnim osnovama pčele izgrađuju saće u kojem izvode svoje potomstvo, a koje služi i za skladištenje meda, a povodom početka rada linije, Udruženje pčelara je uručilo Povelju zahvalnosti gradonačelnici Dušanki Golubović.

– Značaj posedovanja naše vlastite linije za izradu satnih osnova se ogleda u tome što smo ih do sada kupovali na tržištu, a brojni proizvođači su u njihovoj izradi, da bi uštedeli i povećali svoj profit, umesto čistog voska koristili i parafin, koji je poguban u pčelarstvu. Takve satne oosnove ne samo što se teško „primaju“, odnosno pčele teško grade saća na njima, već i jednostavna manipulacija dovodi do njihovog krivljena i deformisanja – pojasnio je Mastilović prednosti koje će imati somborski pčelari od vlastite prerade voska i proizvodnje satnih osnova.

Kolege da se pridruže
Somborsko udruženje pčelara „Avram Maksimović“ okuplja oko 150 aktivnih članova, koji od juče mogu, uz neznatne troškove, da sami proizvode satne osnove za svoja pčelinja društva pošto će biti u obavezi da nadoknade samo troškove utrošene struje i vode. S obzirom na to da je na području Sombora registrovano 220 gazdinstava koja se bave proizvodnjom meda i pri tome imaju više od 20 košnica, što je i osnov za državne subvencije u pčelarstvu, iz tog udruženja apeluju na kolege da im se pridruže. Po rečima organizovanih somborskih pčelara, članstvo u Udruženju je i najbolja garancija praćenja eventualnih bolesti pčelinjih društava, ali i solidarne pomoći u obnovi košnica u slučaju sve češćih trovanja pčela do kojih dolazi usled nepažljivog korišćenja pesticida u ratarskoj, povrtarskoj i voćarskoj proizvodnji.

Izvor: dnevnik.rs

četvrtak, 16 januar 2020 00:00

Čvarak fest prvog februara u Sivcu

U Sivcu će se u subotu, 1. februara, održati Čvarak fest, manifestacija u kojoj će uživati svi pravi gurmani i ljubitelji ovih jedinstvenih svinjskih proizvoda.

Na nesvakidašnjem događaju u opštini Kula, ali i šire, moći ćete da degustirate i kupite vrhunske vojvođanske čvarke koje su pripremili najveći majstori u ovoj oblasti.

Centralni događaj na manifestaciji je svakako takmičenje u spremanju čvaraka, a najbolje majstore čekaju vredne nagrade. Pored toga, za posetioce će biti pripremljen odličan zabavni program koji će upotpuniti ugođaj.

Svi koji žele da učestvuju na Čvarak festu kao prodavci ili da se takmiče u pravljenju čvaraka mogu da se prijave na telefon 060/492-59-25, na koji mogu da dobiju i više informacija o ovom događaju.

Organizatori Čvarak festa su Opština Kula, Turistička organizacija opštine Kula i Mesna zajednica Sivac.

Izvr: nasemesto.rs

četvrtak, 16 januar 2020 00:00

Apatinski rokeri za Momira

U rok klubu „CK PIK“ u petak, 17. januara, će se održati humanitarni koncert „Apatinski rokeri za Momira“, na kom će nastupiti lokalni bendovi „Prljavi romeo“ i „Majkan“.

Početak koncerta zakazan je za 22 časa, a cena ulaznice je 200 dinara. Prikupljeni novac od prodaje ulaznica biće doniran za lečenje našeg sugrađanina Momira Nikolića koji boluje od težeg oblika dijabetesa, zbog čega gubi vid i neophodna mu je hitna operacija.

Izvor: apatinskenovine.rs

Dragan Đurović i njegova supruga Loredana u šoku posle zločina koji se dogodio u ponedeljak veče u centru Sombora

JOŠ ne mogu da poverujem da sam u trenu ostao bez mog Marka. Kada smo te večeri krenuli u šetnju ništa nije slutilo da će se desiti nešto loše - kaže, za "Novosti", Dragan Đurović, neutešni otac, kome su pre dve večeri u Somboru ubili sina.

U kući Đurovića, u Ulici Roze Luksemburg 21, u somborskom naselju Selenča, tuga i suze. Dragana i njegovu suprugu Loredanu zadesila je velika tragedija i to samo dan nakon što je Marko proslavio 28. rođendan.

- Išli smo Prvomajskim bulevarom, kada je Marko rekao da hoće da svrati u apoteku, da uzme sirup protiv kašlja. Bilo je oko 18.30 - priča nam Dragan.

Čim je mladić izašao iz apoteke, po rečima oca, ispred njega se pojavio nepoznati muškarac sa kapom na glavi, i mrmljajući, prišao Marku, koji ga je malo odgurnuo u stranu, ne sluteći šta će ga nakon toga zadesiti.

- Bio je mrak i pala je magla, pa nisam dobro video šta se dešava, ali kada sam hteo da pomognem sinu, on mi je rekao: "Tata, ovaj me ubode nožem, čuvaj se". Tek tada sam ugledao nož u rukama ubice. Iz džepa sam uzeo mobilni telefon da pozovem hitnu pomoć i policiju, da pomognem sinu, a on je pokušao da uđe u apoteku. Nije stigao do vrata, pao je na asfalt.

Ekipa Hitne pomoći, koja je brzo stigla, bezuspešno je pokušavala da reanimira mladića. Ubrzo je preminuo usled teške povrede nanete sa više uboda nožem.

Dragan se priseća da je ubica, po govoru, zvučao kao da je drogiran, ali je nakon što je njegovog sina ubo nožem nestao u jednoj od obližnjih ulica.

- Imali smo mnogo planova, ja radim na Malti, a Marko je trebalo uskoro da dođe kod mene, da zaradi nešto novca. Dogovarali smo se kako ćemo da preuredimo porodičnu kuću, da zamenimo prozore, vrata, sredimo grejanje, ali, nažlost, nismo u tome uspeli - jada se Dragan.

Komšije i prijatelji za Marka imaju samo reči hvale, kažu da je bio dobar i pošten mladić, da se nikom nije zamerio.

Datum sahrane biće određen po završetku obdukcije.

POTRAGA

JOŠ se na zna ko je ni zbog čega usmrtio Marka, a somborska policija intenzivno traga za ubicom. Kako saznajemo, ispituju se svedoci, poznanici i prijatelji žrtve kako bi se ušlo u trag ubici.

Izvor: novosti.rs

Savet za bezbednost saobraćaja grada Sombora (Savet), u ponedeljak 13. januara, održao je prvu sednicu u 2020. godini.

Predsednik Saveta, zamenik gradonačelnice Antonio Ratković predstavio je izveštaj o aktivnostima koje je Savet za bezbednost saobraćaja sproveo tokom 2019. godine, a dogovorene su i aktivnosti koje će Savet realizovati u 2020. godini.

Kao i prethodne tri godine, akcenat se stavlja pre svega na bezbednost najmlađih učesnika u saobraćaju. Pored autosedišta koja će Savet obezbediti za 200 prvorođenih beba u 2020. godini, planira se i podela sedišta za vožnju dece biciklom, opremanje vrtića i pokloni za đake prvake. Radovi u zonama škole planirani su za Bezdan, Riđicu i Stanišić, a novina će biti postavljanje brzinskih displej semafora.

Nastaviće se i opremanje biciklista, a u toku je završetak projektovanja biciklističkih staza na Vojvođanskoj ulici i na Staparskom putu.

Pored najmlađih učesnika u saobraćaju i biciklista, akcenat je stavljen i na najstarije učesnike. Za njih će biti organizovane različite edukacije, prezentacije i poklon oprema.

I ove godine organizovaće se prevoz maturanata na matursko veče oldtajmerima, realizovaće se takmičenje „Šta znaš o saobraćaju“ za učenike osnovnih škola, a u saradnji sa drugim opštinama, planira se prevoz učenika završnih razreda srednjih škola na obuku o bezbednom upravljanju vozilom u Nacionalnoj vozačkoj akademiji (NAVAK).

U toku 2020. godine očekuje se završetak projekta za kružni tok (ulice V.V.Petra Bojovića, V.V.Stepe Stepanovića i Arsenija Čarnojevića), kao i da se realizuje projekat bezbednosnih tehničkih sistema na saobraćajnicama.

Savet za bezbednost saobraćaja grada Sombora i u 2020. godini nastaviće sa opremanjem Saobraćajne policije.

Za ubicom traje intenzivna potraga

Mladić M. Đ (28) ubijen je u ponedeljak uveče u Somboru, kada ga je nepoznati muškarac napao nožem, naneo mu teške povrede i pobegao sa lica mesta

Nesrećni mladić je ubrzo posle napada podlegao povredama.

Zločin se dogodio oko 18 časova i 30 minuta, dok se Marko sa ocem šetao Prvomajskim bulevarom.

Prema nezvaničnim informacijama, na njega je iznenada nasrnuo nožem maskirani muškarac sa crnom kapom na glavi, zadao mu dva uboda u predelu srca i pobegao u pravcu ulice Staparski put.

Nesrećni mladić je nekako uspeo da dođe do apoteke, koja se nalazi u blizini mesta nesreće kako bi potražio pomoć, ali je ubrzo, nažalost, podlegao povredama.

Poznanici ubijenog mladića su u šoku zbog njegovog ubistva.

- Bio je dobar momak, koji se nikom nije zamerio. Ne znam da li se slučajno našao na pogrešnom mestu i postao žrtva nekog pomahnitalog ludaka ili iza svega postoji neka, nama nepoznata priča - kaže jedan od njegovih poznanika.

Policija je zbog uviđaja zatvorila deo Prvomajskog bulevara i saobraćaj je bio zaustavljen tri sata.

Telo nastradalog mladića je poslato na obdukciju u Zavod za sudsku medicinu u Novi Sad. Za ubicom traje intenzivna potraga.

Izvor: srbijadanas.com

Ivan Kovač Kice, osnovao je pre 20 godina ekološku učionicu Baračka. Sa suprugom Suzanom, priredio je dva kuvara ribljih specijaliteta, organizovao je brojna takmičenja za ribolovce i jednostavno voleo ljude i prirodu. Preminuo je u avgustu prošle godine, ali njegovi prijatelji ne daju da se Ivan Kovač Kice zaboravi. ...

Ivan Kovač Kice ili za prijatelje jednostavno Matori. Zaljubljenik u prirodu, tvorac ekološke učionice, organizator mnogih ribolovačkih takmičenja, vrsni kuvar delicija od ribe i pre svega veliki prijatelj, jer ko je jednom došao u njegovu ekološku učionicu Baračka tamo se uvek vraćao. A Kiceta pamte mnogi od Osijeka do Beograda.

"On je bio jedan izuzetno drag čovek svima. Za svakoga je imao lepu reč, strpljenje. Ambijent koji je stvorio bio je poseban. Osećala se toplina i dobrodošlica za svakoga", kaže Jelena Bankovački.

"Svi se ovde poznajemo kao komšije, prijatelji, saradnici. On nije bio čovek za tugu već život i radost", navodi Jasmina Mezei.

Ivan kovač imao je hiljadu vrlina i ni jednu manu. Jedna od njegovih najvećih vrlina bila je da prihvata ljude onakve kakvi jesu. To za njega kažu njegovi prijatelji koji su i osmislili veče u njegovu čast.

"Po mirnoći, plemenitoj mudroj reči, fantastičnim gastronomskim čarolijama. Njegov prerani odlazak nas je itekako iznenadio, ali ne damo da se on zaboravi", ističe Aleksandar Potkonjak, jedan od organizatora.

"Ej, matori ne može knjiga samo tako da se zatvori, da saviješ list u uglu i zaboraviš", poručili su pesmom na kraju programa Kicetovi prijatelji.

Izvor: RTV

Danas je održana 191. sednica Gradskog veća grada Sombora kojom je predsedavao zamenik gradonačelnice Antonio Ratković.

Članovi veća razmotrili su i odlučili o 8 tačaka dnevnog reda. Usvojen je Izveštaj o radu Žalbene komisije u 2020. godini, predlog za potpisivanje Sporazuma o uspostavljanju jedinstvene virtuelne platforme za saradnju u oblasti buke i vibracija.

Potpisivanje ovog Sporazuma ima za cilj unapređenje stručnog i praktičnog znanja i iskustava, kao i da unapredi poslovanje i povezivanje privrede i visokog obrazovanja u oblasti zaštite životne sredine i zaštite na radu od štetnog dejstva buke i vibracija kroz povezivanje akademskog i neakademskog sektora, kao i kreiranje i podizanje svesti šire javnosti o štetnom uticaju buke i vibracija u životnoj i radnoj sredini kroz sinergiju raspoloživih kapaciteta.

Gradsko veće grada Sombora na 191. sednici odobrilo je nastavak sufinansiranja Projekta „Nauči nemački“ Humanitarnog udruženja Nemaca „Gerhard“ putem kojeg se realizuje specijalizovani program učenja nemačkog jezika u bilingvalnoj grupi Predškolske ustanove „Vera Gucunja“ Sombor. Projekat se sufinansira sa 1.141.000,00 dinara.

Gradski većnici dali su ovlašćenje JKP „Vodokanal“ Sombor za podnošenje zahteva u okviru objedinjene procedure za izgradnju i rekonstrukciju objekata iz programa poslovanja za 2020. godinu.

ponedeljak, 13 januar 2020 00:00

Zločin kod Odžaka: Ubio bivšu ženu

Pedesetogodišnji B. M. uhapšen je jutros zbog sumnje da je u Karavukovu kod Odžaka ubio bivšu suprugu, saopštio je MUP. Kako se navodi, sumnja se da je hicima iz pištolja usmrtio pedesetogodišnju bivšu suprugu koja je preminula na licu mesta od više prostrelnih rana.

Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 sati i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden u Više javno tužilaštvo u Somboru.

B.M je ubistvo počinio pištojem u nelegalnom vlasništvu. Prema nezvaničnim informacijama, on je često dolazio i maltretirao bivšu suprugu, ali o tome nije bilo prijava policiji.

Izvor: RTV

ponedeljak, 13 januar 2020 00:00

Kako Somborci obeležavaju srpsku Novu godinu?

Multinacionalna sredina kao što je Sombor sa svojim okolnim selima obeležava brojne datume i svetkovine iz šarenolikog nacionalnog miljea. Tako će večeras brojni Somborci biti deo organizovanog slavlja priređenog povodom dočeka pravoslavne Nove godine.
Somborci rado obeležavaju proslave Novih godina, pa će većina i večeras slaviti po Julijanskom kalendaru. U prijatnom porodičnom okruženju ili sa prijateljima u omiljenim ugostiteljskim objektima večeras će biti veselo.

"Ovu Novu godinu uvek obeležavamo sa porodicom i decom. I tako, u krugu porodice, u stanu, eventualno izađemo na trg ukoliko se priprema nekakav koncert", saopštio je jedan sugrađanin.

"Evo, ja ću Novu godinu proslaviti sa svojim prijateljima u kafe Pabasu, to je moje omiljeno mesto, a moža odem i u Akvarijum", kazao je drugi.

Neki sugrađani ipak ne pridaju značaj dvostrukom obeležavanju dočeka Nove godine.

"Nekada izađemo uveče, zavisi od vremena a zavisi i od društva. A kod kuće malo pripremimo drugačije nego običnih dana", rekao je jedan Somborac.

"Na žalost ne izlazim večeras. Imamo malu decu pa oko njih moram. Obeležim uobičajeno, skromno, ništa posebno", dodao je drugi sugrađanin.

U nekim domovima i danas se poštuju tradicionalni pravoslavni običaji.

"Mi idemo u crkvu, a posle je svečani ručak, lomi se kolač, Božićni kolač koji se čuva do Nove godine i onda se lomi. Ko ima dečicu, sa njima i suprugom, zalije se, odnosno prelije crvenim vinom pa se izdubi sredina kolača i razmeni među sobom u porodici", ispričao je Milovan Krnajac.

Već desetu godinu za redom Zavičajno udruženje Srba „Korijeni“ ogranizuje doček Nove godine ispred hrama Svetog Đorđa.

"Ove godine smo predvideli da program počne u 21 sat, a goste će zabavljati narodni ansambl sa vokalnim solistima. S obzirom na ovo hladno vreme, potrudićemo se da i ove godine svi prisutni budu posluženi toplim napicima da se malo ugreju. Sa crkvenom opštinom smo dogovorili da naš hram bude sve vreme otvoren i da građani tokom proslave mogu da uđu i u hram", objasnio je Duško Sekulić, predsednik Zavičajnog udruženja Srba „Korijeni“.

Proslavu Pravoslavnog novog ljeta, Zavičajno udruženje Srba „Korijeni“ pripremaju zajedno sa Turističkom organizacijom i uz podršku grada Sombora.

Izvor: RTV

nedelja, 01 decembar 2019 00:00

"Mladi poljoprivrednici u akciji"

POZIV
mladima između 18 i 30 godina!!!
Na učešće u programu obuka za pokretanje poljoprivredne proizvodnje "Mladi poljoprivrednici u akciji"

Nauči kako:
-Da pokreneš plasteničku proizvodnju
- Da pokreneš organski poljoprivrdu
- Informiši se kako može da ostvariš subvencije
- Poveži se sa ostalim mladim poljoprivrednim proizvođačima

PRIJAVE I INFO: 062.881.21.27 ili Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

“Udruženi građani Sombora” su 11. januara ove godine izborom Predsedništva intenzivirali rad. Na sastanku je imenovano Predsedništvo u sledećem sastavu: Miroslav Veljković, Aleksandar Kričković, Goran Trajkovski, Aleksa Veljković, Željko Dimović, Siniša Savović i Vladimir Lalošević.

Na sastanku građana Sombora je donešen zaključak da se u vezi migrantske krize uputi zvanični dopis Odboru za bezbednost grada Sombora sa pitanjima na koja očekujemo jasan odgovor.

“Udruženi građani Sombora” redovno razgovaraju sa našim sugrađanima, koji dele iste stavove i vrednosti za poboljšanje standarda i rešavanje opštih životnih problema.
Primarni cilj “Udruženih građana Sombora” je da zaštitimo i zastupamo interese stanovnika opštine Sombor, bez stavljanja stranačkih i ličnih interesa u prvi plan. Stop korupciji, nameštanju poslova, malverzacijama, 5G mreži i besmislenom trošenju budžetskih sredstava.

Apelujemo na gradske vlasti da migrantska kriza postane jasno kontrolisana situacija, kako bi svi naši sugrađani mogli bez straha i neprijatnih situacija da se kreću i žive u našem nekada mirnom i sigurnom gradu.

Iz ovog udruženja pozivaju sve sugrađane da im se priključe i uzmu učešće, kako bi svojim aktivnostima i idejama zajedno učinili Sombor boljim mestom za život.


nedelja, 12 januar 2020 00:00

Sombor dobio prvi Park novogodišnjih jelki

Dvadesetak jelki koje su krasile domove tokom novogodišnjih praznika od danas nastavljaju svoj život u Parku novogodišnjih jelki koji se nalazi u ulici Slaviše Vajnara Čiče, u blizini Rokovačke šumice.

Među građanima koji su posadili svoje jelke bila je i gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović.

„Ovo je samo prva od lokacija koje će biti opredeljene za ovu namenu u cilju pošumljavanja i očuvanja zelenila. Afirmisali smo i ranije da oni koji kupuju jelke kupuju jelke sa busenom, kako bi one i kasnije nastavile svoj život, kao što je u ovom slučaju na lokaciji u ulici Slaviše Vajnara Čiče“ istakla je gradonačelnica Dušanka Golubović i pozvala sve građane da svoje jelke zasade na ovom mestu kako bi zajednički dali svoj doprinos očuvanju životne sredine i pošumljavanju.

U narednom periodu svi zainteresovani građani svoje novogodišnje jelke mogu da posade svakog radnog dana od 7,00 do 15,00 časova, samostalno ili uz pomoć radnika JKP „Zelenilo“.

Za sve potrebne informacije možete se obratiti na broj telefona 063/1126513.

Somborska Gradska biblioteka zakoračila u 161. godinu rada i postojanja, obeleživši to nizom prigodnih manifestacija.

S puno razloga se Somborci diče svojom istorijom, pogotovo kada je reč o prosveti i kulturi, pošto je varoš još od polovine 18. veka bila svetionik ne samo srpskom narodu, već i Južnim Slovenima i drugim nacionalnim zajednicama koje su tada bile u sastavu Habzburške monarhije. Tako je i povesnica ovdašnjeg bibliotekarstva vredna svake hvale, pošto je somborska Gradska biblioteka zakoračila u 161. godinu rada i postojanja, obeleživši to nizom prigodnih manifestacija.

Sve je počelo daleke 1859. godine kada je drugog januarskog dana održana Prva generalna skupština Udruženja za osnivanje javne opštinske biblioteke, čiji je utemeljitelj i dugogodišnji bibliotekar bio finansijski službenik Karlo Bijelicki, po kojem ova ustanova danas i nosi i ime. U najranijim decenijama svog postojanja, sasvim očekivano, glavninu knjižnog fonda činile su knjige na nemačkom, pa tako povesnica somborske biblioteke beleži da je 1881. godine na njenim rafovima od ukupno 22.687 knjiga njih čak 19.582 bilo na jeziku dominantne nacije Austrougarske, dok je 2.595 naslova bilo na mađarskom. Na srpskom jeziku, koji su koristili i pripadnici druge najmnogoljudnije nacionalne zajednice, one bunjevačke, bile su samo 352 knjige, dok je preostalih 152 naslova bilo na latinskom, francuskom, i drugim jezicima.

Decenijama se biblioteka, kao podstanar, selila iz jednog u drugo zdanje, a najduže je bivala u Gradskoj kući - od osnivanja do 1920. godine. Konačno se skrasila polovinom pedesetih godina prošlog veka u objektu dotadašnje Mađarske čitaonice, u kojoj je danas uprava i Dečije odeljenje, formirano kao zasebna celina pre 70 godina i u kome se nalazi deci prilagođenih 30.000 naslova. Kako je knjižni fond rastao, tako je i biblioteka pronašla svoju „sigurnu kuću“, šezdesetih godina na glavnoj, sada Ulici Kralja Petra Prvog, u zdanju koje je do tada pripadalo Narodnoj banci. Sada u njemu, uz pozajmno odeljenje i knjigoveznicu u prizemlju, postoji i Odeljenje za katalogizaciju sa čitaonicom za naučni rad, Zavičajno i Odeljenje za razvoj i unapređenje bibliotečke delatnosti.

Dogradnjom trospratnog krila na sigurnom se našlo sada čak 340.000 knjiga, ali i zavičajna biblioteka sa 5.000 naslova, zbirka 300 starih knjiga koje imaju status spomenika kulture, kao i zbirka 400 retkih knjiga i vredan fond naučne knjige.
Počev od predanog osnivača i prvog bibliotekara Karla Bijelickog, na čelu ove ustanove nalazili su se i takve ličnosti kao što su arhimendrit Stefan Ilkić, istoričar kulture Radivoj Plavšić, Janoš Herceg, Miro

Vuksanović... Somborci, po zvaničnim podacima Narodne biblioteke, spadaju u sam vrh predanih čitalaca koji se znanjem i lepom rečju napajaju svakodnevno posećujući ustanovu ispred koje ih, od pre nekoliko godina, očekuje bronzana figura jednog od najvećih srpskih pripovedača, Veljka Petrovića.

Zavet osnivača

Uporan da ustraje u podizanju gradskog čitališta, sada daleke 1859. godine Karlo Bijelicki se obratio somborskom varoškom Magistratu rečima koje se i 161. godine čitaju kao zavetna poruka, bez obzira na napredak modernih tehnologija.
- Čovečanstvo koje danas živi ne može svome potomstvu ostaviti uzvišeniji, dostojniji i pun blagoslova spomenik sećanja i ne može se u tolikoj meri zadužiti za zahvalnost kao osnivanjem jedne ovakve vlastite biblioteke koja će gradu služiti na veliku čast – poručio je Bijelicki.

Izvor: Dnevnik.rs

Odeljenje za komunalne delatnosti, imovinsko-pravne i stambene poslove Gradske uprave grada Sombora organizuje javnu raspravu o nacrtu Odluke o javnoj rasveti na teritoriji grada Sombora.

Javna rasprava traje od 10.01.2020. do 27.01.2020. godine, nakon čega će nadležno odeljenje održati javnu prezentaciju 27.01.2019. godine od 10,00 do 11,00 časova u sobi 142 zgrade Županije, Trg Cara Uroša broj 1.

Svi zainteresovani građani svoje predloge i komentare za nacrt Odluke o javnoj rasveti na teritoriji grada Sombora mogu da dostave u pisanom obliku na adresu: Odeljenje za komunalne delatnosti, imovinsko-pravne i stambene poslove Gradske uprave grada Sombora, Trg Cara Uroša broj 1, 25000 Sombor, ili u elektronskom obliku na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. najkasnije do 27.01.2020. godine.

Originalni javni poziv na javnu raspravu i nacrt Odluke o javnoj rasveti na teritoriji grada Sombora možete da pogledate ovde.

Volite fantastičnu kombinaciju piškota, maskarpone sira, kafe uobličenu u omiljeni tiramisu kolač? Onda će vas sigurno oduševiti ovaj recept poznatog kuvara Gordona Remzija.

Jedan od najpopularnijih kuvara današnjice predstavlja recept za tiramisu u čaši koji možete da pripremite za neverovatnih 30 sekundi, a možda i brže.

Potrebno vam je:

35 g šećera u prahu
225 g maskarpone sira (pogledajte i Kako da napravite sir maskarpone)
kašičica ekstrakta vanile
4 kašičice Marasala brendija, ili nekog desertnog vina
170 ml slatke pavlake
4 piškote
225 ml jake kafe
rendana čokolada

Priprema:

Najpre pomešajte slatku pavlaku i šećer. Posebno pomešajte maskarpone, vino i ekstrakt vanile. Zatim pomešajte smesu sa maskarpone sirom i slatkom pavlakom.

Piškote umočite u kafu, poređajte u čaše i prelijte smesom. Preko poslastice narendajte čokoladu. Prijatno!

Pogledajte kako to radi čuveni Gordon Remzi

Izvor: Stvar ukusa

Izložba crteža i skulptura umetnika Dušana Rajšića, pod nazivom "Crteži za tri bronze", biće otvorena u sredu, 15. januara 2020. godine u Galeriji Kulturnog centra "Laza Kostić" Sombor, u 19 časova.

Dušan Rajšić rođen je 1970. godine u Gospiću. Studije vajarstva započeo je na Akademiji likovnih umetnosti u Zagrebu - 1990. godine, a diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, 1996. godine. Član je ULUS-a i urednik likovnih programa Centra za kulturu u Lazarevcu.

Dela Dušana Rajšića koja će biti izložena u Somboru inspirisana su večito aktuelnim likom Don Kihota, protagoniste istoimenog remek-dela španske i svetske književnosti sa početka XVI veka, koje je napisao Migel de Servantes. Već duže od 13 godina, umetnik u svojim slikama, crtežima i skulpturama pokušava na svoj, likovni način, da pronađe odgovore na brojna pitanja koja proizilaze iz knjige. Dušan Rajšić pokazuje da je Don Kihot danas jednako aktuelan kao i pre četiri veka.

Otvaranje izložbe Dušana Rajšića označiće početak nove izlagačke sezone u Galeriji Kulturnog centra "Laza Kostić" Sombor.

Izvor: RTV

Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić i gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović danas su u zgradi Županije u Somboru svečano otvorili Jedinstveno upravno mesto (JUM).

Otvarajući JUM ministar Branko Ružić je izrazio veliku zahvalnost gradonačelnici i gradskoj upravi što su u jednom velelepnom zdanju uspeli da implementiraju ono što je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave predvidelo, a to je da kroz pilot projekat, koji je otpočet 2018. godine, naprave jedinstveno upravno mesto kako bi uprava bila uslužno orijentisana i kako bi građani na jednom mestu mogli da reše sva svoja pitanja koja su vezana za upravu i administraciju.

„Mislim da će Sombor biti jedan od lidera, imajući u vidu da je Sombor i ranije imao Uslužni centar koji je bio visoko na lestvici u odnosu na Republiku Srbiju. Ono što je novina i što je bila intencija kada smo otpočeli sa ovim pilot projektom, jeste da će ovde biti otvoren i šalter Policijske uprave i to će biti prvo takvo jedinstveno upravno mesto u Srbiji gde će građani rešavati pitanja vezana za lične karte, putne isprave, državljanstva, a u najskorijoj budućnosti i za vozačke i saobraćajne dozvole. Mislim da je to jedan veliki iskorak koji smo napravili u čitavom sklopu reforme javne uprave koju sprovodimo, a podsećam da reforma javne uprave predstavlja jedan od tri kriterijuma našeg Evropskog puta. Ono što želimo je da formiramo jednu upravu po meri svih nas građana Srbije i zato smatram da je ovaj današnji dan jedan od, rekao bih, pionirskih koraka u tom pravcu“ istakao je ministar Ružić.

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović je podsetila da grad Sombor od 2010. godine ima najjednostavniji oblik jedinstvenog upravnog mesta, Uslužni centar u kome je od ranije funkcionisalo 12 šaltera, 9 namenjenih za posebne poslove organizacionih oblika gradske uprave (građevinarstvo, lokalna poreska administracija, dečija zaštita, socijalna zaštita i dr) i tri šaltera koja su bila namenjena za ostale opšte poslove.

„Zahvaljujući novoj koncepciji jedinstvenog upravnog mesta i velikoj podršci koju smo i u finansijskom smislu dobili od Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, sada smo izveli, kako infrastrukturne radove kojima smo povećali kapacitete samog uslužnog centra, ali isto tako i na određeni način usložili proceduru koje JUM podrazumeva. Ono zapravo sada više ne podrazumeva isključivo zajedničko nalaženje svih šalterskih službi posebnih odeljenja unutar Gradske uprave, već istovremeno izlaženje u susret kako građanima, tako i privredi na drugačiji ekonomičniji i efikasniji način. To znači da smo kroz realizaciju projekta koji se odnosi na odgovornu vlast i dobro upravljanje, uspeli da različite vrste postupaka i ostvarivanja prava koja proizilaze iz istog činjeničnog stanja, a uvek kada je to u skladu sa propisima, zapravo omogućimo kroz jedan dolazak u Gradsku upravu“ istakla je gradonačelnica Sombora i dodala da je ovo kraj jedne važne faze u realizaciji JUM-a ali svakako da nije kraj, jer se u Gradskoj upravi još uvek identifikuju brojne druge situacije u kojima se još uvek efikasnije i ekonomičnije mogu ostvarivati prava građana i otuda će se to činiti i u buduće.“

Jedinstveno upravno mesto predstavlja servis građana i privrede gde je objedinjen rad više organa kako bi se strankama omogućilo da na jednom mestu što lakše i brže ostvare svoja prava. Ovo je drugo od osam takvih mesta u Srbiji koje je Ministarstvo finansiralo kroz prošlogodišnji fond od 52 miliona dinara u nameri da pruži građanima prijatnije iskustvo u susretu sa upravom, pa samim tim i brže i modernije usluge.

Gradu Somboru dodeljena su sredstva u iznosu od 7.000.000, 00 dinara kao podrška za uspostavljanje jedinstvenog upravnog mesta a grad je učestvovao sa 10 % od odobrenih sredstava što iznosi 700.000,00 dinara. Postojeći uslužni centar je saniran, adaptiran i rekonstruisan a ujedno i proširen za 92 kvadratna metra, tako da ukupna površina Uslužnog centra sada iznosi 263 kvadratna metra.

Grad Sombor već godinama ima najjednostavniji oblik upravnog mesta – Uslužni centar gde građani mogu da predaju sve zahteve koji se rešavaju u upravi, a od sada će moći na istom mestu da podnose svoje zahteve za izdavanje ličnih karti, pasoša i postupke koji se odnose na državljanstvo, pored toga tu se nalazi i pult JP „Pošte Srbije“.
U delegaciji ministra Ružića bili su i državni sekretar Bojan Stević i šef Kabineta Dejan Milovanović, a dočekali su ih gradonačelnica Sombora i načelnica gradske uprave Helena Roksandić Musulin.

Strana 1 od 581

Još vesti iz kategorije...

No result...
Top