Somborci hoće više zelenilaSomborci hoće više zelenila

Aktuelnim problemima sa epidemijom koronavirusa, već se zaboravilo, prethodili su učestali zimus izveštaji o kritičnom stepenu kvaliteta vazduha koji udišu skoro svi građani Srbije, pa tako i oni u našem najzelenijem gradu - Somboru.

Zbog toga su ovih dana iz Odeljenja za poljoprivredu i zaštitu životne sredine uputili poziv za učešće u javnoj raspravi o nacrtu Kratkoročnog akcionog plana za zaštitu vazduha na teritoriji ovog grada u naredne tri godine.
Javna rasprava će potrajati do 8. juna, dok će dan kasnije biti upriličena i javna prezentacija nacrta Kratkoročnog akcionog plana za zaštitu vazduha za period 2020-2023. godine, a građani će do tog roka moći da dostave svoje predloge i komentare na adresu Odeljenja za poljoprivredu i zaštitu životne sredine (Trg Cara Uroša 1) ili elektronskom poštom Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Nadležni su u uvodu ovog dokumenta naveli da područje povećanog zagađenja može biti cela teritorija grada, naročito u zimskom periodu dok traje grejna sezona, zbog velikog broja individualnih domaćinstava koja kao energente koriste ugalj i drva, odnosno zbog zastarelih industrijskih postojenja. Naime, prema zvaničnim statistikama na teritoriji Sombora i okolnih sela evidentirano je u poslednje vreme gotovo 21.700 domaćinstava koja se greju na drva, drva i pelet, kao i da među gotovo 30.000 vozila nepunih 9.000 ima euro 3 motor, koji posle jula 2021. godine više neće moći da se registruju.

Dok detalji merenja brojnih parametara kvaliteta vazduha mogu da predstavljaju dobre smernice stručnim licima, samim Somborcima je najvažniji set predloženih mera koji akcionim planom predviđa da u strogom centru grada tehničkom regulacijom sve ulice budu određene za jednosmerne, odnosno da se izgrade kružni tokovi današnjih raskrsnica Prvomajskog bulevara, Ulice Josifa Pančića i Staparskog puta, odnosno venaca Vojvode Stepe Stepanovića i Vojvode Petra Bojovića sa Ulicom Arsenija Čarnojevića što bi uslovilo i uklanjanje postojeće merne stanice.

Predviđa se analiza opravdanosti autobuskih stajališta u vezi sa uvođenjem gradskog prevoza, zabrana uvoza vozila sa euro 3 motorima, kao i kontrola emisije zagađujućih materija. Planira se i podizanje ekološke svesti građana i razvoj sistema zelenih površina tako da tokom 2020. godine bude posađeno 7.755 sadnica drveća i 4.783 sadnice drvenastog šiblja.

Mada je nepoznato kako bi sami Somborci subjektivno ocenili kvalitet vazduha koji udišu, nacrt Kratkoročnog akcionog plana svrstava somborski vazduh u prvu kategoriju, odnosno u čist ili neznatno zagađen vazduh. Objavljeno je da od polovine januara 2019. godine dnevne koncentracije sumpor dioksida nisu prelazile granične vrednosti, a da su dnevne koncentracije azot dioksida u 99,2 odsto izveštaja bile u klasi „odličan”. Ozbiljniji poremećaji, po dostupnim merenjima, u prethodnoj godini registrovani su kod dnevnih koncentracija suspendovanih čestica PM10, koje su naučno opravdano stekle status najvećeg krivca za potencijalno narušavanje zdravlja ljudi. Nepunih 60 odsto vremena kvalitet vazduha bio je rangiran kao odličan, 15,4 odsto - dobar, a 15,1 odsto – prihvatljiv, a podaci merenja govore da su se tokom 31 dana prošle godine dogodila prekoračenja.

Zagađenje iskazano i uz retka merenja

Odgovorni za izradu Nacrta akcionog plana su objavili da u po jednoj od kotlarnica uljare „Novo Sunce“ i obućarske industrije „Proyeti“ postoji prekoračenje emisije ugljen monoksida, odnosno praškastih materijala, koje u većim količinama od dozvoljenih izbacuje i parni kotao na tehničku mast iz Veterinarske ustanove „Proteinke“, odnosno gradske kafilerije koja godinama unazad zagorčava život Somborcima pošto se iz nje širi nesnošljiv smrad. Granične vrednosti azot dioksida izmerene su na kotlarnicama JKP Energana u ulicama Nike Maksimovića i Svetozara Miletića. Inače, monitoring kvaliteta vazduha u Somboru vrši se na dve lokacije, na mernoj stanici Venac Stepe Stepanovića i Arsenija Čarnojevića i u Milete Protića, kod Energane. Ukazano je da se izveštaji dobijaju jednom mesečno, što je po oceni autora Nacrta veliki nedostatak u pružanju informacija o kvalitetu vazduha u realnom vremenu.

Izvor: dnevnik.rs

WEB preporuke

učitavanje...
Top
Ovaj sajt koristi cookies kako bi poboljšao vaše iskustvo. More details…