Sombor.info

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević danas je posetio Sombor i zajedno sa gradonačelnicom Dušankom Golubović obišao Pedagoški fakultet i Gimnaziju „Veljko Petrović“, a održan je i sastanak sa Aktivom direktora osnovnih i srednjih škola u Centru za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju. Povod posete ministra je nastavak procesa reformi u svim nivoima obrazovanja nakon pandemije.

Prilikom posete Pedagoškom fakultetu sa dekanom i saradnicima razgovaralo se na temu strategije razvoja visokoškolskog obrazovanja tokom kog je ministar Šarčević predstavio reforme u pravcu digitalizacije obrazovnog sistema i usmeravanja budućih učitelja i stručnih kadrova. Gradonačelnica je ovom prilikom istakla dobru saradnju lokalne samouprave sa Pedagoškim fakultetom, a prof. dr Željko Vučković rekao je da će poseta ministra rezultirati konkretnim aktivnostima i radom na digitalnoj transformaciji obrazovanja u Srbiji gde Pedagoški fakultet ima izvanredna iskustva i spremnost da se u to uključi.

Ministar prosvete Mladen Šarčević nakon obilaska Gimnazije „Veljko Petrović“ naglasio je da reforma obrazovanja u ovoj srednjoškolskoj ustanovi ide odlično, da je somborska Gimnazija ove godine u reformskom ciklusu nadarenih učenika za društvenu nauku, istoriju i geografiju, i da se takođe razmatra o uvođenju smera za audio-vizualne i scenske profile.

Gradonačelnica Dušanka Golubović istakla je da je zajednički sastanak Aktiva direktora osnovnih i srednjih škola u prisustvu ministra prosvete bila dobra prilika da se sumiraju svi rezultati za prethodne četiri godine.
„Kao lokalna samouprava ocenili smo da smo imali odličnu saradnju, kako sa samim aktivima, tako i sa direktorima škola pojedinačno i da smo u tom smislu realizovali mnoge promene na lokalnom nivou, počevši od očuvanja postojeće mreže škola kroz novu funkciju koju su škole u seoskim mestima dobile kada je Sombor u pitanju, ali svakako i brojne promene koje su inicirane pre svega zahvaljujući reformama same Vlade Srbije, Ministarstva prosvete, počevši od dualnog obrazovanja, preko jednosmenskog rada, gde zapravo postoji još veliki prostor za dalje usavršavanje i napredovanje, s obzirom da je obrazovanje svakako jedan od najznačajnijih segmenata bez kojih svakako nema ni razvojne komponente. Činjenica je da možemo mnoge stvari još da menjamo i da usavršavamo i sve preporuke koje je ministar prosvete danas dao mnogo znače, kako za samo usavršavanje prosvetnih radnika, tako i za agilniji i progresivniji pristup kada su u pitanju same promene unutar sistema kako osnovnog, tako i srednjeg obrazovanja“ rekla je gradonačelnica Golubović.

Ministar Mladen Šarčević nakon sastanka sa Aktivom direktora istakao je da su somborske škole reagovale perfektno na netipične uslove koje je uzrokovala pandemija, a da se nastavljaju reformski procesi među kojima su uvođenje jednosmenskog rada i projekat obavezne informatike od prvog do četvrtog razreda u osnovnim školama.

„Projekat jednosmenskog rada sad obuhvata još 261 školu sa početnih 204. Sada u proces ulaze srednje škole i broj prijavljenih škola koje ispunjavaju uslove i rade elaborate sada je blizu 80, što je dobar pilot i negde 5 škola za decu sa posebnim potrebama. Bez obzira na okolnosti mi ćemo izvući jako lepa iskustva iz rada na daljinu, biće nam to dobra podloga u nekim daljim strateškim pravcima. Ono što smo digitalno započeli to ćemo dalje da nastavimo. Pomenuli smo i projekat Digitalni svet, to je obavezna informatika od prvog do četvrtog razreda osnovne škole gde zaista sve resurse koje imamo stavljamo na pogon reformskih procesa“ istakao je Šarčević.

Juče je, kod železničkog mosta na Dunavu, kod Bogojeva, pronađen leš ženske osobe. Telo, koje je plutalo na površini reke, su primetili pecaroši i o tome odmah obavestili policiju.

-U pitanju je mlađa ženska osoba, čije telo je, po onome što smo videli, duže bilo u vodi, navodi izvor blizak istrazi.

Nakon obavljenog uviđaja, naložena je obdukcija tela nesrećne žene, koja će sutra biti obavljena u Zavodu za sudsku medicinu u Novom Sadu.

Policija intenzivno radi na utvrđivanju identiteta utopljenice. Ukoliko se, u narednih nekoliko dana, ne sazna njeno ime i prezime, kao i mesto prebivališta, biće sahranjena na groblju u Apatinu, kao NN osoba.

Festival cveća, dvanaesti po redu, je prva veća manifestacija nakon vanrednog stanja koja je organizovana u Somboru. Festival koji je pre dve godine važio za najveći tog tipa u ovom delu Evrope, imao je manji broj izlagača ali je ponuda cvetne rasade kao i dekorativnih ukrasnih predmeta za bašte i cvetnjake bila bogata. ...
U inat smeni sunca i kiše tokom prva tri festivalska dana, stotinak izlagača i proizvođača cveća pretvorilo je somborsku glavnu ulicu u najlepše cvetnu baštu.

"Da nije bilo korone, verujte, ove godine je bilo potvrđeno učešće izlagača iz 12 zemalja, čak je i Slovenija želela da se odazove festivalu ali nisu uspeli da se probiju. Većina ljudi je bila u karantinu a reč je o proizvodnji u kojoj moraš biti prisutan a ljudi nisu mogli. Imali smo goste iz Zagreba koji su rekli da njihov velesajam koji je drugi u Evropi, nije ni trećina onoga što je u Somboru" objasnio je organizator 12. somborskog Festivala cveća.

Iako je festival kasnio skoro dva meseca, vegetacija nekih cvetnica na izmaku, izlagači su se potrudili da posetiocima ponude raznovrsnu cvetnu rasadu, začinsko bilje, grmove, ukrasno šiblje i nekonvencionalne rasade za bašte, aleje i balkone.

"Ljudi traže za bašte, za dekoracije, za balkone nešto što lepo cveta ali raspituju se i za ove mandarinice i limune, odnosno nešto što je drugačije i pomalo neobično" objasnila je Jelena Knežević iz Novo Sada.

"Begonije, pištike, vinke, kadife, salvije pa čak i ruže iz uvoza ... kako sam ja primetio bolje kupuju nego prethodnih godina. Dolazimo na festival više od deset godina, jako smo zadovoljni jer smo ove godine dobro prodavali" ispričao je Peter Mihalj, proizvođač iz Kupusine.

"Moja ponuda je stvarno specifična. Imam većinom biljke koje se ne tretiraju. Tu su vrste japanskih krušaka i jabuka, limun za dvorište, takozvani sibirski i nar... To je sve što je ostalo od prodaje. Narod je predivan ovde i želeo bi da svako iz mog kraja poseti ovaj festival! " istakao je Dejan Dimitrijević, proizvođač iz Despotovca.

U okviru cvetnog festivala organizovana i prodajna izložba starih zanata i rukotvorina.

Izvor: RTV

Tretman suzbijanja larvi komaraca sa zemlje na teritoriji Grada Sombora vršiće se u utorak 9. juna, sa početkom u 8.00 časova.

Tretman će se vršiti kompanija „Eko san plus“ preparatima LARVASTOP ZG i PIRIPROX ZG koji nisu opasni za pčele.

Tretiraće se priobalje reka, izlivi reka, kanali, jezera i bare, na lokalitetima Sombor, Stapar, Doroslovo, Kljajićevo, Čonoplja, Stanišić i Svetozar Miletić.

Na inicijativu građana Grad je obezbedio sredstva za nova igrališta

Stara Selenča bogatija je za jedno novo dečije igralište. Na mestu gde se nekad nalazilo neprohodno rastinje danas je kutak za dečiju igru, što su sa velikom radošću dočekali kako najmlađi, tako i oni stariji.

Uprkos lošim vremenskim prilikama, žitelji ovog kraja okupili su se u petak, 5. juna, na igralištu kako bi označili početak nove igre, a tim povodom posetio ih je i zamenik gradonačelnice Antonio Ratković. Proslavilo se uz sokove, slatkiše i dobro osmišljenu zabavu za najmlađe.

Inicijativa za postavljanje igrališta potekla je od građana, za šta je Grad Sombor obezbedio sredstva, a radove je izvelo Javno komunalno preduzeće „Zelenilo“ Sombor. Ovo je samo jedno od devet novih dečijih igrališta koja su postavljena ili je postavka u toku u gradu i naseljenim mestima na teritoriji Sombora.

Pokretni i nepokretni momenti pronađeni su u centru Sombora tokom izvođenja radova na jednom od simbola grada “Pijace u lancima”, navode dobro upućeni, ali u rovovima nisu pronađena spektakularna istorijska otrkića, kako se pretpostavljalo, koja bi zaustavila radove, čije su novo ruho Somborci čekali decenijama.
Rekonstrukcije u centru grada su za Somborce uvek bila osetljiva tema, naročito ako se bez proverenih istorijskih činjenica senzacionalistički tumači baština grada bez konsultovanja struke, kažu nadležni. Dodaju da su građani neretko podeljenih mišljenja od onih da se treba napraviti sve savremeno, do toga da se ništa ne sme dirati, bez obzira u kakvom je stanju.

Prilikom izgradnje somborske “Pijace u lancima” u istorijskom jezgru Sombora pronađeni su ostaci materijalne kulture: opeke, fragmenti, gleđosane keramike, životinjske kosti i po koja ljudska kost od 18. veka do 20 veka, ističu u Gradskom muzeju Sombor.

“Nisu pronađeni istorijski momenti iz 15. veka što je bilo pretpostavljeno, već su od 18. veka pronađeni temelji konjušarnice današnje Plebanije”, kazao je Peter Mraković, v.d. direktora Gradski muzej Sombor za RTV.

“Po Zakonu o kulturnim dobrima po članu 109. prilikom pronalaska svakog arheološkog objekta pozivaju se arheolozi Zavoda ili arheolozi Gradskog muzeja. Otkriveni objekti su konstatovani u onom zatečenom stanju, u sloju nivelacije i konstatovano je da postoje temeljne stope objekata, koji su građevinski blizu crkve Plebanije i mlečne pijace i objekti, koji su u šahtovima konstatovani u nivou ruševinskog sloja”, saopštila je Viktorija Uzelac, kustos arheolog, Srednji vek i numizmatika.

U Zavodu za zaštitu spomenika kulture napominju da se radovi obavljaju uz obavezu investitora i izvođača da omoguće kontinuirano praćenje situacije od strane struke, arheologa iz Gradskog muzeja Sombor. Prilikom izgradnje pijace vodi se računa da ona bude funkcionalna za život u 21. veku i istovremeno sačuva kulturno-istorijska baština, ističe za RTV glavni urbanista Milan Stojkov.

“Predmeti su pronađeni u smislu što mi zovemo – šut. Sve vreme smo bili u kontaktu sa pokrajinskim Zavodom za zaštitu spomenika kulture iz Petrovaradina. Njihovi ljudi su dolazili ovde redovno, jednom sedmično ili u dve nedelje da obuđu gradilište. Nismo videli nikakav razlog da bi eventualno zaustavljali radove”, rekao je Stojkov.

Od istorijskog nasleđa zadržana su četiri originalna stuba nosači lanaca, a koji služe kao spomenik istorijskim dešavanjima na platou "Pijace u lancima". Vrednosti radova je 45.000.000 dinara, a rok za završetak je jul ove godine.

“Mislim da ne treba u javnosti preterivati u opisima određenih događaja i da ne treba donositi paušalne zaključke zarad provociranja reakcije javnosti (lažno buđenje svesti i emocija lokalne javnosti i osećanja pripadnosti gradu) te povećanja čitanosti ili sticanja profita. U tom smislu mislim da zaista nema razloga da se polarizujemo na one koji uništavaju i one koji brane, jer je to banalizovanje i izvrtanje stvarnosti. Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture dao je uslove za preduzimanje mera tehničke zaštite 2017. godine, u kojima je detaljno opisano čega se projektant mora pridržavati pri izradi projektno tehničke dokumentacije. Ovim dokumentom su propisani i uslovi zaštite prilikom izvodjenja radova na Pijaci u lancima.”, objašnjava Milan Stojkov.

Arheolozi iz muzeja su dokumentovali nalaze u već iskopanim rovovima za postavljanje instalacija radi utvrđivanja postojećeg stanja i zaštite potencijalnih arheoloških objekata i kulturnih slojeva.

“Tokom postavljanja rovova za instalacije naišlo se na nepokretne arheološke ostatke iz perioda Novog veka (XVIII—XIX vek), koji najverovatnije predstavljaju pomoćne objekte zidane za potrebe crkve. U neposrednoj blizini Plebanije otkrivena je najbolje očuvana temeljna stopa pomoćnog objekta (širina temeljne stope 71 cm, očuvani deo imao je 7 redova zidanih krečnim malterom) zidana od cigle velikog formata (31×15 cm, debljina 6,5 cm – signirana latiničnim slovima R.K.I., odnosno 32×16 cm, debljina 8,5 cm, signirana latiničnim slovima E.I.), i opekama bez oznaka koje takođe odgovaraju ovim dimenzijama. Od pokretnog arheološkog materijala konstatovani su fragmenti gleđosane stone keramike, nekoliko fragmenata krčaga dobrog kvaliteta, više sitnih komada tankog stakla uz nekoliko fragmentovanih ljudskih kostiju”, između ostalog pojašnjavaju u sombroskom muzeju.

„Po saznanju da se prilikom izvođenja građevinskih radova naišlo na arheološke nalaze, kontaktirali smo predstavnike Investitora u cilju obustavljanja radova do trenutak dolaska predstavnika Zavoda. Predstavnici Zavoda su izašli na teren i izvršili uvid u radove na rekonstrukciji Pijace u lancima. Tokom izvođenja radova na rekonstrukciji pijace u „lancima“, prilikom iskopa rovova za postavljanje instalacija naišlo se na nepokretne arheološke ostatke. Uvidom u postojeću dokumentaciju o kontinuiranom naseljavanju na ovoj lokaciji kroz istorijske periode i izlaskom na lokaciju, od strane stručne službe ovog Zavoda potvrđeno je, da se na mestu iskopa zaista nalaze ostaci temelja zidanih objekata koji se na osnovu pratećeg pokretnog arheološkog materijala mogu datovati najranije u prvu polovinu 18.veka tj. u vreme nakon izgradnje katoličke crkve Presvetog trojstva i verovatno predstavljaju njene prateće objekte“, rečeno je između ostalog u saopštenju Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Novom Sadu.

Izvor: RTV

„Za protekle četiri godine Pokrajinska vlada uložila je u razvoj grada Sombora više od 2,2 milijarde dinara“, rekao je danas predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović prilikom obilaska radova na rekonstrukciji Srednje tehničke škole u Somboru, smeštene u zgradi koja je sagrađena 1887. godine. Mirović je naglasio da je ova škola izuzetno važna za budući razvoj Sombora. Za manje od godinu dana rekonstruisani su fasada i krov, a pripremljena je i projektna dokumentacija za nastavak radova na rekonstrukciji sportske sale i kompletnog objekta škole.

Razvoj ove škole, kako je dodao, imaće ogroman značaj jer će ovde biti baza za zapošljavanje kroz programe dualnog obrazovanja. „Imamo izuzetnu saradnju sa Gradom Somborom, radili smo zajedno i na rekonstrukciji kanalske i vodovodne mreže, a u toku su i radovi na izgradnji puta od Stapara do Sivca“, naglasio je Mirović.

Predsednik je podsetio na to da je za nabavku najsavremenije opreme za Opštu bolnicu „Dr Radivoj Simonović“ uloženo 230 miliona dinara, i da je završena i projektna dokumentacija za rekonstrukciju kompletne bolnice, posao koji će realizovati Vlada Republike Srbije.

„Ovde smo investirali i u izgradnju industrijske zone, i očekujemo, uz saradnju sa Vladom Srbije, dolazak domaćih i stranih investitora. Rezultati našeg zajedničkog rada se vide. Ima još mnogo posla, cilj nam je da dovedemo što veći broj investitora i da zaposlimo ljude, kao i da nastavimo projekte u komunalnoj infrastrukturi i da podržimo državu kroz pripremu planske i projektne dokumentacije za izradnju brze saobraćajnice prema Kikindi. Želimo da Sombor bude jedan od vodećih centara u Vojvodini“, naglasio je predsednik Mirović.

„Srednja tehnička škola u Somboru, koju pohađa više od 800 đaka, usklađuje obrazovne profile sa privredom što je veoma značajno. Pokrajinska vlada izdvaja sredstva za rekonstrukciju, ali i za opremanje, čime se bližimo potpunom osavremenjavanju ove škole“, naveo je potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice Mihalj Njilaš.

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović izjavila je da su Pokrajinska vlada i Grad Sombor u protekle četiri godine imali veoma dobru kontinuiranu saradnju koja je rezultirala realizacijom značajnih projekata i kapitalnih investicija među kojima je i rekonstrukcija i osnovne škole u Bezdanu.

Izvor: kurir.rs

Galerija Kulturnog centra "Laza Kostić" Sombor ponovo će biti otvorena za posetioce u utorak, 9. juna 2020. godine. Samostalna izložba Miroljuba Filipovića Filimirabiće otvorena u 19 časova. Prema aktuelnim merama i preporukama kriznog štaba u prostoru galerije može istovremeno da boravi maksimalno 100 ljudi. Mole se posetioci s da prilikom posete galeriji poštujete mere prevencije koje su aktuelne u borbi protiv sprečavanja širenja zaraze Kovid 19.

"Filimirovo slikarstvo je semantičko-lirsko apstraktno, i motive sazdava od simboličkih znakova/šifri vlastitih misli i osećanja koja se konkretizuju u fantazijama, snovima, zvucima. Otud su uvidi Sna, saznajna moć Uobrazilje i njihovo Muzično pulsiranje maksime ovog likovnog opusa.

Poput nadrealnih pesnika - Malarmea, Apolinera, Remboa… - koji su iz dubine snevanja, pomoću automatskog pisanja, osvajali kraljevstvo Snova, besvestice Pijanstva – Filimir gradi ekscentričnu Poetiku svojih slika.

Dinamični oblici, na Filimirovom slikama, živahni su jer odslikavaju unutrašnji odlivak detinjeg doživljaja. Njegov crtački univerzum - kao i detinji - sastoji se od sklopova Energije: geometrijski oblici su ta polja energije, konfiguracije sila. Rečju, Filimirovi crteži sazdani su od Oblika i Vektora: oblici postoje/plutaju, a linije/vektori dejstvuju. Filimirove slike nisu centrične (već Ekscentrične), a to obogaćuje dinamiku vizuelnih oblika na njima.

Oblici se preganjju oko likovnog centra; kaomuzičke varijacije koje se spliću oko teme. Oblici, boje, zvuci I kretnje, eto, imaju dinamička svojstva.

Zamamne slike Miroljuba Filipovića Filimira vaspostavljaju fascinantni Dečiji Svet bez treće dimenzije: on slika kao maštovito dete koje pokušava da prilagodi svoje delo dvodimenzionalnih medijuma, osvajajući pritom postaje (Van)vremenosti i Lepote." (Branislav Jevtović, književnik i likovni kritičar)

Biografija umetnika:

Miroljub Filipović FILIMIR istaknuti likovni umetnik, član Udruženja likovnih umetnika Srbije, aktivan je stvaralac decenijama prisutan na domaćoj i stranoj umetničkoj sceni.
Od 1968. godine priredio je 60 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu.

Organizovao je brojne hepeninge, performanse i umetničke projekte. Učestvovao je u više od 700 kolektivnih izložbi. Filimir je učestvovao na BIJENALU U VENECIJI 2003, BIJENALU U LONDONU 2004, BIJENALU U PEKINGU 2005, PRVOM BIJENALU MINIJATURE U VENECUELI 2008, TREĆEM BIJENALU U PEKINGU 2008, BIJENALU PLAKATA U MEKSIKU 2013… Autor je poznatog međunarodnog umetničkog projekta „Umetnici sveta protiv izolacije čoveka i naroda“ koji je započeo u Parizu 1993. U ovom projektu je do sada učestvovalo više od 8000 umetnika sa svih kontinenata.

Više puta je nagrađivan za svoje umetničko stvaralaštvo.

Za brojne aktivnosti na širenju kulturnih veza između naše zemlje i latinoameričkih naroda, Republika Kuba ga je 1996. godine odlikovala Medaljom prijateljstva.
O njegovom radu snimljena su dva filma: IKONARTI, reditelj prof. Vladimir Perović (2000); KRIK BOJE, reditelj Vesko Butrić (2002).

Izvor: RTV

Pokrajinski sekretar za sport i omladinu Vladimir Batez posetio je danas Sombor povodom potpisivanja Ugovora o finansiranju opreme za fitnes centar na istočnoj tribini Gradskog stadiona. Ovim ugovorom Pokrajinski sekretarijat obezbedio je sredstva u iznosu od 2.160.000 dinara za kupovinu opreme koja će služiti u trenažnom procesu vrhunskih i rekreativnih sportista, a nalaziće se na prostoru od 150 kvadrata.

„Grad Sombor je iz sopstvenih sredstava svih ovih godina ulagao u taj objekat, ja sam imao priliku da ga pre par meseci obiđem i da vidim da je on zaživeo u pravom smislu te reči i siguran sam da nema mnogo tako lepih, kvalitetnih i modernih objekata kao što je objekat koji vi imate na Gradskom stadionu i da bi on kompletirao praktično svoju funkciju, zajednički smo došli na ideju Grad Sombor aplicira da opremimo taj prostor sa jednom modernom teretanom koja će biti na službi svih sportista Grada Sombora“ rekao je ovim povodom Pokrajinski sekretar.

Vladimir Batez, u pratnji gradonačelnice Dušanke Golubović i saradnika, posetio je i trening Odbojkaškog kluba „Sombor“ i uručio im takmičarske lopte, a zajedno su obišli i radove na postavljanju tribina na otvorenom bazenu Sportskog centra „Soko“ što je još jedan projekat koji je podržao Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu.

Pokrajinski sekretar Vladimir Batez istakao je da je u Somboru vidljiv napredak u svim granama sporta i da je podrška koju Grad Sombor pruža preko Sportskog saveza i Sportskog centra „Soko“ signal da se jako vodi računa o potrebama svih sportskih klubova, svih građana, a takođe i da Sekretarijat uvek ima razumevanja da podrži i sufinansira projekte gradova i opština koje žele da ulažu u ovu oblast.

Gradonačelnica Dušanka Golubović rekla je da će grad nastaviti sa ulaganjima u sport kako bi sportisti imali što bolje uslove za rad.

„Svakako je jedna od činjenica na koje smo ponosni upravo ta da 5% od gradskog budžeta izdvajamo upravo za sport, za sportsku infrastrukturu, za sredstva koja su namenjena klubovima, za njihove trenažne procese, takmičenja i mislimo da takav trend treba napraviti i ubuduće. Svakako da je ova godina išla malo nekom drugom dinamikom i tokom, s obzirom da smo imali dva meseca bez takmičenja, bez manifestacija, pa i bez trenažnih procesa, ali u svakom slučaju naša namera nije da umanjujemo sredstva namenjena sportistima i u tom smislu i sada raspisani konkurs za sport je prepoznao kako potrebe trenea za nadoknadama, tako i potrebe za stipendijama, ali isto tako i uvažavanje sportskih potreba koje su bile u ovom prethodnom periodu. Otuda svakako i pozdravljam ovo ulaganje u sportsku infrastrukturu i podršku koju daje i Pokrajina, jer nam to omogućava da stvaramo bolje uslove za naše sportiste sa željom da od najmanjih nogu stasaju ovde i budu članovi reprezentacije u različitim grupama sporta“ izjavila je gradonačelnica.

Treći Somborski filmski festival biće održan od 10. do 13. jula 2020. godine, u organizaciji Kulturnog centra “Laza Kostić”. Na repertoaru će se naći 11 filmova u četiri selekcije: Glavni program, VIP Kinoteka, Panorama švedskih filmova, i Nostalgija, a gost selektor programa je Ivan Karl. Pored filmskih ostvarenja, posetioci festivala će moći da uživaju i u pratećem programu, u okviru kojeg će se održavati promocije knjiga, filmova i koncerti.

Prema rečima Vesne Šašić, direktorke Kulturnog centra „Laza Kostić“, festivalski tim čine eminentni filmski radnici, čija imena obećavaju izuzetan program. “Somborski filmski festival iz godine u godinu raste, dobija svoj specifičan šarm i sa zadovoljstvom možemo istaći da smo ovom manifestacijom sve bliži ostvarenju vizije našeg sugrađanina Ernesta Bošnjaka, filmskog pionira, koji je Sombor prepoznao kao filmski grad. Verujemo da će ovogodišnje izdanje festivala obradovati sve generacije Somboraca, kao i brojne goste koje očekujemo na festivalu”, rekla je ona.

Ovogodišnji koncept podrazumeva isticanje savremenog domaćeg stvaralaštva, odnosno kultnih kinematografskih ostvarenja našeg podneblja, kao i odabrana dela evropskog i svetskog filma. Od svog osnivanja, festival ima misiju da istakne harmonizaciju vrednosti i raznovrsne kulturne baštine Sombora u kome živi više od 20 različitih nacija. Cilj je organizovati moderan festival bogat sadržajem, nepretenciozan, dinamičan i namenjen gledaocima sa akcentom na istaknute goste, naše najeminentnije filmske stvaraoce.

“Dobro je da se gledaju i vrednuju autori i glumci, da domaći film, koliko-toliko drži korak sa domaćim serijama, čiji je domet preko televizijskih i kablovskih provajdera, daleko veći od broja bioskopskih posetilaca. Nadam se da će se ti filmovi gledati, i da će nagrade kući poneti najbolji. Mnogo je filmskih festivala i u regionu koji nas okružuje, i malo će ih biti održano ove 2020-te godine, posle korone. Zato Somborski filmski festival, pod ovogodišnjim sloganom "U tem Somboru" sada ima priliku da postavi stvari na svoje mesto, za sebe i za ostale”, izjavio je povodom ovogodišnjeg izdanja festivala gostujući selektor Ivan Karl.

Trećim izdanjem festivala promoviše se i Sombor kao jedinstvena “film friendly” lokacija sa dugom tradicijom, jedinstvenom arhitekturom i bogatom kulturnom baštinom. To je prepoznao i filmski pionir Ernest Bošnjak, somborski kinematograf i jedan od prvih filmskih autora u Srbiji, po kome jedna od nagrada nosi ime. Bošnjak je bio osnivač jugoslovenske kinematografije, prvi jugoslovenski snimatelj, reditelj i producent, koji je 1906. doneo u Sombor kino-projektor i otvorio bioskop. Kao pristalica filma i entuzijasta, i sam je počeo da snima filmove 1909. godine, a za zasluge na razvoju jugoslovenskog filma dobio je državnu penziju.

Imajući u vidu slavnu istoriju somborske kinematografije, festival želi da postane nacionalni festival koji će svojim aktivnostima povećati vidljivost Sombora na kulturnoj sceni Srbije. Takođe, festival želi da selekcijom i konceptom preraste lokalne okvire i predstavi se kao događaj od nacionalnog značaja, a da nagrada Ernest postane inspirativna i poštovana u srpskoj kinematografiji.

U okviru predfestivalskog programa “Filmska parada”, biće prikazani animirani dečiji filmovi „Petar Pan i magična knjiga Nedođije“ (sreda, 8. jul) kao i „Crvle: nikad ne letiš sam“ (četvrtak, 9. jul). U glavnoj selekciji će od 10. jula biti prikazana savremena domaća filmska ostvarenja, nastala u Srbiji ali i kroz koprodukcije sa drugim evropskim zemljama sa značajnom filmskom reputacijom. Ovi filmovi su doživeli bioskopske premijere tokom prethodne i početkom ove godine, a među njima su i ostvarenja sa značajnim nagradama na domaćim i inostranim festivalima. Selekcija “VIP Kinoteka” posvećena je klasicima srpskog filma koji su proglašeni za kulturno dobro od nacionalnog značaja. Na festivalu ćemo gledati izbor restauriranih ostvarenja nastalih u saradnji operatera VIP sa Jugoslovenskom kinotekom, sačuvanih u vrhunskom kvalitetu slike i tona za buduće generacije. Panorama švedskog filma realizovana je u saradnji sa ambasadom ove zemlje i prikazuje ostvarenja iz savremene švedske kinematografije, čije su projekcije održane na značajnim evropskim filmskim festivalima tokom prethodne dve godine. Selekcija „Nostalgija“ posvećena je ostvarenjima s osvrtom na značajne događaje i ličnosti iz prošlosti Sombora, naročito ističući one sa afirmativnom notom, koje izazivaju prijatne uspomene starijih generacija i obrazuju mlađe naraštaje.

Ulaz na sve programe trećeg izdanja Somborskog filmskog festivala je besplatan, a filmovi i prateći programi će se održavati u Atrijumu Gradske kuće, Kabareu Narodnog pozorišta Sombor, Dvorištu Županije, i na Trgu Svetog Đorđa.