Ana Frank: Tragedija koja je postala sinonim za besmrtnu nadu

Ana Frank umrla je na današnji dan 1945. godine od tifusa u koncentracionom logoru Bergen-Belzen i postala simbol miliona nevinih žrtava Holokausta.

Ana Frank se dve godine skrivala u mračnom "tajnom skrovištu" u Amsterdamu, a 25 meseci straha, tišine i nade prekinuto je kobnog avgustovskog jutra 1944. godine.

Gestapo je provalio u njihovo utočište, a do dana današnjeg ostaje pitanje – ko ih je izdao?

Iako su postojale razne teorije o anonimnim pozivima i komšijama saradnicima, istina je ostala zakopana u pepelu rata, dok je porodica Frank poslata pravo u čeljusti smrti.

Pakao bolesti i gladi

Ana Frank nije stradala u gasnoj komori. Njen kraj bio je sporiji i bolniji. Nakon strahota Aušvica, prebačena je u Bergen-Belzen, gde je harao tifus. Izmučena glađu, gledajući kako njena sestra Margo umire pred njenim očima, Ana je izgubila poslednju snagu. Verovala je da su joj oba roditelja mrtva i, potpuno slomljena, sklopila je oči samo nekoliko nedelja pre nego što su britanske trupe oslobodile logor. Imala je samo 15 godina.

Dnevnik koji je pokorio planetu

Ono što krvnici nisu znali jeste da su Anine misli preživele. Njen otac Oto Frank, jedini preživeli član porodice, pronašao je njen dnevnik koji je sačuvala hrabra Mip Gis.

"Dnevnik Ane Frank" preveden je na više od 70 jezika i prodat u više od 30 miliona primeraka. Obavezna je lektira u školama širom sveta.

Ova potresna ispovest postala je najčitaniji dokument o ljudskom stradanju, ali i o neuništivoj nadi. Ana je u svom dnevniku zapisala rečenicu koja i danas odzvanja: "I pored svega, i dalje verujem da su ljudi u dubini duše zaista dobri".

Njena smrt je bila tragedija, ali njene reči su postale besmrtne. Danas, dok se svet ponovo suočava sa nemirima, priča o devojčici iz potkrovlja služi kao najglasnija opomena da se zlo više nikada ne sme ponoviti.