На манифестацији „Дани села, дани жита“ одржаној овог викенда у Крушчићу посетиоци су у богатом програму могли пратити и такмичење у кувању рибљег паприкаша на којем је победу однео наш суграђанин Пеђа Ловрић.

-Манифестација се организује од 2015. године, а ове је жири пред собом имао 26 узорака рибљег паприкаша од којих су чак 22 била одлична. Мој паприкаш је проглашен најбољим, а обзиром на конкуренцију поносам сам на то, рекао је тридесеттрогодишњи Пеђа Ловрић.
Пеђа је до сада освојио друго место у Апатину, Златни котлић Оџака, а 2019. године је био вицешампион престижног Златног котлића Војводине. На такмичења често одлази у друштву својих пријатеља међу којима је и његов презимењак Владо Ловрић, доказани мајстор у спремању овог рибљег специјалитета, освајач више десетина такмичења.

АПАТИНЦИ КУВАЈУ НАЈБОЉИ РИБЉИ ПАПРИКАШ

-Пеђа је почео да се такмичи у Апатину, потпуно неплански. Те године сам радио у Београду и требало је да допутујем на Апатинске рибарске вечери, након чега сам га позвао да заједно учествујемо у такмичењу. Када сам стигао имали смо два котлића са рибом и кували смо обојица. Тада смо освојили прво и друго место. Скували смо два скоро индентична паприкаша с једном разликом: Пеђа је кувао са свежим луком, а ја са сушеним и однео сам победу. Иронија је што је Пеђа требало да кува паприкаш са сушеним луком, али сам га ја грешком узео. И ето, можда би ме на свом првом такмичењу Пеђа победио одмах, с осмехом је испричао Пеђине прве кулинарске походе Владо Ловрић.

Владо је 2018. године на Златном котлићу Војводине био апсолутни шампион кувања. Ова кулинарска манифестација окупља победнике са свих војвођанских такмичења у кувању рибљег паприкаша и веома је цењен код такмичара. Поред изванредног успеха на ЗК Војводине Владо Ловрић има и по три пехара из Београда и са такмичења на Палићу где се претежно тражи умешност кувања рибље чорбе. Kaже да је током година такмичења, а однедавно као и судија, схватио да сваки организатор цени ако се поштују карактеристике његовог краја (риба, паприка, вода). За њега то није проблем, ипак, никада не одступа од свог рецепта. За сваку количину рибе тачно у грам зна колико осталих састојака треба да дода и то не мења у свом кувању. То је потврдио и његов презимењак Пеђа, коме су савети искусног кувара помогли да за кратко време освоји бројне пехаре и дипломе.

До најбољег рецепта дошао сам пробајући све комбинације које сам чуо, одмеравајући различите односе зачина, воде и рибе. Људи мисле да паприкаш зависи од рибе или паприке, али заборављају да зависи и од котлића. Ниједан котлић не укувава исто. Котлић који је на дну шири а горе ужи укувава спорије, док ткз. „шешири“, отворени у горњем делу а уски у доњем укувавају брже. Не иде иста количина воде на килограм рибе у та два котлића. Затим кување на дрвима даје другачији укус од кувања на плину. Још једна важна ствар коју сви знају али не знају зашто је начин самог кувања: паприкаш је мутно јело које мора да се кува на граници кипљења. Тако се добија густина а избегава бистрост, каже Владо Ловрић и додаје да су Апатинци навикли на укус дивљег шарана, али је паприкаш бољи од товљеника јер та риба има и масноће, а не само мишиће. Та масноћа је потребна да би паприкаш имао бољу густину.

Победом Ловрића Апатинци су још једном показали да су мајстори за рибљи паприкаш и да тешко препуштају победнички трон неком другом. Љубав према рибарском занату, риби и рибљој чорби створила је традицију којом треба да се поносимо. Пред долазак лета и одржавање Апатинских рибарских вечери можда је право време да се размисли о заштити бренда апатинског рибљег паприкаша јер се показало да је он један од најпознатијих, ако не и најпознатији бренд нашег града. Ловрићи напомињу да то треба учинити пре него што се досети неко други, мање успешан у умешности справљања врхунског паприкаша од рибе и коме то није препознатљив знак града.

За крај Ловрић је дао мере према којима он кува паприкаш и осваја награде:

-Апатински паприкаш се кува од Баје до Богојева и то тако што на килограм рибе иде 1,3 литре воде, 130 грама свежег лука или ако се користи сушени онда супена кашика захваћено тек да има „мали стомак“. На килограм рибе иде превршена супена кашика ситне млевене црвене паприке. Препорука је да паприкаш буде куван на дрва, најбоље топола или црвена врба. Никако не додавати воду од теста, нити правити темељац од беле рибе или од глава и репова од квалитетне рибе. Од зачина у паприкаш се дода још само со. Риба је готова након 25 минута јаког кувања, и остало (количина воде и зачина) мора да прати то време да паприкаш има пун укус онда када се риба скува.

The post ПЕЂА ЛОВРИЋ СКУВАО НАЈБОЉИ ПАПРИКАШ У КРУШЧИЋУ appeared first on Radio Dunav.


На манифестацији „Дани села, дани жита“ одржаној овог викенда у Крушчићу посетиоци су у богатом програму могли пратити и такмичење у кувању рибљег паприкаша на којем је победу однео наш суграђанин Пеђа Ловрић. -Манифестација се организује од 2015. године, а ове је жири пред собом имао 26 узорака рибљег паприкаша од којих су чак 22 […]

The post ПЕЂА ЛОВРИЋ СКУВАО НАЈБОЉИ ПАПРИКАШ У КРУШЧИЋУ appeared first on Radio Dunav.


Read full article on Radio Dunav