Knjiga "Srpski film: šezdesete" Saše Radojevića, koja predstavlja nastavak prethodne publikacije "Srpski film: pedesete", bila je tema razgovora u okviru pratećeg programa Somborskog filmskog festivala. Na događaju "Espreso u 11", koji je moderirao novinar Radio Novog Sada i reditelj Goran Vukčević, autor je govorio o svom drugačijem pogledu na istoriju domaće kinematografije.
Radojević je istakao da mu nije cilj da napiše klasičnu istoriju srpskog filma, već da ponudi lični pogled na nacionalnu filmsku baštinu i preispita ustaljene obrasce filmske kritike i kanona.
- Nisam želeo da budem neko ko će se historiografski baviti istorijom srpskog filma, već da dam jedan personalan pogled. Hteo sam da sagledam kompletnu sliku, sve što se događalo u srpskom filmu te decenije, a ne samo autore koji su decenijama u centru pažnje - rekao je Radojević.
Govoreći o šezdesetim godinama, ocenio je da su one verovatno najznačajnija dekada srpske kinematografije, ali je naglasio da se taj period ne može svesti isključivo na fenomen crnog talasa - piše Kurir.
- Crni talas jeste izuzetno važan, ali je samo jedan od elemenata šezdesetih. Ako pogledamo celu deceniju, videćemo i razvoj komercijalnog filma, promene u filmskoj industriji, uticaj ekonomskih reformi i nastanak novih produkcionih modela - objasnio je autor.
Posebnu pažnju posvetio je filmovima koji su, kako kaže, nepravedno ostali u senci, poput ranih komercijalnih ostvarenja Marjana Vajde i Vojislava Nanovića, ocenjujući da su ih tadašnje kritičarske elite potisnule iz filmskog kanona.
Radojević smatra da je važno sagledati sve tokove jedne epohe, jer tek tada postaje jasno kako su društvene, političke i ekonomske okolnosti oblikovale domaću kinematografiju.
Na kraju razgovora najavio je da već naredne godine planira objavljivanje knjige "Srpski film: sedamdesete", čime će nastaviti projekat sveobuhvatnog pregleda razvoja srpskog filma kroz decenije. Obe knjige objavio je Filmski centar Srbije.
