Sa uobičajene prvomajske šetnje u srpskoj prestonici u Beogradu, pre dve godine, Nezavisnost upućuje najvažnije solidarne reči sada, budite zdravo i zajedno!

* 1. maj. Počeo, Međunarodni praznik rada. I ja krenuh na uranak, s njim. Praznikom. Dok počinjem da pišem nastojeći to po svaku cenu da bude prigodno, simbolično dočekujem dakle uranak i trenutno je 04:16 časova. Pravi uranak, da (o)svane zora, čekam. I šta je to čudno za novinare, i za sve sve ine srodne il' slične nam profesije, pa sutra eto i pravoslavni Vaskrs a slavi mnogima se Đurđevdanom slavljenje nadovezuje pa tako i meni - i šta je tu išta „nenormalno“ i za državne dakle, provomajske upravo u ovom trenutku, počinjavše praznike i za sve svece. Tako smo odabrali bar eto mi, novinar je novinar - i kad se sunča i kad ruča. Staro pravilo, nisam ga sam izmislio, već primenio samo. Naročito sad, dok je interneta, i dok je radnog vremena 24/7

A, u - ko bi rekao - već drugu godinu zaredom, pandemijskom pošasti takvim-kakve su okolnostima, rad ne sme da stane. Zato ću pošto su situacije na današnji dan od prošle, i ove godine iste ili slične, ponoviću, neke reči što sam ih napisao ovde dragi naši čitaoci: nedostaje mi teren na današnji, prvomajki dan. Rad koji sam naučio i na koji sam navikao i nedostaje mi moj Beograd za 1. maj. I moj Novi Sad gde smo se mi iz Sombora, "prestrojavali" iz jednog u drugi autobus i zajedničkim energijama hitali na isto mesto protestnih prvomajskih šetnji u prestonici, kako se to na ovaj dan inače u čitavom svetu prigodno i čini.

Nedostaju mi kolege iz svih krajeva SFRJ sa kojima sam se sretao, i moji sindikalci, nedostaje mi (fizički kao i lane, na ovaj dan) moja „Nezavisnost“. Sve normalno mi danas nedostaje. A slobodarski, moj kraljevski slobodni rodni grad Sombor i sutra će imati čistoljubivu tu solidarno, domaćinski pruženu ruku za sav normalan svet jer i posle karantene/karantina (lanjskog) i „neuravnoteženog“ kretanja još uvek, godinu dana posle - na današnji dan, živeće i 1. maj. Pozitivno protestno i simbolično kao i čitava planeta, opet nećemo moći kao decenijama pre, nećemo moći ZAJEDNO da izrazimo svoju volju i nevolju, svoja dobra sećanja i svoje propale privatizacije još iz početka prošle decenije, kad smo mnogi od nas ostali bez posla i bez ičega a produžili dalje. Pa ako je vanredno, mogu smelo reći... nateraše me tada u toj iznebuha strmoglavo padajućoj nevolji, prijatelji, moji sportisti, brojni drugi, te počesmo saradnici i ja osnivajući 23. septembra 2016. Novi Radio Sombor kao dovstruki elektronski medij i kao „čedo“ našeg izdavača, Udruženja „PODIUM“, gle čuda, na isti dan, 23. septembra ali 2011; pa tako imamo molim vas, i duplu radost - za jubilarno slavlje. Naravno, bilo je trenutaka odustajanja i padanja u „žutu minutu“, ali imam li pravo na to? Ne. I zato:

DA NE BUDE ZABUNE

Nismo krivi što smo danas uskraćeni. Okupljanja, onog pravog, većeg, pa i druženja što uz to ide. Ujedinjenost nam ipak kaže da ćemo, solidarni, svesni i savesni, mi radnici, koji smo, mnogi od nas početkom i polovinom prošlog desetleća kako rekoh ostali bez posla  - združeno i jedinstveno možemo mnogo jer sutra je novi dan a i posle korone, ostaje nam sloboda da donesemo odluke za dalje puteve.

Međunarodni praznik rada ili Prvi maj praznik je da evo upotpunim današnji verujem prigodan tekst, kojim pripadnici i simpatizeri radničkog pokreta iskazuju opštu solidarnost radništva i obeležavaju sećanje na dostignuća radničkog pokreta, odnosno žrtve koje su pripadnici radničkog pokreta podneli kako bi se izborili za veća radno-klasna prava.

Prvi maj je dakle kao što svi znamo, proglašen međunarodnim praznikom rada sa namerom obeležavanja sećanja na demonstracije radničkog pokreta 1886. godine u Čikagu. Dan rada je jedan od najrasprostranjenijih praznika na planeti. Slavi se prigodnim manifestacijama u vidu prvomajskih protesta za ostvarivanje, solidarnost i poboljšanje radničko-klasnih prava u većini zemalja sveta. Preslišavam se ujedno... I čekam uranak, nikako još da svane...

SAMO PRAZNIKE DA NE POBRKAM

Zato ide dalje moje preslištavanje: Prvi put, javne i masovine demonstracije dakle, pre ravno 134 godine održaše se, a drugi put već nakon sveg tog vremena, koje je sastavilo tri veka - pod maskama piknika. Proći će i to. U ujedinjenoj - svako u svom pandemijsko/roštilj-vikendica kutku - želji, veri, nadi i snazi koliko nam je god do nje stalo i od nje ostalo, a sad nam, združeno potrebnija no ikad, da istrajemo u putu sveopšte međusobne veze, solidarnošću zvane. Ona je sada bitnija nego ikad, da bismo mogli što ujedinjeniji računajući na sve veći značaj i sadejstvo civilne sfere, da dočekamo lepše, bolje, zdravije, plaćenije i dostojanstvenije, sutra. A ko radno - ko ne, nije ni važno. Samo da se ne pobrka...

Jer baš se eto, da ponovim kako ništa slučajno nije, potrefilo da će prvi maj to sutra, smeniti pravoslavni vaskrs. I da - da, trpeza kako vaskršnja vam, tako i ova prvomajska, bude isto tako dostojanstvenija kako i rad i Bog nalažu. Ma, gurajmo dalje. Druge nam nema. U zdravlju bili, i pridržavajte se mera. To se mora - dok se mora. Pa, da završim evo sad u 04:46, do sledeće već skorašnje danas rubrike, zaslužio sam bar kratku pauzu da skuvam sebi kafu i to pravo po Zakonu o radu na tih pola sata, što mi pripada. :-) Odoh raditi dalje, kao i mnogi od nas na današnji dan. Solidarno, moram ponoviti, sve je u redu, samo nikako još da osvane, pa nek uranak i zvanično počne. Živeli.

Vaši, odg. urednik Siniša Stričević i ekipa Novog Radio Sombora i Udruženje „PODIUM"



Read full article on Novi Radio Sombor