Dok su žene u Srbiji u 19. veku uglavnom bile predodređene za brak i domaćinstvo, jedna Šapčanka odlučila je da promeni tok istorije. Draga Ljočić postala je prva Srpkinja sa diplomom doktora medicine, ratni lekar, borkinja za ženska prava i žena koja je otvorila vrata generacijama lekarki koje su došle posle nje.
Kada je 1872. godine sedamnaestogodišnja Draga Ljočić iz Šapca spakovala kofere i krenula u Cirih na studije medicine, mnogi u tadašnjoj Srbiji smatrali su da čini nešto nezamislivo. Zakon Velike škole u Beogradu nije ni predviđao mogućnost da žene studiraju, a društvo je verovalo da je njihov najveći životni domet udaja i vođenje domaćinstva.
Draga je odlučila da sruši taj nevidljivi zid. Postala je prva Srpkinja sa diplomom doktora medicine i ušla među prvih deset žena u Evropi koje su stekle lekarsko zvanje.
Sa fakulteta pravo na ratište
Po povratku u otadžbinu 1876. godine, umesto da u Švajcarskoj mirno završi preostale obaveze, Draga se dobrovoljno prijavila za rad u poljskim bolnicama tokom Srpsko-turskih ratova.
Na frontu je previjala ranjenike, asistirala pri amputacijama i spasavala živote u gotovo nemogućim uslovima. Njena hrabrost bila je toliko očigledna da joj je komanda dodelila čin sanitetskog poručnika.
Istorija je tada zabeležila neobičan paradoks – žena koja u sopstvenoj zemlji nije imala ista građanska prava kao muškarci nosila je oficirski čin pred kojim su vojnici morali da stanu u stav mirno.
Borba protiv birokratije bila je teža od rata
Nakon što je 1879. godine završila studije i donela prestižnu diplomu Univerziteta u Cirihu u Beograd, očekivala je da će moći da radi kao lekar.
Međutim, Ministarstvo unutrašnjih dela odbilo je da joj prizna status državnog lekara uz obrazloženje da državnu službu mogu da dobiju samo oni koji su odslužili vojni rok. Činjenica da je Draga već služila na ratištu i nosila oficirski čin za administraciju nije predstavljala dovoljan argument.
Formirana je posebna komisija sastavljena isključivo od muškaraca kako bi proverila njeno znanje, očekujući da neće zadovoljiti kriterijume. Međutim, Draga je pokazala izuzetno stručno znanje, pa su članovi komisije bili primorani da joj izdaju dozvolu za rad.
Ni tada nije dobila ravnopravan položaj. Godinama je bila zaposlena kao „lekarski pomoćnik“, uz gotovo dvostruko manju platu od svojih muških kolega. Tek zahvaljujući podršci kraljice Natalije Obrenović dobila je dozvolu da otvori privatnu lekarsku praksu.
Lekarka koja je sama nosila Beograd
Tokom Srpsko-bugarskog rata 1885. godine gotovo svi muški lekari bili su mobilisani i poslati na front.
Beograd je ostao bez medicinskog kadra, a Draga Ljočić preuzela je ogroman teret odgovornosti. Istovremeno je radila u Opštoj državnoj bolnici, Bolnici za ranjenike i Zaraznoj bolnici.
Danima gotovo da nije napuštala bolnice. Lečila je ranjenike, operisala, borila se protiv epidemija tifusa i brinula o stotinama pacijenata, često spavajući svega nekoliko sati na bolničkoj stolici.
Po završetku rata, kada su se muškarci vratili na svoja radna mesta, država joj ni tada nije priznala ista prava niti jednaku zaradu.
Žena koja je promenila i društvena pravila
Ni u privatnom životu nije pristajala na ustaljene običaje.
Udala se za političara Rašu Miloševića, ali je donela odluku koja je tada izazvala veliko iznenađenje u beogradskom društvu. Zadržala je svoje devojačko prezime i zvanično se potpisivala kao Draga Ljočić Milošević, postavši jedna od prvih žena u Srbiji koja nije odustala od svog identiteta nakon udaje.
U njihovom domu na Dorćolu odgajila je petoro dece, besplatno lečila siromašne žene i decu i osnovala Beogradsko materinsko udruženje, koje je pomagalo napuštenoj i ugroženoj deci.
Nasleđe koje traje više od jednog veka
Draga Ljočić preživela je četiri rata i preminula 1926. godine.
Iza sebe nije ostavila samo medicinske uspehe već i mnogo veće nasleđe – dokaz da znanje, hrabrost i upornost mogu da promene društvo čak i onda kada su sve okolnosti protiv vas.
Zahvaljujući njenoj borbi, naredne generacije žena dobile su priliku da studiraju, leče, predaju i grade karijere u oblastima koje su nekada bile rezervisane isključivo za muškarce.
Ime Drage Ljočić danas zauzima posebno mesto u istoriji srpske medicine i predstavlja simbol istrajnosti, profesionalne hrabrosti i borbe za ravnopravnost.
