Ako imate upalu sinusa (sinuzitis), vaša svakodnevica često je praćena osećajem bola i pritiska u predelu čela, korena nosa ili jagodica, izraženom zapušenošću nosa uz postepeni gubitak čula mirisa, kao i iscrpljenošću, neretko i bez temperature.
Dosadan, uporan sekret se sliva niz zadnji zid ždrela, izazivajući stalnu potrebu za pročišćavanjem grla ili jutarnji kašalj, piše za Stetoskop dr Biljana Kubura, specijalista otorinolaringologije.
Ako ovi simptomi traju duže od deset dana, više ne govorimo o običnoj prehladi, već o akutnom sinuzitisu. Ukoliko tegobe traju duže od 12 nedelja, u pitanju je hronični sinuzitis, odnosno hronični proces.
Kada se pacijent suoči sa ovim simptomima, najčešća greška je posezanje za antibioticima „na svoju ruku“.
Upotreba sprejeva
„U 2026. godini, lečenje sinuzitisa je mnogo više od običnog recepta” , ističe dr Kubura.
Od pametnih sprejeva koji ne ulaze u krvotok, preko probiotika za nos, antibiotika, do minimalno invazivnih metoda - pristup je ciljano usmeren na uzrok i mehanizam problema.
Dugo su pacijenti izbegavali sprejeve zbog straha od zavisnosti ili uticaja hormona. Danas koristimo molekule koji deluju isključivo lokalno. Sa stopom resorpcije u krvotok manjom od 0,1%, ovi lekovi su bezbedni saputnici u lečenju: smiruju upalu, a pritom ne remete rad vašeg organizma.
Imunitet igra bitnu ulogu
Novi protokoli lečenja podrazumevaju da sluznici vratimo njenu prirodnu moć odbrane.
Mikrobiom nosa dobija sve važniju ulogu, uvodimo specifične probiotike za nos i suplemente (poput vitamina D3 i cinka) koji jačaju lokalnu barijeru.
Važan deo savremenog pristupa je i čišćenje biofilma. Koristimo rastvore koji ne samo da ispiraju sekret, već razbijaju „štitove“ koje bakterije prave da bi se zaštitile od lekova. N-acetilcistein (NAC) nije samo za kašalj - može biti ključan u razbijanju gustog sekreta u sinusima i narušavanju biofilma.
Antibiotska terapija: ciljani napad, a ne nagađanje
Kada lokalni sprejevi i higijena nosa nisu dovoljni da smire upalu, sledeći korak je antibiotska terapija.
U savremenoj praksi, pre prepisivanja leka radimo bris nosa i antibiogram, odnosno preciznu identifikaciju uzročnika. Važno je znati koja je bakterija u pitanju i na koji lek je najosetljivija - time izbegavamo razvoj rezistencije i nepotrebnu upotrebu antibiotika.
Dužina terapije je takođe bitna: hronični procesi u sinusima često zahtevaju specifične, produžene protokole lečenja. Antibiotik retko ide sam - najbolje deluje kada se kombinuje sa sekretoliticima koji razređuju sekret i kortikosteroidnim sprejevima koji otvaraju puteve da lek dođe do žarišta.
Hirurgija kao poslednja, ali najfinija opcija
Kada je potrebno, preporučujemo FESS (funkcionalnu endoskopsku hirurgiju sinusa) - proceduru bez modrica i bez trauma dugog oporavka, nakon koje pacijenti često idu kući istog ili sledećeg dana.
Pomoću tanke kamere visoke rezolucije ulazimo direktno u otvore sinusa. Bezbolno i za nekoliko minuta možemo proceniti da li je problem u devijaciji, malom polipu koji se tek stvara ili anatomskoj varijaciji koja se u okviru „običnog“ pregleda ne vidi.
Tu je i balon sinusoplastika, relativno nova hirurška metoda. Princip je da se pod kontrolom endoskopa fini, fleksibilni, posebno konstruisani kateteri sa balonom plasiraju u predeo otvora sinusa, a zatim se naduvavanjem balona otvor proširuje i sinus ispira različitim rastvorima. Procedura se radi u lokalnoj ili opštoj anesteziji.
