Visoke temperature mogu biti posebno neprijatne za osobe koje imaju nizak krvni pritisak. Tokom vrelih dana organizam pokušava da se rashladi širenjem krvnih sudova i pojačanim znojenjem, ali upravo te promene mogu dodatno sniziti pritisak i izazvati ozbiljne tegobe.
Kako navodi RTS, kada telo izgubi veću količinu tečnosti i elektrolita, smanjuje se volumen krvi, pa srce mora da radi brže kako bi obezbedilo dovoljno krvi za mozak i ostale vitalne organe. Zbog toga se kod osoba sa hipotenzijom češće javljaju vrtoglavica, slabost i osećaj da će se onesvestiti, naročito prilikom naglog ustajanja.
Simptomi koje ne treba ignorisati
Pad krvnog pritiska tokom velikih vrućina može se ispoljiti različitim simptomima. Posebno su zabrinjavajući:
vrtoglavica i ošamućenost
zamagljen vid
izražena slabost i malaksalost
mučnina
ubrzan rad srca
hladna i lepljiva koža uprkos visokim temperaturama
nesvestica
Ovi simptomi nastaju zato što mozak privremeno dobija manje krvi i kiseonika. Ako se zanemare, mogu dovesti do gubitka svesti i povreda usled pada.
Ko je u najvećem riziku?
Iako se problemi mogu javiti kod svakoga ko ima nizak krvni pritisak, pojedine grupe su posebno osetljive na letnje vrućine. Među njima su:
osobe starije od 75 godina
ljudi sa srčanim oboljenjima
oboleli od dijabetesa
osobe sa bolestima bubrega
oni koji koriste diuretike ili beta-blokatore
Kod njih organizam teže održava stabilan krvni pritisak kada su temperature visoke.
Kako sprečiti nagli pad pritiska?
Dovoljna hidratacija jedna je od najvažnijih mera zaštite. Vodu treba piti tokom celog dana, čak i kada ne osećate žeđ. U pojedinim slučajevima mogu koristiti i napici sa elektrolitima ili blago slane supe koje pomažu da se nadoknade minerali izgubljeni znojenjem.
Preporučuje se i više manjih obroka umesto obilnih, jer veliki obroci mogu dodatno doprineti padu krvnog pritiska. Ishrana bi trebalo da bude raznovrsna i bogata voćem, povrćem i proteinima, dok se povećan unos soli preporučuje samo osobama kojima to lekar odobri.
Boravak na otvorenom najbolje je planirati u jutarnjim ili večernjim satima, dok između 10 i 17 časova treba izbegavati direktno sunce. Lagana odeća od prirodnih materijala i postepeno ustajanje iz kreveta ili sa stolice takođe mogu pomoći da se smanji rizik od naglog pada pritiska.
Šta uraditi ako vam iznenada pozli?
Ako osetite vrtoglavicu, slabost ili vam se zamrači pred očima, odmah sedite ili lezite kako biste sprečili pad. Popijte jednu do dve čaše vode, a ako ste u mogućnosti, podignite noge iznad nivoa srca kako biste poboljšali dotok krvi ka mozgu.
Ukoliko se nesvestice, učestale vrtoglavice ili izrazito nizak krvni pritisak ponavljaju, potrebno je javiti se lekaru. Takvi simptomi mogu ukazivati na to da je neophodna dodatna dijagnostika ili prilagođavanje terapije, posebno tokom letnjih meseci.
