Dijagnoza raka je sve češća među osobama mlađim od 50 godina, a lekari upozoravaju da se rani znaci bolesti u tom dobu često zanemaruju.
Mlađi ljudi simptome neretko pripisuju stresu, lošoj ishrani ili načinu života, zbog čega odlažu odlazak kod lekara. Onkolog-radioterapeut dr Jiri Kubeš upozorio je da takvo ponašanje može dovesti do kasne dijagnoze i negativnih ishoda lečenja i pozvao mlađe osobe da obrate više pažnje na signale koje im telo šalje.
Posebno je važno obratiti pažnju na trajne promene u radu creva, neobjašnjiv gubitak telesne mase, stalni umor koji se ne poboljšava odmorom, kvržice ili otoke koji ne nestaju, česte glavobolje ili neurološke promene, kao i neuobičajena krvarenja ili bol koji ne prolazi, piše Dejli Ekspres.
Dr Kubeš naglašava da su upravo takvi simptomi ključni pokazatelji koje ne treba olako odbaciti:
"Ključne su trajne promene. Uporni digestivni problemi, neobjašnjiv gubitak težine, neobične kvržice, promene u radu creva ili umor koji se ne popravlja nikada ne smeju da se ignorišu — čak ni u dvadesetim ili tridesetim godinama."
Rano reagovanje spašava živote
Podaci organizacije Cancer Research UK pokazuju da je stopa obolevanja od raka među osobama uzrasta od 25 do 49 godina porasla za 24 odsto između 1995. i 2019. godine, iako se devet od deset slučajeva i dalje dijagnostikuje kod osoba starijih od 50 godina.
Veći problem za mlađe, prema rečima stručnjaka, predstavlja odlaganje dijagnoze zbog ignorisanja simptoma - piše B92.
"Cilj je podizanje svesti, a ne izazivanje straha. Rizik od raka više nije ograničen samo na starije generacije i ljudi to moraju da prepoznaju". istakao je lekar.
Rano otkrivanje raka može značajno uticati na uspešnost lečenja i njegov intenzitet, što je naročito važno za mlađe osobe koje imaju dug životni vek pred sobom. Medicinski direktor Prašnog centra za protonsku terapiju poručio je:
"Ako vam nešto deluje pogrešno i ne prolazi, proverite. Biti proaktivan nije preterana reakcija. Rano reagovanje spašava živote."
Dr Kubeš dodaje da naučnici još uvek istražuju razloge porasta broja dijagnoza kod mlađih osoba, ali kao moguće faktore navodi sedelački način života, lošu ishranu, gojaznost, zagađenje životne sredine, pušenje i konzumaciju alkohola.
