Razvod braka je jedna od najvažnijih životnih odluka, ali i tema o kojoj se često govori kroz prizmu pretpostavki, tuđih iskustava i pogrešnih mišljenja. Dovoljno je da neko kaže „tako je bilo kod mog prijatelja“ ili „sud uvek presuđuje ovako“, pa da takve tvrdnje postanu opšteprihvaćene, iako nemaju uporište u zakonu.
Upravo zbog toga mnogi supružnici u postupak razvoda ulaze sa pogrešnim očekivanjima, veruju da će majka automatski dobiti starateljstvo nad decom, da se imovina uvek deli na jednake delove ili da otac nakon razvoda ima veoma ograničena prava. Istina je znatno složenija, jer svaka porodična situacija nosi svoje specifičnosti, a sud svaku odluku donosi na osnovu zakona i konkretnih okolnosti.
Kako bismo razdvojili činjenice od zabluda i odgovorili na pitanja koja najčešće muče supružnike, razgovarali smo sa advokatom Lazarom Borozanom. On nam je objasnio šta zakon zaista kaže o razvodu braka, podeli imovine, roditeljskom pravu i drugim važnim pitanjima iz oblasti porodičnog prava.
Da li sud nakon razvoda uvek poverava dete majci?
Ovo je jedno od pitanja koje gotovo svakodnevno čujem od klijenata. Mnogi i dalje veruju da sud po pravilu poverava dete majci, ali to jednostavno nije način na koji zakon funkcioniše. Prilikom donošenja odluke, sud se vodi isključivo najboljim interesom deteta i procenjuje čitav niz okolnosti – odnos koji dete ima sa svakim roditeljem, njihove roditeljske kapacitete, uslove za život, stabilnost okruženja i sposobnost da odgovore na potrebe deteta. U pojedinim slučajevima dete će nastaviti da živi sa majkom, u drugim sa ocem, dok je sve češća praksa i zajedničko vršenje roditeljskog prava. Zato je važno znati da ne postoji unapred doneta odluka zasnovana na tome da li je roditelj majka ili otac.
Da li zakon pravi razliku između majke i oca nakon razvoda?
Ne. Roditeljska prava i obaveze ne zavise od pola roditelja. Ukoliko dete ne živi sa ocem, to ne znači da on gubi pravo da učestvuje u njegovom životu. Naprotiv, zakon predviđa da dete održava redovne lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi, osim ako postoje ozbiljni razlozi da se to ograniči. Otac ima pravo da bude uključen u donošenje važnih odluka koje se odnose na obrazovanje, zdravlje i razvoj deteta, kao i obavezu da doprinosi njegovom izdržavanju. Uvek savetujem roditeljima da razvod posmatraju kao kraj bračne zajednice, a ne roditeljstva, jer je kvalitetan odnos sa oba roditelja u najvećem broju slučajeva u interesu deteta.
Da li se imovina nakon razvoda uvek deli na jednake delove?
Ovo je jedna od najčešćih zabluda. Ljudi često očekuju da će se sva zajednička imovina automatski podeliti na pola, ali zakon ne propisuje takvo pravilo u svakoj situaciji. Polazi se od pretpostavke da su supružnici jednako doprinosili njenom sticanju, ali se u konkretnom postupku može dokazivati i drugačije. Važno je naglasiti da doprinos nije samo finansijski. Briga o domaćinstvu, odgajanje dece i podrška drugom supružniku tokom rada ili razvoja karijere takođe predstavljaju značajan doprinos zajedničkoj imovini. Upravo zato se svaki slučaj posmatra pojedinačno, uz uvažavanje svih relevantnih okolnosti.
Da li sva imovina ulazi u podelu nakon razvoda?
Ne. Važno je razlikovati zajedničku i posebnu imovinu supružnika. Zajedničkom imovinom se, po pravilu, smatra ona imovina koju su supružnici stekli radom tokom trajanja braka, dok posebna imovina ostaje u vlasništvu supružnika kojem pripada. U posebnu imovinu najčešće spada ono što je stečeno pre zaključenja braka, kao i imovina koju je jedan supružnik tokom braka stekao nasleđem ili poklonom namenjenim isključivo njemu. U praksi upravo razgraničenje ove dve vrste imovine često predstavlja izvor nedoumica i sporova, zbog čega je važno blagovremeno prikupiti relevantnu dokumentaciju i utvrditi poreklo i način sticanja konkretne imovine.
Da li je dugotrajan razvod neizbežan?
Ne mora, iako mnogi imaju takav utisak. Trajanje postupka prvenstveno zavisi od toga da li između supružnika postoji saglasnost o ključnim pitanjima. Kada postoji dogovor o razvodu, vršenju roditeljskog prava, alimentaciji i drugim važnim pitanjima, postupak je uglavnom jednostavniji i brži. Sa druge strane, ukoliko postoje sporovi oko dece ili podele imovine, potrebno je sprovesti dokazni postupak, što može produžiti trajanje procesa. Zbog toga je svaki razvod priča za sebe i nije moguće unapred dati univerzalan odgovor.
Da li je moguće okončati brak bez saglasnosti oba supružnika?
Da. Saglasnost oba supružnika nije uslov u svakom slučaju. Ako je došlo do trajnog poremećaja bračnih odnosa i brak više ne ostvaruje svoju svrhu, jedan supružnik može pokrenuti postupak razvoda i bez pristanka druge strane. Sud tada razmatra činjenice i procenjuje da li su ispunjeni zakonski uslovi za razvod. U praksi ljudi često misle da odbijanjem da potpišu sporazum mogu sprečiti razvod, ali to nije tačno. Mogu uticati na tok postupka, ali ne i nužno na njegov ishod.
Da li neverstvo utiče na podelu imovine nakon razvoda?
Ovo je pitanje koje često izaziva najviše emocija. Međutim, važno je razlikovati emotivni i pravni aspekt razvoda. Sama činjenica da je jedan supružnik bio neveran ne znači da će izgubiti pravo na deo zajedničke imovine. Podela imovine zasniva se na pravilima koja uređuju način njenog sticanja, a ne na proceni ko je odgovoran za raspad braka. To mnoge iznenadi, ali upravo zato je važno odluke donositi na osnovu zakona, a ne pretpostavki ili priča iz okruženja.
Da li plaćanje alimentacije znači kažnjavanje jednog roditelja?
Ne. Alimentacija nije kazna niti predstavlja naknadu bivšem supružniku. Njena svrha je da obezbedi detetu uslove za život, školovanje, razvoj i svakodnevne potrebe. Oba roditelja imaju obavezu da učestvuju u izdržavanju deteta, svako u skladu sa svojim mogućnostima. Visina alimentacije određuje se na osnovu potreba deteta i finansijskih prilika roditelja, a ne prema tome ko je odgovoran za razvod. Kada se tako posmatra, jasno je da alimentacija predstavlja ostvarivanje roditeljske odgovornosti, a ne sankciju.
Da li je advokat potreban samo kada postoji spor?
Ne. Čak i kada između supružnika postoji dogovor, stručna pravna pomoć može biti od velike koristi. Sporazum o razvodu treba da bude sastavljen jasno, precizno i u skladu sa zakonom, kako bi se izbegle moguće nedoumice i nesporazumi u budućnosti. U praksi se često dešava da supružnici postignu usmeni dogovor, ali da se kasnije pojave različita tumačenja pojedinih pitanja ili obaveza. Uloga advokata nije samo zastupanje pred sudom, već i pružanje podrške u pripremi i sprovođenju postupka razvoda na način koji je za obe strane što jednostavniji, sigurniji i efikasniji.
Da li su informacije sa interneta dovoljne za donošenje pravnih odluka?
Internet može biti dobar početak za osnovno informisanje, ali nikako ne bi trebalo da bude jedini izvor kada donosite važne odluke koje mogu imati dugoročne posledice. Svaki razvod braka ima svoje specifičnosti i okolnosti koje ga razlikuju od drugih slučajeva, pa ono što je važilo za jednu osobu ne mora nužno odgovarati drugoj situaciji. Često se susrećem sa klijentima koji su pre dolaska na razgovor pročitali različite savete na forumima, društvenim mrežama ili portalima, pa su zbog toga stekli pogrešnu predstavu o svojim pravima, obavezama i mogućnostima koje im zakon pruža. Informacije pronađene na internetu mogu biti korisne za početno razumevanje teme, ali ne mogu zameniti stručnu procenu konkretnog slučaja.
