Generacijama unazad, pileća supa je bila prvi izbor za ljude koji se ne osećaju dobro. Ona zauzima posebno mesto u mnogim kulturama kao utešna terapija za prehladu i grip. A da li zaista postoji naučna osnova za ideju da supa može da pomogne u oporavku od respiratornih infekcija?
The Independent je sproveo sistematski pregled istraživanja kako bi ispitali ovo pitanje. Analizirali su naučne dokaze o ulozi supe kod akutnih infekcija disajnih puteva, kao što su obična prehlada, grip i korona - prenosi kuvar.in.rs.
Od više od 10.000 zapisa identifikovali su četiri visokokvalitetne studije koje su obuhvatile 342 učesnika. Jedna od njih je pokazala da su se ljudi, koji su jeli supu, oporavljali i do 2,5 dana brže od onih koji to nisu činili. Simptomi poput zapušenog nosa, bola u grlu i umora bili su blaži. Kod nekih učesnika zabeležen je i niži nivo markera povezanih sa upalom.
Konkretno, nivoi IL-6 i TNF-alfa, dva proteina koji podstiču upalu, bili su niži kod onih koji su konzumirali supu. To ukazuje na to da supa može da pomogne u smirivanju preterano aktivnog imunog odgovora, čime se simptomi mogu ublažiti.
Međutim, nijedna od studija nije ispitivala kako konzumiranje supe utiče na svakodnevne ishode akutnih respiratornih infekcija, poput toga da li ljudi uzimaju manje dana bolovanja ili ređe završavaju u bolnici.
To predstavlja značajan nedostatak u dokazima i nešto čime bi buduća istraživanja morala da se pozabave.
Postoji više razloga zašto supa može da pomogne. Topla je, hidrira organizam i obično je bogata hranljivim materijama. Sastojci poput belog luka, crnog luka, đumbira i lisnatog povrća imaju protivupalna, antimikrobna i imunološki podsticajna svojstva. Toplota takođe može da pomogne u razređivanju sluzi, umirivanju bola u grlu i povećanju opšteg osećaja ugode tokom bolesti.
Supa nije zamena za lekove. Ipak, uz odmor, unos tečnosti i određenu terapiju, može da predstavlja jednostavan način da se simptomi ublaže i da se ljudi osećaju bolje.
