Čim se tokom jeseni posle nekoliko hladnijih dana temperature ponovo podignu, u vremenskim prognozama često se čuje izraz „miholjsko leto“. Njime se uglavnom opisuju topli, suvi i stabilni dani koji nakratko podsete na leto, iako je jesen već uveliko počela.
Međutim, nije svaki period lepog i toplog vremena automatski miholjsko leto. Ovaj izraz nema status zvaničnog meteorološkog termina, a njegovo značenje potiče iz narodne tradicije i povezano je sa kalendarom.
Zašto se kaže „miholjsko leto“?
Naziv se u Srbiji i okolnim krajevima tradicionalno povezuje sa Miholjdanom, praznikom koji se obeležava 12. oktobra po gregorijanskom kalendaru.
U narodnom govoru miholjskim letom nazivao se period toplog i uglavnom suvog vremena koji se javlja krajem septembra i tokom oktobra. Slična pojava dobila je različite nazive i u drugim evropskim zemljama.
Tako se u pojedinim krajevima govorilo o „letu Svetog Martina“ ili „letu Svetog Luke“. Zajedničko svim tim izrazima jeste ideja da se nakon početka jeseni pojavi još jedan period neuobičajeno toplog i stabilnog vremena - piše Direktno.
Da li je miholjsko leto zvaničan meteorološki termin?
Nije.
Meteorolozi ovaj izraz mogu koristiti u svakodnevnim prognozama, ali on nema precizno propisane kriterijume koji bi važili svuda. Slična situacija postoji i sa izrazom „Indian summer“, koji se koristi u engleskom govornom području.
Britanska meteorološka služba Met Office navodi da ni taj izraz nije formalni meteorološki termin. Njime se opisuje topao i miran period tokom jeseni, naročito u oktobru i novembru.
Ipak, vremenski podaci mogu da se analiziraju i da se odrede kriterijumi po kojima se određeni period može opisati kao miholjsko leto.
Za područje Beograda i Srbije jedna analiza obuhvatila je različite meteorološke parametre, uključujući temperaturu, padavine, pritisak, vetar, oblačnost i trajanje sijanja Sunca. Posmatran je period od 16. septembra do 15. novembra, na osnovu podataka za godine od 1946. do 2004.
Topliji dan nije dovoljan
Jedan od najčešćih razloga za zabunu jeste to što se svaki nagli porast temperature u oktobru može nazvati miholjskim letom.
Međutim, da bi period imao karakteristike tipičnog miholjskog leta, nije dovoljna samo visoka dnevna temperatura. Prema detaljnijoj analizi meteoroloških prilika u Srbiji, očekuju se stabilno i uglavnom suvo vreme, temperature iznad proseka i trajanje od najmanje sedam do osam dana.
Dani su najčešće sunčani i topli, dok jutra mogu biti prilično sveža. U kotlinama i nižim predelima nije neuobičajena ni magla.
Zbog toga se ovaj vremenski obrazac ne procenjuje samo na osnovu maksimalne temperature, već i prema trajanju toplog perioda, količini padavina i stabilnosti vremena.
Zašto su jutra hladna, a dani topli?
Ovakva razlika između jutarnje i dnevne temperature karakteristična je za stabilne jesenje vremenske prilike.
Tokom vedrih noći tlo se brže hladi jer nema dovoljno oblaka koji bi zadržavali toplotu. Zbog toga jutra mogu biti veoma sveža. Kada tokom dana izađe Sunce, površina se zagreva i temperatura ponovo raste.
Zato tokom miholjskog leta nije neobično da ujutru bude potrebna toplija garderoba, dok popodne temperatura bude znatno prijatnija.
U kotlinama i nizijama može se zadržavati magla, dok viši predeli tokom dana mogu biti obasjani Suncem.
Kada se obično javlja?
Miholjsko leto nema unapred određen datum početka i završetka.
U Srbiji se tradicionalno najviše vezuje za kraj septembra i oktobar, dok se u meteorološkim analizama posmatra i širi period, od sredine septembra do sredine novembra.
Oktobar se ipak najčešće povezuje sa ovim izrazom, jer tada nakon prvih jesenjih zahlađenja može doći do dužeg perioda toplijeg i stabilnijeg vremena.
Sličan izraz „Indian summer“ takođe se odnosi na jesenji period toplog i mirnog vremena. Met Office navodi da se on najčešće povezuje sa oktobrom i novembrom, ali da nema dokaza da se takvi periodi svake godine pojavljuju u isto vreme.
Miholjsko leto postoji i u drugim kulturama
Ideja o toplom periodu koji se pojavi nakon početka jeseni nije karakteristična samo za Balkan.
Različiti narodi vekovima su primećivali isti vremenski obrazac i povezivali ga sa datumima iz svog kalendara. U Evropi su, između ostalih, postojali nazivi poput „leta Svetog Martina“, dok je u Severnoj Americi poznat izraz „Indian summer“.
Poreklo ovog američkog izraza nije potpuno razjašnjeno. Prema Met Officeu, prvi put je zabeležen u istočnom delu Sjedinjenih Američkih Država 1778. godine, a kasnije je ušao i u britansku upotrebu.
Da li miholjsko leto može da predvidi zimu?
Ne može pouzdano.
Topao i stabilan period tokom oktobra ili početkom novembra govori o vremenskim uslovima u tom delu jeseni, ali sam po sebi ne može da posluži kao pouzdan pokazatelj toga kakva će biti predstojeća zima.
Miholjsko leto zato treba posmatrati kao opis određenog vremenskog obrasca, a ne kao dugoročnu vremensku prognozu.
Šta onda znači kada meteorolog kaže „miholjsko leto“?
Najjednostavnije rečeno, radi se o periodu tokom jeseni koji je topliji, suvlji i stabilniji nego što je uobičajeno za taj deo godine.
Na području Srbije to najčešće podrazumeva nekoliko ili više dana sa iznadprosečnim temperaturama, dosta sunčanog vremena i malo padavina, uz svežija jutra.
Zato miholjsko leto nije samo sinonim za „lepo vreme“. Reč je o tradicionalnom nazivu za prepoznatljiv jesenji vremenski obrazac koji može da se proučava i kroz meteorološke podatke, iako sam izraz nije formalna meteorološka kategorija.
