Godinama se osam sati sna navodi kao svojevrsni ideal za zdravlje, ali novo istraživanje pokazuje da odnos između dužine sna i zdravlja nije tako jednostavan. Naučnici su otkrili da optimalna količina sna može da zavisi i od kulture i životnih navika sredine u kojoj živimo.
Japan je poznat po dugom životnom veku, ali i po tome što njegovi stanovnici u proseku spavaju kraće nego ljudi u mnogim drugim zemljama. Prosečno trajanje sna u Japanu iznosi nešto više od šest sati, dok je u nekim evropskim zemljama znatno duže.
Na prvi pogled, to deluje kao paradoks. Brojna istraživanja ukazuju na povezanost nedostatka sna sa različitim zdravstvenim problemima, uključujući kardiovaskularne bolesti i metaboličke poremećaje. Ipak, činjenica da jedna populacija u proseku spava kraće, a istovremeno ima visok životni vek, pokazuje da na zdravlje utiče mnogo više faktora od samog broja sati provedenih u krevetu - piše Direktno.
Ne postoji ista mera sna za sve
Studija objavljena u časopisu PNAS obuhvatila je podatke o spavanju i zdravlju gotovo 5.000 ljudi iz 20 zemalja. Istraživači su, između ostalog, analizirali razlike u navikama spavanja i uzeli u obzir faktore poput ishrane i pušenja.
Rezultati su pokazali velike razlike među zemljama. Prosečno trajanje sna kretalo se od oko šest sati i 18 minuta u Japanu do gotovo osam sati u Francuskoj.
Istraživači su zato pokušali da utvrde da li postoji univerzalna količina sna koja je idealna za sve ljude. Njihovi nalazi sugerišu da odgovor nije jednostavan.
Pokazalo se da je zdravlje povezano i sa tim koliko se naše navike spavanja uklapaju u društvene norme i svakodnevni ritam sredine u kojoj živimo. Naučnici ovaj fenomen opisuju kao svojevrsni „kulturni fit“.
Drugim rečima, nije važan samo broj sati sna, već i to koliko je naš raspored usklađen sa životom koji vodimo.
San nije jedini faktor dugovečnosti
Analiza na nivou čitavih zemalja donela je još jedan zanimljiv rezultat. Zemlje u kojima ljudi u proseku spavaju kraće nisu automatski imale više stope gojaznosti, srčanih bolesti ili kraći životni vek.
To, međutim, ne znači da je manje sna zdravije. Naprotiv, autori naglašavaju da su prosečne vrednosti sna u svih 20 analiziranih zemalja bile kraće od količine koja se pokazala optimalnom za zdravlje stanovništva te zemlje.
Nalazi zato više ukazuju na to da na zdravlje utiče čitav niz faktora – od načina ishrane i fizičke aktivnosti do društvenih navika i svakodnevnog životnog ritma.
A gde se uklapa japanska popodnevna dremka?
Japanska kultura ima i specifičan odnos prema kratkom odmoru tokom dana. Pojam „inemuri“ koristi se za kratko dremanje ili odmaranje tokom dana, a takvo ponašanje je u određenim društvenim situacijama kulturno prihvaćeno.
Pored toga, tradicionalne navike poput toplih kupki deo su svakodnevnog života mnogih Japanaca i mogu doprineti opuštanju pred spavanje.
Ipak, pojedine tvrdnje o tome da spavanje na futonu automatski poboljšava držanje kičme ili da „inemuri“ nadoknađuje nedostatak noćnog sna ne treba posmatrati kao naučno dokazane činjenice.
Osam sati nije magična brojka
Najvažnija poruka istraživanja nije da treba da počnemo da spavamo šest sati poput prosečnog Japanca. Naprotiv, studija pokazuje da ne postoji jednostavno pravilo koje bi moglo da se primeni na čitave populacije.
Potrebe za snom razlikuju se od osobe do osobe, a na njih utiču uzrast, zdravlje, životni ritam i brojne druge okolnosti.
Zato je važnije obratiti pažnju na to kako se osećamo i funkcionišemo tokom dana, ali i na kvalitet i redovnost sna, nego slepo juriti određeni broj sati.
Japanski primer tako ne dokazuje da je kraći san tajna dugovečnosti, već pokazuje koliko je odnos između sna, kulture, načina života i zdravlja složeniji nego što se na prvi pogled čini.
