Kada preduzeće u Srbiji više nije u stanju da izmiruje svoje obaveze, stečaj predstavlja zakonski mehanizam kojim se uređuje namirenje poverilaca i upravljanje imovinom dužnika. Postupak se vodi pred nadležnim privrednim sudom, dok nadzor nad radom stečajnih upravnika obavlja Agencija za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU).
Prema Zakonu o stečaju, postupak može biti sproveden kroz bankrotstvo, koje podrazumeva prodaju imovine radi namirenja poverilaca, ili kroz reorganizaciju, kojom se omogućava nastavak poslovanja prema unapred utvrđenom planu, piše Blic.
Kada firma mora u stečaj?
Zakon predviđa četiri razloga za pokretanje stečajnog postupka: trajniju nesposobnost plaćanja, preteću nesposobnost plaćanja, prezaduženost i nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije.
Firma se smatra trajnije nesposobnom za plaćanje ako potpuno obustavi plaćanja u neprekidnom trajanju od 30 dana ili ako ne može da izmiri novčane obaveze u roku od 45 dana od njihove dospelosti.
Predlog za pokretanje postupka mogu podneti sam dužnik, poverilac ili likvidacioni upravnik. Predlagač je, po nalogu suda, dužan da uplati avans za pokrivanje početnih troškova stečaja.
Direktor više ne upravlja firmom
Jedna od prvih i najvažnijih posledica nastupa kada privredni sud donese rešenje o otvaranju stečajnog postupka.
Tada prestaju upravljačka i zastupnička prava dotadašnjeg direktora i drugih organa upravljanja, a upravljanje imovinom i poslovima stečajnog dužnika preuzima licencirani stečajni upravnik.
Menja se i način raspolaganja novcem. Postojeći računi se gase, a otvara se novi račun stečajnog dužnika na koji se usmeravaju sredstva.
Otvaranjem stečaja, po pravilu, dolazi i do prekida postupaka izvršenja i prinudnog namirenja protiv stečajnog dužnika, dok prestaje obračunavanje kamate na određena potraživanja u skladu sa zakonom.
Istovremeno, potraživanja prema firmi koja još nisu dospela smatraju se dospelim pod uslovima propisanim Zakonom o stečaju.
Šta se dešava sa zaposlenima?
Otvaranje stečaja predstavlja zakonski osnov za otkaz ugovora o radu zaposlenima. Stečajni upravnik obaveštava Nacionalnu službu za zapošljavanje, dok određeni broj radnika može privremeno biti angažovan ako je to potrebno za završetak započetih poslova i sprovođenje postupka.
Za zaposlene je posebno važno pitanje neisplaćenih zarada i doprinosa.
Novac dobijen prodajom imovine najpre se koristi za troškove stečajnog postupka i obaveze stečajne mase, a zatim se potraživanja poverilaca namiruju prema zakonom utvrđenim isplatnim redovima.
Ko se prvi naplaćuje?
U prvom isplatnom redu nalaze se neisplaćene neto zarade zaposlenih do visine minimalne zarade za određeni period pre otvaranja stečaja, zajedno sa pripadajućim kamatama, kao i određena potraživanja po osnovu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje.
U drugom isplatnom redu nalaze se ostali javni prihodi, porezi i takse koji ispunjavaju zakonom propisane uslove.
Treći isplatni red obuhvata ostale stečajne poverioce, među kojima su dobavljači i poverioci po osnovu komercijalnih kredita, kao i deo potraživanja zaposlenih koji prelazi zakonom zaštićeni iznos.
U četvrtom isplatnom redu nalaze se podređena potraživanja, poput određenih pozajmica osnivača i povezanih lica.
Poseban položaj imaju razlučni i založni poverioci, poput banaka koje imaju hipoteku na nekretnini ili zalogu na određenoj imovini. Oni se, pod zakonom propisanim uslovima, namiruju iz sredstava dobijenih prodajom konkretne opterećene imovine.
Stečaj ne mora uvek da znači kraj firme
Otvaranje stečaja ne znači automatski da poslovanje mora biti ugašeno.
Firma može pokušati da se oporavi kroz reorganizaciju, uključujući Unapred pripremljeni plan reorganizacije (UPPR), odnosno kroz plan reorganizacije koji se usvaja u samom stečajnom postupku.
Plan može predvideti reprogramiranje dugova, otpust dela obaveza ili pretvaranje potraživanja u vlasničke udele, a njegova realizacija može trajati više godina, u skladu sa usvojenim planom.
Kupac imovine ne preuzima automatski stare dugove
Za potencijalne investitore posebno je značajno pravilo koje se odnosi na kupovinu imovine stečajnog dužnika.
Kupovinom imovine u stečaju, kupac pod uslovima propisanim zakonom ne preuzima obaveze prethodnog vlasnika samo zato što je kupio njegovu imovinu. Zbog toga imovina koja se prodaje u stečajnom postupku može biti interesantna investitorima.
Ipak, konkretan pravni status svake nekretnine, mašine ili druge imovine treba proveriti pre kupovine, uključujući uslove prodaje, terete i dokumentaciju.
Stečaj tako predstavlja složen postupak u kojem se istovremeno štite interesi poverilaca, uređuje položaj zaposlenih i pokušava da se, kada je moguće, očuva vrednost poslovanja.
