Gazirana voda sve češće je izbor onih koji žele osveženje, ali se postavlja pitanje da li može ravnopravno da zameni običnu vodu i obezbedi organizmu potrebnu hidrataciju. Iako je mnogima privlačnija upravo zbog mehurića i specifičnog ukusa, oko njenog svakodnevnog konzumiranja postoje brojne nedoumice.
Da li doprinosi hidrataciji?
I gazirana i obična voda podjednako dobro hidriraju organizam. Međutim, neki ljudi piju manje količine gazirane vode jer mehurići mogu stvoriti osećaj sitosti ili nadutosti, piše Danas.
Stoga, kada običnu vodu zamenjujete gaziranom, važno je voditi računa o ukupnom dnevnom unosu tečnosti. Ako vam gazirana voda prija i pijete je u dovoljnim količinama, ona svakako može biti deo vaše svakodnevne rutine hidratacije.
Pomaže u smanjenju unosa šećera
Nezaslađena gazirana voda je odličan izbor za one koji žele da smanje unos šećera i kalorija. Za razliku od voćnih sokova i zaslađenih gaziranih napitaka, ona uglavnom ne sadrži šećer, kalorije, ugljene hidrate niti masti.
U gaziranu vodu možete dodati komadiće voća ili povrća – poput lajma, pomorandže, jagoda ili krastavca – radi dodatne arome. Takođe se može mešati sa 100% voćnim sokom kako bi se dobio napitak sa manje šećera i kalorija u odnosu na uobičajene zaslađene napitke.
Može stvoriti privremeni osećaj sitosti
Mehurići u gaziranoj vodi mogu privremeno pojačati osećaj sitosti, naročito ako se konzumira između obroka ili neposredno pre jela. Kod nekih ljudi to može dovesti do manjeg unosa hrane.
S druge strane, gaziranost može izazvati nadutost i gasove, jer povećava količinu gasa u digestivnom sistemu. Kod osoba sklonih gorušici, gazirana voda može pogoršati simptome refluksa. Zbog toga je najbolje pratiti kako vaše telo reaguje na takve napitke.
Uticaj na kosti i zube
Sama po sebi, gazirana voda se ne smatra štetnom po kosti. Ne postoje dokazi da gaziranje dovodi do gubitka koštane mase. Pojedine mineralne vode prirodno sadrže kalcijum i magnezijum – minerale koji igraju važnu ulogu u očuvanju zdravlja kostiju.
S druge strane, gazirana voda je nešto kiselija od obične vode jer tokom procesa gaziranja nastaje ugljena kiselina. Obična voda ima pH vrednost oko 7, dok pH vrednost gazirane vode može iznositi oko 5. Ukoliko napitak sadrži dodatke poput limunske kiseline, kiselost može biti još izraženija.
Ipak, nezaslađena gazirana voda je uglavnom bolji izbor za zube od voćnih sokova i zaslađenih gaziranih napitaka, koji su znatno kiseliji i sadrže šećer.
Da li je bezbedna za bubrege?
Obična, nezaslađena gazirana voda bez dodataka smatra se bezbednom za bubrege. Međutim, neke mineralne vode mogu sadržati visoke nivoe natrijuma, što je važno za osobe koje moraju da ograniče unos natrijuma.
Određena zdravstvena stanja ili posebni režimi ishrane mogu zahtevati dodatni oprez pri izboru vode. Za zdrave osobe, nezaslađena gazirana voda bez kalorija je uglavnom bezbedan izbor.
Na šta treba obratiti pažnju prilikom izbora?
Najbolji izbor je obična, nezaslađena gazirana voda. Prilikom kupovine korisno je proveriti deklaraciju – posebno sadržaj natrijuma i prisustvo šećera, kofeina ili dodatih kiselina.
Gazirane mineralne vode mogu sadržati kalcijum, magnezijum, kalijum i bikarbonate, pa njihov sastav može doprineti ukupnom unosu ovih minerala.
Zaključno, gazirana voda može biti deo vaše svakodnevne rutine hidratacije i za većinu ljudi predstavlja zdravu alternativu zaslađenim napicima. Nema potrebe izbegavati je samo zato što je gazirana; međutim, ako izaziva nadimanje, gorušicu ili druge neprijatne simptome, obična voda može biti pogodniji izbor.
