Roditelji često pokušavaju da procene da li dete dobro napreduje kroz ocene, ponašanje u školi ili način na koji se slaže sa vršnjacima. Međutim, postoje mnogo suptilniji znaci koji mogu da pokažu da dete razvija nešto što će mu biti izuzetno važno tokom čitavog života, emocionalnu zrelost.
Klinička psihološkinja Lindzi K. Gibson kaže da se zdravo emocionalno sazrevanje vidi po tome što dete postaje sve sposobnije da razume sopstvena osećanja, odnose sa drugim ljudima i svet koji ga okružuje - piše Nova.
Prema njenim rečima, emocionalno zrela deca imaju dobre osnove da jednog dana postanu prilagodljivi i razumni odrasli ljudi, sposobni da rešavaju probleme, održavaju kvalitetne dugoročne odnose i pronađu smisao u onome što rade.
Strpljenje, pažnja i ljubav koje dobijaju od roditelja u detinjstvu mogu da predstavljaju važan temelj njihove otpornosti kasnije u životu.
1. Puni su energije i entuzijazma
Prvi znak možda nije ono što bi roditelji očekivali.
Emocionalno zdravo dete često pokazuje mnogo energije, snažno se interesuje za određene stvari, potpuno se unosi u igru i ima potrebu da istražuje ono što ga privlači.
Takva količina energije ponekad može da iscrpi roditelje, ali Gibson smatra da je upravo taj entuzijazam važan. Dete koje sa uzbuđenjem istražuje svet razvija unutrašnju motivaciju koja može da ga prati i kada odraste.
Roditelji mogu da podstaknu ovu osobinu tako što će saslušati detetove ideje, čak i kada ne mogu ili ne žele da ispune sve njegove želje.
Važno je da dete zna da može da vam ispriča šta mu je palo na pamet, bez straha da ćete odmah omalovažiti njegovu ideju.
2. Sve bolje razumeju sebe, ali i druge
Kako dete sazreva, postaje sposobnije da prepozna ono što se događa u njemu samom.
Počinje bolje da razume sopstvena osećanja, želje i reakcije. Iz te samosvesti postepeno se razvija još jedna važna osobina, empatija.
Dete počinje da shvata da i drugi ljudi imaju sopstvena osećanja i drugačiji pogled na istu situaciju.
Roditelji tu imaju veliki uticaj. Ako dete vidi da se vi interesujete za osećanja drugih ljudi, velika je verovatnoća da će i samo početi da obraća pažnju na njih.
3. Znaju da se zauzmu za sebe
Emocionalno zrelo dete nije nužno ono koje uvek bez pogovora sluša odrasle.
Naprotiv.
Jedan od znakova zdravog razvoja jeste sposobnost deteta da kaže šta misli, brani svoje stavove i zauzme se za sebe, a da istovremeno bude spremno na saradnju i kompromis.
Roditelj zato ne mora da promeni odluku svaki put kada se dete pobuni. Mnogo je važnije da mu dozvoli da iznese svoje mišljenje.
Na taj način dete uči dve stvari istovremeno. Ima pravo na sopstveni stav, ali neslaganje ne mora da preraste u svađu ili napad na drugu osobu.
4. Ne plaše se da vam pokažu ranjivu stranu
Dete koje sazreva oseća da pred roditeljima sme da bude ranjivo.
Može da prizna da je povređeno, uplašeno, tužno ili nesigurno i veruje da će ga roditelj saslušati.
To može da ostane važno čak i tokom tinejdžerskih godina. Gibson navodi da će se i adolescenti obraćati roditeljima za utehu i bliskost ako osećaju da odrasli poštuju njihovu privatnost i potrebu za samostalnošću.
Roditelji takvu vezu grade kada osećanja deteta shvataju ozbiljno, umesto da ih umanjuju ili mu poručuju da nema razloga da se tako oseća.
5. Sve bolje kontrolišu emocije
Emocionalna zrelost ne znači da dete nikada nije ljuto, tužno ili frustrirano.
Razlika je u tome šta radi sa tim osećanjima.
Kako sazreva, dete postaje sposobnije da podnese neprijatne emocije bez potpunog sloma ili automatskog okrivljavanja drugih ljudi. Postepeno razvija strpljenje i veću toleranciju na stres.
Može veoma dobro da zna zbog čega je ljuto i na koga je ljuto, ali istovremeno počinje da razume da njegove reči mogu da povrede druge.
Drugim rečima, uči da se protivi nečemu bez napadanja osobe sa kojom se ne slaže.
Roditelji mogu da pomognu tako što će detetu pokazati da su spremni da čuju njegovu stranu priče. Kada dete veruje da će biti saslušano, manja je potreba da nezadovoljstvo pokazuje agresivnim ili pasivno agresivnim ponašanjem.
6. Razvijaju sopstvena interesovanja
Još jedan dobar znak jeste kada dete počne samostalno da bira stvari koje ga zanimaju.
Možda želi nešto da napravi, sakuplja određene predmete, istražuje neku temu, osmisli projekat ili se potpuno posveti hobiju koji roditelj nikada nije predložio.
To pokazuje da se razvija kao zasebna osoba sa sopstvenim interesovanjima i ciljevima.
Ako vam dete redovno dolazi sa novim idejama i velikim planovima, Gibson smatra da je to dobar znak da ste stvorili prostor u kojem se oseća dovoljno sigurno da bude kreativno.
7. Postaju samostalni u skladu sa svojim uzrastom
Emocionalno sazrevanje vidi se i po tome što dete sve češće pokušava samo da pronađe rešenje za problem.
Isprobava sopstvene ideje i nije potpuno paralisano strahom da će pogrešiti.
To ne znači da roditelji treba da dozvole detetu apsolutno sve. Granice su i dalje potrebne i moraju da odgovaraju njegovom uzrastu.
Ali činjenica da dete želi da izađe u svet, nešto pokuša i suoči se sa izazovom može da bude pokazatelj da ste mu dali dovoljno samopouzdanja da veruje u sopstvene sposobnosti.
8. Svet više ne vide samo kao crn ili beo
Jedan od možda najzanimljivijih znakova emocionalnog sazrevanja pojavljuje se kada način razmišljanja deteta postane složeniji.
Mlađa deca često posmatraju stvari veoma jednostavno. Nešto je dobro ili loše, pravedno ili nepravedno.
Kako sazrevaju, počinju da shvataju da stvarni život nije uvek tako jednostavan.
Sve bolje povezuju uzroke i posledice, razmišljaju o tome šta bi moglo da se dogodi nakon određene odluke i shvataju da ista situacija može da se posmatra iz nekoliko različitih uglova.
Takva mentalna fleksibilnost kasnije im omogućava da se lakše prilagođavaju promenama.
Roditelji mogu da je podstaknu tako što će pred decom objašnjavati kako sami razmišljaju o nekom problemu i ohrabrivati ih da zamišljaju različite moguće ishode iste situacije.
Roditelji ne moraju da budu savršeni
Nijedan od ovih znakova ne znači da dete mora u svakom trenutku da bude smireno, razumno i samostalno.
Emocionalna zrelost je proces.
Dete će i dalje imati trenutke besa, donositi pogrešne odluke, burno reagovati i tražiti pomoć odraslih. Ono što je važno jeste da tokom odrastanja postepeno postaje sposobnije da razume šta oseća, da prihvati perspektivu drugih, rešava probleme i prilagođava se novim okolnostima.
Prema Gibson, upravo strpljenje, pažnja i naklonost roditelja pružaju podršku iz koje može da se razvije otpornost koja će detetu koristiti tokom čitavog života.
