Možemo sa sigurnošću pretpostaviti da svi roditelji žele da odgajaju samopouzdanu, empatičnu i otpornu decu
Bez sumnje, to je proces i put kroz koji morate proći sa svojim detetom u njegovom vaspitanju, ali šta ako vam kažemo da možete to da uradite bez vikanja, prigovaranja ili čekanja?
Stručnjak za roditeljstvo i autorka bestselera Njujork Tajmsa dr Majklin Duklef je za svoju knjigu putovala širom sveta (sa svojom trogodišnjom ćerkom) i intervjuisala porodice iz najstarijih svetskih kultura o njihovim stilovima roditeljstva. Duklef deli neke od svojih zapanjujućih otkrića, od kojih izdvajamo najupečatljivije:
1. Nemojte ih terati od sebe ako pokažu zainteresovanost za kućne poslove
„Jedna od ključnih stvari je da nikada ne oterate dete ako pokazuje interesovanje za kućne poslove“, izjavljuje Duklef. „Mala deca će dolaziti i hteti da pomognu oko pranja veša ili večere, a roditelji će im često reći: ‘Ne, idi da se igraš.’“ Vremenom će to dete početi da shvata da ne pripada ovom timskom radu. „Želja da se pomogne i bude deo ovakvog tima nestaje kod dece oko 6 ili 7 godina, obično“, dodaje ona. Ona predlaže da dozvolite svojoj deci da doprinesu svemu na čemu radite, bez obzira na njihov uzrast. Još bolje je da pretvorite posao u društveni događaj i da ćaskate dok nešto radite. I nemojte im davati ogromne zadatke, samo male stvari kako bi zadovoljile njihovu potrebu da učestvuju u nečemu.
2. Uključite ih u svoj svet
„Posle prvog putovanja na Jukatan, primetila sam da roditelji vikendom nisu radili ništa posebno za decu“, kaže Duklef. Bez aktivnosti, bez rođendanskih proslava, bez određenih događaja i datuma — deca su jednostavno pomagala u domaćinstvu. Naravno, igrali su se i sa drugom decom: „Sami su trčali po celom selu“, prepričava Duklef. Međutim, „svet odraslih“ i „svet dece“ spojeni su u jedno. Ljudi često stvaraju svetove za svoju decu sa aktivnostima usmerenim na dete (rođendanske zabave, časovi plesa, aktivnosti itd.). Dok ako pozovete dete u svoj svet, ono će želeti da bude deo vašeg tima. „Oni će želeti da pomognu u čišćenju posle večere ili da nameste krevete ujutru, jer ako su deo vašeg sveta i uz vas sve vreme kada radite ove stvari, oni to vide kao svoju ulogu u porodici, a to je da pomognu. Naravno, to ne znači da nikada ne mogu posećivati događaje ili se prijaviti za čas plesa. Duklef samo kaže da izbegavate da njihov raspored ispunjavate do vrha aktivnostima usmerenim samo na dete i da ih s vremena na vreme pozivate u svoj svet.
3. Naterajte decu da razmišljaju
Kada razgovarate sa svojim detetom, koliko često dajete komande? Ne penji se na to drvo. Ne udaraj brata. Ne igrajte se hranom. Duklef kaže da komande zapravo nisu najbolji način da ubedite svoje dete da uradi pravu stvar. „Roditelji Inuita retko to kažu“, objašnjava ona. „Postoji mnogo alata koje Inuitske porodice koriste da navedu decu da zastanu i razmisle.“
Na primer, rekli bi: Šta misliš da će se dogoditi ako se popneš na to drvo? Ili možda: ako baciš te kamenje, povredićeš brata. „Svrha ovoga je da navede dete da razmisli i donese pravu odluku za sebe“, dodaje Duklef. „Pretpostavlja se da dete ima moć da samo shvati stvari. Ova tehnika je posebno korisna za decu koja imaju jaku volju — žele da urade pravu stvar. Objašnjavajući posledice neke radnje i teranje deteta na razmišljanje, umesto naređivanja da nešto urade, verovatno će se završiti boljim ishodom.
izvor:mojpedijatar.co.rs
