Nije pohvalno za priznati, ali ovo su osnovne roditeljske greške pri lečenju mališana.
Mi roditelji se uvek trudimo (koliko znamo i umemo) da štetne bakterije, viruse i prehlade držimo što dalje od naših mališana. Uspevamo više ili manje, a periodi početka školske godine, prelaz godišnjih doba kao i zimski meseci donose malo više brige oko zdravlja dece. Međutim, pored objektivnih razloga na koje ne možemo da utičemo, postoje i oni za koje smo direktno krivi.
Nije pohvalno za priznati, ali ovo su osnovne roditeljske greške pri lečenju mališana:
1. Lečenje na svoju ruku
U prevodu „sam svoj doktor“.
Teškom mukom priznajem – ja sam bila ta. Ja sam bila ona koja prvo kreće s čajevima, prirodnim lekovima svih vrsta, dijetama, preparatima za koje sam JA mislila da će pomoći… Kupovala sam sirupe na biljnoj osnovi i čekala da se desi čudo. Nekada se to čudo i dešavalo i detetu je stvarno bilo bolje, ali češće se svodilo na produžavanje agonije za 2-3 dana. Ja sam mama koja zazire od hemije, okrenuta sam uvek prvo prirodi, tako da… To je osnovni razlog što sam ovo radila.
Činjenica je da mnoge mame „na svoju ruku“ kupuju lekove, jer ih lekarska praksa uči da se uglavnom koriste jedna ili dve vrste lekova, te se one vode mišlju „šta da se cimamo po čekaonicama, kad će svejedno dobiti tajitaj lek“. To su uglavnom sirupi, kapi za nos, probiotici… za koje ne smatramo da mogu biti štetni za dete (ili bar ne mnogo štetni).
Međutim, neretko se desi da prirodni lekovi i hemija kupljena po ličnom izboru – ne pomažu.
Tada shvatamo da moramo voditi dete kod doktora i tamo započinjemo s greškom broj 2.
2. Laganje, varanje doktora
Kada mi – mame koje prvo same glumimo doktora – dođemo kod pravog doktora – naravno da ćemo bar nešto slagati. Bar malkice spustiti temperaturu za stepen, reći da je dete tek juče dobilo temperaturu (a u stvari je skočila preključe), reći da nismo ništa davale od lekova (a ko zna šta je ko davao)… i tako redom, sve u cilju sakrivanja sopstvene sramote od nedela koje smo uradile.
Taj grozan osećaj ličnog stida prvenstveno pred svojim detetom, sobom, pa tek onda doktorom, bude sakriven nekom malom neistinom, ali daleko od toga da ga možemo izbrisati ili zaboraviti.
Zbog toga neke od nas, iz najbolje namere da budu što bolje mame, da isprave svoju grešku, da dete što pre ozdravi – kreću u bitku s bolešću trudeći se da izbegnu još jednu grešku, onu koja nastaje iz čiste ljubavi.
3. Preterivanje
Preterano utopljavanje, tuširanje, merenje temperature, nuđenje svim i svačim, preterana izolacija, dezinfekcija, konstantno ispitivanje malog pacijenta, kao i drugi oblici dosađivanja preteranom pažnjom – stvarno mogu biti više nego mučni za dete.
Ne samo da ih time gušimo i da smo beskrajno dosadne, nego činimo i kontraefekat lečenju i bržem oporavku.
4. Netačne doze lekova
Poneke mame ne veruju tačnoj količini propisane doze i često umesto dozera za lekove koriste obične – kuhinjske kašičice, obične čaše i uopšte posudice koje nikako ne mogu pokazati da li je dete dobilo malo, dovoljno ili previše leka.
Ova greška se ispoljava i tako što dete pije sirup direktno iz flašice, popije ceo prašak umesto polovine, a sve to vođeno roditeljskom mišlju „neće mu biti ništa“.
5. Skraćena ili produžena upotreba lekova
Mame koje su malo više liberalne od uobičajenog, često znaju prekinuti terapiju detetu čim uoče poboljšanje zdravstvenog stanja malog pacijenta (ovo sam ja radila). Posebno ako imate averziju prema davanju detetu hemijske supstance, ovo je sigurno greška kojoj ćete kad-tad podleći.
Takođe, postoje i one mame čija briga prevazilazi doktorski savet i koje deci daju lekove i nakon propisanog vremena, bez obzira na odlično zdravstveno stanje deteta.
Dozira se prema receptu i kako doktor kaže!
6. Slušanje saveta drugarica, mama, interneta…
Ovo je veoma česta greška koju pravimo, što iz poverenja prema osobi koja nas savetuje, što zbog brzine, jer želimo što pre da pomognemo detetu. Činjenica je da ćemo prvo ili pozvati nekog bliskog ili guglati simptome. A i jedno i drugo su pogrešni potezi.
Mamine greške su slučajni potezi velike ljubavi.
Naravno da ni jedna od ovih situacija nije u redu i ne služi nam na pohvalu. I sama priznajem da sam bila u tačkama 1, 2 i 5, ali me je iskustvo naučilo da moram da se ponašam drugačije ukoliko želim da mi dete što pre ozdravi.
Naravno da to svaka mama prvo na svetu želi, ali uvek nas razna uverenja, tuđa ubeđenja kao i mnogobrojne situacije „odvuku“ u grešku. Sjajno je i to što sebi i drugima priznamo tu grešku i tražimo što brže rešenje. Možda ono može da glasi ovako:
1. Današnjica je prepuna bolesti koje se ne mogu izlečiti supicama, čajevima i oblozima.
Jednostavno, toliko je virusa oko nas, da je uzaludna svaka naša prirodna borba protiv ovih veštačkih tvorevina. Zato im se trebamo i odupreti na što agresivniji način – supstancama koje nam preporuči izabrani lekar.
Sve ostale prirodne lekove možemo i trebamo upotrebljavati i pre i u toku i nakon lečenja lekovima, kako bi poboljšali imunitet deteta, toliko važan za celokupan oporavak. Međutim, nema svrhe forsirati ih u situacijama za koje nismo sigurne kako se tumače i leče, jer na taj način samo produžavamo bolest našeg najvećeg blaga.
2. Ako smo već pogrešile, trebale bismo priznati sebi da je ok to priznati i doktoru.
On će u tom slučaju znati kako da organizuje lečenje bolesti koja već traje i koja nije prijavljena na vreme. Ja sam uspevala da priznam doktorima ovu grešku, vodeći se jedino time da će mi dete zbog toga brže ozdraviti. Užasno me bilo sramota, ali to je sporedna stvar.
3. Preterivanje u postupcima kad nam je dete bolesno možemo rešiti uz pomoć – tate.
Tate su uglavnom racionalnije u ovakvim situacijama i znaju da „spuste loptu“ u korist deteta. Zato je veoma dobro poslušati nekada ono njihovo „pusti je“, „ostavi ga“, „dobro je, spava“, „ne treba mu to ćebe“… i slične reči.
Takođe, od pomoći su i ostale drage osobe od poverenja koje će uspeti da ubede zabrinutu mamu da će sve biti u redu i da nema potrebe meriti temperaturu na svakih 15 minuta, nuditi čaj na svakih 5 minuta… itd. Dobro dođu i video ili pisani sadržaji koji dokumentuju opuštenije načine lečenja dece, sa dobrim ishodom.
Rešenje je nekada jednostavno - tata!
4. Bez obzira što sve mi znamo da detetu neće biti ništa…
ako popije 30ml više sirupa od propisane doze, sigurno postoji razlog zasnovan na nauci koji određuje zašto je potrebno davati onoliko koliko piše na receptu. Treba da se suzdržimo od želje da glumimo sveznajuće mame, jer se ta sloboda može baš dobro osloboditi i otići u pravcu u koji nikako ne želimo da ode.
5. Lekovi imaju svoj…
način, tok i rok delovanja, isto koliko i virusi, bakterije, upale, prehlade… zato ne bismo trebale da zaustavljamo ili produžavamo njihovo dejstvo – zbog naše lične procene.
6. Moje dete nije tvoje dete…
nema isti organizam niti imunitet, tako da nema svrhe lečiti ga na isti način. Bez obzira što se simptomi bolesti čine isti, nekada znaju i da prevare. Za svaki slučaj, da ne bude većih posledica i odugovlačenja, bolje je lečenju svakog deteta pristupiti posebno.
Generalno, ne bismo trebale glumiti doktora, baviti se naukom koju ne poznajemo i na taj način produžavati bolesno stanje naše dece. Nije teško, samo treba malo samokontrole, poverenja i strpljenja.
izvor:najboljamamanasvetu.com
