Somborske vesti

Vek „Bunjevačkog kola” iz Sombora

Na rodnoj vojvođanskoj ravnici, vekovima se prepliću različite kulture na kojima počiva bogatstvo tradicije tog prostora. Somborski mozaik dopunjava kultura Bunjevaca, jedne od dvadesetak nacionalnih manjina Vojvodine. Unapređenje nacionalnih, kulturnih i materijalnih interesa Bunjevaca, međunacionalna tolerancija i poštovanje različitosti čini okosnicu rada somborskog Udruženja „Bunjevačko kolo".

„Bunjevačko kolo” iz Sombora, osnovano pre skoro stotinu godina, neguje specifičnu umetnost zasnovanu na upotrebi slame kao osnovnog materijala. Ilonka Bogišić, njome se bavi 15 godina i jedna je od desetak članova sekcije.

„Donela sam nekoliko predmeta da vidite šta sve radimo od pletiva, kako to izgleda. Očistimo, pokvasimo, pa nožem rastvorimo slamu, očistimo tu celulozu, lepo ispletemo i onda izgleda ovako očišćena, ispleglana slama. Tu su i različite boje, koristimo zob, ječam, dvoredni i četvororedni”, objašnjava Ilonka Bogišić, rukovodilac Slamarske sekcije "Bunjevačkog kola".

Članice Slamarske sekcije somborskog „Bunjevačkog kola" dobitnice su velemajstorskih diploma i učesnice brojih smorti, izložbi i domaćih i međunarodnih nadmetanja likovnih umetnika amatera.

„Ovde je salaš. To će biti čestitka. Ovde je podloga već stavljena. Ja sam napravila evo salašić jedn. Isto to i jedan deo po deo se radilo. Ovde je traka po traka. Tako da sam ja napravila podlogu i onda će biti evo ovde ćemo napraviti iza salaša grmalje, nekad je salaš bez pozadine. To ćete videti kada bude sve gotovo. Sa strane, pa onda dođe ovaj đeram, bez đerma nema salaša. To tako ja stavljam, ali kada se složi će biti jako lep salaš. Jako puno sati. To se ne može izračunati. Danas sam radila jedno pletivo, po dva tri sata radim samo ovo. Samo ovo jedno, dva tri sata. Evo, ovde kada sam na času, onda to napravim. Možete zamisliti, moram da slažem da to bude lepo i tako jako puno treba. Zamislite koliko treba za jednu sliku takvih pletiva. Ne samo takvo jedno, više vrsta pletiva", kaže Ilonka.

Unapređenje nacionalnih, kulturnih i materijalnih interesa Bunjevaca, kroz međunacionalnu toleranciju, razumevanje i poštovanje različitosti, čini okosnicu rada somborskog Udruženja „Bunjevačko kolo". To čine i radom sa najmlađima u oblasti kulture i obrazovanja. Likovna sekcija za decu od 6 do 12 godina postoji od 2013. godine .
„Deca su izuzetna. Imamo jednog jako dobrog slikara koji ih upućuje u tajne slikarstva i jako ga vole. Dobri su i tu su stalno. Svake subote organizujemo likovne radionice, od 5 časova popodne do 7, pola 8, kako kad, i to je to uglavnom. Imali smo izložbe svake godine. Svake godine napravimo bar jednu izložbu, ove godine smo dve izložbe napravili: jednu veliku na maloj sceni Kulturnog centra ‘Laza Lazarević’ i ovu drugu smo napravili ovde u našim prostorijama, kao što vidite", objašnjava Ksenija Vuković, organizator kulturnih programa "Bunjevačkog kola".

Narodna nošnja, jedna je od značajnijih osobenosti identiteta jednog naroda. Danas, jedno još kulturno-umetnička društva nastoje da sačuvaju, i igrom i pesmom dočaraju običaje i predstave bunjevačku narodnu nošnju.

"Sačuvali smo tu neku nošnju, neku tradiciju. Mada se ovde kod nas u Somboru i u Vojvodini tradicija i to sve to se prepliće sa srpskom nošnjom i srpskim običajima, zato što smo tu negde dolazili ovamo, bežali od Turaka, došli ovamo na ove prostore, mi smo se naselili i živeli jedni pored drugih, tako da imamo mnogo običaja drugih. Nekada je to bilo mnogo lakše. Danas je sve to teže. Ja sam u folkloru toliko godina, ali sad vidim na probama da omladina više drži mobilni igrice i to, nego... Čim je koreograf rekao: ajde sedi tu da napravimo koreografiju - ništa. Teška su vremena došla što se tiče očuvanja tradicije i mlade da privučeš time. Nekada je bilo ja kada sam bio mlad i kasnije, mladima samo kažeš da treba putovati negde, nije bio problem uopšte, odmah se spremi i odmah se ide u autobus, putuje se, nošnja i to sve", seća se Franja Parčetić Cigić, organizator kulturnih programa "Bunjevačkog kola".

„Tako da pokušavamo na sve načine da uključimo decu. Osim toga, imamo jedan broj dece koja u Novom Sadu na fakultetima, na raznim, Pravnom, Medicinskom, i njih pokušavamo da animiramo i neki cilj nam je da ta deca osnuju jedan deo našeg udruženja i da nastave u Novom Sadu da rade što bi nama predstavljalo zaista veliku stvar”, kaže Aleksandra Medurić Kalčan.

Od perioda doseljavanja na ove prostore do danas, Bunjevci su delili sudbinu drugih naroda sa kojim su živeli. Savremena istorija beleži da su se vlasti prema statusu bunjevačke nacionalne manjine različito odnosile - od priznavanja do potpune asimilacije sa drugim zajednicama. I danas čekaju puno poništenje akta o nasilnoj asimilaciji iz 1945. godine.

„I sad se borimo, da vam kažem iskreno. Osnovali smo 2002. godine naš Nacionalni savet gde smo priznati od strane Republike Srbije, hvala joj na tome. I još nismo uspeli da tajk dekret iz 1945. godine skinemo. Dakle, mi imamo problema i negde smo izloženi asimilaciji neke druge nacionalne zajednice, a mi opet ponavljamo: Mi ovde u Bunjevačkom kolu, odnosno u Nacionalnom savetu, da smo mi samo Bunjevci i ništa drugo, a nismo pripadnici ni jedne druge nacionalne zajednice”, dodaje Dejan Parčetić, predsednik UG „Bunjevačko kolo” Sombor.

Zajednica somborskih Bunjevaca ima više od dve hiljade članova.
„Mi negde imamo oko 400 članova, ali bunjevačka nacionalna zajednica broji oko 2.700 koji su upisani u jedan poseban spisak, a ima onih koji se još nisu izjasnili kao Bunjevci, ali ja se nadam da u nekom budućem periodu će se svakako izjasniti”, kaže Parčetić.

„Bunjevačko kolo” svake godine obeležava nacionalni praznik: 25. novembar, dan kada je 1918. godine u Novom Sadu održana Velika narodna skupština Srba, Bunjevaca i ostalih slovena. Godine 2021. somborsko udruženje obeležiće stotu godišnjicu osnivanja.

Izvor: RTS

Još vesti iz kategorije...

Top