ponedeljak, 07 januar 2019 00:00

Paljenjem badnjaka započeli božićno slavlje

Božićno slavlje oduvek započinje na Badnji dan, sečom, a potom paljenjem badnjaka – mladog hrastovog drveta.

Svečana litija sa badnjakom, koji je sečen u Šikari, prošla je kroz grad, a paljenje badnjaka obavljeno je na Trgu Svetog Georgija. Paljenju je prisustvovao veliki broj građana, među kojima i gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović.

Običaj koji je ustaljen u Bačkoj, Sremu i Banatu da se deca – korinđaši na Badnje veče maskiraju i posećuju domove pravoslavnih hrišćana ispoštovan je i ove godine u Somboru.
Tako su takozvani korinđaši gradonačelnici najavili da će je posetiti i bili su primljeni kao najdraži gosti. Korinđaši su gradonačelnici pevali božićne pesme za blagostanje, mir i zdravlje u porodici. Zauzvrat su počašćeni slatkim poklonima, kojima se deca uvek raduju.

Objavljeno u Somborske vesti
ponedeljak, 07 januar 2019 00:00

Na Božić ledeni dan

U Srbiji se očekuje ledeni dan. Na severu će tokom jutra doći do postepenog razvedravanja, a tokom dana biće pretežno suncano, saopštio je RHMZ.

U ostalim delovima zemlje biće oblačno, mestimično sa slabim snegom, osim u Negotinskoj Krajini gde će biti suvo. Po podne će doći do prestanka padavina i delimičnog razvedravanja.

Vetar slab i umeren severozapadni, na istoku i u planinskim predelima povremeno jak, po podne u slabljenju. Jutarnja temperatura od -8 do -4 C, najviša dnevna od -6 do 0, u Negotinskoj Krajini oko 1 C.

U Beogradu će jutro biti oblačno, pre podne će doći do razvedravanja, a po podne će biti pretežno suncano. Jutarnja temperatura oko -5 C, na širem području grada oko -8 C, najviša dnevna oko -2 C.

Prema prognozi za narednih sedam dana, u utorak ujutru očekuje se umeren i jak mraz, ponegde i ispod -12 C. Naoblačenje sa slabim snegom koje će pre podne i sredinom dana zahvatiti severne i zapadne, do kraja dana proširiće se i na ostale predele Srbije.

U utorak uveče, tokom noći ka sredi, u sredu ujutru i pre podne na severu i zapadu očekuju se i susnežica i kiša koja će se ponegde zbog niske temperature na tlu lediti. Zatim će biti oblačno, do petka povremeno sa snegom, a potom mešovitim padavinama (kiša i sneg).

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Turistička organizacija opštine Odžaci u saradnji sa Srpskom pravoslavnom crkvom za Božić, 7. januara, u Odžacima organizuje tradicionalno lomljenje božićne česnice u porti Hrama spaljivanja moštiju Svetog Save sa početkom u 11 časova.

1Božićnu česnicu će pripremiti pekara “Vučić”, a u česnici će se nalaziti zlatni dukat koji poklanja Turistička organizacija opštine Odžaci.

Dukat će pripasti srećnom sugrađaninu koji ga nađe prilikom lomljenja Božićne česnice.

Izvor: ico.rs

Objavljeno u Odžaci

Srpska pravoslavna crkvena opština somborska organizuje Božić u Somboru.

Program:

U petak, 5. januara 2018, na Tucindan, predviđeno je postavljanje vertepa u porti crkve Svetog Georgija. U tome učestvuju deca koja pohađaju veronauku u osnovnim školama.

Na Badnji dan, 6. januara, tradicionalno okupljanje u Šikari zakazano je u 14 časova. Potom, sledi prolazak fijakera i konja sa Badnjakom ulicama Sombora, od 14:30.

- Paljenje Badnjaka na Trgu svetog Georgija biće u 15:30 časova.

- Korinđaši obilaze domove pravoslavnih hrišćana, od 16 časova. U isto vreme, deca iz škole “Ivo Lola Ribar” koji pohađaju nastavu veronauke, izvešće predstavu Vertep, u porti Hrama svetog Georgija.

Svetkovanje Božića počinje u ponoć, 7. januara, Božićnim jutrenjem.

- Sveta Božićna liturgija je u 9 časova.

- Predstava dece biće izvedena i na Božić, u 10:30, u porti Hrama Sv. Georgija.

Drugog dana Božića, 8. januara, biće izveden svečani Božićni koncert u velikoj sali Gradske kuće u Somboru.

Objavljeno u Somborske vesti

Materice se slave drugu nedelju pred pravoslavni Božić. Ovo je najveći hrišćanski praznik majki i žena. Toga dana deca porane i unapred pripremljenim kanapom, koncem, šalom, maramom ili kaišem na prepad zavežu svoju majku, za noge, na isti način, kao što su njih majke vezivale na Detince. Majka se pravi da ne zna zašto je vezana. Deca joj čestitaju praznik, a majka onda deli deci poklone, i na taj način se dreši. Na isti način se vežu i sve udate žene, koje se dreše poklonima deci: kolačima, ili nekim drugim slatkišima

Praznik Materica se u novije vreme svečano proslavlja i u našim hramovima, naročito po gradovima. Pobožne žene u dogovoru sa sveštenikom pripreme prigodnu akademiju sa programom, u kome učestvuju deca sa prikladnim recitacijama i pevanjem, a onda deca vezuju prisutne starije žene. One im se dreše poklonima i pripremljenim paketićima, knjigama, krstićima itd. Negde se organizuje poseta bolnici, naročito dečjim odeljenjima, gde se deci nose pokloni, što daje ovom prazniku pun hrišćanski smisao.

Članice Kola srpskih sestara iz Sombora i ove godine su dale najupečatljiviji primer tom najvećem prazniku u hrišćana, posvećenom majkama i ženama. U nedelju pre podne, 24. decembra, nakon liturgije. Aktivistkinje ove društveno-humanitarne organizacije obezbedile oko stotinu pedeset paketića, kojima su obradovale najmlađe; od beba do onih nešto starijih somborskih žitelja, generacija koje dolaze. Zahvaljujući pre svega podršci Gradske uprave Grada Sombora, brojnim donatorima, ali i naravno sopstvenim prilozima, somborske članice Kola imaju razlog za ponos, utemeljen u osmesima i radošću dece.

No podeli lepo aranžiranih paketića, u Hramu Svetog Georgija u srcu grada, prethodio je baš taj najsimboličniji čin: osnovac, odličan đak petog razreda Konstantin Jerković, vezivao je kanapom, kako u Kolu kažu, baka Miroslavu, tek što je, po običaju, sela na stolicu. Tako to biva, vekovno. A tako i sada. Toplina je zavladala najvećom somborskom pravoslavnom crkvom, toplina u kojoj su ljubav, vera i nada, u skladu svetog trojstva večitog, dale zajedničku poruku na jedan od najlepših praznika, Materice - da svima najpre zdravlje bude i ostane ono pravo, istinsko bogatstvo.

Izvor: Novi radio Sombor

Objavljeno u Somborske vesti
ponedeljak, 09 januar 2017 00:00

Vertep u porti

Kao što je svetovna Nova godina dočekana na način primeren pre svega ekonomskoj, ali i svakoj drugoj situaciji u Somboru, praznik posvećen rođenju Hristovom, Božić,
obeležen je u ovom gradu na način primeren pravoslavlju. Božićne svečanosti su otpočele činom paljenja badnjaka, usečenog u šumici Šikare, na Trgu Svetog Đorđa, ali i bolje promišljenom organizacijom podele osvećenih malih badnjaka namenjenih građanima koja je gotovo iskorenila uobičajene a neprimerene gužve.

Pravoslavno verujućim, ali i građanima drugih verskih zakona, pažnju je svakako privukao vertep, inscenacija rođenja Isusa Hrista, postavljen u portu najvećeg ovdašnjeg hrama, posvećenog Svetom Georgiju. Od slame kreiran veliki vertep je delo ruku somborskih osnovnoškolaca, mališana koji pohađaju nastavu veronauke, koji su pod rukovodstvom svojih veroučitelja priredili do sada neuobičajeno i lepo iznenađenje sugrađanima.

Za razliku od prethodnih godina, korinđaši su posetili i gradonačelnicu Dušanku Golubović u njenom kabinetu gde su joj pevali božićne pesme za blagostanje, mir i zdravlje u porodici. Zauzvrat su počašćeni slatkim poklonima, kojima se deca tradicionalno darivaju tokom božićnih praznika.

Sasvim očekujuće, pravoslavni hram Svetog Georgija je bio najposećeniji tokom jutrenja i njemu sledujuće prepodnevne božićne liturgije, a za sam kraj božićnih svečanosti ovdašnja Crkvena opština je juče priredila i veliki koncert u velikoj sali Gradske kuće. Na radost okupljenima, nastupila je dečija pojačka grupa „Mali pojci Svetog Georgija“, crkveni hor „Sveti car Konstantin i carica Jelena“, dečiji horovi „Šareni vokali“ i „Teslini slavuji“, mešoviti hor Somborskog pevačkog društva, kao i vokalni ansambli „Čauši“, „Varošanke“ i njihov muški pandan, „Varošani“.

Izvor: Dnevnik

Objavljeno u Somborske vesti
ponedeljak, 09 januar 2017 00:00

Zašto Srbi ne slave Božić u decembru

Reformisani kalendar Milutina Milankovića i dalje zaboravljen. Milankovićev julijanski kalendar usvojen 1923. godine najtačniji u istoriji. SPC predložila Milankovićev kalendar, a nastavila da koristi julijanski.

Od početka ljudske civilizacije do najnovijih vremena, svakodnevni čovekov život gotovo je nezamisliv bez kalendara. Još od najranijih vremena postojala je potreba za određivanjem godišnjih doba, kišnih sezona, vreme setve, uzgoja, rasta i žetve najvažnijih useva za prehranu i raznih drugih aktivnosti. Možemo li, bar za trenutak, da zamislimo danas život bez kalendara u složenim industrijskim sistemima proizvodnje? Ili, recimo isto tako, politički i religiozni život.

Kalendar je, najjednostavnije rečeno, nastao kao potreba ljudi da znaju svoje mesto u vremenu. Sve velike rane civilizacije imale su svoj kalendar. Oni su nastajali u odnosu na kretanja Meseca, Sunca, a ponekad i Venere. Preovlađujuća je podela na lunarne kalendare (islamski, stari rimski i mnogo antičkih kalendara), lunisolarne (gde se uporedo posmatra kretanje Meseca i Sunca, kao u jevrejskom i kineskom kalendaru) i solarne, poput gregorijanskog i julijanskog kalendara.

U hrišćanskom delu sveta, kome i mi pripadamo, već vekovima funkcionišu ova dva poslednje pomenuta kalendara - gregorijanski i julijanski. Prvi je na istorijsku scenu stupio julijanski kalendar koji je uveo rimski car Julije Cezar 45. godine pre nove ere, koji je kasnije nazvan po njemu, a pod uticajem grčke kraljice Egipta, Kleopatre VII Filopator, čija je prestonica bila Aleksandrija, a po matematičkom obrascu astronoma iz tog grada, Sosigena.

Prema julijanskom kalendaru godina traje 365 dana, ali je svaka četvrta godina prestupna i iznosi 366 dana. Iz Sosigenovog obrasca proizilazi da je dužina godine 365,25 dana ili 365 dana i 6 časova. Problem sa svim kalendarima je što period okretanja Zemlje oko Sunca traje 365,242199 dana. Prvi je do ove cifre došao arapski naučnik i pesnik Omar Hajam oko 1073. godine. Tako julijanska kalendarska godina ima višak od oko 11 minuta, što se sabira kako godine prolaze. Kao kod lošeg sata, kalendar kasni za stvarnim stanjem i datumi se sve manje poklapaju sa položajem Zemlje u odnosu na Sunce. Ova razlika rasla je jedan dan posle svakih 128 godina ili tri dana za 400 godina.

Rimsko carstvo propada pet vekova posle uvođenja julijanskog kalendara, ali novonastala hrišćanska crkva nastavlja da koristi taj kalendar. Crkvi je bilo veoma značajno tačno utvrđivanje dana najvažnijeg praznika Uskrsa. Prvi ekumenski sabor u Nikeji je 325. godine odlučio da se Uskrs slavi u nedelju, prvu posle punog meseca po prolećnoj ravnodnevici. Greška koju je pravio julijanski kalendar je pomerala ravnodnevicu, a time i vreme Uskrsa i ostalih praznika.

Reformom julijanskog kalendara 1582. godine postignuto je maksimalno približavanje dužina kalendarske godine prirodnoj, astronomskoj godini. Ona traje prosečno 365,24218967 dana, a srednja gregorijanska godina 365,2425 dana. Greška koju pravi gregorijanski kalendar je 26 sekundi godišnje, umesto ranijih 11 minuta i 14 sekundi.

Petnaest vekova posle usvajanja julijanskog kalendara, papa Grgur XIII, donosi odluku da posle četvrtka, 4. oktobra, sutradan jednostavno osvane petak, 15. oktobar. Time je iz julijanskog kalendara izostavljena nagomilana razlika koja je u tom trenutku iznosila čitavih 10 dana. Da bi se kalendar usaglasio sa dužinom tropske godine, u papinoj odluci je pisalo da će svaka četvrta godina biti prestupna.

Neke katoličke zemlje - Italija, Španija, Portugalija i Poljska, odmah su uvele taj novi, gregorijanski kalendar i u svetovnu, građansku upotrebu - sa datumom od 15. oktobra 1582. godine. Ostale zapadne države uvodiće dosta docnije novi kalendar.

Pravoslavna crkva i države kao Rusija, Jermenija, Grčka, Bugarska, Rumunija, Srbija, Crna Gora i druge, pridržavale su se starog julijanskog kalendara, koji je stalno uvećavao grešku od jednog dana na svakih 128 godina.

U drugoj polovini XIX veka, nekolicina srpskih intelektualaca počinje da se bavi problemom julijanskog kalendara. Prvi je počeo Zaharije Stevanović Orfelin, koji je 1783. godine u Beču izdao knjigu "Večni kalendar", a završio Milutin Milanković reformom julijanskog kalendara koji je i zvanično usvojen na Svepravoslavnom kongresu u Carigradu 1923. godine. Međutim, između ove dvojice živeo je i delovao još jedan značajan naučnik, danas gotovo zaboravljen koji se više nego uspešno bavio reformom kalendara. Bio je to Maksim Trpković, rođen 1864. godine u selu Orlanci u Makedoniji, u pekarskoj porodici koja se ubrzo preselila u Beograd. Tu se Maksim školovao i postao veoma cenjen gimnazijski profesor matematike i fizike. Njegova istraživanja su krunisana 1900. godine kada je objavio rad "Reforma kalendara". Glavno Trpkovićevo zapaženje je bilo da ukoliko se oduzme sedam dana, u toku 900 julijanskih godina, dobija se, u proseku, greška od samo dve sekunde u odnosu na pravu godinu.

Početkom dvadesetog veka, naročito posle Velikog rata u Evropi, pa i u Srbiji, počinju da se osećaju neki novi vetrovi, bude se reformatorski duhovi skoro u svim oblastima društvenog života. U državnim upravama, u vancrkvenoj primeni, Bugarska (1916), Rusija (1918), Jugoslavija (1919), Grčka (1924) i Rumunija, napuštaju julijanski kalendar. U novoformiranoj Kraljevini SHS (Jugoslavija) od 28. januara 1919. uvedeno je računanje vremena po gregorijanskom kalendaru. Pravoslavna crkva ostala je na starom kalendaru. Zbog raskoraka u kalendarima hrišćanskih crkava, svi veliki verski praznici slavljeni su dva puta. To je po mišljenju mnogih savremenika pa i samog kralja Aleksandra Karađorđevića, unosilo kulturnu pometnju i donosilo veliku štetu u ekonomiji.

Istovremeno sa otvaranjem polemike o kalendarskom pitanju u novoj Kraljevini, iz Atine i Vaseljenske patrijaršije u Carigradu stiže inicijativa da se pravoslavne crkve dogovore o promeni crkvenog kalendara. Izveštači iz Carigrada su javljali da je vaseljenski patrijarh pozdravio ideje za usvajanje zapadnog gregorijanskog kalendara za sve civilne potrebe i da je voljan da crkva stane iza države u ovoj stvari.

Svi ovi događaji inspirišu ministra vera Ljubu Jovanovića da pozove velikog naučnika Milutina Milankovića, u to vreme već poznatog i u širim evropskim krugovima, i predočio mu inicijativu za promenu kalendara, poteklu od vaseljenskog patrijarha Meletija IV. Profesor Milanković je prionuo na posao, prikupio je svu raspoloživu građu, brižljivo proučio zapažanja Maksima Trpkovića, i reformisani julijanski kalendar, najtačniji u istoriji, bio je spreman za prezentaciju na Svepravoslavnom kongresu, koji je bio održan u Carigradu od 10. maja do 8. juna 1923.

Delegaciju Srpske pravoslavne crkve su vodili mitropolit crnogorsko-primorski Gavrilo Dožić, docnije patrijarh srpski (od 1938), i profesor nebeske mehanike Milutin Milanković. Srpska delegacija predložila je svoj reformisani kalendar. Kongres je reformi kalendara posvetio šest plenarnih sednica i šest komisijskih. Devet članova je učestvovalo u sesijama: šest episkopa, jedan arhimandrit i tri laika.

Na ovaj kongres nisu došli predstavnici Ruske pravoslavne crkve, koji su trpeli komunistički teror u SSSR-u, Bugarska pravoslavna crkva zbog raskola sa Vaseljenskom patrijaršijom, kao i predstavnici Antiohijske, Aleksandrijske i Jerusalimske patrijaršije.

Kalendar Milutina Milankovića, po kome je razlika između stvarne godine i kalendarske samo dve sekunde, što je deset puta preciznije od gregorijanskog kalendara, jednoglasno je prihvaćen. Patrijarh Meletija IV šalje specijalnu zahvalnicu Milutinu Milankoviću, ali nažalost, ova odluka se nije sprovela do kraja. Nov kalendar prihvataju Carigradska, Aleksandrijska i Antiohijske patrijaršija, Grčka, Rumunska, Poljska pravoslavna i Bugarska crkva.

Arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve septembra 1923. u Sremskim Karlovcima usvojio je u principu novi kalendar, ali je sprovođenje odloženo za vreme "kada reformisani kalendar prihvate i primene i sve ostale pravoslavne crkve". I to principijelno prihvatanje traje do danas.

Izvor: Novosti

Objavljeno u Planeta

U petak 6. januara će kod apatinskog hrama Sabor svetih apostola na Dunavu biti održano tradicionalno paljenje badnjaka kao najava najradosnijeg hrišćanskog praznika.

Ovoj svetkovini na obali Dunava tradicionalno svake godine prisustvuje velik broj Apatinaca koji na taj način uzimanjem grančica zapaljenog badnjaka simbolično unose radost i blagostanje i u svoje domove. Najava najsrećnijeg hrišćanskog praznika počinje večernjem u 18 sati, a sat vremena kasnije počinje paljenje badnjaka.

Božić je hrišćanski praznik kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista. Uglavnom se proslavlja 25. decembra po gregorijanskom kalendaru, dok kod crkava koje se pridržavaju julijanskog kalendara Božić se obeležava 7. januara (tj. 25. decembra po starom kalendaru).

Izvor: 025info

Objavljeno u Apatin
četvrtak, 05 januar 2017 00:00

Lomljenje Božićne česnice u Odžacima

Turistička organizacija opštine Odžaci u saradnji sa Srpskom pravoslavnom crkvom u Odžacima organizuje na Božić, 7. januara tradicionalno lomljenje Božićne česnice u porti Hrama Svetog Save sa početkom u 11,00 časova.

Božićnu česnicu će pripremiti pekara „Vučić“ iz Odžaka. U česnici će se nalaziti zlatni dukat koji poklanja Turistička organizacija opštine Odžaci. Dukat će pripasti srećnom sugrađanini koji ga nađe prilikom lomljenja Božićne česnice.

Izvor: radiod65.co.rs

Objavljeno u Odžaci

Tradicionalno paljenje badnjaka, na Badnji dan – 6. januara 2016. godine, biće na Trgu Svetog Đorđa, sa početkom u 15.30 časova.

Svečana litija će po badnjak u Šikaru,  krenuti u 13.45 časova ispred Crkve Svetog velikomučenika Georgija.

Paljenje badnjaka Srpska pravoslavna crkvena opština somborska organizuje pod pokroviteljstvom grada Sombora.

Objavljeno u Somborske vesti

Još vesti iz kategorije...

Top