četvrtak, 21 mart 2019 00:00

Ugovor sa Tenisom pao na sudu

Upravni sud u Novom Sadu ponovo je dao za pravo banatskim poljoprivrednicima, koji vode sporove sa Pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu za raskid ugovora o davanju zemlje u dugoročan zakup.

Ovoga puta pali su ugovori sa Tenisom, za koji je u okolini Zrenjanina bezecovano preko 2.400 hektara najbolje zemlje. Pao je i ugovor sa lokalnom firmom Farmer 023, a nekoliko meseci ranije Upravni sud doneo je istu presudu u slučaju kompanije Food planet, za raskid ugovora o davanju u zakup na 30 godina 900 hektara zemlje. Zbog svega pokrajinski Sekretarijat za poljoprivredu morao je da ratarima plati 1,5 milion dinara.

– Sretni smo jer je presuda u našu korist. Ali je ovo Pirova pobeda, jer je pokrajinski sekretarijat ponovo razmatrao našu žalbu u slučaju firme Food planet i opet doneo odluku kojom nas odbija, a to ćemo da osporimo, pa tako u krug – kaže za Danas Slavko Vukov, iz Saveza udruženja poljoprivrednika Banata.

U ovom udruženju kažu da je Upravni sud potvrdio da u bili u pravu i da ti investitori kojima je data zemlja u dugoročan zakup nisu bili pravi, već fiktivni investitori.

– Oni su pokušavali da pronađu način da dođu u zakup zemlje na period od 30 godina. Smatramo da nikako ne valja davanje zemlje na ovako dugačak period i da su najbolji investitori poljoprivrednici države Srbije. Mi smo ti koji ulažemo u proizvodnju a naša deca, budući poljoprivrednici, najveća su investicija ove države – komentariše presudu Dragan Kleut, predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata.

Iako u presudi stoji da kompanije ne ispunjavaju uslove koje je država propisala da bi mogle da dobiju državno zemljište u zakup na 30 godina, nemaju potrebne reference, prethodno iskustvo u radu sa poljoprivrednim zemljištem, prethodno iskustvo ulaganja u poljoprivredno zemljište, mesta za radovanje poljoprivrednika baš i nema.

– Zemlja koju je na istom konkursu dobila firma Food planet stoji neobrađena. Pokrajinski sekretarijat je doneo novo rešenje kojim se opet daje to isto zemljište Food planetu. Imamo rok do 27. marta da ponovo podnesemo tužbu protiv ove odluke. Mi ćemo to i uraditi. Imamo utisak da neko na silu pokušava da progura neke firme da dobiju državno zemljište u dugoročan zakup – tvrdi Dragan Kleut.

Sem poljoprivrednika, ovakvim odlukama pokrajinske i državne administracije oštećeni su i bivši vlasnici poljoprivrednog zemljišta, koji u restituciji potražuju agrarno zemljište na području Vojvodine. NJima je Ministarstvo poljoprivrede odredilo, odlukom od aprila prošle godine, najlošije parcele koje mogu da dobiju kao obeštećenje jer najbolja zemlja, samo u Zrenjaninu 3.500 hektara, mora investitorima.

Do kraja marta?

Kompanija Tenis trebalo bi do kraja marta da donese odluku da li započinje investiciju u Srbiji, u okviru koje je planirano podizanje više farmi i klanica svinja. Domaća javnost zainteresovana je da sazna šta će biti sa investicijom stoleća.

Izvor: Danas.rs

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Danas je otvoren Oglas za javnu licitaciju za davanje u zakup. Javna licitacija poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini po Godišnjem programu zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u opštini Kula za agroekonomsku 2018/2019. godinu, održaće se 13. marta u Velikoj sali SO Kula, sa početkom u 9 časova.

Rok za podnošenje dokumentacije za prijavljivanje je 8. mart 2019. godine do 15 časova.

Formular prijave i adresirane koverte, odnosno štampane nalepnice sa adresom opštine se mogu preuzeti svakog radnog dana u kancelariji 105/I Opštinske uprave Kula ili zvaničnom sajtu opštine www.kula.rs

Ovde možete preuzeti Formular za drugi krug

Ovde možete preuzeti kompletan tekst Oglasa

Objavljeno u Kula
subota, 09 februar 2019 00:00

Zakup zemlje oko Sombora sve skuplji

Zakup zemlje u atarima oko Sombora sve je skuplji. Sa 200 evra povećan je na 220 i 230 evra. Najskuplje oranice koštaju i više od toga. Čak do 300 evra.
Staparska zemlja među najkvalitnijim je oranicama u Vojvodini, ali košta. Ako se kupuje od 6.000 do 8.000 evra po katastarskom jutru, a ako se uzima u zakup i do 300 evra. Za godinu dana.

"Cena zakupa zemlje u Staparu trenutno je od 250 do 300 evra po jutru i naša zarada na tim njivama je mala. Ako bude dobra godina maksimalno 100 evra po jutru da je zarada koja nam ostaje. Ako je godina lošije mi smo na nuli. Zemlje nema puno u stapartskom ataru, proizvođača ima dosta, mehanizacija je savremena i zemlja se brzo obrađuje i to su razlozi zašto je ratarima potrebno sve više zemlje", kaže poljoprivrednik iz Stapara Aleksandar Stajšić.

Poljoprivrednici kažu da je zarada po jutru sve manja i onima koji žele da napreduju treba sve više zemlje.

"Ko ostane na 10, 20 jutara taj dugoročno neće moći da opstene, jer zarada po jutru sve će biti manja, pa će mu se više isplatiti da ide da radi za 300 evra, nego da obrađuje tih 10 ili 20 jutara. Zemlje ima koliko ima, nas zainteresovanih ima puno, opremili smo se mehanizacijom da možemo da radimo pet staparskih atara, pa je potražnja za zemljom sve veća. To je razlog što raste cena zakupa", kaže Bojan Bojčetić, poljoprivrednik iz Stapara.

"Pre 20 godina jutro zemlje se moglo kupiti za vagon kukuruza ili pšenice, a sada treba četiri, pet vagona. Pariteti su se skroz izgubili. Nekada je kilogram pšenice trebalo dati za kilogram NPK đubriva. Danas je to dva, tri kilograma. Zarada nam je sve manja i manja i mi moramo raditi sve više i više", kaže Radin.

Zakup ne samo da je povećan već se plaća i unapred.

"Repari su ove godine imali gubitak u proizvodnji. Ko treba da plati arendu teško je. I kada rodi radimo za 100,150 evra koliko ostane po jutru. Ali i to nam znači jer treba da platimo rate kredita od nekoliko hiljada evra«, kaže Radin.

» Pre 30 godina arenda je bila 20 metara kukuruza po jutru, a rod je bio 60 metara. Znači morao si da daš 30 posto roda, 25 do 30 posto roda odlazilo je na ulaganja u proizvodnju, a ostalo je bila zarada. Sada je ta zarada minimalna", kaže Stajšić.

Slična situacija je i u drugim mestima u okolini Sombora. Zemlja se traži, a cena zakupa raste.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 15 mart 2018 00:00

Sombor: Licitacija za državne njive

Grad Sombor raspisao je javni oglas o davanju u zakup zemljišta u državnoj svojini. Na licitaciji će biti ponuđeno 22.157 hektara državne zemlje.

Zemljište se u zakup izdaje na godinu dana. U zavisnosti od kvaliteta početne cene su od 16.720 dinara, pa do ispod 1.000 dinara po hektaru.

Licitacije će biti održane za svih 17 katastarskih opština, a trajaće od 26. do 30. marta.

Na današnjoj sednici Skupštine grada odbornici su doneli Odluku kojom se po pravu prvenstva, a na osnovu predložene investicije, državno poljoprivredno zemljišta u državnoj svojini daje u zakup investitoru "Hollo company" iz Doroslova.

Ova kompanija podnela je zahtev za korišćenje 403 hektara državnih njiva na teritoriji Grada Sombora i opštine Odžaci na period od 30 godina, radi izgradnje nove farme svinja, rekonstrukciju postojeće farme i proširenja kapaciteta.

U predlogu investicionog plana je izgradnja nove nukleus farme za krmače do 25 kilograma uz korišćenje najinovativnije genetike u Evropi.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Srbija ograničava prodaju zemlje strancima, počinje Raša tudej tekst o našim izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu.

Srbija je donela zakon koji ograničava građane EU da kupe obradivo zemljište u zemlji, navodi se.

Vlada time želi, pišu svetski mediji, da zaštiti lokalne farme i spreči strance da preuzmu prirodne resurse.

Podsećaju da Zakon podrazumeva da građani EU moraju da žive u Srbiji najmanje deset godina kako bi stekli pravo na kupovinu zemljišta.

Navode i da se zabranjuje prodaja zemljišta u blizini vojnih objekata i nacionalnih parkova.

"Bili bismo jedina zemlja koja je otvorila prodaju zemlje pre nego što je i postala član EU. Naš interes je da zadržimo poljoprivredno zemljište u lokalnoj svojini“, citira Blumberg reči ministra Branislava Nedimovića.

Dalje se u tekstu podseća da je Srbija potpisala Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju i tako počela da liberalizuje tržište poljoprivrednog zemljišta i pre zvaničnog pridruživanja EU.

"Druge zemlje su otvorile prodaju zemlje tek nakon što su se pridružile EU, dok su mnoge imali i tranzicioni period od nekoliko godina“, piše RT i navodi primer Hrvatske, koja je uspela da izbori „sedmogodišnji grejs period“ i Poljske - 12 godina.

Izvor: B92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U skupštini Srbije u četvrtak počinje rasprava o Izmenama i dopunama zakona o poljoprivrednom zemljištu koji će državljanima Evropske Unije otežati kupovinu domaće zemlje.

Zakon u parlament stiže u cajtnotu jer je rok za njegovo usvajanje 1. septembar - tada prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju na snagu stupa deo liberalizaciji trgovine poljoprivrednim zemljištem. Ali, šta se radilo do sada i zbog čega se zakon usvaja po hitnoj proceduri kada je bilo sasvim dovoljno vremena za javnu raspravu?

Okrugli sto koji to zapravo nije ili javna raprava koje nije ni bilo? Ministar se sastao sa predstavnicima poljoprivrednih udruženja - kaže da je ovo "ko zna koji sastanak u nizu". Ipak, priznaje da sastanci nisu isto što i javna rasprava koja je obavezna u proceduri donošenja zakona.

"Mi smo radili dosta na tome samo to nije bilo u javnosti", kaže Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

N1: Dakle, nemate odgovor na pitanje zbog čega u vašem mandatu nije bilo javne rasprave?

Ministar: "Možete ovako da me pitate još šest puta, ja sam vama dao odgovor na pitanje.

N1: Pa, niste.

Ministar: "To vi smatrate... Molim vas, drugo pitanje! Pa javne rasprave nije bilo, jednostavno takva je odluka Vlade doneta da ne bude javne rasprave i tačka!"

Nedostatak rasprave, međutim, ne brine poljoprivrednike koji su debatovali sa ministom - oni su konsultovani te su i predlogom zakona zadovoljni.

"Vi i ne znate možda se mi sastajemo nedeljno, mesečno ili bilo kako... U svakom slučaju, mi održavamo kontakte i mi smo tu da ukažemo na probleme ali i damo predloge za rešavanje tih problema", kaže Zoran Milićević, predsednik Saveza proizvođača agroprivrede Srbije.

To bi trebalo da mogu svi zainteresovani ali s obzirom da je postupak hitan - opozicioni poslanici će to pokušati u velikoj sali skupštine u danu za raspravu.

"Vidimo da Srpska napredna stranka i njen lider Aleksandar Vučić, ujedno i nažalost predsednik Srbije beže od javne rasprave, beže od debate, beže od televizijskih duela, čak beže i od rasprave u plenumu, tj. u parlamentu čija reč sama kaže da ovde treba da se debatuje", rekao je Radoslav Milojičić Kena iz Demokratske stranke.

Da Srbiji treba ovaj zakon - zna se od 2008. godine, odnosno od potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, podseća novinar Goran Đaković, urednik magazina "Agrobiznis".

"Činjenica da jeste urađeno sve na brzinu jer zakon nije prošao adekvatnu javnu raspravu, ali mislim da se o zakonu dosta govorilo i uopšte da se ta tema nametala poslednje dve, tri godine. Kod nas je uvek sve hitno, sad, odmah, biramo Vladu u 5 do 12, pa zašto ne bismo i ovaj zakon?", kaže Đaković.

A zakon se svakako i donosi u "5 do 12" mada je izvesno da neće stići da stupi na snagu do 1. septembra kada je rok već koji dan kasnije.

Ovaj takozvani hitan zakon svakako nije usamljeni slučaj. Prema podacima Otvorenog parlamenta - sve ih je više od 2010. godine. Konkretno - 51 od ukupno 88 donetih zakona u 2016. godini i 6 od 36 donetih 2017. godine, za sada. Po pravilu, predlagač ovih zakona je Vlada Republike Srbije.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Najavljenim promenama propisa o poljoprivrednom zemljištu stranim državljanima biće otežano da dođu u posed plodnih oranica. Praksa koja nije neuobičajena ni u drugim evropskim zemaljama koje teže članstvu ili su već postale deo evropskog kluba i koju priželjkuju domaći poljoprivrednici. Ipak, pitanje je da li će to dobiti i "zeleno svetlo" Unije.

Kad se od 1. septembra izjednači tretman građana Srbije i stranih državljana pri kupovini poljoprivrednog zemljišta, trebalo bi da zažive i propisi koji će strancima ograničiti kupovinu srpskih oranica.

"Cilj ovog Zakona je da Srbija ispoštuje obaveze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), koji je takav kakav jeste i koji ne možemo da promenimo, i pod dva da se ne dozvoli haos na tržištu poljoprivrednim zemljištem", objašnjava Vladimir Međak iz Evropskog pokreta.

Poljoprivrednici kažu da je taj princip ispravan.

"Deceniju kasnimo i toliko smo nemoćniji i siromašniji u odnosu na kolege poljoprivredne proizvođače sličnog obima posla....Bilo to u Mađarskoj, jednim delom u Hrvatskoj ili na Zapadu nisam čuo da može svako kako hoće da postane bilo vlasnik, bilo korisnik obradivog poljoprivrednog zemljišta", kaže Miroslav Kiš iz Asocijacije poljoprivrednika.

Uz to, propisi kojima se onemogućava potpuna liberalizacija trgovine zemljištem dogovorena Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju nisu neuobičajeni.

U poređenju sa drugim zemljama, Srbija je u procesu EU integracija prilično rano ušla u fazu liberalizacije kad je u pitanju poljoprivredno zemljište. Sa druge strane i druge države EU imaju u svojim zakonodavstvima restriktivne odredbe kojima ograničavaju mogućnost da strani državljani kupe poljoprivredno zemljište.

Kako će to izgledati u Srbiji
Prema predlogu izmena zakona, državljanin EU može da stekne poljoprivredno zemljište:

- Ukoliko je najmanje deset godina stalno nastanje u jedinici lokalne samouprave u kojoj se vrši promet zemljišta

- Ukoliko najmanje tri godine obrađuje poljoprivredno zemljište

- Ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo u aktivnom statusu kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva

- Ima u vlasništvu mehanizaciju i opremu za obavljanje poljoprivredne proizvodnje.

Zakon se, međutim, donosi po hitnoj proceduri, bez javne rasprave. To bi moglo da dovede i do pojedinih propusta, odnosno do doga da neke odredbe budu shvaćene kao suviše ograničavajuće.

"U nekim zemljama je bio zahtev da se žvi u samoj državi određeni broj godina - pet, sedam ili deset. Što je sasvim u redu i kod nas stoji deset. Ali možda ne mora da živi baš u toj jedinici samouprave pošto ja kao državljanin Srbije koji živim u Beogradu mogu da kupim nešto u Novom Sadu. To je jedna od restriktivnijih mera za koje je pitanje da li su nužno potrebne", objašnjava Međak.

U predlogu Vlade navodi se i da se ovim zaonom u potpunosti ispunjavaju obaveze iz SSP-a, ali i da tokom procedure evropska administracija nije konsultovana.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

„Pozivaju se sva pravna i fizička lica da se prijave ukoliko su bez pravnog osnova obradila državno poljoprivredno zemljište, odnosno zemljište u javnoj svojini grada Sombora“, navodi se u saopštenju za javnost Radne grupe imenovane rešenjem gradonačelnika.

Prijavljivanje se može izvršiti svakog radnog dana u vremenu od 7:30 do 15:00 časova, u prostorijama Odeljenja za poljoprivredu i zaštitu životne sredine Gradske uprave grada Sombora, prizemlje Gradske uprave (zgrada „Županije“), kancelarije broj 50 i 55.

„Protiv pravnih i fizičkih lica koja su bez pravnog osnova obradila državno poljoprivredno zemljište, a nisu izvršila prijavljivanje istog, na osnovu podataka Poljočuvarske službe grada Sombora, primeniće se zakonom propisana mera – skidanje useva sa uzurpiranog poljoprivrednog zemljišta“, navodi se u saopštenju Radne grupe.

Originalno saopštenje Radne grupe dostupno je ovde.

Objavljeno u Somborske vesti

Zbog odoravanja nekategorisanih atarskih puteva koji su u javnoj svojini grada Sombora Odeljenje za poljoprivredu i zaštitu životne sredine Gradske uprave grada Sombora će preduzeti mere zaštite javne svojine Grada, navodi se u saopštenju Odeljenja.

Uzurpacije, odnosno odoravanja atarskih puteva su učestala i Odeljenje za poljoprivredu moli zakupce državnog poljoprivrednog zemljišta i vlasnike katastarskih parcela koje se graniče, odnosno međe sa atarskim putevima da prestanu da ih odoravaju.

Ukoliko se nastavi sa uzurpacijom Odeljenje će protiv uzurpatora, od 1. novembra 2017. godine, podnositi prekršajne prijave.

Prekršajni nalozi, odnosno prekršajne prijave će se podnositi u skladu sa Odlukom o zaštiti poljoprivrednog zemljišta, useva i zasada, poljskih puteva i kanala od poljske štete.

Objavljeno u Somborske vesti

Bivšim vlasnicima i zakonskim naslednicima vraćeno je 5.706 poslovnih prostora, zgrada i stanova. To su poslednji podaci Agencije za restituciju koja je do sada rešila 60 odsto zahteva, prenosi RTS.

 

Za ostatak rešenja još nisu doneta jer se uglavnom radi o obeštećenju, o novčanoj nadoknadi što će početi tek sledeće godine. Pred agencijom se potražuje i oko 92 hiljade hektara poljoprivrednog zemljišta. I dok oni koji čekaju dedovinu tvrde da je proces spor, nadležni najavljuju nova rešenje od jeseni.

Milivoj Šibul iz Kikinde dugo pokušava da ostvari pravo na dedovinu. "Imamo da nam vrate 16 jutara zemlje. To su pokojnom dedi uzeli 1946. godine kad je bilo taj fond za agrar. Ja sam podneo zahtev među prvima, nisam do danas dobio ništa, mislim zemlje, ne vraćaju", rekao je za RTS, Milivoj Šibul, poljoprivrednik iz Kikinde

RTS prenosi da u Agenciji za restituciju ne spore da je restitucija poljoprivrednog zemljišta puna problema, ali savetuju strpljenje. Tvrde da je samo za godinu i po dana starim vlasnicima ili naslednicima vraćeno 25 hiljada hektara njiva i skoro pet hiljada hektara šumskog zemljišta.

"To je skoro 20 odsto traženih površina i u toku ove i sledeće godine mislim da ćemo preći preko 50 odsto vraćenih površina. Problem je kao i sve u ovoj zemlji neuređenost imovinskih odnosa, loša evidencija državnog poljoprivrednog zemljišta, uzurpacija na terenu, nejasni imovinski odnosi koji idu na ruku onima koji nelegalno koriste to zemljište, i preko toga ostvaruju velike prihode", kaže Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju.

Mnogo se očekuje od izmena zakonskih rešenja koja su od oktobra prošle godine pred Vladom. Omogućile bi, između ostalog da se, u nedostatku slobodnog zemljišta u jednoj, bivšem vlasniku vrati parcela u susednoj opštini.

U Mreži za restituciju ukazuju da restituciju prolongira i to što na skoro svaku odluku o vraćanju imovine Pravobranilaštvo uloži žalbu.

"Radi se o obradivom zemljištu, uglavnom u Vojvodini, ali i u ostalom delu Srbije. To je zemljište uzurpirano, koristi se, u najvećoj meri se obrađuje, daje se u zakup, profite ubiraju oni koji ne daju ni jedan dinar u budžet ", istakao je za RTS, Mile Antić iz Mreže za retituciju.

I dok porodica Šibul, s početka priče još čeka pravdu, s druge strane Kikinde, iskustvo koje ohrabruje.

"Imali smo dobrog sudskog veštaka, imali smo dobrog advokata i imali smo kompletnu dokumentaciju. Situacija je bila jasna i naša potraživanja su bila negde oko 127 odprilike jutara, dobili smo oko 75", kaže za RTS Lazar Strajnić, poljoprivrednik iz Kikinde.

Poljoprivredno zemljište naslednika koje je u međuvremenu neko kupio i sada je u privatnom vlasništvu, po zakonu neće moći da se vrati potomcima, već će se ići na obeštećenje. Ako se promene zakoni, čitav proces vraćanja oranica završiće se za četiri do pet godina, u suprotnom trajaće bar osam, kažu u Agenciji za restituciju.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Verica Stejić je jedna od troje vlasnika 90 hektara poljoprivrednog zemljišta u Obrenovcu koje bi trebalo da joj bude vraćeno restitucijom.

 

Vlasnici su podneli zahtev da im se to zemljište vrati, ali tvrde da su oštećeni Odlukom Vlade iz 2013. po kojoj je "njihova zemlja" dodeljena poljoprivrednom dobru "Dragan Marković", koje je, kako kaže naša sagovornica, godinama u stečaju.

- Pisala sam ministru, jer želim objašnjenje kako to da se zemlja koja treba da bude vraćena ne samo nama, već i drugima u Obrenovcu, dodeljuje gazdinstvu koje je u stečaju. A koju ćemo onda mi zemlju dobiti - pita se Verica Stejić.

Na to pitanje ni mi nismo uspeli da dobijemo odgovor u Ministarstvu poljoprivrede, ali ni u Agenciji za restituciju u kojoj su nam rekli da ne mogu da se izjašnjavaju o ishodu predmeta bez uvida u svaki od tih konkretnih slučajeva, niti mogu da prejudiciraju ishod konkretnog pravnog postupka.

Međutim, činjenica je da poljoprivrednog zemljišta u Srbiji ima dovoljno za sve, nekih 540.000 hektara, a prema nekim procenama 110.000 hektara se potražuje kroz restituciju. Ono što je sporno u celoj priči jeste što vraćanje zemljišta starim vlasnicima ide mnogo sporo.

- Agencija je do danas vratila nešto manje od 19.000 hektara poljoprivrednog zemljišta. Vraćanje poljoprivrednog zemljišta ide sporije u odnosu na vraćanje druge vrste imovine iz razloga što je u međuvremenu sprovedena komasacija poljoprivrednog zemljišta - kažu za Danas u Agenciji za restituciju.

Komasacija podrazumeva ukrupnjavanje poseda zarad njegovog kasnije lakšeg korišćenja i upravo zbog tog procesa državi je teško da identifikuje šta je čije bilo, zbog čega se sprovode postupci utvrđivanja kvaliteta oduzetog zemljišta. U onim slučajevima gde nije bilo ukrupnjavanja, a poljoprivredno zemljište je u međuvremenu prešlo u privatnu svojinu u skladu sa zakonom, u Agenciji kažu da nije moguće vraćanje zemljišta, već da stranka ima pravo na obeštećenje u novcu i obveznicama.

Mile Antić iz Mreže za restituciju kaže za naš list da u konkretnom slučaju Verice Stejić ne veruje da će tu bilo šta moći da se postigne, ali da poljoprivrednog zemljišta u Srbiji uprkos tome što niko nije uradio popis ima dovoljno za sve kojima treba da bude vraćeno.

- Dosta toga je i vraćeno, mislim da je više od 10.000 hektara već vraćeno pravosnažnim odlukama starim vlasnicima. Ukupno ima nekih 110.000 hektara koji bi trebalo da budu predmet restitucije. Možda deluje kao da ima puno, međutim u odnosu na količinu zemlje koja je uzurpirana to je minorno - napominje Antić.

Jedino efikasno rešenje za problem sa uzurpacijom zemljišta je, smatra Antić, restitucija zato je i neophodno da se zakonom što pre uredi i pitanje supstitucije, odnosno da se smisli način kako da se obeštete vlasnici kojima zemljište iz nekog razloga ne može da bude vraćeno.

- Ceo proces mora da se ubrza jer 83 odsto potražilaca zemljišta već ima svoje registrovano poljoprivredno gazdinstvo. Ako uzmete da svako u proseku potražuje dva do tri hektara, onda vidimo da je to ozbiljna količina i zašto bi onda oni zakupljivali tuđu zemlju i plaćali za nju, kada mogu svoju - ističe Antić i upozorava da su delom za to krivi i Republički geodetski zavod, ali i Uprava za zemljište.

Problem sa uzurpacijom država pokušava da reši u poslednje vreme, ali očigledno nedovoljno jer je poljoprivrednicima to i dalje veliki trn u oku. Jedan od njih, Nenad Manić iz Udruženja Banatski paor, kaže za Danas da u Srbiji ima sigurno 400.000 hektara zemlje koja se obrađuje a da niko ne plaća zakupninu.

- To je nekih 12 milijardi dinara na godišnjem nivou i to uglavnom koriste veleposednici. Glavni krivac za to je lokalna samouprava koja to koristi, ali i RGZ koja nije sredila imovinsko stanje - napominje Manić.

On objašnjava kako to funkcioniše.

- RGZ dostavi lokalnoj samoupravi spisak zemlje koja je za obradu, a ona potom pravi plan korišćenja te zemlje koja se po pravu prečeg daje po principu - jedan hektar za jedno grlo. Jedan hektar zakupa zemlje po pravu prečeg košta 190 evra, a kada seljaci međusobno zakupljuju zemljište, to košta i do 500 evra. Hektar državne zemlje onoga poljoprivrednika koji nema pravo prečeg zakupa košta od 250 do 500 evra - kaže Manić.

Rok za ukidanje društvene svojine bio je 2006, podseća naš sagovornik, i do tada su sve firme morale da prijave vlasništvo kako bi se utvrdilo šta kome pripada, tako da je nakon toga dolazilo do sporova između zadruge i države, gde se, kako kaže Manić, dešavalo da država upiše da je to njihova svojina a da se zadruge žale na to.

- Ti sporovi traju dugo i za to vreme zadruga izdaje zemlju kao da je njena. U Kačarevu se jesenas desilo da je poljoprivrednicima skinut usev iako su tu zemlju platili državi. Država je naime dozvolila poljoprivrednicima da obrađuju 234 hektara državne zemlje u ovoj opštini ali samo te godine i to pod uslovom da do 1. maja prijave da su ušli u zakup. Iako je sve to urađeno, platili su i prijavili zakup, uz saglasnost države, dešava se da ih Zemljoradnička zadruga tuži za ometanje državnog poseda i Sud u Pančevu donosi privremenu meru da poljoprivrednike izbaci iz poseda iako su platili zakup - napominje Nenad Manić.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Drugi krug javnog nadmetanja za davanje u zakup preostalog nezakupljenog zemljišta u državnoj svojini održano je prošle nedelje u Opštini Apatin.

Na javni poziv koji je bio otvoren od 12.01.2017. godine i koji je obuhvatao 508 hektara zemljišta , komisija za sprovođenje postupka izdavanja zemljišta u državnoj svojini zaprimila je samo 9 ponuda. Predmet nadmetanja bile su 1 licitaciona jedinica u KO Apatin, 2 licitacione jedinice u KO Prigrevica i 4 Licitacione jedincie u KO Sonta. Nakon javnog otvaranja ponuda predsednik opštine Apatin, Milan Škrbić doneo je 6 odluka o davanju u zakup poljoprivrednog zemljišta ukupne površine 110 hektara.

Cena zakupa u drugom krugu bila umanjena za 40% u odnosu na cene u 1. krugu, a kako se radi o zemljištu lošijeg kvaliteta prosečna postignuta cena je oko 7.400 dinara po hektaru.Odluke o davanju u zakup su prosleđene Ministarstvu poljoprivrede na saglasnost, nakon čega će biti zaključeni Ugovori o zakupu na period od jedne godine i to za agroekonomsku 2016/2017 godinu.
Podsećamo da je prvi krug licitacije održan u avgustu prošle godine .

Izvor: Radio Dunav

Objavljeno u Apatin

Raspisan je oglas za drugi krug licitacije za davanje u zakup i na korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na teritoriji grada Sombora.

ok za podnošenje prijave i potrebne dokumentacije za učešće na licitaciji je 9. januar 2017. godine, do 14.00 časova.

Oglas, formular za prijavljivanje i šifrarnik objavljeni su na sajtu grada Somborac u rubrici info pult, u kategoriji oglasi.

Prijave na oglas se podnose u zatvorenoj koverti na kojoj se na prednjoj strani navodi adresa: Grad Sombor, Trg cara uroša br. 1, Sombor, Komisija za sprovođenje postupka davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, navodi se i broj javnog nadmetanja i katastarska opština.

Na poleđini koverte se navodi ime i prezime i adresa ponuđača. Sa prijavom na oglas ponuđači dostavljaju i traženu dokumentaciju.

Objavljeno u Somborske vesti
petak, 23 septembar 2016 00:00

Sve oranice u Gakovu zakupili lokalni paori

Sva sporna zemlja iz Gakova pripala je lokalnim zemljoradnicima, nakon danas održane licitacije državnog poljoprivrednog zemljišta u Somboru.

Na licitaciji se nisu pojavili predstavnici firme koju su paori u prethodnom periodu optuživali za uzurpaciju njiva iz njihovog atara, pa nadmetanja praktično nije ni bilo.

Naime, sve parcele zakupljene su po početnoj ceni, što ukazuje na to da su se poljoprivrednici iz sela između sebe dogovorili da raspoložive oranice podele na ravne casti.

"Ovo je pobeda nas koji smo mesecima protestovali i tražili raspisivanje licitacije. Sva zemlja iz sela ostaje u selu", kaze za N1 Nebojša Kovačević, paor iz Gakova.

Ovo je inače, prvi put da nijedan komad zemlje iz somborske opštine nije izuzet iz nadmetanja, a zakup oranica oročen je na godinu dana.

Izvor: N1

Objavljeno u Somborske vesti

Komisija za sprovođenje postupka javnog nadmetanja za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini obaveštava zainteresovana fizička i pravna lica koja su se prijavila za učešće na javnim nadmetanjima u katastarskoj opštini (KO) Riđica, da je odredila novi termin za održavanje licitacije.

Javna nadmetanja u KO Riđica održaće se u četvrtak, 29. septembra 2016. godine, sa početkom u 9.00 časova, u zgradi lokalne samouprave, prvi sprat – soba 142 (Trg cara Uroša 1, Sombor).

Nadmetanje zakazano za 19. septembar 2016. godine nije sprovedeno zbog velikog broja prijavljenih lica i nedovoljnog vremena za sprovođenje licitacije.

Obaveštenje Komisije sa redosledom licitacija po šiframa navedenim u tabeli možete preuzeti OVDE, kao i na sajtu grada, u rubrici info pult, u kategoriji oglasi, kao dodatno obaveštenje uz oglas o javnim nadmetanjima.

Objavljeno u Somborske vesti

Komisija za izradu Godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta uputila je javni poziv za dokazivanje prava prečeg zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na teritoriji grada Sombora, za 2017. godinu.

Poziv je upućen fizičkim i pravnim licima upisanim u Registar poljoprivrednih gazdinstava u aktivnom satausu najmanje tri godine, a vlasnici su sistema za navodnjavanje, odvodnjavanje, ribnjaka, staklenika, plastenika i drugih poljoprivrednih objekata na poljoprivrednom zemljištu u državnoj svojini. Navedena lica mogu podneti zahtev za ostvarivanje prava prečeg zakupa po osnovu infrastrukture.

Pravo prečeg zakupa po osnovu stočnog fonda i vlasništva ili zakupa na objektima za uzgoj domaćih životinja mogu dokazivati fizička i pravna lica čije je gazdinstvo upisano u Registar i u aktivnom statusu je najmanje godinu dana.

Rok za dostavljanje zahteva i potrebne dokumentacije je 31. oktobar 2016. godine.

Zahtev sa potrebnom dokumentacijom se podnosi neposredno na pisarnici Gradskog uslužnog centra (prizemlje Županije, Trg cara Uroša 1, Sombor) ili poštom, u zatvorenoj koverti sa naznakom na prednjoj strani: „Zahtev za ostvarivanje prava prečeg zakupa po osnovu vlasništva na infrastrukturi za 2017. godinu“, odnosno „Zahtev za ostvarivanje prava prečeg zakupa po osnovu uzgoja i držanja životinja za 2017. godinu“, na adresu: Gradska uprava grada Sombora, Uslužni centar, Trg cara Uroša br. 1, Sombor, sa naznakom Za Komisiju za izradu predloga Godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta. Na poleđini koverte potrebno je navesti: naziv/ime i prezime i adresu podnosioca zahteva.

Dodatne informacije mogu se dobiti putem telefona 025/468-106, 468-163 ili lično u sobi br. 228 ( I I sprat ) Gradska uprava grada Sombora, Trg cara Uroša br. 1, Sombor.

Objavljeno u Somborske vesti

Poljoprivrednici iz okoline Sombora najavili su da će "ovih dana" nastaviti da obrađuju spornih 300 hektara zemljišta u Gakovu, uprkos najavama da će ih policija opet uhapsiti.

Poljoprivrednik Vladimir Skrobonja rekao je da su se uredno prijavili u lokalnoj samoupravi za obrađivanje državne zemlje, na osnovu zaključka Vlade Srbije koji im to omogućava. On je dodao da će uprkos najavama iz policije, poljoprivrednici "ući u njive".

"Imamo pravo da obrađujemo tu zemlju", poručio je Skrobonja.

Prema njegovim rečima, 300 hektara u Gakovu i dalje čuva policija, a čeka se i odluka nadležnog suda kojom će se konačno razrešiti pravo na obrađivanje državne poljoprivredne zemlje. Skrobonja je izrazio nadu da će sud doneti "pravednu odluku".

Paori iz Gakova ranije su iz protesta spavali na njivi oko mesec dana i čuvali je od uzurpatora, posle čega su uhapšeni i osuđeni na kaznu zatvora zbog remećenja javnog reda i mira. Apelacioni sud je takvu odluku poništio i vratio predmet na ponovno odlučivanje, a Prekršajni sud je paore u ponovljenom postupku osudio na istu kaznu. Poljoprivrednici su se žalili na novu presudu.

Vlada Srbije je 11. marta donela Zaključak kojim se lokalnim samoupravama preporučuje da omoguće poljoprivrednicima koji nelegalno obrađuju državno poljoprivredno zemljište da do 1. maja prijave površinu koju obrađuju i plate za nju prosečnu cenu zakupa.

Izvor: Beta

Objavljeno u Somborske vesti

Poljoprivrednici iz Gakova, koji su pre dvadesetak dana počeli da oru jedine neuzurpirane parcele u ataru tog sela i to prijavili poljočuvarskoj službi, postupajući prema zaključku Vlade Srbije, juče i danas su popisani od policije, a prema nalogu Osnovnog tužilaštva u Somboru.

Razlog za to, kako je rečeno Radio-televiziji Vojvodine, što su parcele u Gakovu deo stečajne mase preduzeća "Graničar" i bez odluke suda ne smeju se koristiti.

Advokat Branimir Mitrović tvrdi da državna zemlja nikako nije mogla biti deo stečajne mase i da je reč o grubom kršenju zakona, pogotovo što su svi ugovori o zakupu tih parcela između "Graničara" i države istekli još 2008. godine.

Paori iz Gakova kažu da će bez obzira na sve raditi te njive i platiti cenu, kao i ostali uzurpatori.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti
petak, 01 april 2016 04:05

Odbornici dali zeleno svetlo

Odbornici Skupštine grada Sombora većinom grasova usvojila je Plan zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu za 2016. godinu, koji će biti upućen nadležnom Ministarstvu za poljoprivredu na davanje saglasnosti, nakon čega bi usledila i licitacija bezmalo 16.000 hektara obradivih površina koja se nalaze u vlasništvu države.

U svetlu usvojene odluke izabrana je i Komicija koja bi, nakon „zelenog svetla“ resornog Ministarstva trebala da sprovede licitacije iz kojih će bti izuzeto 208 hektara namenjenih preduzećima, dodatnih 165 hektara po pravu prečeg zakupa, kao i 9.650 hektara namenjenih stočarima. Kako je u ime predlagača pojašnjeno, ova odluka je doneta pri samom kraju mandata pre svega zbog zakonske obaveze da bude usvojena najkasnije do poslednjeg dana marta, pošto bi u suprotnom kao sankcija za neblagovremenost usledila obustava transfera lokalnoj samoupravi iz republičkog budžeta.

Sama sednica je protekla u znaku bezbrojnih opozicionih zahteva za dopunom dnevnog reda, u čemu su prednjačili odbornici LSV i članovi nove odborničke grupe „Naša sela, naš grad“ koju čine četiri donedavna odbornika SNS, predvođena narodnim poslanikom Nebojšom Berićem. Koristeći ovu, ali i mogućnost pozivanja na povredu poslovnika odbornici opozicije su proces usvajanja, inače kratkog, dnevnog reda razvukli na celo prepodne, neprestano zahtevajući utvrđivanje stvarnog broja prisutnih kolega u Svečanoj sali zdanja Skupštine grada, pa je dolazilo do gotovo komičnih situacija da neki zahtevi opozicije za dopunom dnevnog reda u prvi mah imaju većinu, da bi se nakon prebrojavanja prisutnih ispostavljalo da ipak nije dovoljan broj odbornika glasao za predlog opozicije.

Jedan od takvih predloga je bio i onaj odborničke grupe LSV da se u dnevni red uvrsti poništavanje nedavne odluke skupštinskog doma o jednokratnoj pomoći porodiljama od 50.000 dinara, što bi po njihovom mišljenju na snagu vratilo prethodno važeću odluku po kojoj su mlade majke dobijale po 10.000 dinara 18 meseci.

Pošto je pre glasanja konstatovano da je u sali 47 odbornika, 24 glasa „za“ ponukala su predsednika Skupštine Borislava Staničkova da u prvom momentu objavi kako je ovaj predlog usvojen, ali je nakon toga prebrojavanjem svih prisutnih odbornika utvrđeno da ih je u sali 50, te ovaj predlog ipak nije uvršten u dnevni red.

Bolje sudbine je bio zahtev odbornika Demokratske stranke Nemanje Delića da se u dnevni red uvrsti pitanje održavanja gradskog referenduma o tome da se dozvoli, sada zabranjena, vožnja biciklima u pešačkoj zoni strogog centra grada, ali je po dolasku ove tačke na odlučivanje sam predlagač odustao od nje.

O Šešelju i lancima

Odbornici skupštine su se na jučerašnjoj sednici bavili i lancima u stvarnom i metaforičkom smislu. Naime, dok su odbornici LSV neuspešno zahtevali da u dnevni red uđe odluka o održavanju referenduma građana na kojem bi se izjasnili o nameravanom ukidanju najveće gradske „Pijace u lancima“, odbornici Srpske radikalne stranke su, povodom oslobađajuće presude njihovom lideru Vojislavu Šešelju, zahtevali da Skupština usvoji stav ili deklaraciju kojom se pruža podrška svim, kako su rekli, nepravedno optuženim i utamničenim Srbima u Haškom tribunalu.

Izvor: Dnevnik

Objavljeno u Somborske vesti

Petorici poljoprivrednika iz Gakova kod Sombora, koje je Prekršajni sud u Apatinu osudio na zatvorske kazne, ukinuta je presuda, javila je RTV. Kako navodi ta televizija, Apelacioni sud je u drugom stepenu ukinuo presudu paorima i vratio je Prekršajnom sudu u Apatinu na novo odlučivanje.

Kako je ranije saopšteno iz suda osuđeni, koje su pojedini mediji nazvali „paori”, lica su koja su od ranije poznata sudu i policij, što proizilazi iz krivičnih i prekršajnih evidencija. Mediji su ranije objavili da su tobožnji paori, koji su danima navodno čuvali uzurpiranu državnu parcelu u svom selu, uhapšeni pod optužbom da su napali traktoristu koga su, kako se navodilo, za oranje angažovali uzurpatori državnih njiva u somborskoj opštini. Slučaju je u međuvremenu zloupotrebljen u okviru predizborne kampanje.

Izvor: Tanjug

Objavljeno u Somborske vesti

Umesto lokalnih seljaka, zemlju u Gakovu obrađuje firma u stečaju, koja prema izveštaju poljoprivredne inspekcije ima potpisan ugovor po kom sva letina sa 2.200 od ukupno 3,5 hiljada hektara pripada firmi “BSP” iz Feketića

U Gakovu kraj Sombora, gde su nedavno petorica paora osuđena na 30 dana zatvora, jer su se sukobili sa traktoristom koji je želeo da zaore državnu njivu koju su čuvali, prašina se polako sleže. Ali, epilog cele priče ni malo ne raduje one koji od zemlje žive.

Ispostavilo se da su u selu koje ima oko 3,5 hiljada hektara oranica, lokalni poljoprivrednici ostali bez prava da licitiraju za ijednu njivu.

U kući, kad nije u zatvoru, živi kriminalac Danilo Krička. Tako su sina ovog čoveka, uz opasku da nije ni paor, etiketirali premijer i ministar policije. Njegov otac nam pokazuje potvrdu da se godinama bave poljoprivredom i tvrdi – sve što je rečeno o njegovom sinu je laž.

"Kako biste se osećali da imate dete, a neko vam kaže da je to dete kriminalac, koji uopšte nema veze sa tim. Kako? Ja ne spavam, bežim u polje da radim, samo da ne mislim o tome. Krivo mi je što ga prozivaju kriminalci koji su stvarno kriminalci, a nije on", kaže otac uhapšenog Danila Kričke, Uroš.

U Gakovu nekad je svu državnu zemlju obrađivala firma Graničar, koja je zapošljavala praktično celo selo. Iako je ona danas u stečaju, sa šačicom zaposlenih, bez dozvole za zakup državne zemlje, sud je doneo odluku po kojoj lokalci ne mogu da zakupe ni metar njiva iz sopstvenog atara.

U ovo doba godine, kada se njive pripremaju za prolećnu setvu, ulicama Gakova trebalo bi da tutnji na desetine traktora. Danas, ulice su potpuno puste, a paori sede kućama, pored traktora čiji plugovi neće videti njivu.

Jedan od njih je i Miodrag Garajski, koji nam pokazuje, kako kaže, ono malo sirotinje što ima. Traktor je kupio na kredit, i još dva da ga pokrije, nadajući se da će mu država omogućiti da radi zemlju.

"Ja sam stavio sve na kocku. Ja sam i familiju stavio na kocku. Imam tri kredita, imam kredit za traktor, kredit koji sam uzimao da bih licitirao zemlju i da bih je uredno plaćao. Mali mi, ovaj stariji, sad završava četvrtu godinu Ekonomske škole, sad treba da ide u Novi Sad. Sticajem okolnosti izabrao je Poljoprivredni fakultet. Ja ga ne mogu slati. Nemam opciju i nemam novaca kako da ga pošaljem zato što neću raditi zemlju", rekao je paor Miodrag Garajski.

Umesto lokalnih seljaka, zemlju u Gakovu obrađuje firma u stečaju, koja prema izveštaju poljoprivredne inspekcije ima potpisan ugovor po kom sva letina sa 2.200 od ukupno 3,5 hiljada hektara pripada firmi “BSP” iz Feketića.

Izvor: N1

Objavljeno u Drugi pišu
subota, 26 mart 2016 06:07

Održana 99. sednica Gradskog veća

 

Na 99. sednici Gradskog veća, održanoj 23. marta 2016. godine, u okviru tačke dnevnog reda povodom  zaključka Vlade Republike Srbije  05 broj:  320-2875/2016. od 11. marta 2016 godine, Gradsko veće je donelo zaključak u kojem se navodi da se prihvataju preporuke Vlade RS koje se odnose na korišćenje državnog poljoprivrednog zemljišta u agroekonomskoj 2015/16. godini.

Gradsko veće je naložilo Odeljenju za poljoprivredu i ruralni razvoj da u saradnji sa poljočuvarskom službom, a u skladu sa zaključkom Vlade RS i obaveštenjem gradonačelnika grada Sombora poljoprivrednim proizvođačima  od 16. marta 2016. godine, izvrši evidenciju svih korisnika poljoprivrednog zemljišta u družavnoj svojini bez pravnog osnova, te da evidenciju dostavi Republičkoj poljoprivrednoj inspekciji najkasnije do 10. maja 2016. godine.

Gradsko veće poziva poljoprivredne proizvođače koji bez pravnog osnova koriste poljoprivredno zemljište u državnoj svojini, da saglasno zaključku Vlade RS,  odmah prijave navedeno i da najkasnije do 1. maja 2106. godine uplate pripadajuće zakupnine.

Prema poljoprivrednicima  koji ne postupe u skladu sa preporukama iz zaključka Vlade RS, biće primenjen Zakon o poljoprivrednom  zemljištu (član 62), koji se odnosi na obračun naknade u visini od trostrukog iznosa najviše prosečno postignute cene po hektaru na teritoriji Okruga, odnosno sidanju useva od strane lokalne samouprave.

O zaključku Veća biće  obaveštena i Skupština grada Sombora.

Članovi Gradskog veća su prihvatili i Predlog programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta grada Sombora za 2016. godinu o kojem će se izjasniti i odbornici na 39. sednici Skupštine grada.

Na 99. sednici Gradsko veće je prihvatilo informaciju i dalo ovlašćenje direktoru  JKP "Čistoća" Nikoli Pajiću, za podnošenje prijave radova za izgradnju prihvatilišta za smeštaj životinja u Somboru.

Gradsko veće, kojim je predsedavao zamenik gradonačelnika Vladislav Živanović, odlučilo je i o drugim pitanjima iz delokrukga svog rada.

Kompletan saziv sa 99. sednice Gradskog veća, dostupan je ovde.

Objavljeno u Somborske vesti

 

Predsednik Skupštine grada Sombora Borislav Staničkov, uputio je odbornicima saziv za 39. sednicu Skupštine grada. Sednica je zakazana za četvrtak,  31. mart 2016. godine, sa početkom u  9.00 časova,  u velikoj sali Skupštine grada.

U sazivu upućenom odbornicima, predložen je sledeći dnevni red:

1. Predlog godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta grada Sombora za 2016. godinu;

2. Predlog rešenja o obrazovanju Komisije za sprovođenje postupka javnog nadmetanja za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini (javna licitacija) za 2016. godinu

3. Izbori i imenovanja.

Originalan saziv dnevnog reda dostupan je  ovde.

Objavljeno u Somborske vesti
sreda, 23 mart 2016 06:07

Legalno u njive od 1. maja

 

Poziv gradonačelnika Sombora poljoprivrednicima u Gakovu da najkasnije do 1. maja, prijave nadležnom gradskom organu korišćenje tog zemljišta i istovremeno plate za to naknadu

Na osnovu zaključka Vlade Srbije od 11. marta, gradonačelnik Sombora Saša Todorović pozvao je poljoprivrednike koji koriste poljoprivredno zemljište u državnoj svojini na teritoriji grada Sombora, bez pravnog osnova, da najkasnije do 1. maja, prijave nadležnom organu Gradske uprave - Odeljenju za poljoprivredu i ruralni razvoj korišćenje tog zemljišta i istovremeno plate za to naknadu.

Naknada se, inače, plaća po osnovu vansudskog poravnanja u iznosu prosečne cene zakupa na teritoriji AP Vojvodine.

Istovremeno, u Skuštini grada Sombora odbačen je zahtev Odborničke grupe LSV da se sazove vanredna sednica sa jedinom tačkom dnevnog reda, koja se tiče ujdurme oko državnog poljoprivrednog zemljišta i nedavnog hapšenja poljoprivednika i građana iz Gakova.

Na sastanku sa predsednikom Skupštine grada Sombora Borislavom Staničkovim sa deset šefova odborničkih grupa lokalnog parlamenta, većina se izjasnila da je protiv sazivanja vanredne sednice SG, pa je tako dogovoreno da se aktuelna tematika oko licitacije državnog poljoprivrednog zemljišta razmatra u okviru redovne sednice.

Bez obzira na poziv gradonačelnika da se nezakonito obrađivane parcele prevedu u legalne tokove, od Gradskog veća je zatraženo da za iduću gradsku sednicu predloži na koji će se način realizovati zaključak Vlade Srbije o korišćenju državnog poljoprivrednog zemljišta.

PREDSTAVNICI

SASTANKU su prisustvovali Radomir Kuzmanović (SNS), Snežana Beljanski (SPO), Vasa Relić (SPS), Stevan Kesejić (SRS), Duško Stanić (Treća Srbija), Radenko Vojvodić (“Bolji Sombor”), Eržebet Maćuš (SVM), Zoran Terzin (LSV), Vladimir Kuzmanov (DS) i Predrag Matijević ( “Naša sela, naš grad”).

Izvor: Večernje novosti

Objavljeno u Drugi pišu
subota, 19 mart 2016 06:41

Uhapšeni poljoprivrednici iz Sombora

 

Šestorica poljoprivrednika koji već mesec dana čuvaju parcelu od 250 hektara koja nije uzurpirana u opštini Sombor, uhapšeni su danas pod optužbom da su napali traktoristu tokom protesta. Razmena teških reči između DS-a i SNS-a.

Kako je u izjavi za Radio-televiziju Vojvodine rekao jedan od privedenih, Vlado Skrobonja, traktorista zbog kojeg su uhapšeni došao je da ih provocira i uzore parcelu.

On ističe i da je celo hapšenje izgledalo "kao dobro pripremljen scenario".

"Traktorista je stigao sa 'Džondirom' i znajući da smo na toj parceli, pokušao da ore jedinu njivu koju smo mi hteli da obrađujemo. Izvukli smo ga iz traktora i oterali, ali ga niko nije udario", izjavio je Skrobonja.

Prema njegovim rečima, ubrzo nakon toga pojavili su se "uzurpator iz Srbobrana, advokati i policija, poljoprivrednici su uhapšeni, a traktoristi je sugerisano da ide kod lekara i prijavi fizičke povrede".

Šestorica uhapšenih biće sprovedeni u Apatin kod dežurnog sudije za prekršaje a policija se još nije oglasila o incidentu u Gakovu.

Vlada Srbije je 11. marta donela zaključak kojim preporučuje lokalnim samoupravama da razmotre mogućnost da se poljoprivrednicima koji koriste zemljište bez pravnog osnova (uzurpacija), dozvoli da prijave površinu zemlje koju koriste.

Vlada je dala i rok do početka maja, kao i da se plati naknada za njeno korišćenje.

Ješić: Vučić i ministarka poljoprivrede treba da budu uhapšeni

Potpredsednik Demokratske stranke Goran Ješić izjavio je da je hapšenje poljoprivrednika u opštini Sombor sramno.

On je agenciji Beta kazao da su jedini koji treba da budu uhapšeni, predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić i ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković, jer su dozvolili da dođe do uzurpacije zemljišta u toj opštini.

"Vučić i Bogosavljević su svojim činjenjem doveli do ovakve situacije u somborskoj opštini i jedini su koji treba za to da snose odgovornost", rekao je Ješić.

„Divlji zapad“

Vojvođanski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo ocenio je da se situacija na državnom poljoprivrednom zemljištu u opštini Sombor pretvorila u "Divlji zapad", iako su oni upozoravali na takav scenario.

Kako se navodi u saopštenju Sekretarijata, pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Branislav Bogaroški je još pre dva dana upozorio Pokrajinsku vladu da do toga može da dođe.

Sekretarijat je pozvao nadležne organe da pod hitno povuku sporni Zaključak kako bi se na trenu uspostavio red, a licitacija sprovela u skladu sa zakonom.

"Situacija koja se danas desila u Somboru logična je posledica neodgovornog i nezakonitog ponašanja Ministarstva poljoprivrede i vlade koja je sporni zaključak usvojila. Uzurpatorima treba da sleduje kazna, a ne legalizacija otimanja", piše u saopštenju. 

Vučević: Pajtić i Ješić moraju biti uhapšeni

Predsednik novosadskog odbora Srpske napredne stgranke Miloš Vučević izjavio je da predsednik i potpredsednik Demokratske stranke, Bojan Pajtić i Goran Ješić, "moraju biti uhapšeni".

"Ne čudi me histerija Gorana Ješića, jer zna da je vremenu DS kriminala došao kraj, i kad već pominje hapšenje, neka bude realan - jedini koji moraju biti uhapšeni su on, njegov šef Pajtić i ostali kriminalci koji godinama u sprezi s tajkunima pljačkaju državnu imovinu", naveo je Vučević u saopštenju.

Miloš Vučević je naveo da danas nisu uhapšeni "nikakvi paori već Ješićevi i Pajtićevi batinaši, koji su po dogovoru s tajkunima uzurpirali državno zemljište, a koji su od ranije poznati državnim organima Srbije i Mađarske".

Izvor: N1

Objavljeno u Drugi pišu
Strana 1 od 2

Još vesti iz kategorije...

Top