Odeljenje za poljoprivredu i zaštitu životne sredine Gradske uprave grada Sombora, poziva sve zainteresovane poljoprivredne proizvođače da posete 86. međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu. Grad Sombor je obezbedio besplatan prevoz i ulaznice zainteresovanim poljoprivrednicima za posetu ovoj tradicionalnoj manifestaciji.

Polazak je organizovan za petak, 17.05.2019. godine u 9,00 časova ispred Sokolskog doma- Sportski centar „Soko“ Sombor.

Molimo sve zainteresovane poljoprivrednike da se prijave i potvrde svoj polazak Odeljenju za poljoprivredu i zaštitu životne sredine, Gordani Cvetićanin, na telefon 025/468-106 do vremena polaska.

Objavljeno u Somborske vesti

Opština Apatin obezbedila je autobuski prevoz i ulaznice i tako omogućila da 60 poljoprivrednika iz Opštine poseti poljoprivredni sajam u Novom Sadu.

Poljoprivrednici su imali priliku da posete, neposredno pogledaju i upoznaju se sa najnovijim dostignućima, tehnologijom i rešenjima u poljoprivredi i drugim industrijskim i prerađivačim granama koje se oslanjaju na poljoprivredu kroz sledeće tematske celine:

Izložba poljoprivredne mehanizacije;
Nacionalna izložba stoke, pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede;
Izložba „Kvalitet više“, organizovana uz podršku Ministarstva poljoprivrede, koja objedinjuje promociju organske proizvodnje, proizvoda sa geografskim poreklom, proizvoda sa oznakom Srpski kvalitet i zanatskih pivara.
Vojvodina Gastro Region, predstavila je tridesetak malih proizvođača hrane i pića iz Vojvodine čiji nastup su podržali Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam.
Prolećni festival vina, dvodnevna promocija vina, rakija i gastronomskih specijaliteta, kao novi sadržaj na Poljoprivrednom sajmu.
Međunarodne poslovne susrete „AgroB2B@NSFair“, obeležilo je učešće predstavnika 119 kompanija iz 16 zemalja.
Oko 30 događaja u Kongresnom centru „Master“ Novosadskog sajma potvrdilo je zainteresovanost za edukativne, promotivne, stručne i naučne skupove u oblasti poljoprivrede.
Ocenjivanje kvaliteta proizvoda i usluga, organizovano uoči i tokom Sajma, realizovano je u 30 robnih grupa.

Objavljeno u Apatin

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika oglasila je prodaju pokretne imovine stečajnog dužnika Akcionarskog društva Aleksa Šantić iz Sombora, javnim nadmetanjem.

Na prodaju su komabjn, heder za žito, kamion tegljač, cisterna za prevoz 500 litara, vatrogasno vozilo, minibus i više putničkih vozila.

Rok za otkup prodajne dokumentacije je 5. jun 2019. godine.

Javno nadmetanje biće održano 12. juna 2019. godine.

Izvor: eKapija

Objavljeno u Somborske vesti

Opština Kula u saradnji sa Nacionalnom alijansom za lokalni ekonomski razvoj (NALED) će sutra organizovati obuku za poslodavce pod nazivom „Angažovanje sezonskih radnika u poljoprivredi“.

Obuka će se održati od 12 do 14.30 časova u Svečanoj sali Skupštine opštine Kula.

Na obuci će predavači iz Poreske uprave predstaviti novi zakonski okvir i on-line sistem za prijavu radnika.

Sezonske radnike u poljoprivredi od ove godine poslodavci mogu da angažuju elektronski, putem portala www.sezonskiradnici.gov.rs

Objavljeno u Kula

U petak 12.4.2019. godine Predsednik Opštine Apatin Milan Škrbić potpisao je 5 ugovora o sufinansiranju radova iz oblasti poljoprivrede u Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo u Novom Sadu.

Tom prilikom potpisani su sledeći Ugovori:

- Sufinansiranje nastavka radova na komasaciji u KO Kupusina, gde ukupna vrednost radova iznosi 15.565.456,80 dinara od toga Pokrajina finansira 6.485.607,00 dinara (50% bez PDV-a) a Opština Apatin finansira 9.079.849,80 dinara (50% i celokupan PDV)

- Sufinansiranje nastavka radova na komasaciji u KO Sonta, gde ukupna vrednost radova iznosi 36.000.000,00 dinara od toga Pokrajina finansira 15.000.000,00 dinara (50% bez PDV-a) a Opština Apatin finansira 21.000.000,00 dinara (50% i celokupan PDV)

- Sufinansiranje radova na čišćenju kanalske mreže u funkciji odvodnjavanja, gde ukupna vrednost radova iznosi 11.000.000,00 dinara od toga Pokrajina finansira 3.666.650,00 dinara (40% bez PDV-a) a Opština Apatin finansira 7.333.350,00 dinara (60% i celokupan PDV)

- Opremanje poljočuvarske službe, gde je ukupna vrednost opreme koja se nabavlja 2.242.085,21 dinara od toga Pokrajina finansira 934.202,17 dinara (50% bez PDV-a) a Opština Apatin finansira 1.307.883,04 dinara (50% i celokupan PDV)

- Sufinansiranje radova na uklanjanju divljih deponija, gde ukupna vrednost radova iznosi 2.000.000,00 dinara od toga Pokrajina finansira 1.000.000,00 dinara (50%) dok Opština finansira 1.000.000,00 dinara (50% )

Ukupna dobijena sredstva od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo za realizaciju navedenih projekata iznosi 27.086.459,17 dinara dok je učešće Opštine Apatin 39.721.082,84 dinara.

Objavljeno u Apatin

Darko Radulović, gradski većnik za oblast poljoprivrede potpisao ugovore po osnovu 3 konkursa iz oblasti unapređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta
Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović uručio je danas 254 ugovora predstavnicima jedinica lokalnih samouprava i nosiocima poljoprivrednih gazdinstava po osnovu 5 konkursa, koji se odnose na unapređivanje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta. Za realizaciju ovih ugovora Pokrajinska vlada obezbedila je oko 350 miliona dinara.

Grad Sombor je po osnovu tri konkursa dobio 8.443.097,83 dinara. Na konkursu za dodelu podsticajnih sredstava za opremanje poljočuvarske službe na teritoriji AP Vojvodine u 2019. godini gradu je odobreno 123.950,10 dinara. Po konkursu za dodelu podsticajnih sredstava za uklanjanje divljih deponija sa poljoprivrednog zemljišta, odnosno privođenje nameni poljoprivrednog zemljišta na teritoriji AP Vojvodine u 2019. godini odobren je iznos od milion dinara, a najviše sredstava grad je dobio po konkursu za dodelu podsticajnih sredstava za realizaciju radova na uređenju kanalske mreže u funkciji odvodnjavanja poljoprivrednog zemljišta na teritoriji AP Vojvodine u 2019. godini i to 7.319.147,73 dinara, a grad će obezbediti ostatak sredstava u iznosu od 11.250.000,00 dinara.

U ime grada Sombora ugovore je potpisao član gradskog veća za oblast poljoprivrede Darko Radulović.

„Unapređivanje poljoprivredne proizvodnje prioritet je Pokrajinske vlade. Ove godine otvorili smo tržište Kine u nekoliko provincija a očekujemo otvaranje i tržišta Tunisa i Egipta“, istakao je predsednik Mirović.

Pokrajinska vlada zajedno sa lokalnim samoupravama radiće zajedno na uređenju kanalske mreže kako bi se poboljšalo odvodnjavanje, kao i na uklanjanju divljih deponija sa državnog poljoprivrednog zemljišta, rekao je predsednik Mirović i dodao da će se ovim sredstvima obezbediti i opremanje poljočuvarske službe.

Objavljeno u Somborske vesti

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović i gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović obišli su danas poljoprivredno gazdinstvo Gorana Tucakovića u Rančevu.
Gazdinstvo Gorana Tucakovića obrađuje oko 100 hektara poljoprivrednog zemljišta, jedan deo državnog i privatnog zakupa i sopstvenog. U štalama je 50 muznih krava a tu su još junice i tovni bikovi.

Gradonačelnica i Ministar su obišli gazdinstvo, upoznali se sa kapacitetima stočnih grla u štalama, mehanizacijom i načinom proizvodnje, a malo kasnije je održan radni doručak na kome je Ministar Nedimović razgovarao sa domaćinima i prisutnim poljoprivrednicima iz Sombora.

„Poljoprivreda je jedna od najznačajnijih grana kada je u pitanju privreda u Somboru računajući na prirodne potencijale od 100.000 hektara obradivih površina sa koliko raspolažemo na teritoriji našeg grada, kako privatnog tako i državnog vlasništva, naravno misleći upravo i na to da je poljoprivreda jedna baza iz koje kasnije treba da nastane industrija kroz proizvodnju dodatnih vrednosti iz kojih ostvarujemo dodatne prihode, zapošljavamo naše sugrađane i na taj način podstičemo dalji privredni razvoj našeg grada“ rekla je gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović ističući da Ministar poljoprivrede nije prvi put u Somboru i da je svakako jedan ovakav susret od velikog značaja za meštane Rančeva, jer nije slučajno što je ministar posetio baš ovo mesto.

„Ovde se najveći broj naših sugrađana iz Rančeva bavi poljoprivrednom proizvodnjom i ostvaruju veoma uspešne rezultate kada je u pitanju proizvodnja mleka i proizvodnja goveda a svakako ovo je takođe i mesto koje jedno od retkih u Vojvodini beleži i rast populacije, što je uvek za pohvalu. Grad se zato trudi da im pruži podršku, te je tako prošle godine oko 13 miliona uloženo u putnu infrastrukturu. Ostalo je da se tokom ove godine finalizuju radovi kada je u pitanju škola, vrtić i dečije igralište“ istakla je gradonačelnica Dušanka Golubović prilikom posete gazdinstvu Gorana Tucakovića.

„Meni je uvek drago da razgovaram sa ljudima koji proizvode ovoliko mleka i ljudima koji se bave između ostalog i tovnim govedarstvom. To su ljudi koji nose srpsku poljoprivredu, jer svaka od tih životinja je jedna mala fabrika za sebe. Mi smo u proteklom periodu dosta radili na otvaranju tržišta za izvoz goveđeg mesa i kao rezultat toga smo prošle godine imali dobru cenu žive vage. S druge strane ima jedna dobra stvar za naše poljoprivredne proizvođače – stočare a to je mogućnost davanja državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup na duži vremenski period tačnije na 8 godina od 2020. godine uz naravno vođenje evidencije tzv. Knjige polja i uz obavezu poštovanja proizvodnje kultura koje se gaje a koriste se za proizvodnju stočne hrane, sve ostalo ćemo da sankcionišemo, jer bez stočarstva nema ni jedne poljoprivrede ni u jednoj državi, a mi zbog toga i moramo dosta da uložimo“ rekao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović istakavši da je jedna od novina koje Ministarstvo sprema kao podršku mladim poljoprivrednicima, kako bi ostajali na imanjima, za poljoprivrednike do 40 godina, mogućnost kupovine zemljišta na 20 godina sa kamatnom stopom od 1.95 dinarskom, s tim što neće morati imati sredstva obezbeđenja već će to biti poljoprivredno zemljište koje kupuju.

Današnjoj poseti Ministra poljoprivrede prisustvovali su i zamenik gradonačelnice Antonio Ratković, gradski većnik za poljoprivredu Darko Radulović kao i članovi kabineta i saradnici gradonačelnice.

Objavljeno u Somborske vesti
utorak, 19 mart 2019 00:00

Na somborskim njivama nikad manje repe

Setva šećerne repe je u toku, ali ovog proleća repe na njivama u Somboru i okolini biće manje nego ikada, jer su mnogi proizvođači odustali od ove proizvodnje. U Svetozaru Miletiću nekada je sejano i više od 200 jutara repe, a ovog proleća repu će zasejati samo dva proizvođača.

"Tu imamo neku, da kažemo, sigurnost. Više ni to nije kao što je nekada bilo, ali ipak koliko-toliko to je i dalje najsigurnija proizvodnja ", kaže Pero Tomić.

"Ako sve bude kako treba biće 35 euro centi po kilogramu. Da bi tu cenu postigli treba da bude dobra digestija, da ne bude nečistoća. Onda možemo računati i na stimulaciju, pa i ukupno na tih 35 evro centi po hektaru", kaže Ištvan Lacko.

Pero Tomić setvu repe još nije počeo jer čeka kakvu takvu kišu, a Ištvan Lacko je setvu počeo iako kaže da kiše već sada treba barem 10 do 15 litara .

"Sada izgleda da ćemo nadrljati, jer kiše nema. Čekali smo da padne barem nešto kiše, ali nema ni izgleda pa smo danas počeli setvu. Zemlja je suva, pa ćemo videti da li će i kakvo će biti nicanje", kaže Lacko.

Naši sagovornici jedini u Svetozaru Miletiću istrajavaju u proizvodnji repe, ali kažu i oni su u dilemi sejati repu ubuduće ili ne.

"Sejem više od 20 godina repu i nikako da odustanem. Razmišljao sam ove godine, ali ipak neću. Ne može se planirati proizvodnja samo na osnovu jedne godine", kaže Lacko, koji će ovog proleća posejati oko 35 jutara repe.

"Šećerane su nam ove godine izašle u susret iza polovinu njiva posejanih repom dobićemo seme gratis. Sa proizvodnjom repe počeo je moj otac pre 25 godina i njega je šećerna repa podigla, ali ovih poslednjih godina je to na ivici rentabilnosti", kaže Tomić, koji planira setvu na oko 18 jutara.

Ipak mnogi proizvođači ovog proleće neće sejati repu. U somborskim zadrugama koje ugovaraju proizvodnju kažu da će setva biti prepolovljena.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Srbija ima nultu toleranciju na proizvodnju i trgovinu genetski modifikovanim organizmima, izjavio je danas ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović i naglasio da postoji poseban zakon koji reguliše tu oblast.

 Nedimović je, obrazlažući set zakona iz njegovog resora u Skupštini Srbije, poručio da priče u javnosti koje se vezuju za član 5. izmena i dopuna Zakona o bezbednosti hrane „ne stoje“.

„Molim vas kao Boga ne uznemiravajte javnost. Neka je na čast onome ko pokušava da naruši fitosanitarnu sigurnost ove zemlje. Nulta tolerancija je i na prozivodnju i trgovinu GMO“, naglasio je Nedimović. Oblast bezbednosti hrane jedan je od prioriteta Ministarstva poljoprivrede i Vlade Srbije kroz pregovaračko Poglavlje 12, naveo je Nedimović i najavio da u tom sektoru sledi „veoma ozbiljna reforma“.

On je podsetio da Srbija do decembra 2018. godine nije imala akreditovanu laboratoriju za kontrolu kvaliteta mleka. „Do aprila – maja dobićemo akreditovanu državnu nacionalnu referentnu laboratoriju za kontrolu ostale hrane. Imamo fitosanitarnu laboratoriju tako da se taj sistem direkcije nacionalnih referentnih laboratorija polako zaokružuje“, rekao je Nedimović.

Po njegovim rečima, jednu državu nezavisnom čini to što u svakom trenutku, sa aspekta fitosanitarne i veterinarske bezbednosti, može da se kaže da ima instituciju i najsavremenije uređaje za utvrđivanje šta se sve uzgaja na prostoru Srbije i „šta pokušava da se uveze“.

Nedimović je rekao da, u pogledu vrsta hrane, izmene i dopune Zakona o bezbednosti hrane utvrđuju podelu poslova kontrole između resora Ministarstva poljoprivrede i njegovih institucija na nižem nivou i Ministarstva zdravlja. „Mora se tačno znati ko šta kontroliše na tržištu“, rekao je Nedimović.

Izvor: Danas.rs

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Poljoprivredni fakultet Novi Sad, uz podršku grada Sombora, u sredu 27. februara, organizuje naučno-stručno savetovanje pod nazivom „Dobar dan domaćine“.

Ovaj naučni skup biće priređen u svečanoj sali hotela "Crystal Lux" u Somboru.

Svečano otvaranje počinje u 10 časova.

Program savetovanja:

Objavljeno u Somborske vesti

Opština Apatin poziva zainteresovane poljoprivrednike i preduzetnike na predstavljanje konkursa i programa iz oblasti poljoprivrede. Prezentacija će se održati u četvrtak, 21. februara sa početkom u 12 časova, u Velikoj sali opštine Apatin.

Tom prilikom, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu Mladen Petković govoriće o programu dodele bespovratnih sredstava za poljoprivrednike Vlade Vojvodine. Takođe će biti objašnjene kreditne linije za poljoprivredne proizvođače i preduzetnike Razvojnog fonda Vojvodine, Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede i Garancijskog fonda AP Vojvodine. Pristuni će moći da čuju savete kako da što lakše i povoljnije dođu do ovih sredstava i tako unaprede svoju proizvodnju i svoja gazdinstva.

Osim toga, ovaj događaj će biti jedinstvena prilika da se iz prve ruke čuje o najavljenim subvencijama za poljoprivredu opštine Apatin. Zamenik predsednika opštine Dubravka Korać predstaviće prisutnima opštinski program subvencionisanja. Podsetimo, u opštinskom budžetu za 2019. je predviđeno povećanje poljoprivrednih subvencija od 400 procenata u odnosu na prethodnu godinu.

U stručnom delu, Zoran Boca iz Poljoprivredne stručne službe Sombor savetovaće ratare o pitanjima vezanim za ovogodišnju proizvodnju.

Objavljeno u Apatin

Regionalna razvojna agencija Bačka će uz podršku Razvojne agencije Srbije 21. februara 2019. godine održati info radionicu u Somboru, u okviru projekta: Održivi lokalni i regionalni razvoj Bačke - Međuinstitucionalna saradnja kao ključ razvoja ruralnih sredina u regionu Bačka.

Info radionica je namenjena poljoprivrednicima i nosiocima registrovanih poljoprivrednih gazdinstava iz svih naseljenih mesta u opštini Sombor i Apatin.

 Teme na info radionici su :

- Podsticaji i podrška Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i planovi za 2019.

- Podsticaji Pokrajinskog Sekreterijata za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i razvojnih fondova na teritoriji AP Vojvodine

- IPARD II - aktuelne i buduće mere podrške

- Modeli poslovnog udruživanja i umrežavanja poljoprivrednika po modelu i praksi EU (proizvođačke grupe LAG)

 Po obavljenim predavanjima planirana je diskusija o temama kao i iznošenje predloga poljoprivrednika.

Pozivaju se svi zainteresovani sa opštine Sombor i Apatin da prisustvuju i aktivno učestvuju u info radionici.

Agenda - Info radionica za poljoprivrednike Sombor

Objavljeno u Somborske vesti
subota, 09 februar 2019 00:00

Zakup zemlje oko Sombora sve skuplji

Zakup zemlje u atarima oko Sombora sve je skuplji. Sa 200 evra povećan je na 220 i 230 evra. Najskuplje oranice koštaju i više od toga. Čak do 300 evra.
Staparska zemlja među najkvalitnijim je oranicama u Vojvodini, ali košta. Ako se kupuje od 6.000 do 8.000 evra po katastarskom jutru, a ako se uzima u zakup i do 300 evra. Za godinu dana.

"Cena zakupa zemlje u Staparu trenutno je od 250 do 300 evra po jutru i naša zarada na tim njivama je mala. Ako bude dobra godina maksimalno 100 evra po jutru da je zarada koja nam ostaje. Ako je godina lošije mi smo na nuli. Zemlje nema puno u stapartskom ataru, proizvođača ima dosta, mehanizacija je savremena i zemlja se brzo obrađuje i to su razlozi zašto je ratarima potrebno sve više zemlje", kaže poljoprivrednik iz Stapara Aleksandar Stajšić.

Poljoprivrednici kažu da je zarada po jutru sve manja i onima koji žele da napreduju treba sve više zemlje.

"Ko ostane na 10, 20 jutara taj dugoročno neće moći da opstene, jer zarada po jutru sve će biti manja, pa će mu se više isplatiti da ide da radi za 300 evra, nego da obrađuje tih 10 ili 20 jutara. Zemlje ima koliko ima, nas zainteresovanih ima puno, opremili smo se mehanizacijom da možemo da radimo pet staparskih atara, pa je potražnja za zemljom sve veća. To je razlog što raste cena zakupa", kaže Bojan Bojčetić, poljoprivrednik iz Stapara.

"Pre 20 godina jutro zemlje se moglo kupiti za vagon kukuruza ili pšenice, a sada treba četiri, pet vagona. Pariteti su se skroz izgubili. Nekada je kilogram pšenice trebalo dati za kilogram NPK đubriva. Danas je to dva, tri kilograma. Zarada nam je sve manja i manja i mi moramo raditi sve više i više", kaže Radin.

Zakup ne samo da je povećan već se plaća i unapred.

"Repari su ove godine imali gubitak u proizvodnji. Ko treba da plati arendu teško je. I kada rodi radimo za 100,150 evra koliko ostane po jutru. Ali i to nam znači jer treba da platimo rate kredita od nekoliko hiljada evra«, kaže Radin.

» Pre 30 godina arenda je bila 20 metara kukuruza po jutru, a rod je bio 60 metara. Znači morao si da daš 30 posto roda, 25 do 30 posto roda odlazilo je na ulaganja u proizvodnju, a ostalo je bila zarada. Sada je ta zarada minimalna", kaže Stajšić.

Slična situacija je i u drugim mestima u okolini Sombora. Zemlja se traži, a cena zakupa raste.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Razvojni fond Autonomne pokrajine Vojvodine raspisao Konkurs za dugoročne kredite za nabavku nove poljoprivredne mehanizacije s ciljem obezbeđenja finansijskih sredstava radi podrške razvoju i unapređenju poljoprivrede povećanjem nivoa tehničke opremljenosti.

Pravo učešća na konkursu imaju fizička lica – nosioci komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva na teritoriji AP Vojvodine, koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava, sa aktivnim statusom i ima izmirene naknade za odvodnjavanje.

Krediti će se dodeljivati za finansiranje nabavke nove poljoprivredne pogonske i priključne mehanizacije. Iznos kredita može biti od 100.000 do 5.000.000 dinara. Kamatna stopa iznosi 1,5% na godišnjem nivou. Sopstveno učešće poljoprivrednika je najmanje 20% predračunske vrednosti u slučaju finansiranja pogonskih mašina, a bez učešća u slučaju finansiranja priključnih mašina.

Rok vraćanja kredita je do pet godina u okviru kojih je obuhvaćen grejs period do 6 meseci. Tokom ovog perioda obračunava se i plaća interkalarna kamata mesečno, tromesečno ili šestomesečno u visini ugovorene kamatne stope. Anuiteti se obračunavaju i plaćaju mesečno, tromesečno ili šestomesečno. Naknada za korišćenje usluga Kreditnog biroa za korisnika kredita iznosi 246,00 dinara.

Konkurs je otvoren do iskorišćenja sredstava planiranih za njegovu realizaciju ili do donošenja odluke nadležnog organa o zatvaranju Konkursa. Zahtev za kredit sa kompletnom dokumentacijom se podnosi u prostorijama Fonda u Novom Sadu, Bulevar cara Lazara 7a, u Sektoru za kredite, ili se dostavlja poštom na istu adresu.

Izvor: eKapija

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
utorak, 20 novembar 2018 00:00

Budi se svest o ekološkoj poljoprivredi

Zemlju nije dovoljno samo imati, zemlju treba i čuvati. Pojedina istraživanja pokazuju da je ekološka poljoprivreda mnogo efikasnija, jer ne samo da zadržava ugljenike u zemljištu, već smanjuje rizike natapanja istog raznim preparatima i pesticidima koje nosi konvencionalna proizvodnja. Polako se budi svest o ekološkoj poljoprivredi, eko supstratima, ali i organskim proizvodima, koji su sve više traženi na domaćem i stranom tržištu.

Aleksandar Carić, tridesetpetogodišnji proizvođač ekoloških oplemenjivača zemljišta i humusa iz Apatina kaže da je pre pet godina počeo da se bavi ovim poslom u svom gazdinstvu, jer upravo u ekološkoj proizvodnji vidi budućnost, pa se bazirao i na biorazgradiv pejper pot za reznice u cvećartsvu i rasad u povrtarstvu. Kako se ova grana tek kod nas razvija, tržište je otovreno, jer je konkurencija mala.

“Poljoprivredni proizvođači još uvek stidljivo probaju, jer nisu edukovani i očekuju da ih struka u to uputi. Puno se ovome priča, ali se malo na tome radi. Ekološka đubriva se najviše koriste za proizvodnju rasada pri proizvodnji povrća, za rasad i u plasteničkoj proizvodnji. U Srbiji, više nego u Vojvodin, takve susptrate koriste voćari i povrtari“, rekao je Aleksandar Carić, proizvođač organskog đubriva i supstrata.

O izvozu razmišlja, ali pre toga Carić ističe da se treba pozicionirati na domaćem tržištu.

“Za sada se razvijamo, a kada se dovoljno pozicioniramo na domaćem tržištu razmišljaće se o izvozu. Verujem da će se uz malo više edukacije naši proizvođači okrenuti ekološkim oplemenjivačima zemljišta koji se dobijaju od humusa glistenjaka", dodao je Carić.

U Poljoprivrednosj stručnoj službi Sombor ističu da se organska proizvodnja i upiotreba takvih đubriva tek razvija.

"Organska proizvodnja nije kod nas zaživela u širem obimu, ali nije ni u svetu toliko raširena, jer još uvek konvencionalna proizvodnja prednjači. I ako država daje subvencije nije zaživelo, ali nadajmo se da hoće. To pokazuju primeri nekoliko ozbiljnih sertifikovanih proizvođača koji svoje proizvode i izvoze", rekao je Zoran Boca, savetodavac u Poljoprivrednoj stručnoj službi Sombor.

Bolji rast i razvoj biljaka ili veća otpornost na sušu samo su neka od svojstava od ekoloških oplemenjivača zemljišta i supstrata, koje se se više upotrebljavaju u cvećarstvu i drugim granama poljoprivrede. Međutim, tržište će za nekoliko godina ipak reći u kojem procentu su kod ovdašnjih proizvočađa zastupljeni ovakvi načini oplemenjivanja zemljišta.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Juče je u Aleksa Šantiću kompanija Agriser organizovala svečano obeležavanje završetka prve faze izgradnje i rada ove fabrike, koja posluje u sastavu italijanske kompanije Ferero.

Tom prilikom u goste su pozvani ministar poljoprivrede republike Srbije Branislav Nedimović, pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević, gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović i njen zamenik Antonio Ratković kao i načelnik odeljenja za poljoprivredu i zaštitu životne sredine Vladimir Katanić i član gradskog veća za oblast komunalna delatnost i investicije Miroslav Kovačić.

U delegaciji koja je na poziv prisustvovala obeležavanju završetka prve faze bio je i Italijanski ambasador u republici Srbiji nj.e. Karlo Lo Kašo, predstavnici italijanske kompanije Ferero i njihovi poslovni partneri.

Gosti su na terenu upoznati sa stanjem zasada, kao i sa najsavremenijim načinom sadnje, navodnjavanja i održavanja leske tj lešnika.

Ovo je samo prva faza rekao je Aleksandro Bokardo predstavnik kompanije koji je prisutne u kratkoj prezentaciji upoznao da je kompanija sa sadnjom sadnica leske krenula 2014 na 19 ha da je proširena na još 60 he, te da je matični zasad sertifikovan za proizvodnju sertifikovanog sadnog materijala. Do 2017 se koristio sadni materijal iz Italije a od 2018 godine se počelo sa proizvodnjom sopstvenog sadnog materijala.

U narednih nekoliko meseci pripremiće strateško planiranje razvoja lanca vrednosti do 2025 godine i detaljan operativni trogodišnji plan rada. U narednim fazama osim proširenja proizvodnje preko kooperanata, razvoja sadnog materijala i otkupa, planirano je do 2025 godine i izgradnja pogona za preradu i pakovanje poluproizvoda.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović obraćajući se poljoprivrednicima je istakao da danas imamo dve važne poruke. „Prvo nije tačno da će Ferero prestati sa proizvodnjom i otkupom, a to je dokaz 600 ha zasada i 190 kooperanata. Drugo, je ulazak u drugu fazu a to je izgradnja pogona za preradu. Ovo je proizvodnja koja se strateški dugo planira jer lešnik je biljka koja živi i rađa preko 60 godina. Ovo je mlada poljoprivredna proizvodnja u Srbiji, koja zahteva ne toliko velika ulaganja a prihodi su izuzetno veliki koji dolaze nakon tri do četiri godine, istakao je ministar Nedimović i naglasio da ono što je najznačajnije „ Nema limita u pogledu proizvodnje lešnika, ne može doći do zasićenja svetskog tržišta, jer toliko lešnika fali u decenijama koji dolaze ispred nas da jednostavno ne možemo doći u situaciju kao sa malinom ili nekom drugom poljoprivrednom proizvodnjom da za par godina dođe do plafona. Toga ovde nema, tih izazova nema“, rekao je Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Prilikom današnjeg boravka u Aleksa Šantiću.

Objavljeno u Somborske vesti

Rodilo je toliko da preliva. Preliva u prikolicama, čardacima i skladištima. Dragan Dušanić poljoprivrednik iz salaša Bukovac kaže da ovako dobru godinu za proizvodnju kukuruza ne pamti.

"Ja verujem da je ovo jednom u nekoliko decenija. Prinosi se kreću od osam do 14 tona suvog zrna po hektaru. Sama žetva krenula je vrlo rano zbog sušnog perioda koji je doneo niske vlage ranih hibrida", kaže Dušanić.

Berba kukuruza u atarima Sombora je završena i sada na njivama samo kombajni koji vrše kukuruz.

"Zavisno od hibrida i grupe zrenja, ali u proseku vlaga se kreće od 13 do 16 posto. Kukuruz se u silosima i podnim skladištima može čuvati i sa 16 odsto vlage ", kaže Dušanić.

I dok poljoprivrednici mogu biti zadovoljni rodom, cena im kvari računicu.

"Trenutna cena na dva otkupna mesta na kojima mi prodajemo je 14 dinara sa PDV-om", navodi Dušanić

"Cena je zaista mala. Ako bi se gledao realno cena bi trebala biti 16,17 dinara", smatra Stipan Hornjak, poljoprivrednik iz salaša Gradina.

"Bilo je najava da će kukuruz biti i 16 dinara, ali par dana pred žetvu cena je pala i mislim da cena neće ići gore jer kukuruza ima dosta. Cena je nestabilna sve zavisi da li će krenuti izvoz. Ako ne bude krenuo izvoz cena će ići još dole, ali mi na to ne možemo uticati. Mislim da je idealno vreme za prodaju kukuruza baš sada", naglašava Dušanić i dodaje da troškovi skladištenje neće biti u kilogramima već u dinarima.

Ratari koji ovih dana vrše kukuruz u somborskim atarima, kažu imaju problem sa skladištenjem, jer je većina skladišta puna. Oni koji nemaju svoja skladišta za zrno zato žetvu odlažu dok kukuruz ne bude mogao biti primljen kod skladištara.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Republički zavod za statistiku (RZS) u ponedeljak 1. oktobra počeće anketiranje 120.000 poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji.

Anketu o strukturi poljoprivrednih gazdinstava u našoj zemlji obavljaće 536 anketara do 30. novembra ove godine.

Anketa, kažu u RZS, predstavlja važno strukturno istraživanje u sistemu statistike poljoprivrede, čijom se realizacijom omogućava nastavak praćenja strukturnih promena u poljoprivredi i održavanje (ažuriranje) baze podataka.

Popis poljoprivrede u Srbiji sproveden je 2012. godine, posle više od 50 godina i to je, kažu u RZS, bila osnova za dobijanje sveobuhvatnog pregleda strukturnih karakteristika nacionalne poljoprivrede.

Na taj način dobijena je baza statističkih podataka potrebnih za razvoj nacionalne agrarne politike, izrađena je međunarodno uporediva baza podataka i formiran je statistički Registar poljoprivrednih gazdinstava koji obezbeđuje okvir za poljoprivredna istraživanja na uzorku.

U skladu sa standardima EU, popis poljoprivrede se sprovodi svake 10. godine (naredni popis planiran je 2021. godinu), a između dva popisa, u trogodišnjoj periodici, sprovodi se Anketa o strukturi poljoprivrednih gazdinstava.

U Republičkom zavodu kažu da će tačnost odgovora dobijenih u Anketi doprineti sticanju saznanja u vezi sa realnim stanjem u poljoprivredi Srbije.

To je, ističu, od posebnog značaja za sve buduće korisnike ovih podataka, a posebno za one koji daju podatke jer će moći da bolje planiraju poljoprivrednu proizvodnju, da se prijavljuju kod nacionalnih i evropskih fondova za podršku u poljoprivredi.

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Poljoprivrednici koji su počeli žetvu i berbu jesenjih ratarskih kultura zadovoljni su prinosom, ali kažu cene su takve da ni ovako dobra godina neće doneti zaradu proizvođačima.

Oni koji nisu zadovoljni proizvodnjom su povrtari, jer je za veliki deo povrtarskih kultura ovo bila loša godina, rečeno je na Danu polja jesenjih kultura Poljoprivredne stručne službe Sombor.

Vremenski uslovi ove godine bili su idelani za proizvodnju jesenjih ratarskih kulture. Rod će biti dobar, ali ratari kažu sve je to džabe jer ono što je rodilo neće biti plaćeno.

"Tona suncokreta vredi kao bure nafte. Na to se nema šta kazati. Ko tu uzima zaradu? Ovo ne vodi nikuda. Repromaterijal nismo dobili džabe, uložili smo u proizvodnju i na kraju ovakve cene soje i suncokreta. Po meni soju i suncokret treba sejati samo ako proizvodnja bude ugovarana sa cenom na početku setve kao što se to kod šećerne repe", kaže poljoprivrednik Slobodan Lazić iz Sombora.

"Rodilo je više nego obično. Može se kazati rekordna godina. Soja je dobra, kukuruz dobro izgleda, ali kada pomislim na cene muka mi je", kaže Gaša Firanj, poljoprivrednik iz Nenadića.

Žetva i berba počele su nekoliko nedelja ranije, pa se ovih dana već bere i kukuruz.

"Rodiće 70,80 metara, to je dobro. Govore o ceni od 15,16 dinara za kilogram. To je mala cena, pa ću kukuruz staviti na čuvanje i čekati povoljniju cenu", kaže Lazar Stojšić, poljoprivrednik iz Stapara.

"Kukuruz u Somboru deluje savršeno, bolesti nema i ova godina za kukuruz bi trebala da bude idealna", kaže dr Aleksandra Nastasić, Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.

Međutim većini povrtarskih kultura ova godina nije odgovarala. Smanjen je prinos graška, luka, lubenica i dinja, ali ima i povrća koje će dati dobar rod.

"Dobri rezultati su u proizvodnji kupusnjača, u proizvodnji paprike i paradajza", kaže prof. dr Žarko Ilin, Poljoprivredni fakultet Novi Sad.

Ovu godinu obeležila je velika količina padavina. Za osam meseci palo je oko 480 litara kiše, što je skoro godišnji proseka padavina.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Zbog učestalih uzurpacija atarskih puteva koji su u javnoj svojini grada Sombora, lokalna samouprava je u skladu sa Odlukom o zaštiti poljoprivrednog zemljišta, useva i zasada, poljskih puteva i kanala od poljske štete, odlučila da stane na put ovoj pojavi i izdala je naloge za omeđavanje uzurpiranih – odoranih atarskih puteva.

Odeljenje za poljoprivredu i zaštitu životne sredine sa ovim aktivnostima krenulo je 2017 godine u novembru mesecu i do sada je izvršeno kolčenje-omeđavanje jednog atarskog-poljskog puta u k.o. Aleksa Šantić, jednog atarskog-poljskog puta u k.o. Riđica i atarskog puta u k.o. Rastina, a danas (27. Jula) pristupilo se omeđavanju atarskog puta u k.o. Bački Breg, s tim da je prema uzurpatorima postupljeno u skladu sa propisima.

Omeđavanju puta u k.o. Bački Breg prisustvovao je Darko Radulović član Gradskog veća za oblast poljoprivrede, koji je istakao da se sa uvođenjem reda u korišćenje javne svojine grada Sombora nastavlja i da Odeljenje za poljoprivredu priprema omeđavanje atarskih puteva i u drugim seoskim mesnim zajednicama.

Pre izdavanja naloga za kolčenje atarskog puta na terenu, kao i do sada, o istom će se obavestiti mesna zajednica na čijoj teritoriji se nalazi predmetni put, radi upoznavanja građana o danu i vremenu kolčenja konkretnog atarskog puta, rekao je Radulović i upozorio zakupce državnog poljoprivrednog zemljišta kao i vlasnike katastarskih parcela koje se međe sa atarskim putevima da prestanu sa daljom uzurpacijom poljskih puteva. U suprotnom, Odeljenje za poljoprivredu će postupiti u skladu sa Odlukom o zaštiti poljoprivrednog zemljišta, useva i zasada, poljskih puteva i kanala od poljske štete i podneti prekršajnu prijavu protiv lica koje uzurpira poljski put.

Objavljeno u Somborske vesti

Obilne padavine uticale su na to da u Zapadnobačkom okrugu do sada bude požnjeveno svega 50 odsto zasejanih površina. Kišu su dobro podnele povrtarske kulture, ali stručnjaci savetuju kontrolu povrtnjaka.

Na teritoriji Sombora, Apatin i Odžaka pod pšenicom je oko 33 hiljade hektara. I dok je ječam skinut sa većine od 4.110 hektara, žetva pšenice se odvija u etapama i kako ratari kažu na parče, obilne i česte padavine teraju kombajne iz njiva.

Robert Bujak iz Kupusine je sa svojim kombajnom je do sada više kod kuće nego na njivi.

"Ove godine možemo da kažemo da je jako lepo na vreme počela žetva i jako lepo dinamično išlo. Mislili smo da ćemo berzo završiti ovogodišnju žetvu. Međutim došlo je do toga da jako puno kiše smo dobili, što za sve ostale kulture bilo je jako dobro, za soju uza kukuruz i za suncokret isto je jako dobro došla kiša. Jedino za pšenicu za žito nije bilo dobro", kaže Bujak.

Prinosi od 8 do 10 tona po hektaru zabeleženi proteklih godina, u ovogodišnjoj žetvi neće biti ostvareni, jer je kiša pokvarila posao ratarima.

"Usevi su polegli na većini parcela, što znatno otežava žetvu. Došlo je kod useva koji su imali 13, 14 posto vlage, došlo je do povećanja vlage. Svaki naredni pokušaj žetve donosio je niži hektolitar. Dolazilo je do jednog ispiranja kvaliteta, sa svakom narednom žetvo, Isto tako na pojedinim parcelama već je prisutan i korov i sve ovo ukazuje da će prinos svakako biti niži od prošlogodišnjeg. A za sada na 50 odsto požnjevenih površina, prinos je na nivou od šest tona po hektaru", kaže Jelena Ivan.

Obilne padavine dobro su podnele povrtarske kulture, pa je na oglednim poljima Stručne službe u Somboru stanje izuzetno. Stručnjaci ipak upozoravaju da je važna primena agrotehnike kako bi na kraju ostvarili dobar rod.

"Ono što je sada proizvođačima važno u intenzivnom rastu i plodonošenju, jeste da usklade režim navodnjavanja, jer poslednjih dana imali smo značajne količine padavina, što svakako je dobro došlo biljkama. Režim navodnjavanja prilagoditi potrebama biljke, tipu zemljišta i ono što je u intenzivnoj povrtarskoj proizvodnji je redovna prihrana uz navodnjavanje. I tu apelujemo cele godine proizvođačima da je važno primenjivati đubrivo u prihrani isključivo na osnovu rezultata agrohemijske analize", kaže Olivera Sekulić.

Ono što osim kiše nije išlo na ruku ratarima je svakako i niska cena pšenice. Kažu o tome više ne vredi ni pričati, jer višegodišnja niska cena od 15 do 19 dinara ne pokriva ni troškove i obezbeđuje samo zaradu nakupcima. Ovde je naviše seju zbog stočne hrane i plodoreda.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 28 jun 2018 00:00

Rod će biti dobar uprkos kiši i gradu

Vremenske nepogode u početku godine i kišovita druga polovina juna, mogli bi da poremete očekivanja da će ovogodišnji rast BDP-a, koji inače u velikoj meri zavisi od agrara, da se zadrži na nivou od 4,6 odsto koliko je ostvareno u prvom kvartalu.

Ipak, stručnjaci su oprezni sa prognozama, i kada su očekivanja o velikom rastu u pitanju, i kad se prognozira loš rezultat u poljoprivredi.

Činjenica je da agrar u BDP-u učestvuje sa 20 do 23 odsto, ako se uračuna i na to naslonjena prerađivačka industrija, udeo dostiže i preko 40 odsto, kao i da je prošlogodišnja razočaravajuća stopa rasta bila najviše posledica pada proizvodnje u agraru. Tako su oči analitičara i dalje uprte u nebo, a ono je poslednjih nedelja više crno no sunčano. Da li će to da umanji rod, još je rano proceniti, kažu stručnjaci.

– Bilo bi dobro da ovogodišnji rod neutrališe prošlogodišnji minus od 14,8 odsto i da na to dodamo 1,5 do dva odsto rasta. Moje procene govore da je to moguće, ali za sigurniju prognozu je još suviše rano. Kulture koje su do sada već stigle, poput prvog voća, pšenice i uljane repice, ukazuju da će rod biti zbog kiša nešto slabiji, ali opet iznad onoga od lane. Međutim, glavne kulture koje nose poljoprivredu stižu tek u drugoj polovini ove godine, pa se pre avgusta neće znati ni preciznije prognoze. Tačno je da usevi za sada baš dobro izgledaju, da površine pod zasadima obećavaju, kukuruz koji nosi 17 do 22 odsto agrara, izgleda fantastično, samo je pitanje da li će tako ostati do berbe. To se odnosi i na soju, šećernu repu, suncokret i kasno voće – kaže za Danas agroekonomista Milan Prostran.

On naglašava da će poljoprivreda uvek zavisiti od vremenskih prilika, posebno kada su veliki posedi u pitanju kao i da sve surovije klimatske promene, do skoro nepriznate, treba shvatiti ozbiljnije.

– Seljake treba ohrabriti da ne posustaju, ponuditi im bolje uslove osiguranja, onakve kakve imaju u Evropskoj uniji gde je 90 odsto roda osigurano jer države pokrivaju u nekim slučajevima i do 90 odsto troškova osiguravajućih kuća. Kod nas je u sistemu osiguranja svega desetak odsto registrovanih domaćinstava kojima se iz budžeta subvencioniše oko 40 procenta troška – kaže Prostran i dodaje da još mnogo mera u agraru treba usvojiti kako bi se uslovi proizvodnje domaćih paora približili evropskim. Dodaje i da dosadašnja ulaganja ne garantuju sigurniju proizvodnju, jer su uglavnom kratkoročna, a efekti mogu da budu vidljivi jedino ako se strateški investira.

I profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić na nedavnom predstavljanju Kvartalnog monitora ocenio je da vremenske nepogode s početka ove godine neće bitno uticati na konačan skor ni u agraru ni na ukupan BDP.

– Rano je za procene, ali kada je prva polovina godine u pitanju, tačno je da su grad i kiše oštetile rod, ali je njihovo dejstvo bilo lokalno i uvek je manje nego kad je suša, koja pogađa daleko širu teritoriju. Dakle, tek ako očekivane padavine izostanu u julu ili avgustu, pogodiće jesenje kulture koje nose veći deo poljoprivredne proizvodnje i tada bi možda mogli da govorimo o smanjenju procenjenog rasta BDP, ali lično ne verujem da bi čak i u tom slučaju uticaj bio preveliki – kaže Arsić.

Izvor: danas.rs

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Članovi Gradskog veća Darko Radulović, za oblast poljoprivrede i Mirko Strigić, za oblast ruralnog razvoja, danas su prisustvovali žetvi pšenice sa parcele u KO Stanišić, koju je uzurpiralo nepoznato lice.

„Lokalna samouprava je dužna da zaštiti javnu svojinu i ovo je jedan od načina na koji to činimo, a ujedno sprovodimo i Zakon o poljoprivrednom zemljištu, kao i Odluku o skidanju useva sa poljoprivrednog zemljišta u javnoj svojini Republike, odnosno grada Sombora“, ističe Radulović.

Navedena parcela je njiva prve klase i površine je od 1,14 hektara.

Uzurpacija je ustanovljena na osnovu zapisnika Poljočuvarske službe, a potom i skice premeravanja koju je izvršila Geodetska kuća „Geomatika“ u Somboru, koja je ustanovila da je navedena parcela u javnoj svojini Republike Srbije.

Prethodne nedelje, 22. juna 2018. godine, pšenica je požnjevena sa dve parcele u KO Stapar, ukupne površine od 1,0276 hektara.

Objavljeno u Somborske vesti

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović uručio je u petak 25.05.2018 68 ugovora predstavnicima 41 lokalne samouprave, koje su ostvarile pravo po osnovu tri konkursa Pokrajinskog sekretarijata za polјoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, u vrednosti 932, 5 miliona dinara, od čega je Pokrajinska vlada izdvojila 300 miliona dinara.

Reč je o Konkursu za sufinansiranje uređenja atarskih puteva i otresišta, Konkursu za dodelu podsticajnih sredstava za realizaciju radova na uređenju kanalske mreže u funkciji odvodnjavanja polјoprivrednog zemlјišta i Konkursu za dodelu podsticajnih sredstava za uklanjanje divlјih deponija s polјoprivrednog zemlјišta, odnosno privođenje nameni polјoprivrednog zemlјišta.

Predsednik Mirović podsetio je da je Pokrajinska vlada od 2016. godine do danas u fokus stavila privredni i ekonomski razvoj i jedno od najvažnijih pitanja, kako je rekao, razvoj polјoprivrede.

„Naš budžet je od 2016. godine uvećan za osam milijardi dinara i taj iznos smo usmerili na velike razvojne projekte“, rekao je Mirović.

Jedan od strateških cilјeva Pokrajinske vlade, kako je naveo, jesu projekti na uređenju kanalske mreže, čijom se realizacijom stavraju uslovi za navodnjavanje i odvodnjavanje polјoprivrednog zemlјišta.

Realizacijom današnjih ugovora planirano je uređenje 1.510 kilometara kanalske mreže, 78 kilometara atarskih puteva i 3.615 metara uređenja otresišta.

Ukupna površina državnog polјoprivrednog zemlјišta koja će se privesti nameni nakon uklanjanja divlјih deponija po ovim ugovorima je 641.306m2.

Pokrajinski sekretar za polјoprivredu, vodoprivredu i šumarsto Vuk Radojević izjavio je da je jedan od najvažnijih prioriteta Pokrajinske vlade razvoj agrara, te da Pokrajinska vlada kroz konkretan agrarni budžet, koji, kako je istakao, nikada nije bio veći, pokazuje koliki značaj daje razvoju polјoprivrede.

Opština Apatin je na konkursima dobila dva ugovora: za atarske puteve i uređenje kanalske mreže. Ispred lokalne samouprave ih je potpisao pomoćnik predsednika opštine za polјoprivredu Đorđe Vignjević.

13039
Za atarske puteve od ukupnog iznosa 31.393.558,00 dinara, iz pokrajine je obezbeđeno 11.301.336,00 ili 36%, dok će opština za isti projekat izdvojiti preostala sredstva.

Za uređenje kanalske mreže, pokrajina je obezbedila 2.503.030,00 din, dok će opština učetvovati sa 7.016.922,00 din.

Izvor: Radio Apatin

Objavljeno u Apatin

Odeljenje za poljoprivredu i zaštitu životne sredine Gradske uprave grada Sombora najavilo je sprovođenje aktivnosti koje se odnose na očuvanje i prohodnost atarskih puteva, čiji je cilj da se „svakom građaninu omogući jednako pravo korišćenja i očuvanja poljskih puteva“.

U obaveštenju Odeljenja za poljoprivredu se navodi da su uzurpacije, odnosno odoravanja nekategorisanih atarskih puteva koji su u javnoj svojini grada Sombora, učestala, te mole zakupce državnog poljoprivrednog zemljišta kao i vlasnike katastarskih parcela koje se međe sa atarskim putevima da prestanu sa daljom uzurpacijom poljskih puteva.

U obaveštenju se navodi da će Odeljenje postupiti u skladu sa Odlukom o zaštiti poljoprivrednog zemljišta, useva i zasada, poljskih puteva i kanala od poljske štete i podneti prekršajnu prijavu protiv lica koje uzurpira poljski put.

Obaveštenje Odeljenja za poljoprivredu i zaštitu životne sredine dostupno je ovde.

Objavljeno u Somborske vesti
Strana 1 od 8

Još vesti iz kategorije...

Top