Opština Apatin poziva zainteresovane poljoprivrednike i preduzetnike na predstavljanje konkursa i programa iz oblasti poljoprivrede. Prezentacija će se održati u četvrtak, 21. februara sa početkom u 12 časova, u Velikoj sali opštine Apatin.

Tom prilikom, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu Mladen Petković govoriće o programu dodele bespovratnih sredstava za poljoprivrednike Vlade Vojvodine. Takođe će biti objašnjene kreditne linije za poljoprivredne proizvođače i preduzetnike Razvojnog fonda Vojvodine, Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede i Garancijskog fonda AP Vojvodine. Pristuni će moći da čuju savete kako da što lakše i povoljnije dođu do ovih sredstava i tako unaprede svoju proizvodnju i svoja gazdinstva.

Osim toga, ovaj događaj će biti jedinstvena prilika da se iz prve ruke čuje o najavljenim subvencijama za poljoprivredu opštine Apatin. Zamenik predsednika opštine Dubravka Korać predstaviće prisutnima opštinski program subvencionisanja. Podsetimo, u opštinskom budžetu za 2019. je predviđeno povećanje poljoprivrednih subvencija od 400 procenata u odnosu na prethodnu godinu.

U stručnom delu, Zoran Boca iz Poljoprivredne stručne službe Sombor savetovaće ratare o pitanjima vezanim za ovogodišnju proizvodnju.

Objavljeno u Apatin

Regionalna razvojna agencija Bačka će uz podršku Razvojne agencije Srbije 21. februara 2019. godine održati info radionicu u Somboru, u okviru projekta: Održivi lokalni i regionalni razvoj Bačke - Međuinstitucionalna saradnja kao ključ razvoja ruralnih sredina u regionu Bačka.

Info radionica je namenjena poljoprivrednicima i nosiocima registrovanih poljoprivrednih gazdinstava iz svih naseljenih mesta u opštini Sombor i Apatin.

 Teme na info radionici su :

- Podsticaji i podrška Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i planovi za 2019.

- Podsticaji Pokrajinskog Sekreterijata za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i razvojnih fondova na teritoriji AP Vojvodine

- IPARD II - aktuelne i buduće mere podrške

- Modeli poslovnog udruživanja i umrežavanja poljoprivrednika po modelu i praksi EU (proizvođačke grupe LAG)

 Po obavljenim predavanjima planirana je diskusija o temama kao i iznošenje predloga poljoprivrednika.

Pozivaju se svi zainteresovani sa opštine Sombor i Apatin da prisustvuju i aktivno učestvuju u info radionici.

Agenda - Info radionica za poljoprivrednike Sombor

Objavljeno u Somborske vesti
subota, 09 februar 2019 00:00

Zakup zemlje oko Sombora sve skuplji

Zakup zemlje u atarima oko Sombora sve je skuplji. Sa 200 evra povećan je na 220 i 230 evra. Najskuplje oranice koštaju i više od toga. Čak do 300 evra.
Staparska zemlja među najkvalitnijim je oranicama u Vojvodini, ali košta. Ako se kupuje od 6.000 do 8.000 evra po katastarskom jutru, a ako se uzima u zakup i do 300 evra. Za godinu dana.

"Cena zakupa zemlje u Staparu trenutno je od 250 do 300 evra po jutru i naša zarada na tim njivama je mala. Ako bude dobra godina maksimalno 100 evra po jutru da je zarada koja nam ostaje. Ako je godina lošije mi smo na nuli. Zemlje nema puno u stapartskom ataru, proizvođača ima dosta, mehanizacija je savremena i zemlja se brzo obrađuje i to su razlozi zašto je ratarima potrebno sve više zemlje", kaže poljoprivrednik iz Stapara Aleksandar Stajšić.

Poljoprivrednici kažu da je zarada po jutru sve manja i onima koji žele da napreduju treba sve više zemlje.

"Ko ostane na 10, 20 jutara taj dugoročno neće moći da opstene, jer zarada po jutru sve će biti manja, pa će mu se više isplatiti da ide da radi za 300 evra, nego da obrađuje tih 10 ili 20 jutara. Zemlje ima koliko ima, nas zainteresovanih ima puno, opremili smo se mehanizacijom da možemo da radimo pet staparskih atara, pa je potražnja za zemljom sve veća. To je razlog što raste cena zakupa", kaže Bojan Bojčetić, poljoprivrednik iz Stapara.

"Pre 20 godina jutro zemlje se moglo kupiti za vagon kukuruza ili pšenice, a sada treba četiri, pet vagona. Pariteti su se skroz izgubili. Nekada je kilogram pšenice trebalo dati za kilogram NPK đubriva. Danas je to dva, tri kilograma. Zarada nam je sve manja i manja i mi moramo raditi sve više i više", kaže Radin.

Zakup ne samo da je povećan već se plaća i unapred.

"Repari su ove godine imali gubitak u proizvodnji. Ko treba da plati arendu teško je. I kada rodi radimo za 100,150 evra koliko ostane po jutru. Ali i to nam znači jer treba da platimo rate kredita od nekoliko hiljada evra«, kaže Radin.

» Pre 30 godina arenda je bila 20 metara kukuruza po jutru, a rod je bio 60 metara. Znači morao si da daš 30 posto roda, 25 do 30 posto roda odlazilo je na ulaganja u proizvodnju, a ostalo je bila zarada. Sada je ta zarada minimalna", kaže Stajšić.

Slična situacija je i u drugim mestima u okolini Sombora. Zemlja se traži, a cena zakupa raste.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Razvojni fond Autonomne pokrajine Vojvodine raspisao Konkurs za dugoročne kredite za nabavku nove poljoprivredne mehanizacije s ciljem obezbeđenja finansijskih sredstava radi podrške razvoju i unapređenju poljoprivrede povećanjem nivoa tehničke opremljenosti.

Pravo učešća na konkursu imaju fizička lica – nosioci komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva na teritoriji AP Vojvodine, koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava, sa aktivnim statusom i ima izmirene naknade za odvodnjavanje.

Krediti će se dodeljivati za finansiranje nabavke nove poljoprivredne pogonske i priključne mehanizacije. Iznos kredita može biti od 100.000 do 5.000.000 dinara. Kamatna stopa iznosi 1,5% na godišnjem nivou. Sopstveno učešće poljoprivrednika je najmanje 20% predračunske vrednosti u slučaju finansiranja pogonskih mašina, a bez učešća u slučaju finansiranja priključnih mašina.

Rok vraćanja kredita je do pet godina u okviru kojih je obuhvaćen grejs period do 6 meseci. Tokom ovog perioda obračunava se i plaća interkalarna kamata mesečno, tromesečno ili šestomesečno u visini ugovorene kamatne stope. Anuiteti se obračunavaju i plaćaju mesečno, tromesečno ili šestomesečno. Naknada za korišćenje usluga Kreditnog biroa za korisnika kredita iznosi 246,00 dinara.

Konkurs je otvoren do iskorišćenja sredstava planiranih za njegovu realizaciju ili do donošenja odluke nadležnog organa o zatvaranju Konkursa. Zahtev za kredit sa kompletnom dokumentacijom se podnosi u prostorijama Fonda u Novom Sadu, Bulevar cara Lazara 7a, u Sektoru za kredite, ili se dostavlja poštom na istu adresu.

Izvor: eKapija

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
utorak, 20 novembar 2018 00:00

Budi se svest o ekološkoj poljoprivredi

Zemlju nije dovoljno samo imati, zemlju treba i čuvati. Pojedina istraživanja pokazuju da je ekološka poljoprivreda mnogo efikasnija, jer ne samo da zadržava ugljenike u zemljištu, već smanjuje rizike natapanja istog raznim preparatima i pesticidima koje nosi konvencionalna proizvodnja. Polako se budi svest o ekološkoj poljoprivredi, eko supstratima, ali i organskim proizvodima, koji su sve više traženi na domaćem i stranom tržištu.

Aleksandar Carić, tridesetpetogodišnji proizvođač ekoloških oplemenjivača zemljišta i humusa iz Apatina kaže da je pre pet godina počeo da se bavi ovim poslom u svom gazdinstvu, jer upravo u ekološkoj proizvodnji vidi budućnost, pa se bazirao i na biorazgradiv pejper pot za reznice u cvećartsvu i rasad u povrtarstvu. Kako se ova grana tek kod nas razvija, tržište je otovreno, jer je konkurencija mala.

“Poljoprivredni proizvođači još uvek stidljivo probaju, jer nisu edukovani i očekuju da ih struka u to uputi. Puno se ovome priča, ali se malo na tome radi. Ekološka đubriva se najviše koriste za proizvodnju rasada pri proizvodnji povrća, za rasad i u plasteničkoj proizvodnji. U Srbiji, više nego u Vojvodin, takve susptrate koriste voćari i povrtari“, rekao je Aleksandar Carić, proizvođač organskog đubriva i supstrata.

O izvozu razmišlja, ali pre toga Carić ističe da se treba pozicionirati na domaćem tržištu.

“Za sada se razvijamo, a kada se dovoljno pozicioniramo na domaćem tržištu razmišljaće se o izvozu. Verujem da će se uz malo više edukacije naši proizvođači okrenuti ekološkim oplemenjivačima zemljišta koji se dobijaju od humusa glistenjaka", dodao je Carić.

U Poljoprivrednosj stručnoj službi Sombor ističu da se organska proizvodnja i upiotreba takvih đubriva tek razvija.

"Organska proizvodnja nije kod nas zaživela u širem obimu, ali nije ni u svetu toliko raširena, jer još uvek konvencionalna proizvodnja prednjači. I ako država daje subvencije nije zaživelo, ali nadajmo se da hoće. To pokazuju primeri nekoliko ozbiljnih sertifikovanih proizvođača koji svoje proizvode i izvoze", rekao je Zoran Boca, savetodavac u Poljoprivrednoj stručnoj službi Sombor.

Bolji rast i razvoj biljaka ili veća otpornost na sušu samo su neka od svojstava od ekoloških oplemenjivača zemljišta i supstrata, koje se se više upotrebljavaju u cvećarstvu i drugim granama poljoprivrede. Međutim, tržište će za nekoliko godina ipak reći u kojem procentu su kod ovdašnjih proizvočađa zastupljeni ovakvi načini oplemenjivanja zemljišta.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Juče je u Aleksa Šantiću kompanija Agriser organizovala svečano obeležavanje završetka prve faze izgradnje i rada ove fabrike, koja posluje u sastavu italijanske kompanije Ferero.

Tom prilikom u goste su pozvani ministar poljoprivrede republike Srbije Branislav Nedimović, pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević, gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović i njen zamenik Antonio Ratković kao i načelnik odeljenja za poljoprivredu i zaštitu životne sredine Vladimir Katanić i član gradskog veća za oblast komunalna delatnost i investicije Miroslav Kovačić.

U delegaciji koja je na poziv prisustvovala obeležavanju završetka prve faze bio je i Italijanski ambasador u republici Srbiji nj.e. Karlo Lo Kašo, predstavnici italijanske kompanije Ferero i njihovi poslovni partneri.

Gosti su na terenu upoznati sa stanjem zasada, kao i sa najsavremenijim načinom sadnje, navodnjavanja i održavanja leske tj lešnika.

Ovo je samo prva faza rekao je Aleksandro Bokardo predstavnik kompanije koji je prisutne u kratkoj prezentaciji upoznao da je kompanija sa sadnjom sadnica leske krenula 2014 na 19 ha da je proširena na još 60 he, te da je matični zasad sertifikovan za proizvodnju sertifikovanog sadnog materijala. Do 2017 se koristio sadni materijal iz Italije a od 2018 godine se počelo sa proizvodnjom sopstvenog sadnog materijala.

U narednih nekoliko meseci pripremiće strateško planiranje razvoja lanca vrednosti do 2025 godine i detaljan operativni trogodišnji plan rada. U narednim fazama osim proširenja proizvodnje preko kooperanata, razvoja sadnog materijala i otkupa, planirano je do 2025 godine i izgradnja pogona za preradu i pakovanje poluproizvoda.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović obraćajući se poljoprivrednicima je istakao da danas imamo dve važne poruke. „Prvo nije tačno da će Ferero prestati sa proizvodnjom i otkupom, a to je dokaz 600 ha zasada i 190 kooperanata. Drugo, je ulazak u drugu fazu a to je izgradnja pogona za preradu. Ovo je proizvodnja koja se strateški dugo planira jer lešnik je biljka koja živi i rađa preko 60 godina. Ovo je mlada poljoprivredna proizvodnja u Srbiji, koja zahteva ne toliko velika ulaganja a prihodi su izuzetno veliki koji dolaze nakon tri do četiri godine, istakao je ministar Nedimović i naglasio da ono što je najznačajnije „ Nema limita u pogledu proizvodnje lešnika, ne može doći do zasićenja svetskog tržišta, jer toliko lešnika fali u decenijama koji dolaze ispred nas da jednostavno ne možemo doći u situaciju kao sa malinom ili nekom drugom poljoprivrednom proizvodnjom da za par godina dođe do plafona. Toga ovde nema, tih izazova nema“, rekao je Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Prilikom današnjeg boravka u Aleksa Šantiću.

Objavljeno u Somborske vesti

Rodilo je toliko da preliva. Preliva u prikolicama, čardacima i skladištima. Dragan Dušanić poljoprivrednik iz salaša Bukovac kaže da ovako dobru godinu za proizvodnju kukuruza ne pamti.

"Ja verujem da je ovo jednom u nekoliko decenija. Prinosi se kreću od osam do 14 tona suvog zrna po hektaru. Sama žetva krenula je vrlo rano zbog sušnog perioda koji je doneo niske vlage ranih hibrida", kaže Dušanić.

Berba kukuruza u atarima Sombora je završena i sada na njivama samo kombajni koji vrše kukuruz.

"Zavisno od hibrida i grupe zrenja, ali u proseku vlaga se kreće od 13 do 16 posto. Kukuruz se u silosima i podnim skladištima može čuvati i sa 16 odsto vlage ", kaže Dušanić.

I dok poljoprivrednici mogu biti zadovoljni rodom, cena im kvari računicu.

"Trenutna cena na dva otkupna mesta na kojima mi prodajemo je 14 dinara sa PDV-om", navodi Dušanić

"Cena je zaista mala. Ako bi se gledao realno cena bi trebala biti 16,17 dinara", smatra Stipan Hornjak, poljoprivrednik iz salaša Gradina.

"Bilo je najava da će kukuruz biti i 16 dinara, ali par dana pred žetvu cena je pala i mislim da cena neće ići gore jer kukuruza ima dosta. Cena je nestabilna sve zavisi da li će krenuti izvoz. Ako ne bude krenuo izvoz cena će ići još dole, ali mi na to ne možemo uticati. Mislim da je idealno vreme za prodaju kukuruza baš sada", naglašava Dušanić i dodaje da troškovi skladištenje neće biti u kilogramima već u dinarima.

Ratari koji ovih dana vrše kukuruz u somborskim atarima, kažu imaju problem sa skladištenjem, jer je većina skladišta puna. Oni koji nemaju svoja skladišta za zrno zato žetvu odlažu dok kukuruz ne bude mogao biti primljen kod skladištara.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Republički zavod za statistiku (RZS) u ponedeljak 1. oktobra počeće anketiranje 120.000 poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji.

Anketu o strukturi poljoprivrednih gazdinstava u našoj zemlji obavljaće 536 anketara do 30. novembra ove godine.

Anketa, kažu u RZS, predstavlja važno strukturno istraživanje u sistemu statistike poljoprivrede, čijom se realizacijom omogućava nastavak praćenja strukturnih promena u poljoprivredi i održavanje (ažuriranje) baze podataka.

Popis poljoprivrede u Srbiji sproveden je 2012. godine, posle više od 50 godina i to je, kažu u RZS, bila osnova za dobijanje sveobuhvatnog pregleda strukturnih karakteristika nacionalne poljoprivrede.

Na taj način dobijena je baza statističkih podataka potrebnih za razvoj nacionalne agrarne politike, izrađena je međunarodno uporediva baza podataka i formiran je statistički Registar poljoprivrednih gazdinstava koji obezbeđuje okvir za poljoprivredna istraživanja na uzorku.

U skladu sa standardima EU, popis poljoprivrede se sprovodi svake 10. godine (naredni popis planiran je 2021. godinu), a između dva popisa, u trogodišnjoj periodici, sprovodi se Anketa o strukturi poljoprivrednih gazdinstava.

U Republičkom zavodu kažu da će tačnost odgovora dobijenih u Anketi doprineti sticanju saznanja u vezi sa realnim stanjem u poljoprivredi Srbije.

To je, ističu, od posebnog značaja za sve buduće korisnike ovih podataka, a posebno za one koji daju podatke jer će moći da bolje planiraju poljoprivrednu proizvodnju, da se prijavljuju kod nacionalnih i evropskih fondova za podršku u poljoprivredi.

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Poljoprivrednici koji su počeli žetvu i berbu jesenjih ratarskih kultura zadovoljni su prinosom, ali kažu cene su takve da ni ovako dobra godina neće doneti zaradu proizvođačima.

Oni koji nisu zadovoljni proizvodnjom su povrtari, jer je za veliki deo povrtarskih kultura ovo bila loša godina, rečeno je na Danu polja jesenjih kultura Poljoprivredne stručne službe Sombor.

Vremenski uslovi ove godine bili su idelani za proizvodnju jesenjih ratarskih kulture. Rod će biti dobar, ali ratari kažu sve je to džabe jer ono što je rodilo neće biti plaćeno.

"Tona suncokreta vredi kao bure nafte. Na to se nema šta kazati. Ko tu uzima zaradu? Ovo ne vodi nikuda. Repromaterijal nismo dobili džabe, uložili smo u proizvodnju i na kraju ovakve cene soje i suncokreta. Po meni soju i suncokret treba sejati samo ako proizvodnja bude ugovarana sa cenom na početku setve kao što se to kod šećerne repe", kaže poljoprivrednik Slobodan Lazić iz Sombora.

"Rodilo je više nego obično. Može se kazati rekordna godina. Soja je dobra, kukuruz dobro izgleda, ali kada pomislim na cene muka mi je", kaže Gaša Firanj, poljoprivrednik iz Nenadića.

Žetva i berba počele su nekoliko nedelja ranije, pa se ovih dana već bere i kukuruz.

"Rodiće 70,80 metara, to je dobro. Govore o ceni od 15,16 dinara za kilogram. To je mala cena, pa ću kukuruz staviti na čuvanje i čekati povoljniju cenu", kaže Lazar Stojšić, poljoprivrednik iz Stapara.

"Kukuruz u Somboru deluje savršeno, bolesti nema i ova godina za kukuruz bi trebala da bude idealna", kaže dr Aleksandra Nastasić, Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.

Međutim većini povrtarskih kultura ova godina nije odgovarala. Smanjen je prinos graška, luka, lubenica i dinja, ali ima i povrća koje će dati dobar rod.

"Dobri rezultati su u proizvodnji kupusnjača, u proizvodnji paprike i paradajza", kaže prof. dr Žarko Ilin, Poljoprivredni fakultet Novi Sad.

Ovu godinu obeležila je velika količina padavina. Za osam meseci palo je oko 480 litara kiše, što je skoro godišnji proseka padavina.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Zbog učestalih uzurpacija atarskih puteva koji su u javnoj svojini grada Sombora, lokalna samouprava je u skladu sa Odlukom o zaštiti poljoprivrednog zemljišta, useva i zasada, poljskih puteva i kanala od poljske štete, odlučila da stane na put ovoj pojavi i izdala je naloge za omeđavanje uzurpiranih – odoranih atarskih puteva.

Odeljenje za poljoprivredu i zaštitu životne sredine sa ovim aktivnostima krenulo je 2017 godine u novembru mesecu i do sada je izvršeno kolčenje-omeđavanje jednog atarskog-poljskog puta u k.o. Aleksa Šantić, jednog atarskog-poljskog puta u k.o. Riđica i atarskog puta u k.o. Rastina, a danas (27. Jula) pristupilo se omeđavanju atarskog puta u k.o. Bački Breg, s tim da je prema uzurpatorima postupljeno u skladu sa propisima.

Omeđavanju puta u k.o. Bački Breg prisustvovao je Darko Radulović član Gradskog veća za oblast poljoprivrede, koji je istakao da se sa uvođenjem reda u korišćenje javne svojine grada Sombora nastavlja i da Odeljenje za poljoprivredu priprema omeđavanje atarskih puteva i u drugim seoskim mesnim zajednicama.

Pre izdavanja naloga za kolčenje atarskog puta na terenu, kao i do sada, o istom će se obavestiti mesna zajednica na čijoj teritoriji se nalazi predmetni put, radi upoznavanja građana o danu i vremenu kolčenja konkretnog atarskog puta, rekao je Radulović i upozorio zakupce državnog poljoprivrednog zemljišta kao i vlasnike katastarskih parcela koje se međe sa atarskim putevima da prestanu sa daljom uzurpacijom poljskih puteva. U suprotnom, Odeljenje za poljoprivredu će postupiti u skladu sa Odlukom o zaštiti poljoprivrednog zemljišta, useva i zasada, poljskih puteva i kanala od poljske štete i podneti prekršajnu prijavu protiv lica koje uzurpira poljski put.

Objavljeno u Somborske vesti

Obilne padavine uticale su na to da u Zapadnobačkom okrugu do sada bude požnjeveno svega 50 odsto zasejanih površina. Kišu su dobro podnele povrtarske kulture, ali stručnjaci savetuju kontrolu povrtnjaka.

Na teritoriji Sombora, Apatin i Odžaka pod pšenicom je oko 33 hiljade hektara. I dok je ječam skinut sa većine od 4.110 hektara, žetva pšenice se odvija u etapama i kako ratari kažu na parče, obilne i česte padavine teraju kombajne iz njiva.

Robert Bujak iz Kupusine je sa svojim kombajnom je do sada više kod kuće nego na njivi.

"Ove godine možemo da kažemo da je jako lepo na vreme počela žetva i jako lepo dinamično išlo. Mislili smo da ćemo berzo završiti ovogodišnju žetvu. Međutim došlo je do toga da jako puno kiše smo dobili, što za sve ostale kulture bilo je jako dobro, za soju uza kukuruz i za suncokret isto je jako dobro došla kiša. Jedino za pšenicu za žito nije bilo dobro", kaže Bujak.

Prinosi od 8 do 10 tona po hektaru zabeleženi proteklih godina, u ovogodišnjoj žetvi neće biti ostvareni, jer je kiša pokvarila posao ratarima.

"Usevi su polegli na većini parcela, što znatno otežava žetvu. Došlo je kod useva koji su imali 13, 14 posto vlage, došlo je do povećanja vlage. Svaki naredni pokušaj žetve donosio je niži hektolitar. Dolazilo je do jednog ispiranja kvaliteta, sa svakom narednom žetvo, Isto tako na pojedinim parcelama već je prisutan i korov i sve ovo ukazuje da će prinos svakako biti niži od prošlogodišnjeg. A za sada na 50 odsto požnjevenih površina, prinos je na nivou od šest tona po hektaru", kaže Jelena Ivan.

Obilne padavine dobro su podnele povrtarske kulture, pa je na oglednim poljima Stručne službe u Somboru stanje izuzetno. Stručnjaci ipak upozoravaju da je važna primena agrotehnike kako bi na kraju ostvarili dobar rod.

"Ono što je sada proizvođačima važno u intenzivnom rastu i plodonošenju, jeste da usklade režim navodnjavanja, jer poslednjih dana imali smo značajne količine padavina, što svakako je dobro došlo biljkama. Režim navodnjavanja prilagoditi potrebama biljke, tipu zemljišta i ono što je u intenzivnoj povrtarskoj proizvodnji je redovna prihrana uz navodnjavanje. I tu apelujemo cele godine proizvođačima da je važno primenjivati đubrivo u prihrani isključivo na osnovu rezultata agrohemijske analize", kaže Olivera Sekulić.

Ono što osim kiše nije išlo na ruku ratarima je svakako i niska cena pšenice. Kažu o tome više ne vredi ni pričati, jer višegodišnja niska cena od 15 do 19 dinara ne pokriva ni troškove i obezbeđuje samo zaradu nakupcima. Ovde je naviše seju zbog stočne hrane i plodoreda.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 28 jun 2018 00:00

Rod će biti dobar uprkos kiši i gradu

Vremenske nepogode u početku godine i kišovita druga polovina juna, mogli bi da poremete očekivanja da će ovogodišnji rast BDP-a, koji inače u velikoj meri zavisi od agrara, da se zadrži na nivou od 4,6 odsto koliko je ostvareno u prvom kvartalu.

Ipak, stručnjaci su oprezni sa prognozama, i kada su očekivanja o velikom rastu u pitanju, i kad se prognozira loš rezultat u poljoprivredi.

Činjenica je da agrar u BDP-u učestvuje sa 20 do 23 odsto, ako se uračuna i na to naslonjena prerađivačka industrija, udeo dostiže i preko 40 odsto, kao i da je prošlogodišnja razočaravajuća stopa rasta bila najviše posledica pada proizvodnje u agraru. Tako su oči analitičara i dalje uprte u nebo, a ono je poslednjih nedelja više crno no sunčano. Da li će to da umanji rod, još je rano proceniti, kažu stručnjaci.

– Bilo bi dobro da ovogodišnji rod neutrališe prošlogodišnji minus od 14,8 odsto i da na to dodamo 1,5 do dva odsto rasta. Moje procene govore da je to moguće, ali za sigurniju prognozu je još suviše rano. Kulture koje su do sada već stigle, poput prvog voća, pšenice i uljane repice, ukazuju da će rod biti zbog kiša nešto slabiji, ali opet iznad onoga od lane. Međutim, glavne kulture koje nose poljoprivredu stižu tek u drugoj polovini ove godine, pa se pre avgusta neće znati ni preciznije prognoze. Tačno je da usevi za sada baš dobro izgledaju, da površine pod zasadima obećavaju, kukuruz koji nosi 17 do 22 odsto agrara, izgleda fantastično, samo je pitanje da li će tako ostati do berbe. To se odnosi i na soju, šećernu repu, suncokret i kasno voće – kaže za Danas agroekonomista Milan Prostran.

On naglašava da će poljoprivreda uvek zavisiti od vremenskih prilika, posebno kada su veliki posedi u pitanju kao i da sve surovije klimatske promene, do skoro nepriznate, treba shvatiti ozbiljnije.

– Seljake treba ohrabriti da ne posustaju, ponuditi im bolje uslove osiguranja, onakve kakve imaju u Evropskoj uniji gde je 90 odsto roda osigurano jer države pokrivaju u nekim slučajevima i do 90 odsto troškova osiguravajućih kuća. Kod nas je u sistemu osiguranja svega desetak odsto registrovanih domaćinstava kojima se iz budžeta subvencioniše oko 40 procenta troška – kaže Prostran i dodaje da još mnogo mera u agraru treba usvojiti kako bi se uslovi proizvodnje domaćih paora približili evropskim. Dodaje i da dosadašnja ulaganja ne garantuju sigurniju proizvodnju, jer su uglavnom kratkoročna, a efekti mogu da budu vidljivi jedino ako se strateški investira.

I profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić na nedavnom predstavljanju Kvartalnog monitora ocenio je da vremenske nepogode s početka ove godine neće bitno uticati na konačan skor ni u agraru ni na ukupan BDP.

– Rano je za procene, ali kada je prva polovina godine u pitanju, tačno je da su grad i kiše oštetile rod, ali je njihovo dejstvo bilo lokalno i uvek je manje nego kad je suša, koja pogađa daleko širu teritoriju. Dakle, tek ako očekivane padavine izostanu u julu ili avgustu, pogodiće jesenje kulture koje nose veći deo poljoprivredne proizvodnje i tada bi možda mogli da govorimo o smanjenju procenjenog rasta BDP, ali lično ne verujem da bi čak i u tom slučaju uticaj bio preveliki – kaže Arsić.

Izvor: danas.rs

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Članovi Gradskog veća Darko Radulović, za oblast poljoprivrede i Mirko Strigić, za oblast ruralnog razvoja, danas su prisustvovali žetvi pšenice sa parcele u KO Stanišić, koju je uzurpiralo nepoznato lice.

„Lokalna samouprava je dužna da zaštiti javnu svojinu i ovo je jedan od načina na koji to činimo, a ujedno sprovodimo i Zakon o poljoprivrednom zemljištu, kao i Odluku o skidanju useva sa poljoprivrednog zemljišta u javnoj svojini Republike, odnosno grada Sombora“, ističe Radulović.

Navedena parcela je njiva prve klase i površine je od 1,14 hektara.

Uzurpacija je ustanovljena na osnovu zapisnika Poljočuvarske službe, a potom i skice premeravanja koju je izvršila Geodetska kuća „Geomatika“ u Somboru, koja je ustanovila da je navedena parcela u javnoj svojini Republike Srbije.

Prethodne nedelje, 22. juna 2018. godine, pšenica je požnjevena sa dve parcele u KO Stapar, ukupne površine od 1,0276 hektara.

Objavljeno u Somborske vesti

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović uručio je u petak 25.05.2018 68 ugovora predstavnicima 41 lokalne samouprave, koje su ostvarile pravo po osnovu tri konkursa Pokrajinskog sekretarijata za polјoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, u vrednosti 932, 5 miliona dinara, od čega je Pokrajinska vlada izdvojila 300 miliona dinara.

Reč je o Konkursu za sufinansiranje uređenja atarskih puteva i otresišta, Konkursu za dodelu podsticajnih sredstava za realizaciju radova na uređenju kanalske mreže u funkciji odvodnjavanja polјoprivrednog zemlјišta i Konkursu za dodelu podsticajnih sredstava za uklanjanje divlјih deponija s polјoprivrednog zemlјišta, odnosno privođenje nameni polјoprivrednog zemlјišta.

Predsednik Mirović podsetio je da je Pokrajinska vlada od 2016. godine do danas u fokus stavila privredni i ekonomski razvoj i jedno od najvažnijih pitanja, kako je rekao, razvoj polјoprivrede.

„Naš budžet je od 2016. godine uvećan za osam milijardi dinara i taj iznos smo usmerili na velike razvojne projekte“, rekao je Mirović.

Jedan od strateških cilјeva Pokrajinske vlade, kako je naveo, jesu projekti na uređenju kanalske mreže, čijom se realizacijom stavraju uslovi za navodnjavanje i odvodnjavanje polјoprivrednog zemlјišta.

Realizacijom današnjih ugovora planirano je uređenje 1.510 kilometara kanalske mreže, 78 kilometara atarskih puteva i 3.615 metara uređenja otresišta.

Ukupna površina državnog polјoprivrednog zemlјišta koja će se privesti nameni nakon uklanjanja divlјih deponija po ovim ugovorima je 641.306m2.

Pokrajinski sekretar za polјoprivredu, vodoprivredu i šumarsto Vuk Radojević izjavio je da je jedan od najvažnijih prioriteta Pokrajinske vlade razvoj agrara, te da Pokrajinska vlada kroz konkretan agrarni budžet, koji, kako je istakao, nikada nije bio veći, pokazuje koliki značaj daje razvoju polјoprivrede.

Opština Apatin je na konkursima dobila dva ugovora: za atarske puteve i uređenje kanalske mreže. Ispred lokalne samouprave ih je potpisao pomoćnik predsednika opštine za polјoprivredu Đorđe Vignjević.

13039
Za atarske puteve od ukupnog iznosa 31.393.558,00 dinara, iz pokrajine je obezbeđeno 11.301.336,00 ili 36%, dok će opština za isti projekat izdvojiti preostala sredstva.

Za uređenje kanalske mreže, pokrajina je obezbedila 2.503.030,00 din, dok će opština učetvovati sa 7.016.922,00 din.

Izvor: Radio Apatin

Objavljeno u Apatin

Odeljenje za poljoprivredu i zaštitu životne sredine Gradske uprave grada Sombora najavilo je sprovođenje aktivnosti koje se odnose na očuvanje i prohodnost atarskih puteva, čiji je cilj da se „svakom građaninu omogući jednako pravo korišćenja i očuvanja poljskih puteva“.

U obaveštenju Odeljenja za poljoprivredu se navodi da su uzurpacije, odnosno odoravanja nekategorisanih atarskih puteva koji su u javnoj svojini grada Sombora, učestala, te mole zakupce državnog poljoprivrednog zemljišta kao i vlasnike katastarskih parcela koje se međe sa atarskim putevima da prestanu sa daljom uzurpacijom poljskih puteva.

U obaveštenju se navodi da će Odeljenje postupiti u skladu sa Odlukom o zaštiti poljoprivrednog zemljišta, useva i zasada, poljskih puteva i kanala od poljske štete i podneti prekršajnu prijavu protiv lica koje uzurpira poljski put.

Obaveštenje Odeljenja za poljoprivredu i zaštitu životne sredine dostupno je ovde.

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 12 april 2018 00:00

Vanredna kontrola uvoznika voća i povrća

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede izdalo je nalog inspekcijskim službama da se izvrši vanredna kontrola svih uvoznika voća i povrća u cilju otklanjanja i najmanjih nepravilnosti u pogledu deklarisanja proizvoda koji se uvoze u Srbiju, saopštilo je to ministarstvo.

Kako navode, cilj je i da se kroz intenziviranje kontrola spreči bilo kakav pokušaj uznemiravanja javnosti i građana u delu zdravstvene ispravnosti poljoprivrednih proizvoda na našem tržištu.

“Najvažnije pitanje je u apsolutnom smislu zdravstvena ispravnost hrane u našoj zemlji i zbog toga podsećamo još jednom da se pre odobravanja svakog uvoza vrše detaljne laboratorijske kontrole koje su i u slučaju aktuelnog pitanja u vezi deklarisanja paradajza pokazale da je reč o potpuno ispravnim proizvodima”, navode iz ministarstva.

Ipak, utvrđivanje odgovornosti za greške koje su načinjene u pogledu samog teksta deklaracije je predmet rada nadležnih službi MPŠV koje su u skladu sa zakonskim ovlašćenjima pokrenule postupke protiv odgovornih u procesu.

“U slučaju potvrđivanja odgovornosti svi prekršioci u lancu će, u skladu sa zakonskim ovlašćenima, biti najstrožije sankcionisani”, zaključuje se u saopštenju Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Mada se na području Zapadnobačkog okruga, kao izrazito poljoprivrednog kraja, tokom godine proda na hiljade tona herbicida, insekticida, fungicida i ostalih hemijskih preparata neophodnih modernom agraru, gotovo je nepoznata sudbina stotina tona ambalaže u kojoj su se ove potencijalno opasne i toksične materije nalazile do upotrebe.

Naime, mada godinama unazad provodi akciju sakupljanja iskorišćene ambalaže hemije potrebne poljoprivrednicima, u somborskoj Poljoprivrednoj stručnoj službi su zabrinuti zbog slabašnog odziva poljoprivrednika kada je u pitanju bezbedno rukovanje ovakvim otpadom.

Još 2013. godine je pokrenuta akcija besplatnog preuzimanja potencijalno opasne ambalaže i njenog bezbednog uništavanja, u saradnji sa Udruženjem SECPA, koje od 2010. godine u Srbiji čine vodeći svetski proizvođači sredstava za zaštitu bilja, ali do sada je na ovaj način prikupljeno svega 24 tone iskorišćene ambalaže, što je prema mišljenju stručnjaka premalo.

- Istina je da količina ambalaže koju prikupimo svake godine pomalo raste, ali to je još uvek daleko od onoga što bi se moralo učiniti po ovom pitanju - upozorava Zoran Stojšić, savetodavac Poljoprivredne stručne službe u Somboru, uz opasku da je prošle godine prikupljeno svega osam tona na području Sombora, Oyaka i Apatina.
- Ako uopšte to može da se kaže, najmanje loš rezultat je zabeležen u Doroslovu, ali imali smo primere velikih sela u kojima je bila dostavljena samo jedna najlonska kesa sa tek nekoliko plastičnih boca, ambalaže iskorišćenog herbicida.

Ambalaža mora biti triput isprana, potom osušena i odložena dok je ovlašćeni distributeri ne preuzmu, a potvrda koju poljoprivrednici dobiju biće im potrebna za konkurse i dokaz da se nisu ogrešili o životnu sredinu

Stojšić apeluje na poljoprivrednike da ozbiljno shvate učešće u akciji prikupljanja ambalaže pesticida od individualnih poljoprivrednih proizvođača. S druge strane, kompanije koje posluju u poljoprivredi imaju posebne ugovore o preuzimanju i uklanjanju ovakve vrste ambalaže.

Nakon preuzimanja ambalaže, najčešće u mesnim zajednicama u koje ih poljoprivrednici donose, ona se odvozi u Šabac, gde se dekontaminira na suvom ledu i zatim transportuje u reciklažni centar van zemlje, pošto naša zemlja trenutno nema takav centar, potvrđuje Stojšić. Po njegovim rečima ambalaža mora biti triput isprana, potom osušena i odložena dok je ovlašćeni distributeri ne preuzmu.

- Poljoprivrednici treba da čuvaju ambalažu dok ne počne akcija prikupljanja, koja će ove godine trajati od 11. do 15. juna, nakon čega će poljoprivrednici dobiti potvrde da su bezbedno postupali sa iskorišćenom ambalažom. Ova potvrda je važna ne samo zbog toga što će poljoprivrednicima biti potrebna za velik broj konkursa koji imaju veze sa resornim ministarstvom, već će biti obavezna i prilikom apliciranja na evropske IPARD fondove- upozorava Stojšić, naglašavajući da upravo ovom potvrdom poljoprivrednici dokazuju i poljoprivrednim inspektorima da se nisu ogrešili o ekologiju i životnu sredinu.

Izvor: Dnevnik

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 05 april 2018 00:00

U Somboru kasni setva na 65.000 hektara

Ovog proleća u Somboru će biti zasejano više od 65.000 hektara, najviše kukuruzom. Setva kasni, ali poljoprivrednici kažu da će uslovi za setvu biti dobri zbog dovoljno vlage u zemljištu.

Dragan Dušanić, poljoprivrednik iz salaša Bukovac prve tople dane bez padavina koristi za pripremu zemljišta za setvu. Kaže u ovo vreme prošle godine kukuruz je već bio posejan, ali ga to što će ove godine setva krenuti posle desetog aprila ne zabrinjava mnogo.

"Ovo će biti idealno, jer ima dovoljno vlage u zemljištu i sada je važno sačuvati je. Znači ne moramo da očekujemo neke veće padavine da bi bilo dovoljno kapilarne vlage za nicanje. Od pet do 10 centimetara treba da bude privi rastresiti sloj zemljišta, dublji slojevi treba da budu blago nabijeni da bi valaga ostajala gde jeste, a da ipak koren biljke može da prodre dole", kaže Dragan.

Zbog kašnjenja setve nije zabrinut ni Jovica Lazić, kaže moglo bi se reći da su ovo idealni uslovi za pripremu zemljišta i setvu.

"Kasniće setva oko sedam dana, a možda će ispati i bolje, jer prošle godine samo imali raniju setvu, ali je onda došlo zahlađenje sa padavinama pa su usevi stajali i nije nicanje bilo najbolje. Najvažnije je sada da otopli", kaže Jovica.

"Sa sejačicama ćemo u njive ući posle 13.,14. aprila, jer po prognozi temperature će ići gore tako da će posle desetog aprila temperatura zemljišta dostići optimum potreban za setvu, a to je oko 10 stepeni", kaže Dragan.

Do prvog maja setva će biti završena. Naši sagovornici kažu da je za dobar prinos važan preduslov dobra priprema zemljišta koju traže novi hibridi koji se sve više seju na našim njivama.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Obaveštavamo da će se u RPK Sombor 16. i 17.03.2018. godine održati obuka na temu jačanja kapaciteta zadruga i poljoprivrednih udruženja. Pozivamo sve zainteresovane da se prijave na mejl adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. (obuka će se održati kada se oformi grupa)

Prioritetne tematske oblasti u okviru trening programa su:

Pristup tržištu, trendovi, potražnja i karakteristike glavnih izvoznih proizvoda Srbije
Izvori finansiranja
Koncept konkurentnosti
Trendovi specifičnih sektora polјoprivrede
Kvalitet i dodavanje vrednosti
Zakon o organizaciji zajedničkog tržišta
Zadruge i udruženja polјoprivrednika
Jačanje kapaciteta rukovodilaca zadruga i udruženja (pregovaračke veštine, timski rad, strateško planiranje, donošenje odluka i praćenje njihovog sprovođenja).
Polјoprivredna mehanizacija
Održiva polјoprivreda

Opšti uslovi učešća: učesnici treninga mogu biti predstavnici zadruga i udruženja polјoprivrednih proizvođača registrovanih na području Republike Srbije.Trening program je deo aktivnosti u okviru projekta „Pomoć za trgovinu – podrška razvoju proizvodnih kapaciteta agroindustrijskog sektora u Srbiji“ koji finansira Vlada Ruske Federacije, a koji implementira Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP). Sprovođenjetrening programa je planirano u perioduapril– jun 2018. godine.

Prijavlјivanje na konkurs: Prijave za učešće u ovom trening programu možete poslati na e-mail:Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. najkasnije do 13.aprila 2018.godine.

Trening program će se održati 16. i 17. aprila 2018.godine (dvodnevni trening) u prostorijama Regionalne Privredne Komore Sombor, Venac Stepe Stepanovića 30 i za izabrane kandidate će biti besplatan.

Objavljeno u Somborske vesti

Povrtarski proizvod kornišon kod nas je malo zastupljen, a veoma tražen i solidno plaćen, naročito kada je plasman, uglavnom na strano tržište, zagarantovan, a uloženi novac se trostruko vrati.

Proizvodnja industrijskih krastavčića u Srbiji je doskora bila nesiguran posao zbog varljive cene i nestabilnog tržišta, pa je njihov uzgoj u Srbiji zanemarljiv. U poslednjih par godina, ipak, stvari se menjaju zahvaljujući kompanijama iz Nemačke, koje u Srbiji traže sirovinu. Jedna takva, "Karl Kuehne", koja je u Kozarskoj Dubici pre četiri godine počela otkup, a prošle godine i u Sremskoj Mitrovici, traži u užičkom kraju poljoprivrednike koji bi proizvodili kornišone za njene potrebe i u slučaju da nađe potreban broj kooperanata, najavljeno je, u Užicu će otvoriti i otkupni centar. S istim planom ova kompanija se predstavila i u Crvenki, Pančevu i Čačku.

Nemci u Užicu traže bazu proizvođača koji će zbirno imati najmanje dva hektara pod kornišonima, a za sve što se proizvede otkup je zagarantovan.

- Cela proizvodnja bi se slala u Nemačku, gde se radi konzerviranje, a zatim ide u prodaju širom Evrope. Zavisno od podneblja, rasađivanje kreće od 15. maja, kao što je u Sremskoj Mitrovici, a do kraja maja je, na primer, u Zlatiborskom okrugu. Za mesec dana ubiraju se prvi kornišoni - kaže Ljubodrag Pantelić, direktor Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Užice.

Početno ulaganje na 10 ari je 750 evra i ono podrazumeva sadni materijal, pesticide, žice za vezivanje, navodnjavanje, kolje.

- Procena je da na 10 ari prinos bude šest i po tona, moguće i sedam–osam tona, a zarada je između 2.000 do 2.400 evra. Cena je već ugovorena, i to za prvu klasu 65 evrocenti, za drugu 25, a za treću 7,5. PH vrednost zemljišta trebalo bi da bude od 5,8 do 7 – pojašnjava Pantelić.

Naruku ide i činjenica da zapadnjaci insistiraju na holandskoj sorti "kibrian rickvan", koja važi za jednu od boljih i koja je najzastupljenija kod nas.

Dobra okolnost za početnike u ovom poslu je što Nemci afirmišu takozvanu vertikalnu proizvodnju po sistemu špalira sličnom malini, koji ne zahteva dodatno angažovanje radne snage, već samo porodice, kojoj prihod od kornišona može biti solidna dopuna kućnog budžeta.

- Za one koji bi ovo radili kao porodični posao nisu preporučljive velike površine jer iziskuju radnike, samim tim i veće troškove. Ako se proizvodnja svede na manje zasade koje mogu da oberu članovi domaćinstva, tu zarada može biti više nego zadovoljavajuća - objašnjava Milenko Jovanović, jedan od najvećih proizvođača u šabačkom kraju za "Blic".

Masovnija proizvodnja u okolini Šapca počela je pre dve godine i trenutno se 50-ak gazdinstava bavi ovim.

- Potrebe za kornišonima su ogromne i sve što se proizvede se proda posrednicima koji rade za strane kompanije. Berba traje svakodnevno od polovine aprila do prvih jesenjih hladnih dana, potreban je svakodnevni rad, a po jednom dužnom metru špalira se proizvede do 18 kilograma. Kornišoni se raspoređuju u sedam klasa od koje su prve četiri profitabilne. U prvu, najprofitabilniju klasu spadaju krastavčići dužine šest centimetara i zato je veoma bitno brati ih dok su te veličine i ne dozvoliti da prerastu - objašnjava Jovanović, ističući da kornišoni traže samo iole propustljivo zemljište.

Izvor: Blic

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
četvrtak, 15 mart 2018 00:00

Ambalaža truje njive

Kako zauzdati nepravilno odlaganje opasnih materija. Otpad od pesticida odložiti do sakupljanja 11. juna

KAKO zauzdati nepravilno odlaganje opasnih materija, to je pitanje koje svakog proleća muči stručnjake Poljoprivredno-stručne službe Sombor. Ambalaža od pesticida baca se po kanalima, putevima, ostavlja se na njivama, ali i zakopava u zemljište, gde ostaje dve-tri decenije, jer je upravo toliko vreme razlaganja ove opasne materije. To je slika bezmalo u celom Zapadnobačkom okrugu. Stručnjaci upozoravaju da neodgovorno ponašanje ugrožava zdravlje i životnu sredinu.

Procenjuje se, da se putem ostataka opasnih materija, u koje spadaju i pesticidi, u ambalaži koja se nepravilno odlaže, godišnje deponuju na tone pesticida.

- Zato konstantno obaveštavamo proizvođače i edukujemo ih kako da odlažu ambalažu do momenta sakupljanja - kaže Zoran Stojšić, savetodavac u PSS Sombor.

Udruženje inostranih proizvođača pesticida za zaštitu bilja SECPA pokrenulo je 2013. projekat u Srbiji koji je ovdašnja PSS prepoznala i uključila se u njegovu realizaciju.

- Reč je o akciji prikupljanja ambalaže od pesticida od individualnih poljoprivrednih proizvođača na području Sombora, Apatina i Odžaka. Poljoprivredna proizvodnja se ne može zamisliti bez primene pesticida, a njihova količina se svake godine povećava u cilju stabilnije proizvodnje. Međutim, kutije se ne smeju nekontrolisano bacati - upozorava Stojšić.

Ambalaža mora biti triput isprana, potom osušena i odložena dok je ovlašćeni distributeri ne preuzmu. Potom se ambalaža odvozi u Šabac, gde se dekontaminira na suvom ledu i zatim transportuje u reciklažni centar van zemlje, jer ga Srbija zasad nema. Poljoprivrednici treba da čuvaju ambalažu dok ne počne akcija prikupljanja, a ona će u Somboru trajati od 11. do 15. juna.

U TRI OPŠTINE 25 TONA

- KOLIČINA ambalaže se iz godine u godinu uvećava, pa je tako za pet godina na području Sombora, Apatina i Odžaka sakupljeno 25 tona ambalažnog otpada od sredstava za zaštitu bilja. To je svakako značajna brojka, ali manja od količine pesticida koji se upotrebe - zaključuje Stojšić.

Izvor. novosti.rs

Objavljeno u Somborske vesti
subota, 10 mart 2018 00:00

Pšenici pogoduje toplije vreme

Atila Konter poljoprivrednik iz Telečke jesenas je pšenicom zasejao oko 16 hektara. Posao je uradio u optimalnim rokovima, a i prihranu je uradio pre ovog snega i kiše i to nakon analize zemljišta.

"Analizu zemljišta radim dve godine i uglavnom se pridržavam preporuke stručnjaka. Neko prihranu uradi ranije, neko kasnije, ali ipak najveći uticaj ima vreme. Prvu prihranu uradio sam početkom februara, a drugu planiram krajem marta", kaže Atila.

Poljoprivrednici koji nisu uradili ni prvu prihranu pšenice moraće da sačekaju da se njive prosuše.

"Pojedini proizvođači su zvali da pitaju li mogu da urade prihranu kada su njive pod snegom. Naša preporuka je bila da se uradi prihrana, jer će se topljenjem snega azot lakše distribuirati do biljaka i u dublje slojeve zemljišta. Sada se u njive ne može, ali kada se pacele prosuše treba uraditi tu treću, poslednju, prihranu pšenice pre kreatanja same vegetacije", kaže savetodavac u PSS Sombor Olivera Sekulić.

Zemljište je toliko raskvašeno da poljoprivrednici procenjuju da u njive neće moći najmanje nedelju dana.

Stručnjaci preporučuju da se pre prihrane uradi analiza zemljišta N-min metodom koju radi Poljoprivredna stručna služba Sombor u saradnji sa Gradom Somborom i za poljoprivrednike je besplatna.

"Nakon odrađenih prvih analiza krajem januara i početkom februara ustanovljeno je da je najveća količina vlage u gornjem površinskom sloju, dok je sadržaj azota najveći bio u drugom sloju odnosno na dubini od 30 do 60 centimetara. Međutim, tokom februara meseca, zbog velikih količina padavina vlaga i azot su se spustila do trećeg sloja. Preporuka poljoprivrednicima je da prihranu urade što pre. Do 60 kilograma azota po hektaru vrši se prihrana u jednom navratu, od 60 do 120 kilograma po hektaru u dva navrata i eventulano preko 120 kilograma po hektaru u tri navrata", kaže Smiljka Mojsović, savetodavac u PSS Sombor.

Za prihranu, ali i rast i razvoj pšenice potrebno je sada sunčano i toplije vreme. Temepratura oko 15 stepeni i dani bez vetra.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Poljoprivrednici koji se bave organskim uzgojem su prvi put u Srbiji dobili mogućnost besplatnog korišćenja jedinstvenog softvera, što će im pomoći da modernizuju poslovanje i smanje administrativni teret koji pada na proizvođače u organskoj poljoprivredi.

Softver pod nazivom Agrolife, koji je razvila firma Greensoft, omogućava korisnicima unos podataka u digitalnu bazu i redovno digitalno ažuriranje, što smanjuje utrošak vremena i energije koji su do sada ulagali u vođenje zapisa i sastavljanje izveštaja za kontrolne organizacije i Ministarstvo poljoprivrede, navodi se u saopštenju Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ, koja je omogućila besplatno korišćenje softvera u Srbiji.

Takođe, poljoprivrednicima olakšava praćenje administrativnih aktivnosti i aktivnosti u polju, a smanjuje mogućnost grešaka.

Obuke proizvođača i kontrolnih organizacija za korišćenje ovog softvera počinju ovog meseca, a planirano je da do kraja godine do 70% organskih proizvođača u Srbiji pređe na ovakav način vođenja dokumenata.

Softver Agrolife, obezbeđen u okviru projekta Razvoj privatnog sektora u Srbiji (PSD), koji se sprovodi u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, potpuno besplatno sada mogu da koriste svi organski proizvođači, ovlašćene kontrolne organizacije (sertifikacione kuće), kao i Direkcija za nacionalne referentne laboratorije ispred Ministarstva poljoprivrede RS.

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U Srbiju konačno stižu novci iz fondova Evropske unije za nabavku nove opreme, mašina, mehanizacije i za kupovinu novih traktora. Konkursi traju do 26. februara tekuće godine, a svi zainteresovani poljoprivrednici sa teritorije opštine Apatin mogu da se obrate Lokalnoj akcionoj grupi ,,Dunavski biser'' za pomoć oko pripremanja dokumentacije i bilo kojih drugih nedoumica vezano za konkurse. Detaljnije o svemu ovome za 025info govori Renata Kuruc, koordinator LAG-a.

- 25. decembra 2017. godine raspisan je prvi konkurs za odobravanje zahteva za projekte finansirane iz IPARD podsticaja, a tiču se fizičkog opremanja poljoprivrednih gazdinstava, tj. opreme, mehanizacije, mašina. Odmah nakon toga, 04. januara ove godine, raspisan je i drugi konkurs, konkurs za nabavku novih traktora. Povrat novca od Evropske unije iznosi od 60 do 80 posto. Sredstva moraju da se obezbede pre same investicije, ali EU u veoma kratkom roku vraća ta sredstva. Investicije se odnose na sektor mesa, mleka, ali i na sektor voća i povrća, što je posebno interesantno našim sugrađanima, kao i na sektor ostalih useva, objašnjava Kuruc i dodaje da se podsticaji kreću od 5.000 do 700.000 evra.

Prema Renatinim rečima, kada je u pitanju sektor mesa i mleka, podsticaji mogu iznositi čak i do milion evra.

- Dokumentacija koja treba da se prikupi nije tako jednostavna, ali može da se prikupi, jer imamo duži rok za oba javna poziva, do 26. februara. Lokalna akciona grupa ,,Dunavski biser'' stoji na raspolaganju svim poljoprivrednim proizvođačima sa teritorije opštine Apatin. Sve smo već obavestili o konkursima, a sa svima kojima je to potrebno ćemo razgovarati i pomoći im oko prikupljanja dokumentacije, objasniti im šta su prihvatljivi troškovi, razrešiti nedoumice, poslati ih gde je potrebno i slično, rekla je Renata Kuruc.

Opširnije o konkursu za kupovinu traktora možete pročitati OVDE, a svi kojima je potrebna pomoć oko prijavljivanja mogu da se jave Lokalnoj akcionoj grupi ,,Dunavski biser'', koja se nalazi u zgradi SO Apatin, kancelarija broj 35.

Izvor: 025info

Objavljeno u Apatin

Udruženje građana Volonter je tokom oktobra meseca sproveo intezivne obuke za mlade poljoprivredne proizvođače i učenike iz srednje poljoprivredne škole iz Sombora.

Projekat pod nazivom „Ruralna inicijativa“ je imao za cilj da osposobi što veći broj mladih za bavljnje poljoprivrednom proizvodnjom, koja predstvalja veliki i neiskorišćen potencijal Sombora i okoline, kao i prelazak sa konvencionalne i intezivne poljoprivredne proizvodnje na plasteničku proizvodnju i usavršavanje znanja o razvoju novih standarda i tehnologija, poboljšanje kvaliteta proizvoda, informisanjem mladih poljoprivrednika o aktuelnim konkursima Evropske unije za poljoprivredna gazdinstva, kao i ostalim konkursima koje raspisuje Grad Sombor, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu i Ministarstvo poljoprivrede.

Osposobljavanje mladih se vršilo putem predavanja, radionica i treninga, učenjem iz stručnih litertatura, kao i pomoći prilikom pripreme za tržište (promocija proizvoda u medijima, na sajmovima...).

Projekat „Ruralna inicijativa“ finansira Pokrajinski Sekretarijat za sport i omladinu, po konkursu za realizaciju Akcionog plana politike za mlade u AP Vojvodini, a partneri na projektu su Srednja poljoprivredna škola i poljoprivredna stručna služba iz Sombora.

Objavljeno u Somborske vesti
Strana 1 od 8

Još vesti iz kategorije...

Top