Na 4. festivalu „Pozorišno proleće“ u Šapcu, nakon sedam dana ozbiljnih i raznovrsnih pozorišnih događaja, rukovodeći se kriterijumom kreativne minucioznosti u umetničkom radu, žiri u sastavu Karpo Godina (predsednik), Nikola Ristanovski i dr Petar Kaukov je jednoglasno odlučio da predstavi TARTIF, autorski projekat Igora Vuka Torbice po motivima originalne Molijerove drame (u koprodukciji Srpskog narodnog pozorišta i Narodnog pozorišta Sombor) pripadne šest nagrada.

•Nagrada za najbolju žensku ulogu pripala je Hani Selimović za ulogu Dorine.

•Nagrada za najbolju mušku ulogu pripala je Saši Torlakoviću za ulogu Tartifa.

•Nagrada za najbolju režiju pripala je Igoru Vuku Torbici.

•Nagrada za najbolju predstavu u celini.

•Nagrada za mladu glumicu Danici Grubački za ulogu Marijane.

•Nagrada kompozitoru Vladimiru Pejkoviću.

Objavljeno u Somborske vesti
ponedeljak, 01 april 2019 00:00

Kad bi Sombor bio Holivud - doček nagrađenih

U veoma ozbiljnoj i zavidnoj međunarodnoj konkurenciji, sa predstavom KAD BI SOMBOR BIO HOLIVUD, autorski projekat Kokana Mladenovića inspirisan dramom Radoslava Zlatana Dorića, Narodno pozorište Sombor osvojilo je četiri nagrade:

• Nagrada za najbolju mušku ulogu dodeljena je Marku Markoviću za ulogu Ernesta Bošnjaka.
• Nagrada za kostimografsko ostvarenje dodeljena je Tatjani Radišić.
• Nagrada za originalnu scensku muziku dodeljena je Ireni Popović Dragović.
• Nagrada za scenski pokret dodeljena je Andreji Kulešević.

U ponedeljak, 1. aprila, u 20.00h na Velikoj sceni biće upriličen doček za nagrađene koji će odigrati predstavu!

Karte za večerašnju predstavu iznose 200 dinara, popust od 50% odobrava se na predstave koje se odigravaju prvog radnog dana u mesecu.

Objavljeno u Somborske vesti

Štrajk glumačkog ansambla u Narodnom pozorištu u Somboru odložen je nakon sastanka zaposlenih sa čelnicima opštine.

Ovo je, kažu u ansamblu, samo prvi korak ka razrešenju situacije koja je nastala kada je na čelo pozicije postavljena glumica Vesna Paštrović, mimo konkursa. Ovaj potez osnivača - opštine naišao je na oštro negodovanje i najave štrajka upozorenja većine zaposlenih, koji dovode u pitanje kvalifikacije Paštrovićeve.

"Pregovarači su se saglasili da se u toku dana održi sednica Upravnog odbora Narodnog pozorišta Sombor na kojoj će biti doneta odluka o raspisivanju konkursa za izbor direktora Narodnog pozorišta", navode u gradskoj upravi Sombora, nakon sastanka.

O kandidatima za direktora somborskog pozorišta mišljenja će biti dužni da daju ne samo somborski ansambl, već i Savez dramskih umetnika Vojvodine i Udruženje dramskih umetnika Srbije.

Glumci su se, stoga, vratili na posao, ali nisu završili misiju - izbor kvalitetnog rukovodioca pozorišta, nakon isteka mandata dosadašnjeg upravnika Mihajla Nestorovića. On je, podsetimo, postao v.d. upravnika Pozorišta mladih u Novom Sadu.

Izvor: 021info

Objavljeno u Somborske vesti

Glumački ansambl Narodnog pozorišta Sombor saopštio je da je doneo opdluku da stupi u štrajk upozorenja, 28. marta od 11.55 do 12.55 časova.

Kako se navodi u saopštenju, Ansambl se na štajk odlučio usled imenovanja glumice Vesne Paštrović za v.d. direktora Narodnog pozrišta Sombor, što smatra potpuno neadekvatnim i nepromišljenim činom od strane Osnivača.

„Svi dopisi Osnivaču od strane zaposlenih u NP Sombor i glumačkog ansambla NP Sombor, upućeni pre samog imenovanja, nisu bili udostojeni odgovora. Iako zaposleni smatraju da su ispunjeni svi uslovi za stupanje i u generalni štrajk, imajuću u vidu prvenstveno interese publike, pribeglo se prvo štrajku upozorenja, u nadi da će svi zahtevi zaposlenih biti rešeni u navedenim rokovima“, navodi se u saopštenju.

Izvor: Danas

Objavljeno u Somborske vesti

Zaposleni Narodnog pozorišta Sombor održaće sutra sastanak kako bi se dogovorili šta će preduzeti zbog odluke grada da za vd direktora te kuće postavi glumicu iz Beograda Vesnu Paštrović, iako se ansambl tome protivi, izjavio je večeras glumac tog teatra Srđan Aleksić.

Aleksić je agenciji FoNet pred izvođenje predstave „Samoubica“ u Narodnom pozorištu u Beogradu, rekao da će se o daljim koracima zaposleni dogovoriti sutra, ali da im ne preostaje mnogo šta drugo, osim štrajka.

„Sutra ćemo napraviti sastanak svih zaposlenih, ali se nećemo libiti da i putem štrajka nekako izgladimo i ovu potpuno pogrešnu situaciju“, rekao je Aleksić.

On je kazao da smatraju da Paštrović osim formalnih kvalifikacija, odnosno završene Akademije, njen dosadašnji rad i karijera „ne preporučuju da stane na čelo složenog mehanizma kakav je Narodno pozorište Sombor“.

Aleksić je dodao da protiv nje nemaju lično ništa, ali da ansambl smatra ne ona neće moći na adekvatan način da odgovori poslu. On je rekao i da je 11. marta ansambl osnivaču (Gradu Somboru) uputio svoj predlog – projekt menadžerku pozorišta Bojanu Kovačević, koja se bavi međunarodnom saradnjom i da su sigurni da bi ona bila izglasana da je bilo konkursa.

Izvor: Danas

Objavljeno u Somborske vesti

Danas je u Velikoj sali zgrade Županije održana 32. sednica Skupštine grada Sombora. Odbornici su, prema sazivu koji su jednoglasno prihvatili, razmotrili i odlučili o osam pitanja iz delokruga rada Skupštine.

Većinom glasova usvojen je predlog Odluke o izradi plana detaljne regulacije bloka 81 u Somboru i predlog Odluke o izradi plana detaljne regulacije za proširenje kapaciteta postojeće deponije Rančevo – centar za tretman otpada. Osnovne namene u okviru predloga Odluke o izradi plana detaljne regulacije bloka 81 su sport i rekreacija, komercijalne i poslovne funkcije i uslužno, proizvodne i skladišne funkcije. Cilj predloga Odluke o izradi plana detaljne regulacije za proširenje kapaciteta postojeće deponije Rančevo je definisanje pravila građenja i uređenja kako bi se: unapredio rad postojeće deponije izgradnjom Centra za tretman otpada, obezbedilo istovremeno saniranje postojeće deponije i definisao prostor planirane regionalne deponije.

Na današnjoj 32. sednici odbornici Skupštine grada Sombora razmotrili su i većinom glasova usvojili izveštaje od radu i poslovanju javnih ustanova u oblasti društvenih delatnosti u 2018. godini sa finansijskim pokazateljima.

Usvojen je predlog Odluke o obrazovanju Saveta za migracije grada Sombora i predlog rešenja o obrazovanju Komisije za sprovođenje postupka javnog nadmetanja za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini za 2019. godini.

Odbornici su većinom glasova za vršioca dužnosti direktora Gradskog muzeja Sombor, umesto dosadašnjeg direktora Branislava Mašulovića koji je stekao uslov za odlazak u penziju, imenovali Petera Mrakovića, diplomiranog vajara iz Sombora.

Za vršioca dužnosti direktora Narodnog pozorišta Sombor imenovana je Vesna Paštrović na period do 6 meseci. Mihajlu Nestoroviću, dosadašnjem direktoru pozorišta, današnjim danom istekao je mandat.

Objavljeno u Somborske vesti

Glumački ansambl Narodnog pozorišta Sombor izrazio je protivljenje predlogu gradskih vlasti da za upravnika tog teatra bude imenovana glumica Vesna Paštrović i apelovao na nadležne da preispitaju tu odluku.

Prema navodima glumačkog ansambla somborskog teatra, i njih i širu teatarsku javnost veoma je iznenadila odluka Grada Sombora, kao osnivača te pozorišne kuće, da Vesna Paštrović bude imenovana za upravnika na narednoj sednici Skupštine grada Sombora, koja je zakazana za 25. mart.

“Iznenađenje je bilo vrlo neprijatno iz najmanje dva razloga. Odluka je doneta bez ikakvih konsultacija sa relevantnim ljudima iz kuće, onima sa kojima sutra direktor treba da sarađuje. Takođe, dosadašnje kvalifikacije i kredbilitet uvažene Vesne Paštrović ni najmanje je ne preporučuju za tu odgovornu i zahtevnu dužnost. Naprotiv! Dobro pozorište jeste i mesto eksperimenata, ali u dobrom pozorištu se jako dobro zna šta znači pogrešna podela, i koliko su i na kratke i na duge staze pogubne njene posledice”, naveo je glumački ansambl somborskog teatra u saopštenju.

Podsećajući da se Narodno pozorište Sombor svojim radom i ostvarenjima etabliralo kao jedno od najboljih u državi, te da je velike uspehe imalo i izvan granica, glumci tog teatra istakli su u saopštenju da iskustvo govori, kao i dramska literatura, da “onaj u čijim je rukama i nož i kolač (u ovom slučaju gradska vlast) ima svoje aršine i malo ili ni malo ne haje ni za logiku, ni za pravdu i nepravdu, ni za kvalitet, ni za suštinski interes toga o čemu odlučuje”.

Uprkos tome, glumački ansambl naveo je da se odlučio na obraćanje javnosti saopštenjem, između ostalog i zato da bi ostao trag da su odgovorno stali da sačuvaju i odbrane teatar koji su gradili duboko se oslanjajući na najbolje što su sazdali oni pre njih.

Navodeći i da “najljubaznije mole” gradske vlasti da još jednom preispitaju svoju odluku, glumački ansambl NP Sombor dodao je u saopštenju da je odlučio da se obrati javnosti i da bi – koliko je moguće – predupredio onu “kancerogenu situaciju koja nastaje u kući kad na njeno čelo dođe neadekvatan i neprihvaćen prvi čovek, usled čega nastaju podele za i protiv inicirane strahovima od onog za egzistenciju pa na dalje”.

“Ukratko, situacija u kojoj ono najgore lako isplivava iz ljudi i u kojoj je prva žrtva umetnost sama. Narodno pozorište Sombor nikada nije bilo samo posao, ono je bilo i ostalo život svih nas koji smo bili i ostali i radom i bićem vezanim za njega, te otuda, između ostalog, i pravo i obaveza da o njemu istinski brinemo. I po potrebi na glas razmišljamo”, naveo je glumački ansambl Narodnog pozorišta Sombor.

Na čelu somborskog teatra od 2014. godine je glumac Mihajlo Nestorović, koji je rođen 1966. godine u Požarevcu, a završio je glumu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Branka Pleše. Član je ansambla Narodnog pozorišta Sombor od 2001. godine.

Za sednicu Skupštine grada Sombora, zakazanu za 25. mart, predložen je dnevni red od osam tačaka, a poslednja se odnosi na imenovanja i izbore.

Izvor: Danas.rs

Objavljeno u Somborske vesti

Narodno pozorište Sombor 25. marta gostuje na sceni "Raša Plaović" Narodnog pozorišta u Beogradu sa dramom Nikolaja Erdmana "Samoubica" u režiji Milana Neškovića.
Komad je dramatizovala Maja Todorović, kompozitor je Irena Popović Dragović, scenograf Vesna Popović, a kostimograf Biljana Grgur.

"Iako je nastala 1928. godine, drama Samoubica na momente zvuči toliko savremeno, da je čak i strašno što posle 90 godina imamo iste probleme, strahove i nade", kaže dramaturškinja Todorović.

Ona konstatuje da su nezaposlenost, depresija, odsustvo empatije i egoističnost samo neke od stvari koje se nisu promenile od te 1928. do danas.

"Ali promenile su se okolnosti u pozorištu. Dok je izvođenje ove drame krajem 20-ih i početkom 30-ih bilo zabranjivano, jer su razni Staljinovi saradnici smatrali da je opasna po tadašnju vlast (iako je kritika upakovana u komediju), danas ceo politički nivo ove drame deluje potpuno bezazleno. Ne samo zato što se promenilo političko uređenje, nego i zato što su se u međuvremenu u pozorištu desile mnogo veće i oštrije kritike vlasti kroz sve moguće žanrove i stilove, a i pozorište je odavno prestalo da bude pretnja bilo čemu - pogotovo u našem društvu gde pozorišnu publiku čine ljudi koji već vrlo dobro znaju gde i kako žive", smatra Todorović.

Prema njenim rečima, ova drama nudi i drugi, intimni sloj koji je mnogo bliži nama danas i koji nas se i te kako tiče.

"U ovoj adaptaciji ta intimna priča izdvojena je u prvi plan i samim tim broj likova je značajno manji. Ovde je u fokusu priča o čoveku Semjonu koji je ostao bez posla, živi sa ženom Mašom i taštom Serafimom, a Maša je ta koja ih sve izdržava. Njemu je, kako i sam kaže, ideja samoubistva dala smisao životu. Zvuči paradoksalno, ali je zaista tako", objasnila je Todorović.

Njegova tragedija je što, dodaje dramaturškinja, bez obzira na to koliko je bedan i jadan njegov život, on ga obožava i želi da živi.

"U toj igri samoubice on postaje žrtva najrazličitijih lešinara, predstavnika različitih slojeva društva koji pokušavaju da iskoriste njegovo samoubistvo za svoje lične interese, ali, nesvesno on postaje i dželat svoje sopstvene porodice", kaže Maja Todorović.

U podeli su Branislav Jerković, Minja Peković, Ivana V. Jovanović, Srđan Aleksić, Marko Marković, Mihajlo Nestorović, Dragana Šuša, Pero Stojančević i muzičar Marko Janković.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Prvom takmičarskom predstavom niškog festivala Teatar na raskršću Kad bi Sombor bio holivud u režiji Kokana Mladenovića glumci Narodnog pozorišta iz Sombora na neobičan način dočarali su život, umetnički rad, ali i snove prvog jugoslovenskog sinaeste Ernesta Bošnjaka. Uigrani ansambl iz Sombora zaradio je desetominutni aplauz, koji je glumce čak dvaput vraćao na bis.

U predstavi Kad bi Sombor bio Holivud glumci se ne oslanjaju na tekst - jer teksta i nema - već isključivo na scenski izraz i pokret. Kroz ples i simuliranje pokreta sa starih filmskih traka na bajkovit način ispričan je život prvog jugoslovenskog sinaeste Ernesta Bošnjaka i njegovim nedosanjanim snovima o tome da od Sombora napravi Holivud.

Iako nema teksta, a tekst je najveći oslonac za pozorišnog glumca, ono što je hteo reditelj da pokaže komadom, jasno je i precizno.

Predstava o filmu; foto: Vanja KeserU ovoj svojevrsnoj posveti začecima filma na ovim prostorima, glumci se nalaze i sa ove i sa one strane filmskog platna, ali i u Bošnjakovoj glavi punoj vrcavih snova.

Radnju predstave sve vreme prati muzika sa klavira i violine, poput onih koje su svirane na projekcijama nemih filmova na početku 20. veka.

Skoro svaka scena ispraćena je aplauzom publike, da bi nakon pada zavese, taj aplauz prerastao u stajaće ovacije od čitavih 10 minuta. Glumci su se čak dvaput klanjali na bis.

Izvor: juznevesti.com

Objavljeno u Somborske vesti

U petak, 29. marta, u 20.00h na Velikoj sceni gostuje predstava Vladimira Đurđevića NE IGRAJ NA ENGLEZE, u režiji Bogdana Jankovića, koprodukcija Kulturnog centra Novi Sad i Teatra 34. Igraju: Branislav Jerković, Marko Marković i Ervin Hadžimurtezić.

PRIHOD OD PRODATIH ULAZNICA BIĆE UPLAĆEN U HUMANITARNE SVRHE.

Pozorišni komad “Ne igraj na Engleze” na veoma komičan i dinamičan način predstavlja vreme u kojem živimo i fenomen ljudi opsednutih sportskim kladionicama, u ovom slučaju klađenjem na fudbalske utakmice. Tri mladića sreću se u stanu jednog od njih gde započinju praćenje televizijskog prenosa fudbalskog meča na koji se sva trojica klade. Naši junaci planiraju da novcem od klađenja, nakon ove utakmice, reše zamršene živote, a samo jedan od njih može biti dobitnik. Napeto iščekujući rezultat utakmice, dešavaju se mnogobrojni zapleti i sukobi, kroz koje se otkrivaju skriveni međusobni
odnosi trojice najboljih prijatelja.

Informacija i prodaja ulaznica na 025/436373 i 062/248020

Objavljeno u Somborske vesti

petak, 1. 20.00
Ken Ludvig TENOR NA ZAJAM režija: Olja Đorđević
Velika scena


subota, 2. 20.30
Tom Kempinski DUET ZA SOLISTU režija: Nataša Radulović
Studio 99


utorak, 5. 20.00
Nikolaj Koljada KOKOŠKA režija: Žanko Tomić
Narodno pozorište • Narodno kazalište • Népszínház Subotica • gostovanje


sreda, 6. 20.00
TARTIF autorski projekat Igora Vuka Torbice po motivima originalne Molijerove drame
u koprodukciji Srpskog narodnog pozorišta Novi Sad i Narodnog pozorišta Sombor
Velika scena


četvrtak, 7. 20.00
Martin Mekdona JASTUČKO režija: Ninoslav Đorđević
Velika scena


petak, 8. 20.00
KAD BI SOMBOR BIO HOLIVUD autorski projekat Kokana Mladenovića inspirisan dramom Radoslava Zlatana Dorića
Velika scena


subota, 9. 20.00
Nikolaj Erdman SAMOUBICA režija: Milan Nešković
Velika scena


četvrtak, 14. 20.00
Branislav Nušić SUMNJIVO LICE režija: Jagoš Marković
Velika scena


petak, 15. 20.00
DOK ČEKAMO GODOA po motivima drame Semjuela Beketa „Čekajući Godoa“ režija: Vukašin Ranđelović
Akademija umetnosti Novi Sad i udruženje „Otelotvorenje“, Novi Sad • gostovanje
Velika scena


subota, 16. 20.00
10. Dečji muzički festival ŠARENI VOKALI
12.00 Svečano otvaranje
19.00 Svečano zatvaranje
Velika scena


utorak, 19. 20.00
Ken Ludvig TENOR NA ZAJAM režija: Olja Đorđević
Velika scena


sreda, 20. 20.00
Ljubomir Simović ČUDO U ŠARGANU režija: Marko Torlaković
Velika scena


petak, 22. 20.00
Nebojša Romčević ANĐELKA u predstavi ŠTA ME SNAĐE režija: Branko Đurić Đuro • gostovanje
Velika scena


subota, 23. 20.30
Tom Kempinski DUET ZA SOLISTU režija: Nataša Radulović
Studio 99


utorak, 26. 20.00
TARTIF autorski projekat Igora Vuka Torbice po motivima originalne Molijerove drame
u koprodukciji Srpskog narodnog pozorišta Novi Sad i Narodnog pozorišta Sombor
Velika scena


sreda, 27. 19.00
Milivoje Mlađenović MRAZOVIĆ – didaktička antidrama režija: Milivoje Mlađenović
u koprodukciji Pedagoškog fakulteta Sombor i Narodnog pozorišta Sombor
Velika scena


petak, 29. 20.00
Vladimir Đurđević NE IGRAJ NA ENGLEZE režija: Bogdan Janković • gostovanje
Velika scena


subota, 30. 20.30
Igor Bauersima NORVEŠKA DANAS režija: Ninoslav Đorđević premijera
Studio 99

Objavljeno u Somborske vesti

Dan grada Sombora, 17. februar, obeležen je nizom manifestacija, a centralni događaj, svečana akademija u Narodnom pozorištu, bio je prilika za podsećanje na dešavanja u proteklih 270 godina od sticanja statusa slobodnog kraljevskog grada, ali i prilika da se pojedincima i organizacijama koje doprinose promociji Sombora uruče zahvalnice, a najistaknutijem Somborcu u 2018. godini uruči Povelja grada Sombora. Bio je to i povod za susret sa delegacijama prijateljskih i bratskih gradova: Kišpešte, Baje, Višegrada, Pirota, Zvečana, Pljevlja, Mojkovca, Novog Pazara, Belog Manastira, Subotice, Novog Sada, Odžaka, Kule, Apatina …

Obraćajući se prisutnima gradonačelnica Dušanka Golubović je o Somboru govorila kao o gradu u kojem je su rođene i stvarale velike ličnosti, o Somboru koji predstavlja dom za više od dvadeset različitih nacija, različitih kultura, religija, običaja, gradu u kojem se prepliću prošlost, sadašnjost i budućnost.

„U godini za nama Sombor je obeležio čitav niz jubileja i značajnih datuma od 240 godina od osnivanja Norme Avrama Mrazovića, 120 godina od rođenja čuvenog slikara Milana Konjovića, 100 godina prisajedinjenja Sombora Srbiji ali i Dan oslobođenja Sombora u drugom Svetskom ratu, Batinsku bitku i brojni drugi značajni datumi.

Tokom prošle godine održali smo niz, sada već tradicionalnih, manifestacija poput SOMUS-a, Pozorišnog maratona, Art okupacije, Terminala, Likovne jeseni… po prvi put smo organizovali filmski festival.

Grad Sombor takođe slovi i za grad obrazovanja. U želji da ga takvim i očuvamo, tokom prošle godine ulagali smo u škole, obnavljali ih i opremali, proširili smo i dve vaspitne grupe unutar predškolske ustanove i započeli sa sufinansiranjem privatnih vrtića. Ono sa čime se najviše ponosimo jeste što smo uspeli da otvorimo novo informatičko odeljenje u somborskoj Gimnaziji. U želji da Sombor ostane centar visokog obrazovanja pružili smo punu podršku opstanku Pedagoškog fakulteta ali svakako nastojimo u nameri da broj visokoškolskih ustanova u gradu bude i veći.

2018. godinu završili smo osnivanjem Centra za stručno usavršavanje u obrazovanju koji će imati sedište u zgradi Preparandije, koja je bila i ostaće zgrada namenjena obrazovanju.
U cilju očuvanja kvalitetne zdravstvene zaštite pružili smo podršku opstanku ambulanti u naseljenim mestima, kompletno smo obnovili ambulantu Doma zdravlja u Mirnoj ulici, ali smo radili i na jačanju kadrovskih kapaciteta u ovoj ustanovi. Godinu smo završili Planom javnog zdravlja za Sombor, koji je jedan od najbolje ocenjenih u Srbiji od strane Setske zdravstvene organizacije.

Tokom prošle godine započeli smo izgradnju zgrade za izbegla i socijalno ugrožena lica i završili projekat obnove zgrade Centra za socijalni rad. Proširili smo krug korisnika, ali i krug usluga koje se subvencionišu od strane grada kada su u pitanju komunalne usluge namenjene najranjivijim grupama stanovništva. Proširili smo i rad dnevnog boravka za lica sa smetnjama u razvoju i omogućili funkcionisanje tokom vikenda. U 2018. godini započeo je i dao izuzetne rezultate projekat „Inkluzivni džudo“.

U prošloj godini podržavali smo i žene kroz razne projekte, a nismo zanemarili ni najstarije sugrađane i zahvaljujući Udruženju penzionera u Somboru prošle godine je održan prvi „Sajam penzionera“.

U oblasti sporta finansirali smo sportske stipendije, ali smo vodili računa da imamo i besplatne programe kojima ćemo podići nivo rekreativnog bavljenja sportom. Istočna tribina gradskog stadiona dobila je svoju funkciju, a grad Sombor bio je domaćin brojnih takmičenja.

Za grad Sombor tokom prošle godine možemo da kažemo da ima i Evropsku budućnost zato što uspešno realizuje brojne Evropske projekte počevši od projekta „Visitus“, projekta „Sombor-Baja 2“, projekta socijalnog preduzetništva za žene u ruralnim područjima, projekta „Grinveja“ i „Evropskog Amazona“.

Realizovani su i brojni domaći programi. Infrastrukturno i komunalno opremanje kako Industrijske tako i poslovno stambene zone, izgradnja dovodnika vode, fabrike vode i crpne stanice zahvaljujući kojoj ćemo 4 nova naseljena mesta priključiti na adekvatan sistem vodosnabdevanja. Obnavljali smo puteve, otvarali kružne tokove, otvorili Turistički informativni centar.

Grad Sombor je tokom 2018. godine bio mesto i novih privatnih investicija poput Elektrane na biomasu, proširenja jednog domaćeg i otvaranje jednog stranog trgovinskog lanca, izgradnje jedne velike poliklinike, hotela, carinskog terminala i brojnih drugih privatnih investicija. Želja nam je da tako nastavimo i u 2019. godini da se u Somboru još više infrastrukturno ulaže, da se brojna kulturna dešavanja i dalje prepoznaju u odnosu na ostale, ali i da, svakako, damo jedan novi pečat pored onog što radimo primenom savremenih tehnologija, kreativnih industrija i svega onoga što grad Sombor može da učini gradom budućnosti.

Zato neka ovih 270 godina iza nas bude svedočanstvo kako se može biti i prepoznat i zanemaren, kako se može biti među prvima i među poslednjima, kako se može biti i pobednik i gubitnik ali zato treba da znamo da iza svakog poraza postoji šansa za novu pobedu. Da iza svake propuštene prilike stoji šansa za novi uspeh, i upravo zato svako od nas treba da postigne jednu pobedu više i jedan uspeh više u odnosu na prethodni, jer ćemo samo tako biti slobodni i osećaćemo se kraljevski u gradu koji je taj epitet u naslovu odavno zaslužio i opravdao“ istakla je gradonačelnica Dušanka Golubović u svom obraćanju i svim sugrađanima čestitala Dan grada.

POVELJA GRADA PROFESORU DUŠKU OBRADOVIĆU

Na svečanoj akademiji za istaknuti profesionalni angažman; afirmaciju i promociju Sombora i podizanje ugleda grada u zemlji i inostranstvu uručene su zahvalnice udruženjima UG „BUNJEVAČKO KOLO“ SOMBOR, UDRUŽENJU NEMACA „GERHARD“ SOMBOR, UG „URBANI ŠOKCI“ SOMBOR i MAĐARSKOJ GRAĐANSKOJ KASINI SOMBOR za doprinos očuvanju tradicije, negovanju duha zajedništva i multikulturalnosti i bogaćenju kulturne ponude grada.

NARODNOM POZORIŠTU SOMBOR za osvojenu nagradu na Festivalu mediteranskog teatra – Purgatorije 2018 za najbolju predstavu „Kad bi Sombor bio Holivud“
PREDUZEĆU „MOBILITY MGB“ DOO“ SOMBOR za društveno odgovorno poslovanje i inovativan pristup pružanju usluga socijalne zaštite najranjivijim kategorijama sugrađana
SAJONELI KRGA za doprinos realizaciji projekta „Inkluzivni džudo“ i uključivanja mladih i dece sa smetnjama u razvoju u sportske aktivnosti
KUD-u „Ravangrad“ Sombor za osvojenu Zlatnu plaketu na Pokrajinskoj smotri – starija grupa dece za koreografiju „Bunjevačke igre“ pod umetničkim rukovodstvom Ljiljane Šelember
KUD – u „Đurđevak“ Kljajićevo za osvojenu Srebrnu plaketu na Pokrajinskoj smotri – starija grupa dece za koreografiju „Igre iz Bele Palanke“ pod umetničkim rukovodstvom Ljiljane BjelivukMKPZ „STAPAR“ (Mesnoj kulturno-prosvetnoj zajednici) za osvojenu Srebrnu plaketu na Pokrajinskoj smotri – mlađa grupa dece za koreografiju „Igre iz Srema“ pod rukovodstvom Žarka Goretića
SOMBORSKOM PEVAČKOM DRUŠTVU za osvojeno drugo mesto mešovitih horova na 6. Međunarodnom muzičkom festivalu u Bratislavi pod upravom Milana Radišića
DAVIDU KECMANU DAKU za osvojenu književnu nagradu „Milovan Vidaković“ za najbolju priču po konkursu „Srpskih nedeljnih novina“ za 2018. godinu
SLUŽBI HITNE POMOĆI SOMBOR za ispoljenu posvećenost poslu i doprinos spasavanju ljudskih života
Dr STEVANU CVETIĆANINU za doprinos razvoju hirurgije i savremenih medicinskih metoda lečenja pacijenata u Opštoj bolnici „Dr Radivoj Simonović“ Sombor
Prof. Dr SAŠI BOŠNJAKU za izuzetno uspešno vrednovane i realizovane projekte iz sredstava predpristupnih fondova Evropske unije
IŠTVANU SILAĐIJU, SZILAGYI ISTVAN za izuzetan doprinos razvoju saradnje dva bratska grada Sombora i Kišpešte kroz projekat razmene učenika osnovnih škola „U znaku Evrope i sigurnosti“
Kapetanu policije JOSIPU KOBERSKOM za značajan doprinos rasvetljavanju najtežih krivična dela.
Povelja grada Sombora za dostignuća u 2018. godini i to u oblasti prosvete i razvoja školstva i unapređenje i zaštite životne sredine od značaja za grad Sombor, na predlog Gimnazije „Veljko Petrović“, dodeljena je Dušku Obradoviću, profesoru ove somborske školske ustanove.
Program Svečane akademije izveden je prema scenariju Milivoja Mladenovića, a u programu su učestvovali Mešoviti hor Somborskog pevačkog društva sa dirigentom Milanom Radišićem i glumci Biljana Keskenović, Marko Marković, Saša Torlaković i Lea Jevtić.
Svečanoj akademiji prisustvovali su i predstavnici bratskih gradova, opština Zapadnobačkog upravnog okruga, verskih zajednica, nacionalnih zajednica, policije, Vojske Srbije, sudova, tužilaštva, javnih komunalnih preduzeća, javnih ustanova, škola…

Objavljeno u Somborske vesti

Povodom Dana državnosti Republike Srbije i Dana Grada Sombora, u petak 15. februara u Narodnom pozorištu Sombor održan je muzičko-scenski program posvećen Srbiji u Prvom svetskom ratu.

Prvak beogradske opere Narodnog pozorišta Oliver Njego, glumac i upravnik Narodnog pozorišta Beograd Slobodan Ćustić, glumac Narodnog pozorišta Beograd Tihomir Arsić, glumac Narodnog pozorišta Beograd Lepomir Ivković, baletski umetnik Narodnog pozorišta Beograd Nebojša Stanković, prvakinja baleta Pozorišta na Terazijama Beograd Jelena Arsić, solista Orkestra garde Vojske Srbije major Ljuba Stoičić i drugi učesnici ovog programa su glasom, muzikom, pokretom i rečju podsetili na vreme kada je Srbija učestvovala u Prvom svetskom ratu.

Među somborskom publikom našli su se gradonačelnica Dušanka Golubović i gradski većnik za oblast kulture i obrazovanja Nemanja Sarač.

Objavljeno u Somborske vesti

Iz Narodnog pozorišta Sombor obaveštavaju publiku da će 28. februara u 20.00h umesto predstave Čarobnjak biti odigrana predstava Golubija vremena.

Ulaznice koje imate za predstavu Čarobnjak važe za Golubija vremena i ne moraju se menjati.

Informacije na brojeve telefona 025436373 i 062248020

Objavljeno u Somborske vesti

Klavirski koncert Jovane Kosanović, pod nazivom "SOMBORCI SVOME GRADU", održaće se u subotu, 16. februara, u Narodnom pozorištu Sombor, sa početkom u 19h.

Program:

J. S. Bah- Preludijum i fuga Es- Dur, 2. sveska, BWV 876
W. A. Mocart- Varijacije na temu Glukove arije “Unser dummer Pöbel meint”,G-Dur, K. 455
D. Radić-Tri prelida
F. Liszt- Transcendentalna etida br. 12“Mećava”

Pauza

L. V. Betoven- Sonata br. 30, E- Dur, op. 109
1.Vivace ma non troppo.Adagio espressivo
2. Prestissimo
3. Gesangvoll,mit innigster Empfindung. Andante molto cantabile ed espressivo

R. Šuman- Bečkikarneval op. 26
1. Allegro (Sehr Lebhaft)
2. Romanze (Ziemlich Langsam)
3. Scherzino
4. Intermezzo
5. Finale (Höchst Lebhaft)

Jovana Kosanović rođena je 14.11.1997. u Somboru. Osnovnu školu "Avram Mrazović" i Osnovnu muzičku školu "Petar Konjović" u klasi prof. Arlete Štrangarić-Šteta, završava u svom rodnom gradu 2012. godine. Četiri godine kasnije, u Beogradu završava Srednju muzičku školu "Vatroslav Lisinski", u klasi prof. Olge Bauer. Po završetku srednjošlolskog obrazovanja, upisuje osnovne studije na Univerzitetu za muziku i izvodjacke umetnosti u Gracu u klasi prof. Milane Chernyavske.

Od svoje sedme godine, kada počinje da svira klavir, do danas imala je preko 400 nastupa u zemlji (u Kolarčevoj zadužbini, SKC Beograda, Gradskoj kući Novog Sada i Sombora, Narodnom pozoristu Sombora, Karlovačkoj gimnaziji...) i inostranstvu (Nemačkoj, Italiji, Hrvatskoj, Poljskoj, Austriji, Kazahstanu, Makedoniji...). Nastupala je na fetivalima SOMUS, Kult, “30. Sommermusik im Oberen Nagoldtal”, BUNT, "Zlatno zvonce", a 2015. godine izabrana je da učestvuje na festivalu ruskog pijaniste Denisa Matsujeva "Astana Piano Passion" u Kazahstanu. Nastupala je pred kamerama televizijskih stanica RTS, RTV, ORF, Mezzo i Astana TV. Od svoje sedme godine, prvog takmicenja i osvojene prve nagrade sa maksimalnih 100 bodova, do danas je osvojila preko 30 nagrada na republičkim i međunarodnim takmičenjima, među kojima su: prve nagrade na Republičkom takmičenju učenika muzičkih i baletskih škola Srbije ( 2007, 2011, 2013, 2015), prvo mesto na Smotri talenata u Sremskim Karlovcima (2011, 2013), prva nagrada na Festivalu muzičkih škola Srbije (2009), druga nagrada na Međunarodnom pijanistickom takmičenju- Memorijalu “Isidor Bajic” u Novom Sadu (2016), prva nagrada na takmičenju "Josip Slavenski" (2012, 2014), druga nagrada na Međunarodnom pijanističkom takmičenju "Zlatko Grgošević" u Zagrebu (2014), te zvanja laureata na takmičenjima "Josif Marinković" (2008) i "Memorijal Dušan Protić" (2013, 2015), 2011. godine kao najmlađa takmičarka u kategoriji na Međunarodnom takmičenju "Roma 2011" (Rim, Italija) osvaja treću nagradu,treca nagrada na takmicenju “Livorno Young” u Italiji (2018), prva nagrada i zvanje laureata na Medjunarodnom takmicenju “Davorin Jenko” u Beogradu (2018)... 2015. godine pozvana je da kao jedna od dvadeset mladih pijanista iz celog sveta učestvuje na master klasu "San Daniele Piano Meeting" u Italiji, gde ima priliku da, pored rada sa vrsnim klavirskim pedagozima, nastupa u dvorcima Severne Italije. 2016. godine se u okviru medjunarodne klavirske skole CLAVIS pri Zagrebackoj akademiji usavrsava sa gostujucim prof. Grigori Gruzmanom. 2013. godine ima svoj orkestarski debi povodom jubileja škole "Vatroslav Lisinski" izvodivši Mocartov koncert br. 23 u A-duru u velikoj sali Kolarceve zaduzbine u Beogradu. Usavršavala se sa pedagozima: Grigory Gruzman, Natalia Trull, Milana Chernyavska, Aleksandar Madžar, Jacques Rouvier, Wolfgang Manz, Ninoslav Živković, Aquiles Delle Vigne, Boris Bloch, Sofya Gulyak,Uki Ovaskainen, Robert Levin itd.

Pored uspeha iz klavira, takmičila se na opštinskim, okružnim i republičkim takmičenjima iz srpskog, biologije, fizike, matematike i hemije osvojivši brojne nagrade. Dobitnica je Pohvale Vlade Autonomne pokrajine Vojvodine za postignute rezultate u oblasti muzike 2010. i 2011. godine, kao i Zahvalnice Opštine Čukarica za postignute rezultate na Republickom takmičenju 2013. i 2015. godine. Bila je stipendista Fonda "Dositeja" i dobitnica stipendije za posebno nadarene ucenike i studente Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Dobitnica je stipendije Univerziteta umetnosti u Gracu za postignute rezultate i ucesnik “Mentoring” projekta.

Objavljeno u Somborske vesti

Molijerova drama "Tartif" u režiji Igora Vuka Torbice premijerno će biti odigrana večeras od 20 sati na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Somboru.

Predstava je rađena u koprodukciji NP u Somboru i Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu te je premijera u potonjem pozorištu zakazana za utorak, 19. februara na Sceni "Pera Dobrinović". Autorski projekat Torbice u osnovi je zadržao strukturu i likove Molijerove komedije, ali je tekst novi, bitno osavremenjen, nastao tokom rada reditelja i glumaca.

Igor Vuk Torbica za "Blic" kaže da je u pitanju zapravo jedna kombinacija Molijerovog Tartifa i improvizacije na likove koje su odlučili da promene u nekim pogledima. Jednako tako i montiranje Molijerovog teksta u jednu misaono sličnu ali novu celinu činili su sve da postignu ono nužno za teatar, ovde i sada.

- Današnje vreme donelo je sa sobom i neke nove izazove, vera i religija nije ono čime nas Tartif drži poslušnima, on se koristi demagogijom, crpi iz naših slabosti, obležava nas krivicom, iskorišćava naše mane i tabue, kako bi nas ucenio da ne činimo ništa, da ostanemo u strogom okviru građanske poslušnosti, taj Tartif je svaki dan sa nama, u našim dnevnim i spavaćim sobama, sa nama za stolom dok ručamo, on je neizbežan i mi svi dobro znamo ko je on, makar i ne izgovarali njegovo ime naglas! Vreme je dakle Tartifu dodalo ne toliko jednostavan pristup temi i jednu gorku ozbiljnost posledica trpljenja Tartifa u našim životima - rekao nam je Torbica.

Imućni Orgon, glava kuće u ovom komadu, tipičan je predstavnik francuskog građanskog društva iz 17. veka, njegova kuća je središte događaja javnog života.

Koliko se i do koje mere nešto promenilo do danas? Torbica za svog Orgona kaže da je sveprisutan, muškarac u srednjim godinama, koji je izgubio vlastitu stabilnost i samopoštovanje.

- On zapomaže za svojim ugroženim patrijarhatom koji sam ne može da sprovede, pa onda bira da slepo veruje u simboličnu dominaciju vođe na kojeg je potrebno ugledati se. Zbog toga, spreman da zadovolji vođu, on njega stavlja ispred dece, žene, poziva, svih materijalnih dobara i zdrave logike odgovornog građanina. Zvuči poznato? - postavlja pitanje mladi reditelj.

Na opasku da možda nije imao problema kao Molijer koji je svog "Tartifa" jedva postavio na pozorišne daske, te je zabranjivan i cenzurisan, kao i da se nikad ne zna ko vodi u toj borbi umetnosti i cenzora, Torbica replicira:

- Ko kaže da nemam problema? Ko god da vodi, mi ćemo na kraju pobediti!

U predstavi igraju Saša Torlaković, Hana Selimović, Ninoslav Đorđević, Tijana Marković, Marko Marković, Biljana Keskenović, Danica Grubački, Marko Savić, Dušan Vukašinović, Nemanja Bakić, Milorad Kapor i Dragana Šuša. Scenograf predstave je Andreja Rondović, kostimograf Jelisaveta Tatić Čuturilo, a kompozitor Vladimir Pejković.

Izvor: Blic

Objavljeno u Somborske vesti

Posle praznične pauze, ove nedelje sa predstavama počinje i Narodno pozorište Sombor.

U petak i subotu će na Velikoj sceni pozorišta biti izvedene:

petak, 11. januar u 20 časova
Ken Ludvig TENOR NA ZAJAM režija: Olja Đorđević
Velika scena

subota, 12. januar u 20. časova
Martin Mekdona JASTUČKO režija: Ninoslav Đorđević

Karte za predstave se mogu kupiti na biletarnici pozorišta.

Radno vreme:

Radnim danom: od 10 do 14 i od 18 do 20 časova
Subotom: od 10 do 13 i od 18 do 20 časova

Telefoni: 025/436 373, 062/24 80 20

Objavljeno u Somborske vesti

Prva premijera u sezoni 2018/2019. godine biće predstava za decu po tekstu Miodraga Milovanova KONJSKI ZUBIĆ U NAŠEGA CARA u režiji Đurđe Tešić. Scenograf predstave je Erika Vujić, a kostimograf Biljana Grgur. Premijera je zakazana za subotu, 15. decembra, na Velikoj sceni sa početkom u 11 časova.

U predstavi igraju Sofija Mijatović, Srđan Aleksić, Aleksandar Ristoski i Lea Jevtić.

Objavljeno u Somborske vesti

četvrtak, 6. 20.00
Ken Ludvig TENOR NA ZAJAM režija: Olja Đorđević
Velika scena


petak, 7. 20.00
Ljubomir Simović ČUDO U ŠARGANU režija: Marko Torlaković
Velika scena


subota, 8. 20.00
KAD BI SOMBOR BIO HOLIVUD autorski projekat Kokana Mladenovića inspirisan dramom Radoslava Zlatana Dorića
Velika scena


nedelja, 9. 20.00
OPERA - LA SERVA PADRONA kompozitor: Đovani Paizijelo
organizacija: Young at Opera tim • gostovanje
Velika scena


subota, 14. 11.00
Miodrag Milovanov KONJSKI ZUBIĆ U NAŠEGA CARA
režija: Đurđa Tešić
predstava za decu
premijera
Velika scena


ponedeljak, 17. 20.00
Aleksandar Mihailović U ČIJE IME režija: Milan Karadžić
Narodno pozorište Niš • gostovanje
Velika scena


utorak, 18. 20.30
Tom Kempinski DUET ZA SOLISTU režija: Nataša Radulović
Studio 99


četvrtak, 20. 20.00
DA I RE, telo kao instrument režija: Višnja Obradović
produkcija: „Otvoreni krug“, Novi Sad
Velika scena • gostovanje


četvrtak, 27. 20.00
KONCERT – Priče i tamburaši Nikole Maširević
„Na te mislim“ • iznajmljen termin
Velika scena

Objavljeno u Somborske vesti

U organizaciji Pedagoškog fakulteta u Somboru, svečanom akademijom i premijernom predstavom u somborskom Narodnom pozorištu, obeležena je 15. novembra 240. godišnjica tradicije obrazovanja srpskih učitelja, koja je utemeljena u Somboru 1778. godine, osnivanjem škole „Norma“ Avrama Mrazovića, sa prvim tečajevima za obrazovanje i osposobljavanje srpskih učitelja. Mrazovićevu „Normu“ sledila je Preparandija – prva Srpska učiteljska škola, osnovana 1812. g. u Sentandreji, a preseljena u Sombor 1816. godine, gde i danas, u kontinuitetu dužem od dva stoleća, radi kao Pedagoški fakultet u Somboru.

Na početku svečanosti hor Pedagoškog fakulteta, kojim je dirigovala dr Biljana Jeremić, izveo je studentsku himnu „Gaudeamus igitur“, a potom i još nekoliko kompozicija.

Publici, koja je ispunila somborsko Narodno pozorište, prvi se obratio pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost prof. dr Zoran Milošević. On je, osim ostalog, rekao da nas jubilej obrazovanja srpskih učitelja u Somboru okreće u pravcu tragova, koji nas vode korenima našeg duhovnog i nacionalnog identiteta, te da je i na nivou Evrope mali broj naroda koji baštine kontinuitet institucija i obrazovnog ognjišta nacije, koje tako vešto spajaju tradicionalno i moderno biće poput somborskog pedagoškog učilišta vojvođanski Srba.

U ime Srpske akademije nauka i umetnosti obratio se akademik Miro Vuksanović, podsetivši na reči književnika Veljka Petrovića o somborskoj Srpskoj učiteljskoj školi – Preparandiji, kao i na znamenite đake i nastavnike Norme i Preparandije, koji su, tokom prethodna skoro dva i po stoleća, ostavili dubok trag u kulturnoj, naučnoj, prosvetnoj i duhovnoj povesnici našeg naroda.

Dekan Pedagoškog fakulteta u Somboru prof. dr Željko Vučković naglasio je u svom obraćanju da sa učiteljem počinje svaki naš put ka znanju, obrazovanju, slobodi i humanitetu, pozvavši da učinimo sve kako bi se somborski Pedagoški fakultet održao i nastavio da se razvija, da se ne bi uzaludnim pokazao plemenit trud, dug punih 240 godina.

Na kraju svečanosti prisutnima se obratila somborska gradonačelnica Dušanka Golubović, koja je rekla da je datum osnivanja somborske „Norme“ jedan od najvažnijih u istoriji grada, podsetivši na to koliki značaj i ulogu imaju obrazovanje i nauka za razvoj neke zajednice i društva. Rekavši da upravo danas treba da kažemo da je najveći kapital znanje, a ulaganje u obrazovanje najveća i najznačajnija investicija, gradonačelnica Sombora je napomenula da moramo biti svesni i činjenice da se nauka i obrazovanje razvijaju, a da u njima ostaju i opstaju samo oni koji su prvi, jedini i najbolji. Tradicija duga 240 godina predstavlja ujedno i našu obavezu da sačuvamo Pedagoški fakultet i da sačuvamo visoko obrazovanje u Somboru, ali i da ponovo postanemo centar obrazovanja i nauke time što ćemo ponuditi ono što je inovativno i što je drugačije od svega što se u Vojvodini, Srbiji, pa i šire nudi, reči su somborske gradonačelnice. Smatrajući da Sombor i somborski Pedagoški fakultet imaju potencijal za takvo delovanje, gradonačelnica Dušanka Golubović je najavila i potpisivanje sporazuma o saradnji između grada i fakulteta, koji je, potom, i potpisala sa dekanom Pedagoškog fakulteta prof. dr Željkom Vučkovićem, na samoj svečanosti.

Posle svečanog dela prikazana je premijerno pozorišna predstava „Mrazović – didaktička antidrama“ Milivoja Mlađenovića, u kojoj su glumili studenti i nastavnici Pedagoškog fakulteta, kao i glumci somborskog Narodnog pozorišta.

 

Objavljeno u Somborske vesti

U Narodnom pozorištu Sombor sinoć je povodom obeležavanja 100 godina od prisajedinjenja Sombora i Vojvodine matici Srbiji, održan scensko-muzički program pod nazivom „Veliki dani 1918“.

Pre samog početka programa, prisutne je u ime grada Sombora, pozdravila gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović, koja je ovom prilikom istakla da nas žrtva koju su tada podneli građani Sombora, obavezuje da ovaj dan nikada ne zaboravimo i da ga slavimo kao prekretnicu u životu, ne samo Somboraca nego i svih građana Srbije.

„Na današnji dan 1918.godine Prva četa srpske vojske ušla je u grad Sombor. Srpska vojska na čelu sa Majorom Nikolom Ilićem Bajkom odmah je preuzela vlast a deo te vlasti, ono civilno prepustila je mesnom narodnom odboru koje je formirano nekoliko dana ranije, tačnije 5.11.1918.godine. Na čelu tog veća bili su Dr Jovan Lalošević i Anton Bošnjak kao predstavnici Srpskog i Bunjevačkog naroda koji su činili 2/3 stanovništva Sombora.

U želji i veri da sprovedu Vilsonovu ideju o pravu na samoodređenje naroda i da nastave razvoj svoje lokalne zajednice u okviru nacionalne države, oni su iskoristili ovaj politički i istorijski momenat 1918. godine i na taj način doneli odluku da se prisajedine matici Srbiji. U tome veliki doprinos imala je i srpska vojska koja je na današnji dan 1918. godine ušla u naš grad a Somborci su svoj nemerljiv doprinos dali i na Velikoj Narodnoj skupštini koja se odigrala 25. novembra u Novom Sadu kada je i zvanično doneta odluka o prisajedinjenju Vojvodine matici Srbiji! .“ Istakla je gradonačelnica i dodala da je ovaj čin bio veoma značajan za srpski narod jer trebamo znati da „ Srbi dugo vekova nisu imali svoju državu i koliko je samo snage trebalo da kroz te vekove očuvaju svoju veru, tradiciju, istoriju, običaje i svoju posebnost i da danas budemo ono što drugi nisu. Otuda nas ova žrtva i požrtvovanje svih onih koji su učestvovali i zalagali se za očuvanje nacionalnog identiteta i danas obavezuje i podseća da treba da čuvamo i nacionalni identitet i nacionalni duh i ponos. Iz svih tih razloga želimo da tako nastave i buduće generacije, da čuvamo Srbiju i Sombor u njoj.“ Istakla je gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović.

Dramsku okosnicu programa pod nazivom „Veliki dani 1918“ činila je rekonstrukcija događaja koji su se zbili neposredno pre ulaska srpske vojske u Sombor. Videli smo jednu tipičnu somborsku porodicu koja je na dan svoje slave ugostila najuglednije Somborce tog vremena koji su na humorističan način komentarisali tadašnju dnevno političku scenu kod nas ali i u svetu. Paralelno sa njima , pratili smo i jednu uzbudljivu, tipično somborsku, porodičnu dramsku priču u kojoj su pored poznatih somborskih glumaca Saše Torlakovića, Biljane Keskenović, Srđana Aleksića i drugih, učestvuju i Mešoviti hor somborskog pevačkog društva kao i orkestar Dušana Gladića iz Apatina.

Objavljeno u Somborske vesti

Predstava „Kad bi Sombor bio Holivud“, autorski projekat Kokana Mladenovića, u izvođenju NP Sombor, oduševio je publiku 23. Jugoslovenskog pozrišnog festivala – Bez prevoda u Užicu.

Povicima „bravo“, višeminutnim aplauzom i ocenom 4,82 gledaoci su reagovali na moderan i smeo komad, koji je Mladenović osmislio, inpirisan istoimenim tekstom Radoslava Zlatana Dorića, koji je posvećen Ernestu Bošnjaku (1876 -1963), Somborcu i prvom kinematografu na našem prostoru.

Scenom, koju je osmislila Marija Kalabić, a koja je svedena i funkcionalna i može da bude objektiv kamere, bioskopsko platno, bioskopska sala, filmski studio, ulica, dominiraju beli okviri, poput ramova za fotografije različitih dimenzija, i stvaraju prikaze filmskih kadova i perspektiva, simbolične prizore daljine i blizine…

Umesto teksta, dokumentarističku, modernu, duhovitu, setnu i poetsku pozorišnu priču o nemom filmu, glumci su izneli neverbalnim iskazima, a njihovu sjajnu igru, prati živa muzika, koju je komponovala Irena Popović Dragović.

„Na prvoj probi, rekao sam ansamblu da ćemo raditi nemi film i da o tome „dirljivo ne znam ništa“. Naše kompletno umetničko obrazovanje na akademijama počiva na literaturi, a mi smo izmišljali događaje, fabulu, nismo koristili reči i na osnovu toga smo formirali likove i njihove odnose. Bilo je stranputica, ali uspeli smo da završimo divan i uzbudljiv proces“, kazao je Kokan Mladenović o nastajanju predstave.

On je dodao da je sa sjanim somborskim ansamblom „upustio u nešto što nikada nije gledao, ni radio u pozorištu“, nameravajući da istraži „da li nemi film može da postoji kao pozorišni žanr“, te da je kroz takvu pozorišnu avanturu „dekodiran novi jezik“.

On je podsetio na to da je Ernest Bošnjak, 1906. godne u Somboru, otvorio prvi bioskop i to nekoliko godina posle izuma filma i premijere braće Limijer, da je napravio filmski stidio i snimao kratke igrane filmove, ali da ga sredina nije razumela i da je na kraju bankrotirao, ali da se nije odrekao svojih snova i nastavio je da snima lokalne događaje.

– Bio nam je važan odnos prema sanjarima. Sve ideje koje nadrastaju sredinu, sa podjednakim nerazumevanjem, ne prepoznaju se ni danas, a sredina uvek nađe način da pokaže svoje najkonzervativnije lice. To odbacivanje novog i nespremnost da se rizikuje i dalje je odlika naših gradova i, ako hoćete, države u kojoj živimo. Jednostavno, mi nismo spremni za novo i bolje“, kazao je Mladenović.

„Igrao sam u pozorištu sve žanrove, ali ovako nešto nikada nisam radio. Napravili smo začuđujuću, nesvakidašnju i, sudeći po rekacijama publike, dobru predstavu“, naveo je iskusni glumac David Tasić Daf, koji igra Bošnjaka u poznim godinama.

Marko Marković, koji tumnači Enesta u mlađem dobu, svedočio je o emotivnim rastanku glumaca i reditelja po završetku komada, a potom objasnio da glumci, igrajući taj komad, žive život Ernesta Bošnjaka, izrazivši nadu da će i predstava „ostvariti optimizam koji nosi njen glavni junak“.

Navodeći da je to treća predstava o znamenitim Somborcima i da je u planu da se urade još dve, Mihajlo Nestorović, direktor NP Sombor, naveo je da ta predstava gostuje na festivalima ali da je, kako je rekao, „mnogi zaobilaze“, te da ga „posebno boli to što nije gostovala na Sterijinom pozorju i Vojvođanskim susretima“.

„Međutim, dešava se čudo. Zovu nas da gostujemo na filmskim festivalima i već smo učestvovali na Festivalu na Paliću i obećavam turneju i pohod na filmske festivale u Srbiji i šire“, poručio je Nestorović.

Veče u znaku Nušića

Večeras će glumci NP Beograd gostovati sa predstavom „Ožalošćena porodica“ (Branislav Nušić/Jagoš Marković), dok će u ukviru pratećeg programa, u 18 časova u Narodnoj biblioteci Užice, biti otvorena izložba „Sva lica srpskog diplomate Branislava Nušića“, koju je priredila Fndacija „Nušić“.

Izvor: Danas

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 01 novembar 2018 00:00

KAD BI SOMBOR BIO HOLIVUD na tri festivala

Sa predstavom KAD BI SOMBOR BIO HOLIVUD, autorski projekat Kokana Mladenovića inspirisan dramom Radoslava Zlatana Dorića, Narodno pozorište Sombor posetiće tri festivala – u petak, 2. novembra učestvovaće na 3. Jesenjem pozorišnom festivalu u Drvengradu, u utorak, 6. novembra predstava se igra na 23. Jugoslovenskom pozorišnom festivalu „Bez prevoda“ u Užicu, a u subotu, 17. novembra, na 35. regionalnim Susretima pozorišta/kazališta u Brčkom, BiH.

Objavljeno u Somborske vesti

Zbog bolesti glumca, otkazuje se predstava Maestro (Milivoje Mlađenović, režija: Milan Nešković) planirana za 16. oktobar u 20.00h.

Sve kupljene karte možete vratiti uz povraćaj novca ili zameniti za karte za druge reprizne predstave.

Radno vreme biletarnice je radnim danom 10-14h i 18-20h i subotom 10-13h i 18-20h.

Objavljeno u Somborske vesti

ponedeljak, 1. 20.00
EXIT režija: Arpad Šiling
koprodukcija Državnog mađarskog pozorišta „Čiki Gergelj“iz Temišvara, Pozorišta klasike „Joan Slavić“ iz Arada i Narodnog pozorišta Sombor
Velika scena

četvrtak, 4. 20.00
KAD BI SOMBOR BIO HOLIVUD autorski projekat Kokana Mladenovića inspirisan dramom Radoslava Zlatana Dorića
Velika scena • otkupljena predstava

petak, 5. 20.00
Nikolaj Erdman SAMOUBICA režija: Milan Nešković
Velika scena

subota, 6. 20.00
Ken Ludvig TENOR NA ZAJAM režija: Olja Đorđević
Velika scena

sreda, 10. 19.00
Milivoje Mlađenović GOLUBIJA VREMENA - Ćopićevo detinjstvo i mladi dani
režija: Bogdan Janković
Velika scena • otkupljena predstava

četvrtak, 11. 20.00
Koncert francuskog džez saksofoniste Batista Ebena uz pratnju pijaniste Ivana Aleksijevića
organizator: Kulturni centar „Laza Kostić“ Sombor
Velika scena • iznajmljen termin

petak, 12. 20.30
Meri Džons DŽEPOVI PUNI KAMENJA režija: Momčilo Miljković
Studio 99 • otkupljena predstava

subota, 13. 20.30
Tom Kempinski DUET ZA SOLISTU režija: Nataša Radulović
Studio 99

utorak, 16. 20.00
Milivoje Mlađenović MAESTRO režija: Milan Nešković
Velika scena

sreda, 17. 19.00
Koncert „Nek` se znade da bunjevac živi“
organizatori: Grad Sombor i UG „Bunjevačko kolo“ Sombor
Velika scena • iznajmljen termin

subota, 20. 20.00
Muzička manifestacija „Vino i gitare“ • iznajmljen termin
Velika scena

ponedeljak, 22. 20.00
Ken Ludvig TENOR NA ZAJAM režija: Olja Đorđević
Velika scena

sreda, 24. 20.00
KAD BI SOMBOR BIO HOLIVUD autorski projekat Kokana Mladenovića inspirisan dramom Radoslava Zlatana Dorića
Velika scena

petak, 26. 20.00
Martin Mekdona JASTUČKO režija: Ninoslav Đorđević
Velika scena

subota, 27. 20.30
Tom Kempinski DUET ZA SOLISTU režija: Nataša Radulović
Studio 99

sreda, 31. 20.00
Milutin Bojić GOSPOĐA OLGA režija: Gorčin Stojanović
Velika scena

četvrtak, 1. novembar 20.00
Ljubomir Simović ČUDO U ŠARGANU režija: Marko Torlaković
Velika scena

petak, 2. novembar 18.00
Tijana Grumić KEPLER 452-B režija: Jug Đorđević
Pozorište „Bora Stanković“, Vranje • gostovanje
Velika scena

petak, 2. novembar 20.00
Semjuel Beket IGRA režija: Ana Grigorović
Pozorište „Bora Stanković“, Vranje • gostovanje
Velika scena

Objavljeno u Somborske vesti
Strana 1 od 4

Još vesti iz kategorije...

Top