četvrtak, 14 mart 2019 00:00

Bačko podunavlje - evropski Amazon

Monografija o rezervatu biosfere Bačko podunavlje predstavlja prvi korak u cilju promocije Bačkog podunavlja koje je od 2017. godine na svetskoj listi rezervata biosfere među 700 takvih područja. Po prvi put je, na jednom mestu, predstavljano područje Bačkog podunavlja sa svojim karakteristikama, prirodnim i kulturno- istorijskim vrednostima.

Svojevrsna dvojezična publikacija svečano je predstavljena je u zgradi županijskog zdanja u Somboru.

"Ideja sa ovom publikacijom je da se ide sa daljom promocijom kako bi se ljudi upoznali sa svim vrednostima i potencijalima. Bačko podunavlje upravo jeste jedno od takvih reprezentativnih prostora ne samo na nacionalnom i regionalnom nivou, nego globalno. Ono što leži u osnovi ovog koncepta je da se taj, neki održivi razvoj promoviše i da i u dalekoj budućnosti ljudi žive u skladu sa prirodom kao i vekovima do sada", objasnio je Boris Erg, direktor Regionalne kancelarije Međunarodne unije za zaštitu prirode za istočnu Evropu i centralnu Aziju

Publikacija je skup radova deset autora čime je područje sveobuhvatno predstavljeno te osim nacionalnog i regionalnog, Bačko podunavlje je na ovaj način, dobilo je i na globalnom značaju.

"Ta knjiga je danas dobar putokaz kako treba delati da bi ovo područje bilo očuvano ne samo u njegovoj prirodnoj sferi nego i u sferi očuvanja kulturno-istorijske baštine koja je zaista bogata kako materijalna, tako i ona nematerijalna", naglasio je Milan Stepanović, jedan od autora monografije o Rezervatu Bačko podunavlje.

"Suština rezervata biosfere je približavanje čoveka prirodi i obrnuto. Monoštor je idealan primer za to. Nama je ovo došlo kao jedno veliko priznanje jer su mnogi ljudi iz Monoštora aktivno radili na dobijanju priznanja od strane UNESK-a", istakao je Stipan Benić, predsednik Mesne zajednice Bački Monoštor.

Knjiga u izdanju Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine i Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, namenjena je, kako ističu autori, svima - ljudima od struke, do svih koji vole ovaj prostor, koji s pravom danas nazivaju evropskim Amazonom.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

U izdanju Udruženja građana „Norma“, Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“ i Pedagoškog fakulteta u Somboru, upravo je objavljena knjiga istoričara prof. dr Saše Markovića „Sombor 1918 – ostvarena nada i neuskraćena prava“. Ova prva naučna studija o Somboru u Prvom svetskom ratu, o svemu što je prethodilo tom vremenu i o onome što je ishodilo iz burnih novembarskih događaja 1918. godine, biće predstavljena u Velikoj Sali zdanja Županije u Somboru, u četvrtak, 8. novembra, u 18 časova.

O knjizi će govoriti prof. dr Željko Vučković, dekan Pedagoškog fakulteta i recenzent knjige, prof. dr Mihael Antolović, istoričar i recenzent knjige, Milan Stepanović, urednik knjige, i prof. dr Saša Marković, njen autor.

Promociju knjige organizuju Skupština grada Sombora i izdavači knjige.

Objavljeno u Somborske vesti

U prepunoj Velikoj sali zdanja Županije u Somboru, u utorak, 30. oktobra, predstavljena je nova knjiga Milana Stepanovića „Plemićke porodice u Somboru do kraja XVIII veka“, koju su pre nekoliko dana objavili somborski izdavači Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki“ i UG „Norma“.

Prisutne su pozdravili dr Zoran Parčetić, predsednik Skupštine grada Sombora, Nataša Turkić, direktorica Gradske biblioteke i Aleksandra Medurić Kalčan, potpredsednica UG „Bunjevačko kolo“, koje je, sa izdavačima, bilo jedan od organizatora promocije Stepanovićeve knjige.

O knjizi je govorio istoričar prof. dr Saša Marković, koji je naglasio značaj upotrebe istorijskih izvornika (arhivskih dokumenata i literature), upravo na način kako je to urađeno u knjizi o somborskim plemićkim porodicama, za koju je rekao da je pisana pitko, skoro esejistički, ali naučno i faktografski. Prof. Marković je zaključio da mnogi naši gradovi, sa znatno siromašnijom tradicijom od Sombora, ulažu mnogo u pokušaj da svoje nasleđe predstave kao značajno, a da Sombor, koji ima neuporedivo veće bogatstvo kulturno-istorijske baštine, još uvek ne predstavlja to nasleđe proporcionalno njegovom značaju i veličini, te da je ova knjiga putokaz kako dalje treba da se radi na promociji zavičajne baštine.

Jedan od recenzenata knjige doc. dr Miloš Petrović povukao je paralele između Stepanovićeve knjige i studija i knjiga srodnih sadržaja kako u istoriografiji, tako i u književnosti, te je dao istorijski pregled odnosa između plemstva i države, posebno naglasivši razliku između nekadašnje moći plemstva, uzevši za primer plemićki porodicu Cobor, i kasnijeg plemstva koje je vremenom izgubilo moć i uticaj.

Autor knjige je izložio genezu plemstva kroz vekove, obrazložio je sistem nobilitacije i dao kratak pregled somborskog plemstva i njegovog uticaja na politički, privredni, kulturni i urbani razvoj grada. Objasnio je metodologiju rada na knjizi o somborskim plemićkim porodicama, kao i kriterijume njihovog odabira u studiji koju je napisao.
Na promociji su pročitani i prikazi Stepanovićeve knjige iz pera somborskog književnika Fekete Jožefa i subotičkog istoričara Vladimira Nimčevića.

 

Objavljeno u Somborske vesti

U izdanju Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“ i Udruženja građana „Norma“ upravo je objavljena knjiga Milana Stepanovića „Plemićke porodice u Somboru do kraja XVIII veka“

Ova obimna i bogato ilustrovana istorijska, heraldička i genealoška studija biće predstavljena u Velikoj sali zdanja Županije u Somboru, u utorak, 30. oktobra, u 18 časova.

O knjizi će govoriti prof. dr Saša Marković, istoričar iz Novog Sada, Jožef Fekete, književnik iz Sombora, doc. dr Miloš Petrović, jedan od recenzenata knjige i Milan Stepanović, autor knjige.

Promociju knjige organizuju izdavači i UG „Bunjevačko kolo“ iz Sombora.

Objavljeno u Somborske vesti

Jedna žena čekala ga je četvrt veka u Somboru. Napisao je najlepšu ljubavnu pesmu u Somboru. Utočište mu je bio Sombor i u njemu je zauvek ostao. Sledi somborska priča pesnika Laze Kostića.

U jednospratnici na glavnoj ulici u Somboru pisao je i u bunilu o svojoj voljenoj Lenki sanjao pesnik Laza Kostić. U Sombor je Laza dolazio još kao dečak. Povremeno, jer mu je otac kratko bio jedan od komandira somborske varoši, u Somboru je imao i bliske rođake, ali u ovom gradu zadržala ga je Julijana Palanački, žena koja je na brak sa Lazom čekala 25 godina. Nadživeo ja Laza svoju Julču, a u Somboru je ostao večno.

A šta je Lazi, koji nije bio čovek jednog grada, bio Sombor?

"Više je Sombor želeo Lazu, nego što je Laza želeo Sombor. Ako pitamo šta je Lazi bio Sombor možemo jednom rečju da odgovorimo - utočište. Celog veka lutalica, ovde se konačno skrasio i ovde je proveo najduži period svog života. Petnaestak godina. Da mu je Sombor značio pokazuje i da je punih devet godina bio predsednik Srpske čitaonice u Somboru. I bio je njen doživotni predsednik", kaže Milan Stepanović, hroničar Sombora.

Lazi je Sombor bio utočište, a šta je Somborcima bio Laza, koga su smatrali, ne Julčinim, već svojim Lazom?

"Oni su sa simpatijama, bez zluradosti gledali na njegove ekstravagancije, na to da trči kroz grad, veša se o grane drveća, ide bez šešira. I zaista je Laza Kostić deo Sombora i Sombor je Lazu Kostića prepoznao kao svoju trajnu vrednost", kaže Stepanović.

U Somboru je Laza Kostić napisao i stihove svoje najpoznatije pesme Santa Maria della Salute. Ona je posebna, jedinstvena ne samo za Somborce.

"Posebna je za Somborce jer je sa ove Lazine adrese u Somboru poslata Matici srpskoj. Osim što je nastajala i sazrevala ovde u Lazinim dnevnicima i snovima, neki kritičari kažu bila je to labudova pesma. Neki kritičari kažu najlepša je to pesma srpskog romantizma, pa onda idu i dalje–najlepša pesma srpske poezije", kaže dr Lidija Nerandžić Čanda, profesorka književnosti.

U Gradskom muzeju u Somboru čuva se deo zaostavštine Laze Kostića i Julijane Palanački. Deo zbirke čini i salon Laze Kostića i njegov radni sto. Da li je to baš onaj za kojim je Laza pisao čuvenu pesmu?

"Posetioci koji dođu žele da je to baš tako, a muzej je mesto na kome se ne baštini ne samo materijalni ostatak prošlosti već i energija sećanja", kaže Čedomir Janičić, istoričar umetnosti Gradskog muzeja Sombor .

Jedna od središnjih gradskih ulica nosi ime Laze Kostić, Srpska čitaonica i kulturni centar nose pesnikovo ime, a Somborci i njihovi gosti imaju privilegiju da i danas na klupi posede sa svojim voljenim Lazom.

Laza Kostić živeo je u Somboru od 1895. godine kada se oženio Julijanom Palanački, pa do svoje smrti 1910. godine. U Somboru je i sahranjen u porodičnoj grobnici Palanačkih.

Nadživeo je svoju Julču, koja je umrla godinu dana pre, ali je ispoštovao njenu volju da celokupnu imovinu svoje bogate porodice ostavi u dobrotvorne svrhe.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Četrdeset i šest godina bilo je potrebno da se konačno poslože svi elementi, i da zbornik radova Istorija Sombora – grad kroz vekove ugleda svetlost dana, i postane širokim krugovima dostupan, trajni svedok slavne istorije našeg grada.

Redakciju tekstova o istoriji Sombora potpisao je Sima Ćirković, a autori su Sima Ćirković, Matija Đanić, Čedomir Trajković, Dušanka Trajković, Dragan Radojević, Sima Ćirković, Slavko Gavrilović, Antal Hegediš, Vasilije Krestić, Šandor Mesaroš i Katalin Kaič. Ovu vrednu knjigu priredili su dr Miloš Petrović i Vladimir Jerković, pogovor je napisao doc. dr Mihael Antolović, jezičku redakturu uradio je Goran Malbaša, a prelom Dejan Podlipec.

Sa željom da neke buduće generacije nastave pisanje istorije Sombora, sa verom da smo spasili od zaborava i uspeli „ukomponovati“ značajan broj stilski i tematski različitih tekstova koji obrađuju istoriju Sombora, u nadi da nismo izneverili prvobitnu zamisao akademika Sime Ćirkovića i svih ljudi koje je on okupio na ovom projektu, sa zahvalnošću svima koji su zajedno sa nama angažovani i svojski se potrudili da okončamo ovaj poduhvat, započet pre skoro pola veka, predajemo čitaocima ovaj zlatni gral somborske kulture.
Miloš Petrović i Vladimir Jerković, priređivači

U programu učestvuju:

prim. dr Zoran Parčetić, predsednik Skupštine grada,
dr Katalin Kaič, profesor emeritus,
Milan Stepanović, istoričar,
doc. dr Mihael Antolović, istoričar
i priređivači izdanja Vladimir Jerković i Miloš Petrović.

Početak programa zakazan je za 18 sati, u petak, 16. februara 2018. godine, u Svečanoj sali zdanja Županije.

Objavljeno u Somborske vesti
petak, 27 januar 2017 00:00

Somborski Jevreji žrtve holokausta

Dvospratnicu u centru Sombora Somborci i danas zovu Vajdingerova palata. Podigla ju je poznata somborska jevrejska porodica Vajdinger. Ta porodice, ali i desetine drugih jevrejskih porodica živele su i radile u predratnom Somboru. Prvi Jevreji u Sombor su došle krajem XVIII veka.

"Tokom XIX veka već je bilo nekoliko desetina porodica, a već su 1864. godine u Somboru podigli svoju sinagogu. Pred Drugi svetski rat u Somboru je bilo 1.200 Jevreja. Bili su to trgovci, fabrikant, ugledni građani Sombora", kaže somborski publicista Milan Stepanović.

" Društveni život našeg grada odvijao se u multietničkom smilu, dakle nije bilo podela po nacionalnosti ", dodaje Milka Ljuboja, kustos Gradskog muzeja Sombor.

Posle mađarske okupacije somborski Jevreji mobilisani su u radne bataljone i radili su na popravkama puteva i somborskom aerodromu. Ali 1944. godine svi su završili u logoru Aušvic.

"Kada je početkom 1944. godine Mađarska kupirana od strane fašističke Nemačke došlo je do opšteg pogroma Jevreja u Mađarskoj. Tako je u aprilu 1944. godine iz Sombora je odvedeno svih 1.200 Jevreja. Mahom su završili u Aušvicu gdje je njih 950 izgubilo život. Jevreji koji su preživeli rat vratili su se u Sombor ili otišli u Izrael. Tako da je danas u Somboru jevrejska popuplacija malobrojna«, kaže Stepanović.

U znak sećanja na Jevreje stradale u logoru 1953. godine na jevrejskom groblju u Somboru podignuto je spomen obeležje.

Na jevrejskom groblju u Somboru sahranjeno je i 700 Jevreja iz raznih krajeva Jugoslavije koje su okupatorske snage povele pri povlačenju iz borskih rudnika. Ubili su ih oktobra 1944. u blizini Crvenke.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti
utorak, 27 septembar 2016 00:00

Kako je Sombor proterao reku

 

Sombor je kao i mnogi gradovi nastao na reci ali od reke Mostonge koja pre dva veka proticala centrom varoši, ostalo je ime koje nosi sportska hala – Mostonga.

Na nekadašnjoj obali reke Mostonge danas je omiljeno šetalište Somboraca. Za razliku od gradova koji nastanu na reci koju premoste i ukrote, Sombor je svoju reku prognao još pre dva veka.

"Izvirala je 30-ak kilometara severno od Sombora u okolini Riđice. Četiri kraka reke su se spajala u okolini Sombora u jedan. Reka je prolazila pored somborskih salaških naselja, kroz grad, kroz centar nekada, posle je išla pored Prigrevice, skroz prema Baču i do nekadašnjeg Bukina, Mladenova današnjeg u čijem se ritu ulivala u Dunav", priča publicista Milan Stepanović.

Bila je to ćudljiva, hirovita, čas nabujala i divlja, čas mirna reka, krotka i uspavana poput bare. Kad Mostonga nadođe salaši se pretvaraju u ostvca. U zimskim mesecima su brodovi plovili Mostongom, a u letnje doba u koritu je pasla stoka na slatinama koje ostanu nakon plavljenja... Melioracionim merama, rečno korito je presušilo u većem delu toka.

"Upravo ovih nekoliko kilometara je iskorišteno od starog toka reke Mostonge. Tu je Bački kanal najdublji, 5-6 metara dubine. Ova priroda je ovde najlepša. Tu su stoletno drveće, sve do početka Tromeđe odnoso početka kanala DTD, i dalje se tok nastavlja kanalom DTD skroz desetinama kilometara dalje. Ovo je možda najlepši kraj Sombora odnosno najlepša priroda u neposrednom okruženju grada", dodaje Stepanović.

"Pa ima i šetača i pecaroša, izletnika... Svega ima. A ovaj deo koji ja koristim, to je očišćeno zato što ovce prođu, progaze i unište taj korov", kaže Stevan Đuran iz salaša Bukovac u neposrednoj blizini kanala.

Na reku još potsećaju meandri, vrbaci, bagremari, bogat biljni i životinjski svet. Somborsko šetalište obalom nekadašnje Mostonge savršeno je mesto za tihovanje i odmor očiju i duše.

Izvor: RTV (Ružica Parčetić)

Objavljeno u Somborske vesti

Sombor i Somborci, ali brojni poštovaoci njegovog umetničkog dela oprostili su se danas od Save Stojkova, velikog slikara, prijatelja i čoveka nepresušne energije i umetničkog nadahnuća, koji je popodne sahranjen na Velikom pravoslavnom groblju.

Opelo je služilo sedam sveštenika, a u ime porodice, od dede Save se oprostila unuka Aksandra Stojkov.

- Deka nas je naučio da živimo punim plućima u potpunosti predani onome što radimo, baš kao što je i on to činio - rekla je Aleksanda.Slikarov

Saradnik umetnika Milan Stepanović uputio je poslednji pozdrav od umetniku.

- Kada umre čovek, sa njime nestaje i čitav jedan mali svet, ali kada nas napusti umetnik tada nestaje čitava jedna vasiona. Vasiona Save Stojkova, juče je presvukla svoje ruho iz prolaznog u večno. Stvaraoc je otišao ali je ostalo delo – istakao je Stepanović.

Prethodno je u Skupštini grada Sombora, u prisustvu članova porodice, javnih i kulturnih radnika pre podne održana komemoracija.

Od velikana se u ime grada i Somboraca oprostio gradonačelnik Saša Todorović, a u ime novosadskog univerziteta i Pedagoškog fakulteta u Somboru Nataša Gojković.

- Somborci iskazuju poštovanje i zahvalnost svom sugrađaninu Savi svesni da je on svojim delom obeležio i unapredio i njihove živote. U to ime neka mu je laka ova crnica kojom se ponosio i koju je svojim delom toliko oplemenio - rekao je Milan Vojnović koji se u ime "Srpske čitaonice" oprostio od njenog doživotnog počasnog predsednika.

Sava Stojkov umro je u devedesetoj godini, posle kraće i teške bolesti.

Izvor: Blic, S.J.

Objavljeno u Drugi pišu

Još vesti iz kategorije...

Top