nedelja, 19 maj 2019 00:00

Noć Muzeja u Somboru

U okviru tradicionalne manifestacije Noć muzeja, u Somboru su posetiocima, osim stalnih muzejskih postavki, vrata svojih ustanova otvorili Kulturni centar Laza Kostić, Galerija savremene umetnosti, Galerija Milana Konjovića i županijsko zdanje.

Potragom za muzejskim blagom, zanimljivom i edukativnom igrom namenjenoj najmlađima, tradicionalno je započet niz manifestacija u okviru somborske Noći muzeja.

"U šeširu dobijemo karticu, koje izvlačimo i onda tražimo taj predmet koji je nacrtan.Meni je ovo zabava, konkretno!" ispričala je Milica Hajnal.

Galerija savremene umetnosti ponudila je odabranih četrdesetak slika iz fundusa od preko 500 slika stalne postavke Likovne jeseni.

"To su najkapitalnija ostvarenja pojedinačnih autora koje ne možete držati u depou kada je ovakva stvar u pitanju, jer imate veoma poznate i priznate autore sa svojim sjajnim radovima ovde..." objasnio je Čedomir Janičić, muzejski savetnik i istoričar umetnosti.

Kulturni centar Laza Kostić priklučio se manifestaciji postavkom 25 litografija i originalnih naslovnica modnih magazina francuskog slikara Anri de Tuluz-Lotreka, dok je Galerija Milana Konjovića uz stalnu postavku, ponudila posetiocima autorsko vođenje kustosa Nebojše Vasića i film o somborskom slikaru Milanu Konjoviću.

"Nastojim svake godine da posećujem ovu manifestaciju jer to jeste prilika da uz stručna vođenja vidimo neke postavke u muzejima i galerijama koje nemamo priliku redovnim danima da vidimo, prosto nemamo ni naviku - što zbog posla i svega... A što se tiče ove godine, ima dosta saržaja i dopada mi se što su sadržaji prilagođeni deci!" istakla je Vanja Kahrimanović.

"Posećenost izuzetno velika i to me raduje, dece puno ima, vide ono što je stvoreno prethodnih godina i vidim da ima puno roditelja sa decom te da se stvari jedna šira svest i među decom i među odraslima – šta je kultura i šta je Sombor, jer ima puno toga da se pokaže!" naglasila je Eleonora Koril.

Jedan od simbola kulturno-istorijskog znamenja Sombora u županijskom zdanju "Bitka kod Sente" imala je tokom Noći muzeja brojne posetioce.

"Bitka kod Sente je, naravno, osim što je svojim visokim zanatskim kvalitetom predstavljena na ovoj slici, veoma važna za grad Sombor jer je u njoj učestvovalo preko pet stotina Somboraca koji su dali veliki doprinos u najvećejom i najbržoj pobedi hrišćanske vojske protiv Turaka u tri i po veka dugoj istorijskoj tradiciji međusobnih sukoba!" objasnio je Milan Stepanović, zavičajni istoričar i publicista.

Noć muzeja je još jednom podsetila koliko je kultura značajna kao nadogradnja u svakom društvu. Tema i okosnica 16. Noći muzeja je sloboda- kao stanje svesti koja je oduvek bila ideja vodilja i inspiracija umetničkog bunta i izražavanja.

izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Izložba „Anri de Tuluz-Lotrek – litografije, plakati i ilustracije naslovnih stranica“ u Galeriji Kulturnog centra „Laza Kostić“ u Somboru se realizuje u saradnji sa Srednjoevropskim kulturnim centrom i galerijom „Stjuarts“ iz Novog Sada. Izložba sadrži 25 litografija i originalnih naslovnica modnih magazina slavnog francuskog slikara Anri de Tuluz-Lotreka.

Izložba se otvara 18. maja u okviru manifestacije „Noć muzeja“. Postavka izložbe će trajati do 8. juna.

Anri de Tuluz-Lotrek, francuski slikar, grafičar i ilustrator, rođen je u staroj francuskoj porodici plemićkog porekla. Učen od strane akademskih slikara, u ranoj mladosti je slikao konvencionalne radove sa motivima prirode i konja, da bi se kasnije okrenuo naturalizmu, te impresionizmu. Kasnije će formirati sopstveni stil. On postaje postimpresionistički slikar i litograf koji u svojim radovima oslikava boemski život u Parizu tokom XIX veka. Širu pažnju javnosti Tuluz-Lotrek je osvojio serijom plakata koje je napravio za tada otvoreni Mulen Ruž, čiji je bio redovan gost. Njegove slike, koje su bespoštedno otkrivale sjaj i bedu pariskog društva, sadržavale satiru, grotesku, otkrivale komediju čoveka i izazvale tugu i razočarenje, bile su dočekane ili oduševljenjem ili oštrim neodobravanjem. Tuluz-Lotrek u svojim radovima pridaje važnost crtežu, liniji i naglašenim bojama.

Jasan uticaj japanizma može se uočiti u njegovim plakatima koji najavljuju predstave, kabaree i razne događaje kao i na ilustracijama naslovnih strana modnih časopisa.

Objavljeno u Somborske vesti

U subotu, 18. maja, u Svečanoj sali Gradske kuće u Somboru, sa početkom u 19.30h održaće se koncert „Orkestra mandolinista iz Busto Arsicija" (Italija).

Publika će biti u prilici da uživa u zvuku tradicionalnog italijanskog instrumenta - mandoline.

Organizatori koncerta su Kulturni centar "Laza Kostić" Sombor, Grad Sombor i Italijanski kulturni centar "Piazza Italia" iz Subotice.

O mandolini...

Mandolina je tradicionalni trzački žičani instrument iz porodice lauta, prisutan u evropskoj muzici još od doba renesanse. Naziv ovog instrumenta označava malu mandolu, a potiče od italijanske reči za badem, najverovatnije zato što oblik badema asocira na korpus mandoline.

Pripada familiji kordofona, a zajednička karakteristika sa intrumentima iz te familije je to da konstrukcija podrazumeva upotrebu žica. Kod nekih od njih se ton dobija udarcem čekića o žicu, kod nekih prevlačenjem gudala preko žice, a kod mandoline – trzanjem žice. Po štimu i registrima mandolina je identična violini. Vivaldi, Mocart i Betoven su pokazivali interesovanje za komponovanje za mandolinu, dok je čuveni violinista Paganini najpre ovladao ovim instrumentom.

Zlatnom dobu mandoline značajno su doprineli italijanski kompozitori, graditelji, virtuozi i pedagozi, koji su ovaj instrument afirmisali i prenosili ga dalje, podučavajući bečku i parisku aristrokratiju. Među poznate italijanske kompozitore i pedagoge mandoline iz XVIII veka ubrajaju se Karlo Ćećere, Đovani Đervazi i Gabriele Leone.

 

Objavljeno u Somborske vesti

Otvaranje izložbe "Do pakla i nazad", autora Marka Stojanovića, biće upriličeno u petak, 17. maja u Maloj sali Kulturnog centra "Laza Kostić" Sombor (Venac Radomira Putnika 2), sa početkom u 18.30h.

Izložba se organizuje u sklopu IV Somborskog internacionalnog festivala stripa i fantastike i rezultat je saradnje Kulturnog centra sa Klubom ljubitelja stripova Sombor.

Postavka će trajati do 24. maja.

Objavljeno u Somborske vesti

U utorak, 14. maja biće održana samostalna izložba radova Ružice Berber, pod nazivom "Apstraktni univerzum", u Maloj galeriji KC "Laza Kostić" Sombor, sa početkom u 19h.

Ružica Berber rođena je 5. februara 1994. godine u Somboru. Visoku tehničku školu strukovnih studija završila je u Novom Sadu, smer grafički dizajn. Izlagala je na kolektivnim izložbama u Somboru. Pored vizuelnih umetnosti bavi se i pisanjem pesama.

Autorka o izložbi: "Ovi radovi su ponajviše inspirisani delima ruske avangardne umetnosti, među kojima kao inspiraciju izdvajam poznatog umetnika Vasilija Vasiljeviča Kandinskog (1866-1944), iz doba kada se u njegovim delima, nastalim pod uticajem konstruktivizma, definitivno pojavljuju geometrijske figure. Savršen spoj geometrijskih elemenata, tekstura, isprekidanih linija i kontrasta prisutan je u radovima koji teže apstraktnom stilu kao vidu moderne umetnosti.

Kao što je Kandinski razvio sistem zasnovan na grafičkim i hromatskim elementima - rešetkama, izlomljenim linijama, krugovima, trakama - tako i ovi radovi čine spoj i paralelu sa delima moje izložbe. Boje simbolizuju duhovnost, ćutanje koje životno postoji, što se vezuje za belu boju, dok je crna večno ćutanje bez nade…Svaka boja teži određenom fenomenu života, svakom pokretu ili mirovanju, pa tako i ova moja ostvarenja, verujem, mogu na posmatrača da ostave jak utisak, jer kao prenosioci poruka pokušavaju da istaknu nešto sofisticirano i uglađeno, dakle - modernističko…

Izloženi radovi osmišljeni su u digitalnom obliku, a programi koji su korišćeni su Adobe Photoshop i Ilustrator. U ponekim radovima su upotrebljeni posebni efekti, osobito jaki kontrasti i izabrani geometrijski oblici.

Radovi su urađeni uglavnom pre tri godine i svrstavaju se pod apstraktnu umetnost. Kod svake slike emocije su izražene putem nepredmetnih formi i bogatog kolorita, tako da sobom nose živahnost i vedrinu.

Inspirisana delima Maljeviča i Kandinskog, koji koriste različite oblike i mekane forme, oslobađaju se svih figuracija, perspektive i lažne svetlosti.

Sva dela čine jedan sklad i mogu se svrstati i nazvati Apstraktni univerzum („Abstract universe“) jer su objekti na slikama „razbacani“ kao u kosmosu ili beskonačnom prostoru.
Efekti, geometrija, boje koje se prožimaju kroz dela Kandinskog, dobijaju paralelu sa ciklusom radova Apstraktni univerzum. Inače, sâm ciklus čine različiti motivi iz raznorodnih oblasti, kao što su psihologija, filozofija, muzika, astronomija, pa i joga kao disciplina duha."

Objavljeno u Somborske vesti

Otvaranje izložbe radova Ružice Berber, pod nazivom "Autorsko slovo o apstraktnom univerzumu", biće upriličeno u utorak, 14. maja u Maloj galeriji KC "Laza Kostić" Sombor, sa početkom u 19h.

Ružica Berber rođena je 5. februara 1994. godine u Somboru. Visoku tehničku školu strukovnih studija završila je u Novom Sadu, smer grafički dizajn. Izlagala je na kolektivnim izložbama u Somboru. Pored vizuelnih umetnosti bavi se i pisanjem pesama.

Autorka o izložbi: "Ovi radovi su ponajviše inspirisani delima ruske avangardne umetnosti, među kojima kao inspiraciju izdvajam poznatog umetnika Vasilija Vasiljeviča Kandinskog (1866-1944), iz doba kada se u njegovim delima, nastalim pod uticajem konstruktivizma, definitivno pojavljuju geometrijske figure. Savršen spoj geometrijskih elemenata, tekstura, isprekidanih linija i kontrasta prisutan je u radovima koji teže apstraktnom stilu kao vidu moderne umetnosti.

Kao što je Kandinski razvio sistem zasnovan na grafičkim i hromatskim elementima - rešetkama, izlomljenim linijama, krugovima, trakama - tako i ovi radovi čine spoj i paralelu sa delima moje izložbe. Boje simbolizuju duhovnost, ćutanje koje životno postoji, što se vezuje za belu boju, dok je crna večno ćutanje bez nade…Svaka boja teži određenom fenomenu života, svakom pokretu ili mirovanju, pa tako i ova moja ostvarenja, verujem, mogu na posmatrača da ostave jak utisak, jer kao prenosioci poruka pokušavaju da istaknu nešto sofisticirano i uglađeno, dakle - modernističko…

Izloženi radovi osmišljeni su u digitalnom obliku, a programi koji su korišćeni su Adobe Photoshop i Ilustrator. U ponekim radovima su upotrebljeni posebni efekti, osobito jaki kontrasti i izabrani geometrijski oblici.

Radovi su urađeni uglavnom pre tri godine i svrstavaju se pod apstraktnu umetnost. Kod svake slike emocije su izražene putem nepredmetnih formi i bogatog kolorita, tako da sobom nose živahnost i vedrinu.

Inspirisana delima Maljeviča i Kandinskog, koji koriste različite oblike i mekane forme, oslobađaju se svih figuracija, perspektive i lažne svetlosti.

Sva dela čine jedan sklad i mogu se svrstati i nazvati Apstraktni univerzum („Abstract universe“) jer su objekti na slikama „razbacani“ kao u kosmosu ili beskonačnom prostoru.
Efekti, geometrija, boje koje se prožimaju kroz dela Kandinskog, dobijaju paralelu sa ciklusom radova Apstraktni univerzum. Inače, sâm ciklus čine različiti motivi iz raznorodnih oblasti, kao što su psihologija, filozofija, muzika, astronomija, pa i joga kao disciplina duha."

Objavljeno u Somborske vesti

Četvrti "Somborski književni festival" biće održan 10. i 11. maja u organizaciji Gradske biblioteke "Karlo Bijelicki" i uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, Grada Sombora i Kulturnog centra "Laza Kostić".

Namera festivala je predstavljanje aktuelne književne produkcije, te su njegovi gosti relevantna imena iz domena savremene umetnosti: Mihajlo Pantić, Ljubica Arsić, Vladislav Bajac, Bojana Stojanović Pantović, Marko Pogačar i Dragan Bošković.

Pored razgovora i čitanja, tokom Festivala će biti dodeljena i nagrada na konkursu za najbolju drugu knjigu autora mlađih od 35 godina beogradskom piscu Milošu Petriku za zbirku priča "Mlad si da se proslaviš".

Program Somborskog književnog festivala:

Petak, 10. maj - Galerija Kulturnog centra Laza Kostić, Laze Kostića 5

18:30 - Svečano otvaranje Festivala

19:00 - razgovor i čitanje: Bojana Stojanović Pantović, Marko Pogačar i Dragan Bošković (o autorima govori Branislav Živanović, razgovor vodi Tamara Babić)

Subota, 11. maj - Galerija Kulturnog centra Laza Kostić, Laze Kostića 5

18:30 – dodela nagrade na Konkursu za drugu knjigu autora mlađih od 35 godina Milošu Petriku

19:00 – razgovor i čitanje: Mihajlo Pantić, Vladislav Bajac i Ljubica Arsić (o autorima govori Dragan Babić, razgovor vodi Tamara Babić)

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Kulturni centar "Laza Kostić" Sombor Vas poziva na otvaranje samostalne izložbe akademskog slikara Neboljše Vasića, pod nazivom "Vetar sa istoka", koje će biti upriličeno u utorak, 7. maja, u Galeriji Kulturnog centra, sa početkom u 19h.
Postavka će trajati do 17. maja.

Nebojša Vasić je rođen 9. maja 1965. godine u Kosovskoj Mitrovici. Srednju umetničku školu “Đorđe Krstić” u Nišu završio je 1983. godine. Diplomirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Novom Sadu 1989. godine, u klasi profesora Dušana Todorovića. Član je ULUV- a od 1989. godine. U Somboru živi i radi od 1991. godine.

Prvu put je samostalno izlagao 1986. godine - studentske radove u Domu kulture u rodnom Zvečanu, pod nazivom “Izložba akademskih radova”. Nakon više grupnih studentskih izložbi od 1990. do 1995. godine, redovno učestvuje na Bijenalu i Trijenalu jugoslovenskog crteža u Galeriji Likovna Jesen u Somboru. U “Informativnom centru” u Somboru 1992. godine, izložbom slika pod nazivom “Vitezima svete zemlje”, prvi put se nakon studija predstavlja somborskoj publici. U julu 1994. godine u galeriji “Arkade” u Budvi, izlaže novi ciklus slika pod nazivom “Kosovski motivi”. Na ovim kompozicijama vidna je stilska i koloristička promena. Slike iz ovog razdoblja su snažnije, ekspresivnije, razigranije, primarnog i slobodnijeg poteza.

Nekoliko godina kasnije usledio je novi ciklus koji su činile slike sa novom tematikom, na kojima dominiraju znakovi i simboli, kao univerzalni rečnik poruke i smisla. Novonastale slike izložio je u Beogradu u Galeriji SKC, maja meseca 1998. godine, kasnije u Somboru ( Galerija “Laza Kostić”) u junu mesecu 1998. godine i u Novom Sadu ( Galerija Otvorenog univerziteta) u novembru 1998. godine. Postavku je nazvao “Putovanje kroz magnetno polje snova”.
Od 2003. godine nalazi potrebu i inspiraciju da na osnovu srednjevekovne istorije, epskih i lirskih pesama Kosovskog ciklusa, naslika seriju slika pod nazivom “Snovi i sećanja”. U maju mesecu 2005. godine izlaže u Kulturnom centru “Laza Kostić” u Somboru, zatim u Centru lepih umetnosti Jovan Kolundžija “Guarnerius” u Beogradu i u Galeriji “Meander” u Apatinu.
U potrazi za novim stvaralačkim izazovima, od 2010. godine radi na novom ciklusu slika, podstaknut arheološkim artefaktima koje pretače u sopstveni likovni izraz. Dve godine kasnije, 2012. godine u Kulturnom centaru “Laza Kostić” u Somboru, izlaže pomenute radove iz ovog ciklusa, pod nazivom “Tragovi u vremenu”. Iste godine izlaže u Likovnom salonu u Vrbasu.

„...Akademski umetnik srednje generacije Nebojša Vasić pokazuje svojom novom serijom slika da može da osvaja nova izražajna područja i njihova sredstva, a da pri tome ne ugrožava već postavljene osnovne crte svog likovnog pristupa. U najsažetijem obliku rečeno, taj pristup se zasniva na veštoj transformaciji elemenata simboličkog jezika. Slikar odabira simboličke oznake sa izraženom grafičko-likovnom vrednošću i smešta ih i raspoređuje unutar jednog imaginarnog, konstruisanog prostora. Tako ostvarena nova realnost umetničkog dela komunicira sa ovom, intersubjektivnom realnošću, u prvom redu preko naslikanog simbola, i to na najmanje dve ravni: semantičkoj i vizuelnoj...“
(izvod iz kritike „Od simbola do forme“ Saše Radojčića)

Objavljeno u Somborske vesti

Kulturni centar "Laza Kostić" Sombor Vas poziva da svojim prisustvom uveličate koncert "Stabat Mater" (Giovanni Battista Pergolesi), koji će se održati u sredu, 24. aprila, u crkvi Svetog Stjepana kralja (Ištvana) u Somboru - poznatijoj kao Karmelićanska crkva (Trg Cara Uroša 3), sa početkom u 18h.

Đovani Batista Pergolezi (Giovanni Batista Pergolesi) je bio italijanski kompozitor, violinista i orguljaš (Jezi, 4. I 1710. - Pocuoli, 16. III 1736.) . Prva znanja iz muzike stekao je u rodnom mestu kod mesnih muzičara, a potom je kompoziciju i violinu studirao na Konzervatorijumu u Napulju ("Conservatorio dei Poveri di Gesù Cristo").
Bio je jedan od najvažnjih kompozitora bufo opere. Za svog veoma kratkog života komponovao je deset opera, veliki broj oratorijuma, kantata, trio sonata i koncerata.
"Stabat Mater" je jedno od njegovih najpoznatijih dela, komponovano 1736. godine, u poslednjim nedeljama Pergolezijevog života, na tekst čuvene srednjovekovne sekvence Stabat Mater dolorosa (Stajaše mati u bolu).
Delo je našlo svoju primenu i na filmskom platnu. Korišćeno je u mnogobrojnim filmovima od kojih su najpoznatiji "Farinelli" i "Amadeus".

Na koncertu u Somboru će učestvovati:
Jana Jovanović - sopran
Nataša Rašić - mecosopran
Marija Družijanić - orgulje

Biografije učesnica:

Jana Jovanović je diplomirala 2011. godine na studijskom programu solo pevanje na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Master studije završila je u Norveškoj na Univerzitetu za muziku i ples u Stavangeru (University Of Stavanger Department for Music and Dance), u klasi profesorke Elizabeth Norberg-Schulz (2012-2013).
Jana je bila honorarni saradnik u Narodnom pozorištu u Beogradu. Odigrala je brojne uloge u zemlji i inostranstvu. Najznačajnije su Clorinda, Poppea, Serpina, Drusilla i uloga Constanze u operi “Who kiddnaped Constanza the Mouse“ - eminentne italijanske kompozitorke Roberte Vake (Roberta Vacca), koja je 2012. godine imala svetsku premijeru u Norveškoj.
Takođe ima zavidno koncertno iskustvo - kako u zemlji, tako i u inostranstvu.
Izdvajaju se koncerti: Šubertova Misa u G-duru (Stavanger Konserthus, Norveška), Voices of Europe (Radiokulturhaus, Beč), Festival u Švencingenu (Nemačka), Abschlusskonzert (Gmunden), ciklus koncerata Podijum kamerne muzike (Kolarčeva zadužbina, Beograd) itd.
Dobitnica je stupendija i nagrada na festivalima i republičkim tamičenjima. Bila je finalista prestižnog takmičenja Renata Tebaldi u San Marinu (Italija).
Ostvarila je uspešnu saradnju sa istaknutim dirigentskim imenima: Eduardo Muller, Fabio Biondi, Ruben Jais, Felice Venanzoni, John Storårds, Walevein Witten, Anom Zoranom Brajović. Takođe je sarađivala sa rediteljima Allesio Pizzech, Caterina Panti Liberovici, Einar Bjørge, Hilde Andresen, Jagošem Markovićem, Ivanom Dragutinović Maričić i mnogim drugima.

Nataša Rašić rođena je u Beogradu, gde je završila Pravni fakultet. Diplomirala je solo pevanje na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a postdiplomske studije solo pevanja završila je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu.
Usavršavala se na master kursevima kod značajnih imena iz sveta operske umetnosti: Alessandro Cor-belli, Jenifer Larmoore, Gabriele Lechner, Elizabeth Norberg Schulz, Carlo Colombara, Darina Takova, Claudia Eder, Adrian Erod, Marijana Mijanović i mnogi drugi.
Više puta bila je stipendista fonda za unapređenje vokalne umetnosti mladih Melanije Bugarinović i ćerke Mirjane Kalinović Kalin.
Ostvarila je brojne operske uloge u zemlji i inostranstvu. Najznačajnije su Mercedes (Carmen), Carmen (Carmen), Tisbe (La Cenerentola), La Ciesca (Gianni Schicchi), Dorabella (Cosi fan tutte), Larina (Ev-genije Onjegin), Orlofsky (Die Fledermaus) itd.
Od 2018. godine je član Udruženja muzičkih umetnika Srbije.
Honorarni je saradnik u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Marija Družijanić je 2010. diplomirala orgulje, 2013. završava specijalističke studije na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu – u klasi profesorke Maje Smiljanić-Radić.
Učestvovala je na više majstorskih kurseva, pod mentorstvom eminentnih profesora i orguljaša. Bila je inicijator, organizator i učesnik brojnih koncerata solističke i kamerne muzike. Aktivna je kao crkveni orguljaš u Beogradskoj nadbiskupiji.
Kao jedan od osnivača udruženja građana „Nebograd“, osmišljava i realizuje projekte koji kombinuju umetnosti i edukaciju – eksperte i lokalnu zajednicu, na obostranu korist i uz međusobnu razmenu iskustva.
Posebnu pažnju pridaje pedagogiji, kojom se bavi kao profesor u MŠ „Stanković” i MŠ „Josip Slavenski” u Beogradu.

Program:
Marija Družijanić • J. S. Bach: Koralna predigra
"O Mensch, bewein' dein‘ Sünde groß", BWV 622
Jana Jovanović • J. S. Bach „Pasija po Mateju”,
arija "Blute nur, du liebes Herz"
Nataša Rašić • J. S. Bach „Pasija po Mateju”, arija "Buss und Reu"

G. B. Pergolesi: "Stabat Mater"

Harm: Nenad Dujić „Aleluja”

Objavljeno u Somborske vesti

Otvaranje izložbe akademskog slikara Sergeja Andreevskog, biće upriličeno u utorak, 9. aprila, u Galeriji Kulturnog centra "Laza Kostić" Sombor, sa početkom u 19h.

Sergej Andreevski je umetnik koji učestalo sanja i putuje po svetu; ukrštajući četkice upućuje svoje poteze prema suncu.

I upravo je svet to mesto koje je odabrao da bude njegov umetnički atelje. Slikarevo kreativno stremljenje se može označiti kao post-ekspresionistički stil ili neograničena sloboda ekspresije.

Njegov trenutni izraz su umetnički performansi, udruženi sa muzikom, u kojima ekspresije njegove nemirne prirode dostižu svoj vrhunac (performansi u SAD, Italiji, Nemačkoj, Tunisu, Egiptu...).

Postavka u Somboru biće aktuelna do 24. aprila.

Objavljeno u Somborske vesti

Izložba fotografija autora Bojana Đurišića, pod nazivom "Priče iz radionice" biće otvorena 26. marta u Maloj galeriji Kulturnog centra "Laza Kostić" Sombor sa početkom u 19 časova. Postavka će biti aktuelna do 12. aprila.

"Prizori ispred Vas nastali su slučajno, istiniti su i do sada verovatno više ne postoje. Možda, i samo slučajno saznamo kako su i zašto nastali. Snimio sam ih u radionicama i u okruženjima gde se nešto radi ili se radilo. Najčešće su to neka prljava mesta ni nalik onima u kojima će ove fotografije živeti. Sebi ovde pripisujem radoznalost, sve ostalo je dokumentarizam, entropija i estetika. Ove fotografije su nastajale dugo, temeljno i slučajno. Cilj mi je da sačuvam ove prolazne prizore i obogatim neke prostore kojima je potrebno malo 'prljavštine'", kazao je autor o izložbi.

Bojan Đurišić je rođen u Somboru 1979. godine. Pronašao je sebe u multimedijalnim umetničkim praksama i posvećen je istim skoro dve decenije.

Kaže da kratke misli i priče beleži klasičnim fotoaparatom, a one kompleksnije filmskom kamerom. Biografija mu je obeležena poslovima filmskog radnika, fotografa i autora. Danas živi u Novom Sadu.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Otvaranje izložbe fotografija autora Bojana Đurišića, pod nazivom "Priče iz radionice", biće upriličeno 26. marta u Maloj galeriji Kulturnog centra "Laza Kostić" Sombor (ulica Laze Kostića br. 5), sa početkom u 19h. Postavka će biti aktuelna do 12. aprila.

Autor o izložbi:
"Prizori ispred Vas nastali su slučajno, istiniti su i do sada verovatno više ne postoje. Možda, i samo slučajno saznamo kako su i zašto nastali. Snimio sam ih u radionicama i u okruženjima gde se nešto radi ili se radilo. Najčešće su to neka prljava mesta ni nalik onima u kojima će ove fotografije živeti. Sebi ovde pripisujem radoznalost, sve ostalo je dokumentarizam, entropija i estetika. Ove fotografije su nastajale dugo, temeljno i slučajno. Cilj mi je da sačuvam ove prolazne prizore i obogatim neke prostore kojima je potrebno malo 'prljavštine'".

Bojan Đurišić je rođen u Somboru 1979. godine. Pronašao je sebe u multimedijalnim umetničkim praksama i posvećen je istim skoro dve decenije. Kaže da kratke misli i priče beleži klasičnim fotoaparatom, a one kompleksnije filmskom kamerom. Biografija mu je obeležena poslovima filmskog radnika, fotografa i autora. Danas živi u Novom Sadu.

Objavljeno u Somborske vesti

Kulturni centar "Laza Kostić" Sombor Vas poziva na otvaranje izložbe slika pod nazivom "Antidot", slikara Mate Đorđevića, koje će biti upriličeno 19. marta 2019. godine u Galeriji KC "Laza Kostić", sa početkom u 19h. Postavka će trajati do 6. aprila.

Mate Đorđević je dobitnik nagrade bijenala "Likovna jesen" 2012. godine, tako da predstojeća izložba predstavlja nastavak saradnje između slikara i somborskih institucija kulture.
Radovi koji će biti predstavljeni somborskoj publici nastali su u periodu između 2015. i 2019. godine. Podrazumevaju prvenstveno velika platna na kojima je umetnik radio u Francuskoj.

Autor o izložbi "Antidot":

"Mene bodri besmisao ovog poziva, ali nije moj poziv ništa apsurdniji, prazniji i šupljiji od rada čoveka koji čisti ulice. Ovo sam rekao u jednom pristojnom smislu bez ikakve pretenzije da nekome umanjeujem svrhu. Ljudi pošteno čiste đubre za drugima, a to čine i ove moje slike, nimalo retko. Ja slikam nalik čoveku koji je preživeo veliku epidemiju. Sve je progutalo ovo moje slikarstvo i sad nema nazad. Ja sam utopljenik koji radovima rasipa umor, duboko upaljen umor. A za mene lično ovo nije izložba, već stanje, ili, ako želite tačnije, istupanje pred tuđe oči; dok su platno i pinjel samo alatke kojima se to stanje operiše, neka vrsta hirurgije, operacije na živo, suptilne opreracije, tananim instrumentima. Protivotrov (antidote) je način podnošenja jedne stvarnosti. Ljudi su anestezirali humanost odavno. Esencija moga rada i mene je pod senkom tog beščašća, dok simbole humanosti u obliku vidljivosti i potentnog geniusa - sterilnu čistotu, depresivnu vedrinu, Valpurgijske noći, profesionalizam pod osmehom cinika, ego namirisan halucinacijom, vasceli svet, univerzum, enciklopedijsko i kabinetsko sveznanje, savršenu čistotu misli i jezika, praznu gramatiku, svet miropomazanih, krajnju i apoditičku posebnost svakog čina, mamonizam, prepuštam drugima. Svu tu vrhovnost akademskih praznina. No, zahvalan sam na tom humusu Dioklecijanovog kompleksa što postoji, upravo na njemu rastu divergenti poput mene. Ucelo je sve razoreno pod tom slikom, ljudi su od pamtiveka razoreni od tog i takvog čistunstva tehničara naspram ličnosti. Ova izložba je oda jednog izgubljenog duha.“

Mate je rođen u Beogradu 1983. godine. Živi i radi na relaciji Beograd-Pariz od 2014. godine. Dobitnik je brojnih nagrada u zemlji i inostranstvu, među kojima su najznačajnije: nagarada za crtež "Vladimir Veličković", pomenuta nagrada na bijenalu "Likovna jesen" u Somboru, jedini je sa naših prostora tri puta nagradjen od strane Francuske Akademije nauka i umetnosti - sektor lepih umetnosti (za crtež, slikarstvo i za celokupan opus u vidu jednogodišnjeg rezident programa), a pobrao je priznanja i u Makedoniji, Švajcarskoj itd.

 

Objavljeno u Somborske vesti
sreda, 06 mart 2019 00:00

Francuski filmski karavan u Somboru

Kulturni centar "Laza Kostić" Sombor sa zadovoljstvom najavljuje novo izdanje FRANCUSKOG FILMSKOG KARAVANA, koji se već treću godinu za redom uspešno realizuje u saradnji sa Francuskim institutom u Beogradu / Institut français de Belgrade.
Novi ciklus nosi naziv "Komedije", što direktno upućuje da će biti prikazani filmovi iz ovog žanra. Projekcije će se održavati u Maloj sali KC "Laza Kostić" (Venac Radomira Putnika 2, Sombor), od 11. do 14. marta, svake večeri u 20h.
Ulaz je slobodan!

Sinopsisi, trejleri i raspored prikazivanja filmova:

Ponedeljak, 11. mart
Javna ličnost (FRA, 2018, 99’) - Place publique
Režija: Anjes Žaui Igraju: Anjes Žaui, Žan-Pjer Bakri, Lea Driker
Nekadašnja zvezda malih ekrana, Kastro, živi od stare slave i bavi se voditeljstvom. Vozač ga odvozi na žurku povodom useljenja njegove producentkinje i dugogodišnje prijateljice Natali, koja je kupila prelepu kuću nadomak Pariza. Njena sestra, Elen, ujedno Kastrova bivše žena, takođe je pozvana na proslavu. Kad su bili mladi, delili su iste ideale, ali je uspeh učinio Kastra pragmatičnijim (i ciničnijim), dok je Elen ostala verna svojim uverenjima. Njihova ćerka Nina, koja je napisala knjigu inspirisanu životom svojih roditelja im se takođe pridružuje. Dok je Kastro svedok vrtoglavog pada svoje popularnosti, Elen ga očajnički nagovara da u svoju emisiju pozove migrantkinju iz Avganistana...
https://www.youtube.com/watch?v=xjVFqIXNnkE

Utorak, 12. mart
Pulen (FRA, 2018, 97’) - Le poulain
Režija: Matje Sapen
Igraju: Aleksandra Lami, Finegan Oldfild, Žil Koen
Mladi političar Arno Žores se igrom slučaja pridružuje timu koji vodi izbornu kampanju jednog predsedničkog kandidata. On je asistent Anjes Karadžić, zadužene za odnose sa javnošću, moćne žene čije ga iskustvo privlači i fascinira. Ona ga ne štedeći uči taktici vođenja kampanje i uz nju svedoči brojnim igrama i rivalitetima između članova tima, da bi i u njemu samom porasla velika želja za beskrupuloznim penjanjem na lestvici moći.
https://www.youtube.com/watch?v=1SUs7x6RRkM

Sreda, 13. mart
Lepotica i lepotica (FRA, 2018, 95’) - La belle et la belle
Režija: Sofi Filijer
Igraju: Sandrin Kiberlen, Agat Bonitzer, Melvil Pupo
Dvadesetogodišnja Margo upoznaje četrdesetpetogodišnju Margo: sve ih spaja, i deluje kao da je reč i jednoj istoj osobi u različitim dobima života …
https://www.youtube.com/watch?v=bLghvEJAMgc

Četvrtak, 14. mart
Kao dečaci (FRA, 2018, 90’) - Comme des garçons
Režija: Žilijen Alar
Igraju: Maks Bublil, Vanesa Gid, Solen Rigo
Rems, godina 1969. Iskusni zavodnik i sportski novinar Pol Kutar odlučuje da organizuje fudbalsku utakmicu ženskih timovakako bi napakostio direktoru sportskog ćurnala u kom radi. Njegova omiljena neprijateljica, Emanuel Brino, direktorova sekretarica, prinuđena je da mu u tome asistira. Ne bivajući svesni svojih dela, njihove razmirice će prouzrokovati rađanje prve ženske fudbalske ekipe u Francuskoj.
https://www.youtube.com/watch?v=rZnWQQRzoFM

Objavljeno u Somborske vesti

Izložba radova Dejana Krstića, pod nazivom "Beleške" biće upriličeno u Galeriji KC "Laza Kostić" Sombor u utorak, 5. februara, sa početkom u 19 časova. Postavka će trajati do 23. februara.

Reč autora: "U okviru izložbe "Beleške" prikazani su radovi nastali iz preispitivanja ideje slobode i njenog značaja za individuu.

Počevši od iskustva pojedinca, moje istraživanje se bavi preispitivanjem koje void ka opštem zaključku. U ovom kontekstu beleška nije samo vid brze opservacije. Ona je deo slagalice koja daje širu sliku ne samo o pojedincu ili grupi već i o samom društvu.

Radovi su najčešće realizovani u vidu portreta, koji tradicionalno ne predstavljaju samo faktičku, likovnu mapu lica, već podrazumevaju i psihološku analizu modela, kao i uvid u pitanje identiteta. Samim tim pojam portreta postaje fleksibilan, i može se gledati kao šire polje istraživanja.

U procesu analize, odnosno crtanja modela koriste se i metodi psihoanalitičkog sistematskog pristupa koji znatno doprinosi ličnoj interakciji sa modelom. Putem ovog istraživanja i beleženja, ispituju se granice ličnog, privatnog, bazičnog stave pojedinca i njegova modifikacija u komunikaciji sa opštim, univerzalnim i društveno prihvaćenim normama.

Radeći na osnovu fotografskog priloga, svoje radove realizujem u vidu kombinacije tradicionalnih crtačkih i slikarskih tehnika."

Dejan Krstić je rođen 1994. godine u Loznici. Završio je osnovne akademske studije u Novom Sadu na departmanu likovnih umetnosti, studijski program Slikarstvo, u klasi prof. Bosiljke Zirojević Lečić. Trenutno pohađa master studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u okviru studijskog programa Crtanje, pod mentorstvom prof. Višnje Petrović. Izlagao je više puta grupno i samostalno.

Objavljeno u Somborske vesti
sreda, 09 januar 2019 00:00

Otvaranje izložbe slika Ivane Jelić

Kulturni centar Lzaa Kostić Sombor vas poziva na otvaranje izložbe slika Ivane Jelić, koje će biti upriličeno u utorak, 15. januara, u Galeriji KC "Laza Kostić" Sombor, u 19h.

Ivana Jelić rođena je 1991. u Šapcu. Završila je Šabačku gimnaziju, dok je primenjeno slikarstvo diplomirala na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, gde je završila i master studije. Trenutno je student završne godine doktorskih akademskih studija. Izlaže grupno i samostalno.

Reč autorke o predstojećoj izložbi: "U umetničko-istraživačkom radu motivu čoveka se pristupa kao primeru logičke strukture, pri čemu se razmatra način manifestacije unutrašnjeg sveta čoveka kroz likovne forme. Antropomorfne odlike likovnog prikaza se razmatraju kao metafora lica dela, koje poziva na pronalaženje iracionalnog svog naličja, pri čemu se sugeriše na nevidljive vrednosti. Kroz motiv čoveka se predstavlja vid jedinstvene umetničke stvarnosti. Njegov prikaz je generalizovan kako bi se fokus usmerio na istraživanje nevidljivog sadržaja umetničkog procesa, u vidu emocionalnih i duhovnih vrednosti dela, kao i istraživanje mogućnosti prikaza ljudske figure. Prikaz vukova koji se javljaju kao sekundaran motiv u umetničkim radovima se odnosi na njegov odabir u vidu totemske životinje, a predstavlja vezu čoveka sa prirodom koja je uzvišena i nepredvidiva, ali i sa težnjom za opstanak kao unutrašnjom borbom koja je odlika razvitka pojedinca."

Objavljeno u Somborske vesti

Društvo književnika Vojvodine organizuje i ove godine Književni karavan po vojvođanskim gradovima. Obuhvaćeni su Sombor, Sremska Mitrovica i Bačka Palanka.

U Somboru, u organizaciji Kulturnog centra „Laza Kostić“, gostovaće Milan Nenadić, Ileana Ursu, Rajica Dragićević, Saša Nišavić i Milan Todorov, a od somborskih pisaca Nada Dušanić i Stojan Berber.

Književno veče održaće se 20. decembra (četvrtak) u 18 časova u Domu učenika srednjih škola.

Pristup je slobodan za sve građane.

Objavljeno u Somborske vesti
sreda, 05 decembar 2018 00:00

Dani italijanskog filma u Somboru

 

Mala sala Kulturnog centra "Laza Kostić" Sombor (Venac Radomira Putnika 2), od 10. do 14. decembra, svake večeri od 20h

Grad Sombor i Kulturni centar nastavljaju da organizuju programe u cilju promovisanja filmske umetnosti u našem gradu. Nakon održanog prvog izdanja filmskog festivala "Porodica naroda/Family Of Nations", duh sedme umetnosti i dalje prožima kulturnu scenu grada u kome je živeo i stvarao Ernest Bošnjak, filmski pionir i vizionar.

Zahvaljujući saradnji sa Italijanskim institutom za kulturu iz Beograda i Italijanskim kulturnim centrom "Piazza Italia" iz Subotice, u Maloj sali KC biće prikazano pet ostvarenja iz italijanskog kinematografskog opusa.

PROGRAM:
ponedeljak, 10. decembar, 20h
Opušteno / Scialla (2011), režija: Frančesko Bruni

utorak, 11. decembar, 20h
Lepi ljudi / La bella gente (2009), režija: Ivano De Mateo

sreda, 12. decembar, 20h
Miris doba bajki / Il profumo del tempo delle favole (2016), režija: Mauro Kaputo

četvrtak, 13. decembar, 20h
Tajne tajne / Segreti segreti (1985), režija: Đuzepe Bertoluči

petak, 14. decembar, 20h
Anđeo milosti / L'accabadora (2015), režija: Enriko Pau

Objavljeno u Somborske vesti

Koncert Akustik Benda pod nazivom "MUZIKA KAO LEK", održaće se u petak, 7. decembra u Mađarskoj građanskoj Kasini u Somboru.

Početak koncerta je zakazan za 19h, ulaz je slobodan.

Program organizuje Kulturni centar "Laza Kostić" Sombor u saradnji sa fondacijom "Nikola Jokić i prijatelji".

Objavljeno u Somborske vesti

U organizaciji Kulturnog centra "Laza Kostić" u Somboru je počela dečija manifestacija "Šareni svet".

Ovogodišnji festival će obeležiti izvođenje predstave "Put oko sveta", rađenu prema motivima teksta koji je napisao Tode Nikoletić, dok režiju potpisuje Fuad Tabučić.

Avanturističkom komedijom "Put oko sveta" počeo je dečiji festival "Šareni svet".

Osnovci iz 21 škole na teritoriji grada Sombora biće u prilici da uživaju u izvođenjima predstave.

Na putovanju kroz Španiju, Italiju, Ameriku i daleki Japan uživali su i osnovci iz škole "Dositej Obradović".

"Predstava ce obići 21 školu na teritoriji grada Sombora, znači 15 škola u naseljenim mestima i pet osnovnih škola i školu Vuk Karadžić u Somboru", rekao je Aleksandar Milić, direktor KC "Laza Kostić", Sombor.

Glumci kažu da su deca ipak najiskrenija publika, a ovom predstavom, kako kažu, za decu do 100 godina, pokušali su da pruže mališanima zabavu kroz edukaciju.

"Kada spremamo predstavu trudimo se da damo deci nešto što im je danas zanimljivo. Negde da probamo da ih podsetimo na prave vrednosti, jer pozorište tome i služi, da pored tog nekog zabavnog dela, da ih podsećamo na prave vrednosti i na ono što je istina", rekao je Fuad Tabučić, glumac i reditelj.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti
subota, 17 novembar 2018 00:00

Dečiji festival "Šareni svet" u Somboru

Kulturni centar "Laza Kostić" Sombor najavljuje novo izdanje dečjeg festivala "Šareni svet", koji počinje u ponedeljak, 19. novembra.

Ovogodišnji festival će obeležiti izvođenje predstave "Put oko sveta", rađenu prema motivima teksta koji je napisao Tode Nikoletić, dok režiju potpisuje Fuad Tabučić. Predstava predstavlja koprodukciju balkanske pozorišne trupe ARA i UK Palilula.

Avanturistička komedija za decu "do sto godina", kako kaže i sam pisac, vodi nas na putovanje oko celog sveta. Tri junaka naše komedije Cvetko, Skitko i Marica polaze na put do Italije i tamo nas upoznaju sa njihovim znamenitostima, kompozitorima, slikarima, velikim vojskovođama, a tu nalaze i prostora da nam odglume i deo Romea i Julije, na njihov način, naravno.

Kroz svoj neobični put upoznaju nas sa zanimljivim kulturama Španije, gde će nam dočarati i samu koridu, zatim daleku Ameriku i njene Western junake, pa zatim još dalji Japan i njihove opasne borilačke veštine, preko Bliskog istoka i strašnog Alibabe, pa sve do Engleske i Rusije. Na kraju dolaze u svoju Srbiju na tople i mirisne projarice.

Ova dinamična, poučna i edukativna pozorišna igra će urnebesno zabaviti i zagolicati želju naših malih gledalaca za novim saznanjima o ovim divnim prostorima.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti
sreda, 14 novembar 2018 00:00

Promocija knjige Emira Kusturice u Somboru

U petak, 16. novembra sa početkom u 19 časova, u Svečanoj sali Županije, održaće se promocija knjige “ŠTA MI OVO TREBA” Emira Kusturice.

Govoriće:

Selimir Radulović
Emir Kusturica
Manjo Vukotić

“ŠTA MI OVO TREBA”
Emir Kusturica

Najpriznatiji i najnagrađivaniji srpski stvaralac u poslednjih nekoliko decenija, Emir Kusturica, objavio je knjigu pod naslovom “Šta mi ovo treba”, u izdanju “Vukotić media”. To je treća knjiga slavnog režisera.

Satkana je od dnevničkih zapisa u poslednjih dvadeset pet godina, od rata u Bosni i Hercegovini, pa do današnjih zbivanja u zemlji i svetu.

“Zapisi u ovoj knjizi nemaju namjeru da odgovore na pitanja, niti da razriješe velike dileme. Sve je tu nastalo iz potrebe da svjedočim o vremenu u kojem živim i ostavim trag onima koji će u budućnosti provjeriti da li je sve ovo trebalo”, piše Kusturica u uvodu knjige.

U zapisima su dramatične epizode oko snimanja filma “Andergraund”, polemike sa sarajevskim javnim ličnostima, svađe i mirenja sa Abdulahom Sidranom, razlozi zašto ne može biti muslimanski izdajnik ako nije musliman, zašto nije ni Bošnjak, zašto je srastao sa srpskom kulturom i hrišćanstvom, zašto voli Republiku Srpsku i Rusiju, zašto Srbiji ne daju da bude i Istok i Zapad. U knjizi su i polemike i odgovori na napade raznih francuskih levičarskih filozofa, prezir prema fejsbukovim “septičkim jamama”, uzbudljivi i iskreni razgovori sa Maradonom. Ali i stavovi o svetskoj politici i globalizaciji.

Kusturica u ovoj knjizi, na 360 strana, u 80 poglavlja, svedoči o svom životu i svojim dilemama, nadama i sumnjama. Ali, to je, istovremeno - i naš život. Jer, on ne beži ni od jedne teme, ni od jedne pojave, ni od jednog aktuelnog trenutka, pa makar to bile i televizijske šeme ili zagađenje životne sredine.

Veliki filmski režiser i ovom knjigom otvara ogroman prostor svog interesovanja i svog kulturnog i javnog angažmana, bez premca na ovim prostorima.

Knjiga će biti promovisana u Svečanoj sali Skupštine Grada Sombora - Županije, u petak, 16. novembar, u 19h.

Objavljeno u Somborske vesti

Kulturni centar "Laza Kostić" Sombor vas poziva da svojim prisustvom uveličate otvaranje izložbe slika pod nazivom "Konji koji jure", umetnika Milenka Buiše, koje će biti upriličeno u utorak, 13. novembra, sa početkom u 19h, u Galeriji KC "Laza Kostić" Sombor.

Milenko Buiša rođen je 1946. godine u Sivcu. Završio je Srednju umjetničku školu u Herceg Novom (1966.), VPŠ u Novom Sadu (1969.), dok je 1981. godine diplomirao na Akademiji likovnih umetnosti u Novom Sadu, na odseku vajarstvo u klasi profesora Jovana Soldatovića. Bavio se pedagoškim radom i bio je urednik likovnih programa u Galeriji KC "Laza Kostić" Sombor. Učesnik je brojnih likovnih kolonija, mnogo puta je izlagao grupno i samostalno; dobitnik je brojnih nagrada i priznanja.

"Milenko Buiša je zapažen po širokom spektru interesovanja kada je u pitanju fenomenološki aspekt slike. Znamo ga kao slikara svega onoga što skreće pažnju njegove znatiželje, kao što su mrtve prirode, pejzaži, figuralne kompozicije u kojima ponekad provjerava naglašen epski kontekst; napokon, potvrdio se i u domenu portreta.

Ponesen predstavom konja, koja u umetnosti ima dugu istoriju, počev od one vezane za praistoriju, za razdoblje primitivnih lovačkih zajednica, onda mitološke i alegorijske konstante, te onih koje pripadaju novijoj istoriji, do izazova koji plene lepotom forme, Buiša se, slično tome, priklonio jednom vidu likovne percepcije ovog motiva. Pažnju je usmerio ka manje primetnom segmentu koji se odnosi na dinamičnu , istodobno prepoznatljivu prirodu konja. Njegove slike počivaju na čvrstom konstruktivnom organizmu. Zasnovane su na sigurnoj crtačkoj šemi, iako ona nije izdvojena, niti eksplicitno naglašena. Pretočena je u boju, potez i površinu kao osnovne nosioce izraza. Buiša često nameće smela rešenja koja prerastaju u naglašen ritmički govor, skoro u kreščendo. Harmonizuje suprtilnim bojenim rešenjima u kojima nema prenaglašenih kontrasta. Oni su svedeni na sklad tonski uspostavljenih odnosa kojima postiže znak vlastitog likovnog koda." (Zdravko Vučinić)

Objavljeno u Somborske vesti

Kulturni centar "Laza Kostić" Sombor Vas poziva da uveličate svojim prisustvom promociju knjige "Amerikanci - srpski dobrovoljci iz SAD (1914-1918)", čiji je autor dr Milan Micić, pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturno nasleđe.

Promocija će biti održana u sredu, 7. novembra u 18h, u Svečanoj sali Županije.

"Najbolji poznavalac dobrovoljačkog pitanja u Srba, dr Milan Micić napisao je knjigu koja je pred vama... Savršeno poznavanje dobrovoljačkog pitanja, uz izuzetan spisateljski dar, učinili su da ova knjiga dr Micića predstavlja štivo koje se čita lako, gotovo u dahu, a iz koga se, opet, mnogo toga može naučiti..." (iz recenzije dr Milana Gulića)

Objavljeno u Somborske vesti
utorak, 30 oktobar 2018 00:00

Sombor u znaku sedme umetnosti

Pored brojnih likovnih, muzičkih i dramskih programa, kao i programa za mlade, tekuću godinu je obeležila promocija sedme umetnosti u Somboru. Zahvaljujući uspešnoj saradnji Grada Sombora i Ambasade Švedske, kao i saradnji KC "Laza Kostić" Sombor sa Francuskim institutom u Srbiji (Institut français de Serbie) i Gete institutom (Goethe-Institut Serbien), u više navrata su organizovane filmske večeri, dok je vrhunac sezone predstavljalo održavanje prvog filmskog festivala u Somboru - "Porodica Naroda/Family Of Nations".
Vođeni vizijom legendarnog Ernesta Bošnjaka, pionira srpskog filma, Grad Sombor i Kulturni centar nastoje da kontinuirano promovišu filmsku umetnost i na taj način pripišu Somboru karakter filmskog centra.

Novi ciklus francuskih filmova, pod nazivom "Glumice", od sinoć se prikazuje u Maloj sali Kulturnog centra "Laza Kostić".

Večeras u 20 časova možete pogledati ostvarenje Pakao – L'Enfer u režiji Anrija - Žorž Kluzoa. Igraju: Romi Šnajder, Serž Ređijani.

Godine 1964, Anri-Žorž Kluzo počinje snimanje filma "Pakao" sa Romi Šnajder i Seržom.

Ređanijem koji priča priču o menadžeru hotela koji je bolesno ljubomoran na svoju ženu. Međutim, nakon tri nedelje, režiser se razboleo i snimanje je prekinuto. Ovo filmsko iskustvo je ugledalo svetlost dana 2005. godine kada su Serž Bromberg i Ruksanda Medrea prikazali 185 filmskih traka. Ovaj video zapis ima dva dela. Prvi prikazuje snimanje filma sa svedočenjima tehničara i glumaca poput Kosta-Grava i Katrin Alegre. Drugi se tiče samog filma. Žak Gamblan i Berenis Bežo preuzimaju uloge glumaca iz nedostajućih scena.

Sutra u 20 časova prikazivaće se film Žil i Džim – Jules et Jim. Režija: Fransoa Trifo. Igraju: Žana Moro, Oskar Verne, Anri Ser

Radnja filma se odvija u periodu od 1912. i 1933. godine, a glavni junaci su Nemac Žil i Francuz Džim. U Parizu, obojica se zaljubljuju u Ketrin, i trojac postaje nerazdvojno društvo odlučno u nameri da živi život punim plućima uprkos svetskom ratu koji besni oko njih. Kada Žil izjavi svoju ljubav Ketrin, Džim odluči da se povuče uprkos svojim vlastitim osećanjima. Žil i Ketrin se venčavaju i dobiju ćerku, međutim Ketrin je i dalje zaljubljena u Džima.

U četvrtak, 1. novembra u 20 časova biće prikazan film Lift za gubilište – Ascenseur pour l'échafaud. Režija: Luj Mal. Igraju: Žana Moro, Moris Rone, Žorž Pužuli.

Žilijen Tavernije je uspešni biznismen koji je u emotivnoj vezi sa šefovom suprugom. Njih dvoje odlučuju da ubiju njenog muža i da taj čin prikažu kao samoubistvo. Nakon ubistva Žulijen ustanovi da je zaboravio da ukloni jedan od tragova, te se vraća, ali ostaje zarobljen u liftu. U isto vreme, mladić i devojka iz susedstva ukradu mu automobil. Njih dvoje će sticajem okolnosti počiniti zločin za koji će biti okrivljen Žilijen.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti
Strana 1 od 4

Još vesti iz kategorije...

Top