loading...

Predstava „Kad bi Sombor bio Holivud“, autorski projekat Kokana Mladenovića, u izvođenju NP Sombor, oduševio je publiku 23. Jugoslovenskog pozrišnog festivala – Bez prevoda u Užicu.

Povicima „bravo“, višeminutnim aplauzom i ocenom 4,82 gledaoci su reagovali na moderan i smeo komad, koji je Mladenović osmislio, inpirisan istoimenim tekstom Radoslava Zlatana Dorića, koji je posvećen Ernestu Bošnjaku (1876 -1963), Somborcu i prvom kinematografu na našem prostoru.

Scenom, koju je osmislila Marija Kalabić, a koja je svedena i funkcionalna i može da bude objektiv kamere, bioskopsko platno, bioskopska sala, filmski studio, ulica, dominiraju beli okviri, poput ramova za fotografije različitih dimenzija, i stvaraju prikaze filmskih kadova i perspektiva, simbolične prizore daljine i blizine…

Umesto teksta, dokumentarističku, modernu, duhovitu, setnu i poetsku pozorišnu priču o nemom filmu, glumci su izneli neverbalnim iskazima, a njihovu sjajnu igru, prati živa muzika, koju je komponovala Irena Popović Dragović.

„Na prvoj probi, rekao sam ansamblu da ćemo raditi nemi film i da o tome „dirljivo ne znam ništa“. Naše kompletno umetničko obrazovanje na akademijama počiva na literaturi, a mi smo izmišljali događaje, fabulu, nismo koristili reči i na osnovu toga smo formirali likove i njihove odnose. Bilo je stranputica, ali uspeli smo da završimo divan i uzbudljiv proces“, kazao je Kokan Mladenović o nastajanju predstave.

On je dodao da je sa sjanim somborskim ansamblom „upustio u nešto što nikada nije gledao, ni radio u pozorištu“, nameravajući da istraži „da li nemi film može da postoji kao pozorišni žanr“, te da je kroz takvu pozorišnu avanturu „dekodiran novi jezik“.

On je podsetio na to da je Ernest Bošnjak, 1906. godne u Somboru, otvorio prvi bioskop i to nekoliko godina posle izuma filma i premijere braće Limijer, da je napravio filmski stidio i snimao kratke igrane filmove, ali da ga sredina nije razumela i da je na kraju bankrotirao, ali da se nije odrekao svojih snova i nastavio je da snima lokalne događaje.

– Bio nam je važan odnos prema sanjarima. Sve ideje koje nadrastaju sredinu, sa podjednakim nerazumevanjem, ne prepoznaju se ni danas, a sredina uvek nađe način da pokaže svoje najkonzervativnije lice. To odbacivanje novog i nespremnost da se rizikuje i dalje je odlika naših gradova i, ako hoćete, države u kojoj živimo. Jednostavno, mi nismo spremni za novo i bolje“, kazao je Mladenović.

„Igrao sam u pozorištu sve žanrove, ali ovako nešto nikada nisam radio. Napravili smo začuđujuću, nesvakidašnju i, sudeći po rekacijama publike, dobru predstavu“, naveo je iskusni glumac David Tasić Daf, koji igra Bošnjaka u poznim godinama.

Marko Marković, koji tumnači Enesta u mlađem dobu, svedočio je o emotivnim rastanku glumaca i reditelja po završetku komada, a potom objasnio da glumci, igrajući taj komad, žive život Ernesta Bošnjaka, izrazivši nadu da će i predstava „ostvariti optimizam koji nosi njen glavni junak“.

Navodeći da je to treća predstava o znamenitim Somborcima i da je u planu da se urade još dve, Mihajlo Nestorović, direktor NP Sombor, naveo je da ta predstava gostuje na festivalima ali da je, kako je rekao, „mnogi zaobilaze“, te da ga „posebno boli to što nije gostovala na Sterijinom pozorju i Vojvođanskim susretima“.

„Međutim, dešava se čudo. Zovu nas da gostujemo na filmskim festivalima i već smo učestvovali na Festivalu na Paliću i obećavam turneju i pohod na filmske festivale u Srbiji i šire“, poručio je Nestorović.

Veče u znaku Nušića

Večeras će glumci NP Beograd gostovati sa predstavom „Ožalošćena porodica“ (Branislav Nušić/Jagoš Marković), dok će u ukviru pratećeg programa, u 18 časova u Narodnoj biblioteci Užice, biti otvorena izložba „Sva lica srpskog diplomate Branislava Nušića“, koju je priredila Fndacija „Nušić“.

Izvor: Danas

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 01 novembar 2018 00:00

KAD BI SOMBOR BIO HOLIVUD na tri festivala

Sa predstavom KAD BI SOMBOR BIO HOLIVUD, autorski projekat Kokana Mladenovića inspirisan dramom Radoslava Zlatana Dorića, Narodno pozorište Sombor posetiće tri festivala – u petak, 2. novembra učestvovaće na 3. Jesenjem pozorišnom festivalu u Drvengradu, u utorak, 6. novembra predstava se igra na 23. Jugoslovenskom pozorišnom festivalu „Bez prevoda“ u Užicu, a u subotu, 17. novembra, na 35. regionalnim Susretima pozorišta/kazališta u Brčkom, BiH.

Objavljeno u Somborske vesti

Povodom Dana grada sinoć je u Narodnom pozorištu Sombor odigrana premijera predstave "Kad bi Sombor bio Holivud" Autorski projekat reditelja Kokana Mladenovića inspirisan je istoimenom dramom Radoslava Zlatana Dorića.

Glumci su bili bez teksta, a publika bez daha. Takav utisak se nametnuo posle devedeset minuta bajkovite priče o Ernestu Bošnjaku, Somborskom sanjaru i prvom Jugoslovenskom sineasti koji je početkom 20. veka od Sombora želeo da napravi Holivud. Ideja Kokana Mladenovića da predstava bude odigrana kao nemi film iz Ernestovog vremena, delovala je neobično u početku, ali posle svega viđenog stekli smo utisak da je jedino bez reči mogla da bude ispričana ova priča koju je sjajni mladi ansambl somborskog teatra , pokretom, igrom i mimikom, ispričao u jednom dahu.

Marko Marković, koji igra ulogu mladog Ernesta Bošnjaka, kaže:"Kad smo se dogovarali oko priče, oko predstave, oko Bošnjaka, rekao mi je ovaj naš nemi film. Kako misliš nemi? Pa bez teksta. Ponekad se mnogo više ćutanjem kaže i ti entuzijasti ostaju da traju, drago mi je da je u ekipi bila jedna fascinantna atmosfera, da je tempo bio neverovatan i da smo imali fantastične saradnike".

Ivana V. Jovanović se nadovezuje: "Što bi rekao Kokan, ovo je jedan nepostojeći žanr, mnogo sam srećna što sam deo ove priče, kako se čovek sprema za ovako nešto. Ćutiš i vežbaš. Saradnici, Kokan, sve je bilo od početka hrabro, ludo i na kraju se izgleda isplatilo".

Danica Grubački: "Uloga koju ja igram, Irena Bošnjak, ona uopšte nije umrla mlada. Većina priče je Kokanova i naša fikcija. Nama je proces bio sjajan".

Kokan Mladenović, reditelj predstave:"Ja sam, pre svega, očekivao jedan mukotrpan, lep istraživački proces, i ovi glumci sjajni iz somborskog pozorišta radili smo nešto što nije naša prirodna sredina, to jest radili smo pozorište u kojem nema teksta. Naravno da je za sve nas koji smo školovani na tom dramskom tekstu, veliki izazov da radimo ovakvu predstavu, i to je možda najlepši mesec i po dana mog pozorišnog života i na tome sam im prezahvalan".

Narodno pozorište Sombor se ovim komadom odužilo još jednom velikanu Ravangrada. Ernest Bošnjak umetnik, tvorac fabrike filmova, je tako posle filmskog platna ostao da živi i na pozorišnoj sceni grada koji ga nikada nije razumeo.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Web preporuke

loading...

Još vesti iz kategorije...

Top