Sombor.info

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Sombor je tradicionalno, poslednjeg vikenda u mesecu januaru, centar odgoja sitnih životinja, ne samo u Srbiji, Balkanu, nego u čitavom ovom delu Evrope.

Najstarija sajamska manifestacija 44. Međunarodni sajam peradarstva i Državni šampionat sitnih životinja Republike Srbije, kao i prvi memorijal prim. dr Zoran Parčetić – Nona svečano je otvoren danas u Gradskoj hali „Mostonga“ i trajaće do nedelje 26. januara. Otvaranju sajma prisustvovali su: Nenad Katanić pomoćnik ministra Ministarstva poljoprivrede, Antonio Ratković, zamenik gradonačelnice Sombora, Ljiljana Tica, predsednica Skupštine grada Sombora, Igor Gromilović, predsednik Saveza odgajivača sitnih životinja Srbije i direktor ovog sajma, kao i brojni posetioci – ljubitelji sitnih životinja.

Sajam je i ove godine otvorio Nenad Katanić pomoćnik ministra Ministarstva poljoprivrede koji se zahvalio organizatorima koji su uložili napor da više od 3.500 eksponata bude izloženo u Somboru, poželevši izlagačima da najbolji pobedi, da šampion bude šampion, a sudijama fer i pošteno suđenje.

Organizatorima i učesnicima se u ime grada Sombora zahvalio Antonio Ratković, zamenik gradonačelnice Sombora koji je istakao da ima veliku čast da se obrati na 44. Međunarodnom sajmu peradarstva i prvom memorijalu Prim. dr Zoran Parčetić – Nona, koji je imao nemerljivo veliku ulogu u organizaciji i održavanju ove sajamske manifestacije:
„Svi mi znamo koliko je dr Parčetić uložio vremena i znanja da ovaj sajam izgleda onako kako izgleda danas, a ja sam siguran da će njegovi naslednici i Igor nastaviti njegovim stopama i ovaj Sajam iz godine u godinu podizati na još veći nivo, što su već dokazali i prilikom organizacije ovogodišnjeg sajma “ rekao je Antonio Ratković, zamenik gradonačelnice Sombora.

Posetioci sajma kao i prethodnih godina biće u prilici da vide najkvalitetnije primerke u desetak izložbenih kategorija. Predstavili su se uzgajivači golubova, grlica, kanarinaca, egzota, ptica evropske faune, hibrida, tigrica, papagaja, agarponisa, prepelica i jerebica, kunića. Po prvi put posle desetak godina vraćena je teraristika i akvaristika. Ova peta sekcija osnovana je u čast pokojnog dr Zorana Parčetića a organizatori su sigurni da će upravo ova sekcija biti zanimljiva najmlađim posetiocima sajma. Svi učesnici kao i svake godine imaju samo jedan cilj, a to je da budu deo najveće manifestacije ove vrste na Balkanu.

Međunarodni sajam peradarstva u Somboru okupi svake godine nekoliko hiljada posetilaca i izlagača koji provedu tri nezaboravna sajamska dana. Poslednjeg dana sajma i ove godine pred halom će biti organizovana tradicionalna berza, koja okuplja brojne ljubitelje ptica i sitnih životinja sa teritorije Balkana.

Organizator, Društvo odgajivača sitnih životinja „Sombor1871“, uz podršku grada Sombora i ove godine pripremio je gostima brojna lepa iznenađenja.

Danas su uručeni ključevi od 40 stanova izbegličkim porodicama iz Bosne i Hercegovine i Republike Hrvatske koje imaju prebivalište na teritoriji grada Sombora. Stanovi su izgrađeni u okviru Potprojekta četiri Regionalnog stambenog programa Republike Srbije koji ima za cilj da obezbedi trane stambena rešenja za najugroženije izbegličke porodice.

Regionalni stambeni program sprovodi se uz podršku OEBS-a, UNHCR-a i Banke za razvoj Saveta Evrope, a finansiran je sredstvima Evropske unije, koja je i najveći donator, zatim Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke, Norveške, Švajcarske, Italije, Danske, Turske, Luksemburga, Španije, Kipra, Češke, Mađarske, Rumunije, i Slovačke.

Prvi potpredsednik Vlade, ministar spoljnih poslova i predsednik Komisije za koordinaciju procesa trajne integracije izbeglica Ivica Dačić ovom prilikom istakao je da su kroz Regionalni stambeni program Srbija i Evropska unija ostvarili izuzetnu saradnju, a korisnicima poželeo da im ovaj dan bude novi početak ka sigurnijoj i mirnijoj budućnosti.
Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović ovom prilikom rekla je da joj je veliko zadovoljstvo što što će danas 40 porodica u našem gradu trajno rešiti svoje stambeno pitanje.
„Danas imamo jasan plan kako je konačno moguće rešiti sva do sada nerešena i otvorena pitanja izbeglih lica, počevši od poboljšanja položaja svih onih koji su se već integrisali, do jasnog rešavanja svih otvorenih pitanja onih koji još uvek čekaju na neko svoje rešenje. Prilikom realizacije ovog našeg zajedničkog projekta nastojali smo da budemo maksimalno otvoreni prema potrebama naših sugrađana, da lokacija koju smo izabrali bude prijatno mesto za život i da pored svega onog što život čini kvalitetnim, njihova egzistencija bude nesumnjivo obezbeđena na teritoriji našeg grada. Sve ovo ne bi bilo moguće da nije bilo adekvatne podrške, kako međunarodnih donatora, tako i Republike Srbije, i otuda za sve njih jedna velika zahvalnost što smo i ovaj posao uspešno priveli kraju“ istakla je gradonačelnica Dušanka Golubović i poželela novim stanarima spokojan i miran život u našem gradu.

Ključeve su korisnicima, pored ministra spoljnjih poslova Republike Srbije Ivice Dačića i gradonačelnice Sombora Dušanke Golubović, uručili programski menadžer u Delegaciji Evropske unije u Srbiji Brigit Kuhar, koordinator UNHCR-a u Srbiji Andrei Kazakov, komesar za izbeglice i migracije, vodeće institucije u Srbiji u sprovođenju Regionalnog stambenog programa Vladimir Cucić, direktor Fonda za pomoć izbeglicama Duško Ćutilo, regionalni koordinator za izbeglice pri Ambasadi SAD Timoti Svet i savetnica na programu ljudskih prava u Misiji OEBS u Srbiji Ružica Banda.

Ukupna vrednost izgradnje stambene zgrade iznosila je 856.694,79 evra. Grad Sombor je obezbedio zemljište i prateću infrastrukturu, a finansijska sredstva obezbeđena su iz donatorskog Fonda Regionalnog stambenog programa. Trideset stanova namenjeno je za otkup-zakup, a deset za socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima.

Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine-nacionalne zajednice objavio je rezultate konkursa za finansiranje nabavki interaktivnih tabli sa projektorom za ustanove osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja i učeničkog standarda sa teritorije AP Vojvodine.

Konkurisale su sve škole iz opštine Odžaci – deset osnovnih i dve srednje, i svakoj školi su dodeljena sredstva za nabavku jedne interaktivne table sa projektorom.

Sekretarijat je dodelio sredstva za nabavku ukupno 587 interaktivnih tabli sa projektorom za osnovne škole, 109 za srednje škole i osam interaktivnih tabli za domove učenika.

Po okončanju konkursa Sekretarijat će sprovesti zajedničku nabavku interaktivnih tabli sa projektorom, u ime i za račun svih ustanova kojima su dodeljena sredstva. Interaktivne table sa projektorom isporučiće se i montirati onim redosledom kojim su se ustanove prijavile.

Izvor: ico.rs

Tradicionalnu junsku ekskurziju Društvo za borbu protiv raka Sombor će u 2020. godini organizovati u selu Kušići na obronku planine Javor (na nadmorskoj visini od 1000 m, 27 km od Ivanjice I 57 km od Sjenice).

Kušići su poznata vazdušna banja koja naročito prija ljudima obolelim od astme, bronhitisa, alergije, malokrvnosti, kardiovaskularnih i neuroloških tegoba. U blizini su planine Zlatar i Golija, te reke Uvac i Moravica.

Smeštaj je obezbeđen u Vili Angelina (vila sa pet zvezdica) od 28.juna do 3.jula (5 noći). Cena punog pansiona je 2200 din/dan (uz mogućnost korišćenja vaučera Ministarstva turizma Republike Srbije u vrednosti 1000 din po noći).

Tradicionalno će nam udoban put obezbediti Opština Apatin. Na eksurziji će pored rekreativnih aktivnosti biti organizovane radionice ličnog i kreativnog razvoja. Obići ćemo okolne prirodne lepote i manastire. Broj mesta je ograničen (27). Rok za prijavu je do 1.2.2020. 

Za više informacija posetite SAJT DRUŠTVA

Krivolov je višedecenijski problem prisutan na svim vodama. Sportske ribolovce, pecaroše, privredne ribare i upravljača voda na potezu vodotoka Gornjeg Podunavlja kod Apatina muči decenijama. 

I jedni i drugi ocenjuju da je ovakav problem potrebno rešiti kroz više aspekata uključujući sve institucionalne mehanizme od korisnika ribolovnih terena do potrošača. Šta se vidi kao rešenje problema, proveravali smo u Apatinu.

Ribočuvari su tokom prošle godine zaplenili 350 mreža u dužini 9.000 metara, kao i brojne alate koje koriste ribokradice, dok su nadležni podneli 22 prekršajne prijave protiv uhvaćenih lica u krivolovu od kojih su većina povratnici.

Ribolovci i upravljač dele isto mišljenje da bi sporstki ribolovci trebali biti i ribočuvari, a dele i zajednički stav oko pitanja: "Da li je zakon blag prema ribokradicama"?

"Na žalost, sudska praksa po tom pitanju je komplikovana,jer po onome što dobijemo od sudskih rešenja, jako je teško krivolov dokazati", navodi Miodrag Perović, šef Šumske uprave Apatin, ŠG "Vojvodinašume".

"Na ovom terenu ovde su samo pre nedelju dana uhvaćene tri ili četiri mreže u saradnji sa pograničnom policijom i ribočuvarskom službom Vojvodinašuma", ističe Milan Ćopić, sportski ribolovac i predsednik USR Bucov.

Krivolov je kontrolisati teško, jer je u najvećem slučaju organizovan. Najčešći je u vreme mresta ribe, u decembru i januaru.

"Ako pogledamo alat koji je zaplenjen, može se računati, mada ne nađemo sve, ali se može reći u proseku da se ukrade oko tri tone ribe", kaže Velimir Češljević, samostalni referent za ribarstvo ŠG "Vojvodinašume", Sombor.

Problem ribokrađe otvara pitanje: "Kome ribokradice prodaju plen?

"Zato i kradu ribu da bi je prodali. Ribokradice prodaju ribu ili po restoranima ili na pijacama", kaže Ćopić.

"U našem komšiluku je to rešeno tako što sportski ribolovci moraju da odrežu leđno peraje ribi, kako bi se sprečilo da riba uhvaćena u krivolovu završi u restoranu", navodi Perović.

Sprečavanje ribokrađe ribolovci i upravljač voda vide u promeni Zakona koji bi ribolovcima dao veća ovlašćenja u postupanju kada zateknu krivolov i neophodno svedočenje o istom, jer su prijave najčešće anonimne i ne daju efekat.

Izvor: RTV

Članovi Gradskog veća Sombora dali su saglasnost na Predlog odluke o donošenju plana detaljne regulacije za proširenje kapaciteta postojeće deponije Rančevo "Centar za tretman otpada".

Ova odluka, navodi se u saopštenju, doneta je kako bi se unapredio rad postojeće deponije i to kroz koncept obrade komunalnog i drugog otpada na takav način da otpad nakon obrade ima najmanje moguće uticaje na životnu sredinu.

Istovremeno će se, kako se navodi na sajtu Grada Sombora, obezbediti saniranje postojeće deponije kroz primenu odgovarajućih mera zaštite i tehničko-tehnoloških rešenja za smanjenje i sprečavanje negativnih uticaja na vazduh, zemljište, površinske i podzemne vode, a definiše se i prostor planirane regionalne deponije.

Predlog ove odluke naći će se pred odbornicima na sednici Skupštine grada.

Izvor: RTV

Na redovnoj sednici Saveta za bezbednost Grada Sombora kojom je predsedavala gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović, načelnik Policijske uprave Sombor Saša Dmitrašinović je obrazlažući Informaciju o stanju bezbednosti za 2019. godinu, istakao da svi parametri na osnovu kojih se ona ocenjuje, govore u prilog činjenici da je bezbednosna situacija u Gradu Somboru povoljna, a da policijski izveštaji u poslednjih pet godina pokazuju smanjenje broja izvršenih krivičnih dela opšteg kriminaliteta i veću efikasnost policijskih i pravosudnih organa u rasvetljavanju krivičnih dela.

Nakon diskusije, Savet je doneo zaključak da na teritoriji Grada Sombora za 2019. godinu povećan broj migranata nije uticao na ukupnu bezbednosnu situaciju na teritoriji Grada Sombora, odnosno da bezbednost nije bila ugrožena više u poređenju sa prethodnim godinama, i u tom smislu svaka služba je adekvatno uradila svoj deo posla. Savet za bezbednost Grada Sombora apeluje na građane da sve eventualne situacije u kojima je njihova bezbednost ugrožena prijave Policijskoj upravi kao nadležnom organu zaduženom za bezbednost građana, a ne da ih neprovereno i paušalno objavljuju na društvenim mrežama.

Članovi Saveta su se na sednici saglasili da će i u budućem periodu nastaviti saradnju i preduzimati mere i radnje na iznalaženju tehničkih i infrastrukturnih rešenja koja će doprinositi podizanju stepena bezbednosti svih naših sugrađana.

Savet za bezbednost se osvrnuo i na najteže krivično delo – ubistvo, koje se u gradu dogodilo na samom početku ove godine i pohvalio rad policijskih službenika koji su efikasnim operativnim radom za vrlo kratko vreme rasvetlili zločin koji je potresao ne samo Somborce, već čitavu Srbiju.

 

Na sednici Gradskog veća u Somboru usvojen je predlog da maksimalno dozvoljeni broj taksi vozila na ulicama tog grada bude 300.

Članovi gradskog veća usvojili su Predlog programa organizovanja taksi prevoza za period 2020-2025. godine i Predlog odluke o utvrđivanju dozvoljenog broja vozila za obavljanje taksi prevoza.

Ovim predlogom određen je maksimalni broj vozila za obavljanje taksi prevoza kao i uslovi njihove zamene

Izvor: novosti.rs

Juče je u Narodnoj Skupštini u Beogradu održano zvanično proglašenje i dodela priznanja gradovima i opštinama koje su učestvovale u takmičenju „Šampioni bezgotovinskog plaćanja“. Takmičenje je organizovano pod sloganom „Plati karticom i pobedi“, učestvovalo je 60 gradova i opština u Srbiji, trajalo je u periodu od 1. jula do 31. decembra 2019. godine, a organizovala ga je Kancelarija za IT i eUpravu, u saradnji sa NALED-om i uz podršku kompanija Mastercard i Visa.

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović ovom prilikom primila je priznanje u ime grada za osvojeno četvrto mesto u takmičenju. Grad Sombor je ostvario 180.34 plaćanja platnim karticama na šalterima Uslužnog centra Gradske uprave na 10 000 stanovnika. Plasmanom na četvrto mesto u takmičenju „Šampioni bezgotovinskog plaćanja“ grad Sombor je osvojio internet prezentaciju „U službi građana“ po uzoru na internet prezentacije Vlade Srbije. Prvo mesto osvojila je opština Priboj sa ostvarenih 287,24 plaćanja na 10 000 stanovnika.

Takmičenje „Šampioni bezgotovinskog plaćanja“ organizovano je u okviru kampanje Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije 2019/20. sa ciljem da se ojača svest građana o prednostima i mogućnostima korišćenja kartica kao lakšeg i sigurnijeg načina plaćanja u odnosu na gotovinu. U okviru kampanje svim zainteresovanim lokalnim samoupravama besplatno su uvedeni POS terminali, a građanima je omogućeno plaćanje karticom uz provizije od 45 dinara, odnosno 1% za iznose preko 4.500 dinara.

Za šest meseci trajanja kampanje građani Srbije su na šalterima lokalnih samouprava karticom platili ukupno 13.560 taksi, naknada i poreza, u vrednosti od 21.667.119 dinara, a najčešće su se plaćali izvodi iz matičnih knjiga i uverenja o državljanstvu. U ovom periodu ostvaren je relativno stabilan mesečni rast bezgotovinskih transakcija od 12% u proseku, a u decembru je ostvareno 38% više plaćanja karticom nego u julu, kada je počela kampanja.

Takmičenje je donelo i značajne uštede u vremenu za građane, koji ovom prilikom nisu morali dva puta da čekaju u redu prilikom pribavljanja različitih dokumenata, jer su sve mogli da obave u šalter sali lokalne samouprave i na ovaj način je ušteđeno i do 500 dana čekanja u redovima.

Zahvaljujemo se svim građanima koji su bezgotovinskim plaćanjem na šalterima Uslužnog centra doprineli da grad Sombor osvoji četvrto mesto u takmičenju „Šampioni bezgotovinskog plaćanja“.

U bioskopu apatinskog Kulturnog centra tokom narednog vikenda (25. i 26. januara 2020.) će biti održano šest projekcija.

U subotu, 25. januara od 16 časova biće prikazana avanturistička komedija „Dulitl“, dok je od 18 i od 20 časova na repertoaru ruski film „Sluga“ u kojem igra Miloš Biković.
U nedelju, 26. januara od 16 časova najmlađi će moći da pogledaju animirani film „Patrolne šape“, dva sata kasnije će početi projekcija filma „Dulitl“, dok je termin od 20 časova rezervisan za komediju „Sluga“.

PATROLNE ŠAPE
Datum prikazivanja: NEDELJA, 26.01. 2020. u 16:00 časova
Sadržaj filma: “Patrolne šape” su šest herojskih štenaca koje predvodi dečak Rajder. Svaka kuca ima svoj talenat i moć, Oni zajedno pokazuju da nijedan posao nije pretežak, nijedno štene nije premalo i edukuju sve uzraste o građanskom ponašanju, društvenim veštinama i rešavanju problema
Trejler: Https://Www.Youtube.Com/Watch?V=1UdI_eoDPKQ

DULITL
Datum prikazivanja: SUBOTA, 25.01. 2019. u 16:00 časova, NEDELJA, 26.01. 2019. u 18:00 časova
Sadržaj filma: Nakon što je izgubio suprugu sedam godina ranije, ekscentrični dr DŽon Dulitl (Robert Dauni DŽunior), poznati doktor i veterinar, povlači se iza visokih zidina Dulitl dvorca sam sa svojom grupom egzotičnih životinja. Ali kada se mlada kraljica teško razboli, bezvoljni Dulitl je primoran da se uputi u epsku avanturu do mitskog ostrva u potrazi za lekom, koristeći svoju pamet i hrabrost, dok se susreće sa starim neprijateljima i otkriva čudesna stvorenja.
Doktoru se na ovom putovanju priključuje mladi, samoprozvani šegrt (Hari Kolet, Dunkirk) i zanimljiva životinjska družina, koju čine nervozni gorila (dobitnik Oskara Rami Malek), entuzijastična ali pomalo ograničena patka (dobitnica Oskara Oktavija Spenser), duo koji se stalno prepire a čine ga cinični noj (Kumail Nandžijani, The Big Sick’s) i optimistični beli medved (DŽon Sina, Bamblbi) i tvrdoglavi papagaj (dobitnica Oskara Ema Tomson), koji je Dultilov najpoverljiviji savetnik. U filmu takođe igraju Antonio Banderas, Majkl Šin (Kraljica) i dobitnik Oskara DŽim Brodbent a glasove su pozajmili i još jedna dobitnica Oskara Marion Kotijar, Franses de la Tur, Rejf Fajns, Selena Gomez, Tom Holand i Krejg Robinson.
Trejler: Https://Www.Youtube.Com/Watch?V=YlWRZ_qFljg&Feature=Emb_logo

SLUGA
Datum prikazivanja: SUBOTA, 25.01. 2019. u 18:00 i u 20:00 časova, NEDELJA, 26.01. 2019. u 20:00 časova
Sadržaj filma: Rođen u bogataškoj porodici, mladi Grigorij, „Griša“ (Miloš Biković) je toliko ušuškan u svom lagodnom životu da misli da je „iznad zakona“. Kada ode predaleko u svojim ispadima i biva suočen sa zatvorskom kaznom, njegov otac preduzima radikalne mere.
Uz pomoć starog prijatelja, psihologa, otac smišlja plan da rehabilituje svog neposlušnog sina. Griša upada u izrežiranu saobraćajnu nezgodu, a kada dođe sebi, biće 1860. godina, a on će se naći na velikom seoskom imanju, kao obični sluga bez veza i bez primesa života kakav je do tada živeo. LJudi koji ga okružuju na imanju su takođe sluge i nikada nisu čuli za recimo – mobilne telefone. Griša prolazi težak put od razmaženog bogataša do čoveka koji ceni mala životna zadovoljstva i vredan rad, koji upoznaje dobre strane pravog prijateljstva i naravno, ljubavi.
Trejler: Https://Www.Youtube.Com/Watch?V=Mm94_KOnAvo

Cena ulaznica za sve projekcije je 250 dinara.

Izvor: apatinskenovine.rs

Gradsko veće grada Sombora juče je održalo 192. sednicu, kojom je predsedavala gradonačelnica Dušanka Golubović.

Na dnevnom redu 192. sednice našlo se petnaest tačaka. Između ostalog, članovi Gradskog veća dali su saglasnost na Predlog odluke o donošenju plana detaljne regulacije za proširenje kapaciteta postojeće deponije Rančevo – Centar za tretman otpada, data je saglasnost za vršenje investitorskih poslova na sanaciji amfiteatra ispred Pedagoškog fakulteta, usvojen je Predlog programa organizovanja taksi prevoza za period 2020-2025. godine i Predlog odluke o utvrđivanju dozvoljenog broja vozila za obavljanje taksi prevoza, a grad Sombor će i ove godine podržati projekte „Obrazovni krug“ i Kros seriju RTS-a.

Odluka o planu detaljne regulacije za proširenje kapaciteta postojeće deponije Rančevo – Centar za tretman otpada donosi se kako bi se: unapredio rad postojeće deponije i to kroz koncept obrade komunalnog i drugog otpada na takav način da otpad nakon obrade ima najmanje moguće uticaje na životnu sredinu, tako što će se doprineti boljem i efikasnijem načinu upravljanja otpadom, smanjiti količina generisane količine otpada, odnosno upravljati otpadom po principu održivog razvoja izgradnjom Centra za tretman otpada; istovremeno će se obezbediti saniranje postojeće deponije kroz primenu odgovarajućih mera zaštite i tehničko-tehnoloških rešenja za smanjenje i sprečavanje negativnih uticaja na vazduh, zemljište, površinske i podzemne vode, a definiše se i prostor planirane regionalne deponije. Predlog ove odluke naći će se pred odbornicima na sednici Skupštine grada.

Predlogom programa organizovanja taksi prevoza za period 2020-2025. godine i Predlogom odluke o utvrđivanju dozvoljenog broja vozila za obavljanje taksi prevoza određuje se maksimalni broj vozila za obavljanje taksi prevoza i uslovi zamene vozila, koja imaju status taksi vozila i definiše se organizovanje taksi prevoza na teritoriji grada Sombora. Prema ovim predlozima, dozvoljeni broj taksi vozila za obavljanje taksi prevoza na teritoriji grada Sombora je 300.

Od 42 kontrolisana uzorka sa javnog vodovoda, samo devet se može koristiti za piće

NAJGORU vodu u našoj zemlji, kako pišu Večernje novosti, piju Vojvođani, pokazalo je istraživanje Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Batut", čiji su rezultati predočeni prošle godine. Od 42 kontrolisana uzorka sa javnog vodovoda u pokrajini, samo devet je ispravno. U svim ostalim zabeležena je fizičko-hemijska ili mikrobiološka neispravnost vode za piće. Najviše neispravnih uzoraka bilo je u Banatu, a u Bačkoj po tome prednjače Zapadnobački i Severnobački okrug.

U Somboru, centru Zapadnobačkog okruga, zabeležen je najveći procenat bakteriološke neispravnosti vode u Vojvodini. Žitelje naselja u vrbaskoj, kulskoj i odžačkoj opštine najviše muči višak arsena u vodovodima, zbog čega je voda iz slavina godinama zabranjena za piće. U vrbaskim selima meštani se sude sa JKP odbijajući pa plaćaju vodu iz vodovoda, koja je zabranjena od 2006, a godinu dana ranije ista mera je uvedena u Ruskom Krsturu i Kruščiću u opštini Kula, gde potrošači ne samo da se nisu bunili zbog arsena, nego nisu ni prestajali da piju vodu iz kućnih slavina.

Od devet naselja u odžačkoj opštini, u čak šest je na snazi zabrana korišćenja vode zbog povećanih doza arsena, a još dva sela su dobila eko-česme zbog čestog prisustva patogenih bakterija u vodovodu.

Izvor: novosti.rs

U Uslužnom centru Gradske uprave grada Sombora danas je otvoren šalter za preduzetnike, koji je rezultat saradnje grada Sombora, Privredne komore Srbije i njihove Regionalne kancelarije u Somboru. Šalter su svečano otvorili gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović, direktorka Sektora za preduzetništvo Privredne komore Srbije Branislava Simanić i direktor Regionalne privredne komore Sombor Zoran Bulatović.

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović rekla je da je ovo, na neki način, kruna saradnje grada i Privredne komore koja traje dve i po godine.

„Vrlo uspešno smo i do sada realizovali brojne programe koji su vezani za odgovore prema privredi i privrednicima. Otvaranje šaltera za preduzetnike ne treba samo shvatiti u smislu preduzetnika i vlasnika određenih radnji, već i kao pomoć i podršku za sve one koji su preduzetni, dakle od fizičkih lica koja imaju određenu ideju i poslovni plan, kako mogu to da realizuju, ali isto tako i kao pomoć za preduzetnike, mala i srednja preduzeća i sve one kojima je potrebna određena informacija vezana za privredna kretanja, podsticaje, vrste podrške, ali i određene formalno – pravne uslove koje treba da ispune. Ova naša saradnja podrazumeva još jednu mogućnost da svi oni koji su zainteresovani za neke privredne delatnosti dobiju odgovarajuću vrstu podrške, kako od strane Gradske uprave, tako i od Privredne komore“ istakla je gradonačelnica i dodala da će ovo takođe biti prilika sa se kroz pitanja i različite vrste obraćanja na ovom šalteru sagledaju mogućnosti za unapređenje poslovnog ambijenta na teritoriji grada.

„Ovaj projekat započela je Privredna komora Srbije u cilju unapređenja saradnje između Privredne komore, lokalnih samouprava i samih privrednika i preduzetnika koji obavljaju registrovanu poslovnu delatnost na teritoriji određene opštine. Na ovim šalterima privrednici i preduzetnici mogu dobiti sve neophodne informacije od značaja za njihovo poslovanje. Tu su dve grupe informacija. Prva grupa odnosi se na one koji tek žele da započnu sopstveni posao, a druga grupa odnosi se na one koji već obavljaju registrovanu poslovnu delatnost. Na tim šalterima oni mogu dobiti informacije o raspoloživim finansijskim sredstvima i o uslugama Privredne komore Srbije koje mogu dobiti“ rekla je direktorka Sektora za preduzetništvo Privredne komore Srbije Branislava Simanić i istakla da će sva pitanja na koja ne budu mogli da dobiju odgovore tog trenutka na šalteru biti prosleđena stručnoj službi Privredne komore Srbije i u roku od 48 časova će im biti dostavljen odgovor.

Direktor Regionalne privredne komore Sombor Zoran Bulatović rekao je da je cilj da se olakša privrednicima i preduzetnicima kako bi na jednom mestu mogli da dobiju sve informacije potrebne za njihovo poslovanje, da im se uštedi vreme i olakša sve ono što može da im donese bolji profit. „Saradnja između Komore i lokalne samouprave je i te kako važna. Donosiće rezultate gde ćemo praktično moći privrednicima da olakšamo poslovanje. Mi ćemo biti vrlo kooperativni i operativni da u što kraćem roku omogućimo brzo pružanje svih potrebnih informacija“ i dodao da očekuje da će se u kontaktu privrednika sa šalterom za preduzetništvo dobiti možda i neke inicijative oko nekih izmena uredbi kako na lokalnom, tako i na državnom nivou u cilju olakšanja poslovanja.

Svi preduzetnici i oni koji to žele da postanu, svoja pitanja mogu da postave i putem telefona, pozivom na broj 025/468-205 ili elektronskim putem, slanjem mejla na adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Višedecenijski problem Somboraca, koji su zbog neprijatnih mirisa iz kafilerije pisali peticije nadležnima, prema najavi resornog ministra trebao je biti rešen. Somborska Proteinka bi, umesto prerade, trebala samo prikupljati i odvoziti otpad.

Rok za gašenje somborske kafilerije, 15. januar je prošao a fabrika i dalje radi. Građani su nezadovoljni što ministarstvo nije ispoštovalo obećanje dato u novembru kada je rečeno da će jedan od najvećih zagađivača u Somboru biti zatvoren.

"Dobro bi bilo da se što pre reši jer, zaista je haos!"

"Očajno! Očajno je i obećali su da će nešto da preduzmu I to treba što hitnije, što pre!"

"Bio sam na protestu. Niko ništa nije dao…I ovde se živeti ne može! Živeti se apsolutno ne može od pustog smrada! Prozore i vrata ne možemo da otvorimo!"

"Čujem da se oseća čak do centra grada a onda znate kako je ovde kod nas!? Osećaju se neprijatni mirisi, drugim rečima – smrdi! Čekali smo 15. januar kad su obećali da će da ugase kafileriju, a čak je i ministar Nedimović obećao!"

Građanska inicijativa "Tužimo somborsku kafileriju" je 2014. godine prikupila više od 6000 potpisa za zatvaranje ove fabrike što se konačno i očekuje ali je rok ipak prolongiran.

"Mislim da je to sada već politička odluka i da imamo izbore ove godine te da će zbog toga kafilerija sigurno biti zatvorena", naglasio je Danijel Mirkov, ispred Građanske inicijative "Tužimo somborsku kafileriju"

Zatvaranje kafilerije nije i jedini problem jer su posledice rada kafilerije dugotrajne.

"S obzirom da je Proteinka uzimala dugi niz godina ogromnu količinu konfiskata i nije bila u stanju da je obradi, obzirom na kapacitete koje poseduje, i na način obrade, onda je veliki deo toga što je uzimala za obradu zatrpavala i izvršila je tzv. obradu na nedozvoljeni način, pa se ja plašim da ćemo mi te posledice tek osetiti", istakao je Mirkov.

Iz Ministarstva poljoprivrede saopštili su nam da je ministar Nedimović rekao sve o prestanku rada Proteinke kao kafilerije i da se čeka usvajanje strategije upravljanja animalnim otpadom. Kako će izgledati organizacija proizvodnje u Energozelenoj iz Inđije gde je država sada većinski vlasnik nismo uspeli da saznamo.

Poslovodstvo i radnici Proteinke ne žele pred kameru, tako da ne znamo njihov stav o najavljenom prelasku jednog broja radnika u Inđiju.

Kako RTV nezvanično saznaje, najveći problem za start prerade konfiskata u Inđiji je u tome što nedostaju kadrovi koji bi stručno upravljali procesom proizvodnje. Ipak, treba sačekati donošenje strategije i mart mesec kada će sve biti mnogo jasnije.

Izvor: RTV

Odeljenje za obrazovanje Gradske uprave grada Sombora raspisalo je oglas za upis dece u prvi razred osnovne škole za školsku 2020/2021. godinu.

Prijavljivanje dece za upis u prvi razred osnovne škole (u gradskim i seoskim osnovnim školama) vršiće se u periodu od 05. do 20. februara 2020. godine.

U prvi razred upisuju se deca rođena od 1. marta 2013. godine do 1. marta 2014. godine. Dete starosti od šest do šest i po godina (po želji roditelja) može da se upiše u prvi razred nakon provere spremnosti za polazak u školu, takođe, dete starosti od sedam i po godina, koje zbog bolesti ili nekih drugih razloga nije upisano u prvi razred, može da se upiše u prvi ili odgovarajući razred nakon provere znanja.

Prijavljivanje dece za upis u prvi razred osnovne škole vrše roditelji, odnosno staratelji ili organ starateljstva za decu pod starateljstvom.

Upis dece u gradske osnovne škole vršiće se u Odeljenju za obrazovanje Gradske uprave grada Sombora, soba 226 a, drugi sprat, Trg cara Uroša 1, Sombor (zgrada Županije), svakog radnog dana od 07,30 do 15,00 časova.

Prijavljivanje dece u naseljenim mestima: Aleksa Šantić, Bezdan, Bački Breg, Bački Monoštor, Čonoplja, Doroslovo, Gakovo, Kolut, Kljajićevo, Rastina, Riđica, Stanišić, Stapar, Svetozar Miletić i Telečka, vršiće se u osnovnim školama u istom terminu.

Za prijavu deteta roditelj/staratelj, na uvid podnosi: izvod iz matične knjige rođenih za dete, važeću ličnu kartu roditelja ili staratelja sa tačnom adresom stanovanja i rešenje o starateljstvu za decu pod starateljstvom.

Nakon završenog evidentiranja dece, škole će pisanim putem obavestiti roditelje o terminima upisa i proveri spremnosti dece za polazak u školu.

Na današnjoj, dvanaestoj po redu sednici Saveta za međunacionalne odnose, kojoj je prisustvovala i gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović, dato je pozitivno mišljenje na Predlog odluke o kriterijumima za raspodelu sredstava iz budžeta grada Sombora za finansiranje rada nacionalnih saveta nacionalnih manjina, čiji tekst je utvrđen na sednici Gradskog veća.

Savet za međunacionalne odnose i gradonačelnica Dušanka Golubović najoštrije su osudili čin narušavavanja izgleda višejezičnih tabli sa nazivima naseljenih mesta u Kljajićevu, Aleksa Šantiću, Svetozar Miletiću i Stanišiću, konstatujući da takvi izgredi nanose štetu svim građanima jer prete narušavanju nacionalne ravnopravnosti i jednakosti, dobrih i skladnih odnosa, kao najbitnijih uslova za međusobno razumevanje svih zajednica koje žive na ovim prostorima i uputili su apel da se poštuje ravnopravnost svih građana koja je zagarantovana Ustavom i Zakonom.

Apel je upućen i nadležnim državnim organima da pronađu počinioce ovih dela kako bi se doprinelo sprečavanju takvih i sličnih radnji u buduće.

Saobraćaj bio u potpunoj blokadi

U dve istovremene saobraćajke koje su blokirale dva ulaza u Apatin, povređeno je pet osoba. U jednom udesu je povređen T. G., vozač putničkog automobila, iz Apatina. On je, sumnja se, zbog neprilagođene brzine, izgubio kontrolu nad vozilom, usled čega je došlo do prevrtanja.

Apatin je predveče neko vreme bio u potpunoj blokadi do koje su dovele dve saobraćajne nesreće koje su se skoro istovremeno dogodile - prva na putu za Prigrevicu i Sontu, a druga za Sombor.

Saobraćaj na oba ulaza u grad je bio zaustavljen skoro dva sata, s tim da su, naizmenično, jednom trakom vozila prvo puštana u pravcu Prigrevice, a dosta kasnije i prema Somboru, gde je uviđaj potrajao nešto duže.

Kako se nezvanično saznaje, u oba udesa je povređeno pet osoba, ali na svu sreću niko nije u životnoj opasnosti. Svi povređeni su zbrinuti u somborskoj bolnici.

Saobraćajna nesreća nedaleko od kružnog toka i puteva ka Prigrevici i Sonti (dalje prema graničnom prelazu Bogojevo), dogodila se bukvalno par minuta pre od one na putu ka Somboru. U ovom udesu došlo je do direktnog, čeonog sudara automobila opel zafira i fiat marea, za čijim volanima su bili jedan Svilojevčanin i jedan Apatinac, javlja Kurir.

Prema informacijama iz izvora bliskih istrazi, Apatinac je, svojim vozilom, preticao kamion iz pravca Apatina i sudario se sa Svilojevčaninom koji je išao iz pravca kružnog toka.

Ekipe policije i hitne pomoći je još na putu ka ovom mestu udesa, sustigao novi poziv, zbog nove saobraćajne nesreće koja se dogodila na putu ka Somboru, nedaleko od Aerodroma. U nedostatku raspoloživih ekipa, na lice mesta su izašle somborska policija i hitna pomoć.

U ovom udesu je povređen T. G., vozač putničkog automobila, iz Apatina. On je, navodi portal, najverovatnije zbog neprilagođene brzine, izgubio kontrolu nad vozilom, usled čega je došlo do prevrtanja.

Saobraćaj na putu Apatin - Sombor je, zbog ovog udesa bio u prekidu više od dva sata, nakon čega su se vozila naizmenično propuštala, jednom trakom. Povređeni vozač, koji je, kako se saznaje, bio sam u automobilu, prevezen je u somborsku bolnicu. Bio je u svesnom stanju, ali će se tek nakon detaljnih pregleda znati ozbiljnost povreda koje je zadobio.

Istraga o obe saobraćajne nesreće je u toku.

Izvor: telegraf.rs

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je deset saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba zadobila teške i četiri osobe lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je sedam vozača.

Na teritoriji Grada Sombora evidentirane su tri saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba zadobila teške i jedna osoba lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su dva vozača.

Na području Opštine Apatin evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima su dve osobe zadobile lake telesne povrede. Dva vozača su zadržana zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

Na području Opštine Odžaci evidentirane su dve saobraćajne nezgode. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržan je jedan vozač.

U Opštini Kula evidentirane su tri saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba zadobila lake telesne povrede. Dva vozača su zadržana zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

Kako stoji u saopštenju Policijske uprave Sombor, napisana su 34 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdato je 318 prekršajnih naloga. Najčešći uzrok saobraćajnih nezgoda je neprilagođena brzina.

Zakononom o ugostiteljstvu utvrđeno je evidentiranje ugostiteljskih objekata, a prvilnikom bliži uslovi. Propisana je obaveza ugostitelja sa uslugama smeštaja u nekategorisanom objektu da pre otpočinjanja obavljanja delatnosti podnesu prijavu u opštini na čijoj teritoriji se objekat nalazi.

U resornom Ministarstvu navode da je u skladu sa Zakonom u postupku izrada Centralnog informacionog sistema za turizam i ugostiteljstvo, kroz koji će se voditi evidencija gostiju u smeštajnim objektima. Početak rada očekuje se u drugoj polovini godine.

Nadležni procenjjuju da ima oko 40 nekategorisanih ugostiteljskih objekata u Somboru, koji još uvek nisu obavili prijavu. Šta se reguliše prijavom nekategorisanih ugostiteljskih objekata i zašto mnogi to još uvek nisu uradili, proveravali smo u Somboru.

Srđan Relić jedan je od ugostitelja u Somboru koji ima prenoćište, a turistima su za obilazak grada na raspolaganju i bicikli. Ozbilno je pristupio poslu i za pet godina smeštajne kapacitete proširio. Ističe da se u ovom zanimanju moraju pratiti trendovi, novine i poštovati zakonski propisi da bi se radilo bez "glavobolje", a domaći i strani turisti bili sigurni.

"Važno je da svi budu prijavljeni, a pogotovo po ovom novom zakonu. Neverovatno je koliko u Sombor dolazi ljudi iz celog sveta, a to su prednosti nas ugostitelja da im pružimo što bolje uslove smeštaja. Što je najvažnije uvek odlaze zadovoljni, ne samo smeštajem, već i gradom u kojem su proveli vreme. Najviše se zadržavaju oko tri dana", kaže Relić.

Prenoćišta, konačišta, hosteli, objekti za smeštaj nautičkog i lovnog turizma, lovačke kolibe i kuće u obavezi su da pre početka rada podnesu prijavu u svojoj opštini, ali u Somboru mnogi to još uvek nisu učinili.

Ivan Kamerer, načelnik Odeljenja za privredu, turizam i lokalno ekonomski razvoj Grad Sombor podseća: "Krajnji rok da se ovaj proces završi je 20. mart, a mi smo dali rok do 5. februara. Na žalost do ovog trenutka je jako malo ljudi kontaktiralo Odeljenje za privredu turizam i lokalno ekonomski razvoj da bi se prijavili. Pretpostavljam da mnogi očekuju mogućnost da će ostati u ovoj sivoj zoni, što mislim da nije realno. Imam potrebu da obavestim sve vlasnike objekta koji rade u turističke svrhe, a nisu nam se prijavili da će inspekcijski organi raditi svoj posao kako bi se svi evidentirali. "

A Đuro Todorić, direktor Turistička organizacija Sombor, kaže: "Pravilnik je nekako donet u vreme praznika, verujem da su Somborci savesni i ljudi koji su odgovorni, tako da pretpostavljam da će se ovih dana sigurno prijaviti. Malo ćemo se i mi potruditi da ih obavestimo i animiramo da se prijave. Ne vidim razlog da neko ko već radi prijavljen i plaća porez da se u svojoj opštini ne prijavi ".

Rad koji nije u skladu sa zakonom se ne toleriše tim pre što već registrovani ugostitelji treba da vide u državi partnera, kažu u turističkoj inspekciji. Dodaju da se redovne kontrole rade po planu, a po prijavi građana prioritetno.

Ugostitelj, pravno lice koji pruža smeštaj u nekategorisanom objektu, a koji se nije pre početka rada prijavio u svojoj opštini, reskira da plati kaznu od 200.000 do 800.000 dinara, od 40.000 do 100.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu i od 100.000 do 500.000 dinara za preduzetnika. Napominju, kontrola će biti već od februara ove godine.

Izvor: RTV

Ukoliko ne vodite računa koliko je rerna zagrejana i na koju temperaturu je podešena, može se desiti da meso ostane suvo i ne naročito ukusno. Različite vrste mesa zahtevaju drugačiji tretman.

Da bi meso bilo sočno i ukusno, veoma je važan način pripreme, ali i vreme pečenja. Pre svega bitno je da rerna bude dobro zagrejana. U suprotnom, meso će se osušiti i neće biti dovoljno ukusno. Recimo, svinjsko meso s rebrima (1,5 kg) peče se sat i po na 200°C. Toliko je potrebno da se dobro ispeče i pile, dok će pileći bataci i prsa na istoj temperaturi biti gotovi za 45 minuta.

Ćurka od 2,5 kg peče se dva i po sata na 170°C, a ukoliko je punjena, sat duže. Jagnjeća plećka (2,5 kg) ili but (1 kg) peku se sat i po na 200°C, teleći odrezak na istoj temperaturi 30 do 40 minuta, dok će govedina (1 kg) biti gotova za 40 do 60 minuta na 200°C.

Izvor: novosti.rs

Tradicionalno plivanje za Časni krst održano je danas na Gradskom kupalištu „Štrand“ u čast proslave velikog hrišćanskog praznika Bogojavljenja.

Plivanje za Časni krst prvi put u Somboru je organizovano 2012. godine, kada se takmičilo 12 plivača, a iz godine u godinu broj učesnika se povećava.

Za Časni krst ove godine plivalo je 46 plivača iz Sombora i okoline, a bilo je i takmičara iz Rusije, Belorusije i Slovačke. Prvi je doplivao sedamnaestogodišnji Marko Marinković, učenik Srednje škole „Sveti Sava“ iz Sombora.

Plivanje za Časni krst je organizovalo Zavičajno udruženje Srba „Korijeni“ iz Sombora, uz podršku grada Sombora, Sportskog saveza grada Sombora, Policijske uprave, Službe hitne pomoći, Prvog centa za obuku Vojske Srbije i Crvenog krsta Sombor.

 

U Staparu je tokom noći provaljeno u prodavnicu i ukradena je kasa sa novcem.

Za sada nepoznati lopov, ukrao je iz prodavnice metalnu kasu u kojoj je bilo oko 300.000 dinara.

Lopov je pobegao, a u toku je potraga za njim.

Pripadnici somborskog MUP-a uhapsili su Vladana Ž. (41) iz Sombora zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo ubistvo.

-V.Ž. se sumnjiči da je 13. januara na Prvomajskom bulevaru u Somboru nasrnuo na 28-godišnjeg mladića, koji je u tom trenutku bio u šetnji sa ocem, i nožem mu zadao dve ubodne rane. Od zadobijenih povreda mladić je preminuo - navodi se u saopštenju PU Sombor.

Iz izvora bliskih istrazi saznaje se da je osumnjičeni za ovo ubistvo Vladan Ž., profesionalni vojnik, koji 17 godina radi kao kuvar u Prvom centru za obuku (Aerodromu).

-Znali smo da ima problema u porodici, da je pred razvodom. Živi sa sinom, dok mu je supruga otišla na rad u Nemačku. Situacija u porodici ga je mučila, bio je pomalo rastrojen, ali je na poslu bio savestan i odgovoran radnik. Posle ubistva, za koje je osumnjičen, redovno je dolazio na posao, kao da se ništa nije dogodilo - kaže jedan od kolega osumnjičenog Vladana Ž.

Inače, po rečima kolega, Vladan živi na Prvomajskom bulevaru i to na samo pedesetak metara udaljenosti od mesta ubistva.

-Niko od kolega nije mogao ni da nasluti da je Vladan sposoban da uradi ovako nešto jezivo. Malo je reći da smo u šoku i da još uvek ne možemo da poverujemo da je počinio ubistvo - ističu njegove kolege iz Prvog centra za obuku.

Izvor blizak istrazi navodi neke nove detalje, koji do sada nisu pominjani o ovom ubistvu, koje je uznemirilo somborsku i širu javnost. Naime, po njemu, napad su zabeležile kamere sa susednih objekata i policija raspolaže tim snimkom.

-Osumnjičeni je izašao iz kafane da kupi cigarete i po povratku iz prodavnice naleteo je na pokojnog mladića i njegovog oca. Nešto je promrmljao, došlo je do koškanja, mladić ga je odgurnuo, a onda ga je osumnjičeni napao nožem i zadao mu dva uboda u predelu srca - navodi izvor.

Osumnjičenom je određeno zadržavanje u trajanju do 48 časova i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden nadležnom tužilaštvu.

Izvor: srbijadanas.com

Izložba "Likovni identitet", slikarke Tatjane Smiljanić biće otvorena u utorak, 21. januara u Maloj galeriji Kulturnog centra "Laza Kostić" Sombor, sa početkom u 19 časova.
izlozba, apstraktna, umetnost

Tatjana Smiljanić rođena je u Šapcu 1997. godine. Završila je 2016. godine školu Primenjenih umetnosti, smer konzervator kulturnih dobara - pozlatar, takođe u Šapcu . Iste godine upisuje Akademiju umetnosti u Novom Sadu, smer slikarstvo u klasi prof. Gorana Despotovskog. Trenutno je student IV godine osnovnih akademskih studija. Tokom prethodne tri godine učestvovala je na više grupnih izložbi i kolonija, dok će izložba u Somboru biti njena prva samostalna.

"Radovi koji će biti prikazani na predstojećoj izložbi prikazuju lični doživljaj gradskog prostora koji je prilično otuđen i hladan. Slike predstavljaju apstraktni, ahromatski izraz bogat teksturama i fakturama, kao i repetitivnim fragmentima koji slede određeni ritam i pravilnost kakvu nam nudi urbana sredina. Znajući da okruženje u kojem živimo i stvaramo, utiče na građenje identiteta, mlada slikarka putem apstraktnih slika stvara svoj likovni identitet."

Postavka će biti aktuelna do 9. februara 2020. godine.

Izvor: RTV

Dok se ostatak Srbije bavi urbanim zagađenjem vazduha, izdižući ovaj problem do alarmantnog nivoa, Somborci ne prestaju da muku muče sa smradom koji se širi iz ovdašnje Veterinarske ustanove „Proteinka“, takozvane kafilerije.

Naime, mada je još pre dva meseca, prilikom posete Somboru i okolini, nadležni republički ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović obećao konačno gašenje kafilerije do 15. januara, do toga ipak nije došlo, uz obrazloženje dato jednoj od prestoničkih televizija da se, ovaj put, mora sačekati donošenje državne Strategije upravljanja sporednim proizvodima životinjskog porekla.

Kako je tada najavio resorni ministar, prerada životinjskih ostataka iz somborske kafilerije trebala je da se do sredine januara, uz preuzimanje dela radnika, u potpunosti preseli u pogone „Energozelene“ u Inđiji, dok bi „Proteinka“ na sebe preuzela ulogu regionalne transfer stanice. Ovakav razvoj situacije bi konačno oslobodio žitelje Sombora nesnosnog smrada iz kafilerijskih pogona koji je najviše problema zadavao stanovnicima najurbanijeg dela grada, Nove Selenče, zbog kojeg su svojevremeno organizovani i protesti pred kapijama „Proteinke“. Odlukom Međunarodne arbitraže u Vašingtonu ove jeseni, višegodišnji spor države Srbije i „Enegrozelene“, fabrike u Inđiji čiji su vlasnici iz Belgije, završen je na štetu republičkog buyeta, pa su srpski poreski obveznici pored cele investicije u najmodernije postrojenje za preradu animalnog otpada, kapaciteta od 150.000 tona godišnje, investitoru iz Belgije nadoknadili i izgubljenu dobit uz pripadajući kamatu sa preko 20 miliona evra.

Nakon ove presude arbitraže Svetske banke, država Srbija je postala i vlasnik „Energozelene“, čime se otvorio put za pokretanje prerade otpada životinjskog porekla u Inđiji u skladu sa najvišim sigurnosnim i ekološkim standardima, što bi trebalo da rastereti jedine dve srpske kafilerije u državnom vlasništvu – u Somboru i Ćupriji.

Upravo je somborski pogon podneo najveći teret uklanjanja otpada životinjskog porekla tokom velikih poplava 2014. godine, čime je sprečena preteća ekološka katastrofa. Cenu za to su platili žitelji Sombora, koji ne samo da su izloženi nesnosnom smradu, pogotovo u toplijim mesecima tokom godine, već je u nekoliko navrata konfiskat zatrpavan u krugu kafilerije što je otvorilo pitanje zagađenja podzemnih voda. Zato je obećanje o prestanku rada „Proteinke“ sadržalo i najavu sanacije i rekultivacije zemljišta u krugu ovog preduzeća u državnom vlasništvu.

Prema nezvaničnim informacijama iz Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede do kojih je „Dnevnik“ došao, pored iščekivanja donošenja Strategije upravljanja upravljanja sporednim proizvodima životinjskog porekla što je u nadležnosti Vlade Srbije, dodatni problem je i nedostatak adekvatne radne snage u „Energozelenoj“, pošto je svojevremeni belgijski investitor, nakon izlaska iz vlasništva povukao i svoje stručnjake koji su bili osposobljeni da upravljaju najmodernijim, složenim postrojenjima u Inđiji.

Vazduh u gradu odličan

Ako je suditi po dostupnim podacima somborske stanice Automatskog monitoringa kvaliteta vazduha u ovom gradu, Somborci za razliku od Beograđana, Novosađana, Valjevaca i Užičana nemaju razloga za brigu. Naime, prema višednevnim analizama automatske merne stanice koja u ovom gradu, zahvaljujući projektu Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine funkcioniše od jula 2015. godine, Somborci udišu većinom vazduh odličnog kvaliteta. To se pripisuje činjenici da je broj ovdašnjih domaćinstava koja se priključuju na gasovodnu mrežu svakim danom sve veći.

Izvor: Dnevnik.rs

Strana 6 od 565
Top