loading...

Ministarstvo unutrašnjih poslova omogućilo je građanima korišćenje nove elektronske usluge “Prijava boravišta stranca”, bez odlaska na šalter MUP-a, putem Portala eUprava.

eStranacElektronska usluga “Prijava boravišta stranca” omogućava fizičkim licima kod kojih stranci dolaze u posetu da izvrše prijavu boravišta stranca u bilo kom trenutku ukoliko su kao korisnici prijavljeni na Portalu eUprava kvalifikovanim elektronskim sertifikatom.

Trenutno je realizovana prva faza usluge: podnosilac zahteva može da prijavi stranca ili na adresu svog prebivališta ili na adresu nepokretnosti čiji je vlasnik.

Prilikom elektronske prijave boravišta stranca dodatno se dostavljaju podaci o elektronskoj pošti i podnosioca prijave i stranca za koga se vrši prijava, kako bi se omogućila elektronska dostava obrasca prijave i potvrde o prijavljenom boravištu. Prijava u elektronskom obliku poslata elektronskom poštom je dovoljan dokaz o prijavi.

Fizička lica koja prijavljuju stranca na adresu nepokretnosti neće moći da koriste ovu uslugu ako ta nepokretnost nije uknjižena u Republičkom geodetskom zavodu (RGZ), kao i u slučaju da adresu nije moguće prepoznati u Adresnom registru Republike Srbije.

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Predlog izmena zakona o poljoprivrednom zemljištu uvodi uslove za kupovinu zemlje za strana fizička lica, ali osnivanjem ili kupovinom firme u Srbiji strani vlasnik bez problema može da kupi i poljoprivredno zemljište

Po hitnom postupku narednog četvrtka poslanici u Skupštini Srbije usvajaće izmene zakona o poljoprivrednom zemljištu kojim se strancima dozvoljava kupovina poljoprivrednog zemljišta u Srbiji pod određenim uslovima.

Stranac, državljanin EU, zemljište u Srbiji će moći da kupi pod uslovom da 10 godina živi u lokalnim samoupravama u kojima želi da kupi zemljište, da najmanje tri godine obrađuje zemljište koje kupuje i da u svom vlasništvu ima potrebnu opremu i mehanizaciju.

Sa zakonom se žuri, jer je Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju upravo ovo jedna od ispregovaranih stvari - da se do 1. septembra 2017. usvoji zakon kojim će se strancima omogućiti kupovina poljoprivrednog zemljišta. Protiv toga je većina domaće javnosti, naročito stručnjaka u poljoprivredi koji su gotovo jednoglasni da zemlju nikako ne bismo smeli da prodajemo. Aktuelna vlast se brani time da je bivša toliko loše pregovarala o ovom pitanju kada se radilo na SSP-u da jednostavno nije bilo mesta za mnogo popravki.

Međutim, ceo zakon sa izmenama koji stiže pred poslanike naredne sedmice odnosi se na fizička lica, ne i na pravna. To znači da strana kompanija može u Srbiji da kupi domaću firmu ili gazdinstvo i tako prečicom stigne do vlasništva nad zemljištem.

Agroekonomista Miladin Ševarlić ovo smatra velikim problemom.

- Osnivanjem firme u Agenciji za privredne registre vi se odmah tretirate kao domaće pravno lice i nemate više prepreka da postanete vlasnik poljoprivrednog zemljišta - ističe Ševarlić.

On smatra da je ceo zakon liberalizovan mnogo više nego što je bilo koja druga zemlja uradila i poziva se na primere Mađarske i Poljske.

- Mađari su najpre zabranili vlasništvo nad zemljištem sedam plus tri godine od ulaska u EU, a kasnije su zabranili potpuno. U Poljskoj je zabrana vlasništva nad zemljištem trajala sedam plus četiri godine, da bi sada potpuno zabranili prodaju i dozvolili zakup - napominje Ševarlić.

To što smo mi prilagodili zakon i dozvolili prodaju, a da još nismo ni blizu ulaska u EU za Ševarlića je potpuno pogrešno. On podseća da Srbija uopšte nema toliko puno zemlje koliko se misli i da treba da čuvamo naše prirodne resurse.

- Radio sam jednu studiju za RZS u kojoj se vidi da u osam od 25 regiona u Srbiji imamo manje od 20 ari zemlje po stanovniku, što je baš malo. Ili na primer u 47 gradova i opština od 169 koliko ih imamo je manje od 20 ari po stanovniku - napominje Miladin Ševarlić.

Za agroekonomskog analitičara Voju Stankovića usvajanje ovakvog zakona je neuračunljiv potez.

- Zemlja je neponovljiv i jedinstven resurs koji nikako ne bismo smeli da prodajemo. Rekao bih da je ovo jedan neuračunljiv potez države. Zemljište ne bi trebalo ne samo prodavati, nego ne bi trebalo ni davati ga u koncesiju. Ne smemo zaboraviti da su nas zemlja i energetika spasili kad je bilo najteže - napominje Stanković.

Vlada je prošle nedelje po hitnom postupku uputila u Skupštinu predlog o izmenama zakona o poljoprivrednom zemljištu. Srbija se tim zakonom obavezuje i da će u naredne četiri godine postepeno usklađivati svoje zakonodavstvo o sticanju svojine nad nepokretnostima, kako bi izjednačila građane Srbije i EU.

Međutim, neke druge zemlje svoju obavezu prema EU nisu toliko ozbiljno shvatile. Tako je, na primer, moratorijum u Slovačkoj sa sedam produžen za još četiri godine, a u Hrvatskoj su uspeli da dogovore zabranu do 2020, ili sedam godina po ulasku u EU. Mađarska je otišla korak dalje od svih i Ustavom zabranila prodaju zemlje strancima.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Pripremljen je nacrt Zakona o poljoprivrednom zemljištu koji predviđa strože uslove za prodaju zemlje strancima, rekao je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Branislav Nedimović.

Nedimović je na otvaranju Poljoprivrednog kluba u Beogradu rekao da će nacrt u ponedeljak biti poslat vladinim telima, a zatim će ići na javnu raspravu.

"Nacrt Zakona o poljoprivrednom zemljištu predviđa da stranci moraju imati registrovano preduzeće u Srbiji najmanje 10 godina da bi mogli da kupuju poljoprivredno zemljište", rekao je Nedimović.

Dodao je da su za strance predviđena još neka ograničenja.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Kuće i salaše u okolini Sombora sve više kupuju stranci, pre svega iz arapskih zemalja.

Franja Šimun odnedavno ima nove komšije koje su kupile kuću preko puta njegove.

"Ja sam čak i za kupca prvog salaša pravio neke kapije i radio druge poslove. Dođu na nekoliko dana, pa ih nema mesecima, to godišnje bude četiri, pet puta. Nemamo neke komunikacije osim što se javimo, kupovali su od mene lubenice. Čini mi se da su zatvoreni, jer ne znaju kako će ih narod ovde primiti", kaže Franja.

Iz arapskih zemalja su i nove prve komšije porodice Paštrović. Njihov salaš od novih komšija deli samo jedna njiva.

"Retko ih srećemo, a kada se sretnemo mahnu, jave se. Ne dolaze tako često", kaže Ivan Paštrović.

"Dođu tri, četiri puta godišnje", nadovezuje se Antun Paštrović.

Na Bezdanskom putu poslednje dve godine prodato je, kako meštani kažu žiteljima arapskih zemalja, sedam kuća i salaša. U salašima Gradina dva salaša, na Nenadiću dva salaša, a počela je i prodaja na starom Sivačkom putu.

U somborskom katastru pokušali smo da doznamo koliko je u poslednje dve godine stranih državljana kupilo nekretnine, ali su nas uputili na Republički geodetski zavod. Tamo su nam rekli da je vađenje tih podataka dugotrajan posao.

Nisu nam odgovorili ni kako strani državljani mogu postati vlasnici nekretnina u Srbiji i iz kojih su najčešće zemalja. Rečeno je da će odgovori stići kada naša pitanja stignu na red.

Strani državljani u Srbiji mogu postati vlasnici nekretnina samo ako postoji reciprocitet, odnosno ako državljani Srbije u njihovi zemljama takođe mogu da kupuju nekretnine. Sasvim drugačija je situacija ako su u pitanju preduzeća čiji su osnivači stranci.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Predložene izmene Zakona o poljoprivrednom zemljistu nijednim svojim članom ne predviđaju prodaju zemljišta strancima, kaže ministarka poljoprivrede.

"Ovaj zakon apsolutno nijednim svojim članom ne propisuje da će strani državlani moći da kupe zemljište", rekla je Snežana Bogosavljević Bošković, navodeći da će zemljište moći isključivo da kupe naša poljoprivredna gazdinstva i mali i srednji poljoprivrednici.

Ona je rekla da će izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu doprineti unapređenju produktivnosti i efikasnosti korišćenja zemljišta državnoj svojini. 

Ministarka je, predstavljajući izmene zakona u Skupštini Srbije, rekla da je predviđeno davanje u zakup do 30 odsto obradivog državnog zemljišta, a da će izmene omogućiti privlačenje investicija u poljoprivrednu proizvodnju, otvaranje novih radnih mesta i podizanje izvoza. 

Bogosavljević Bošković je rekla da Srbija raspolaže sa oko pet miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega su 3,5 miliona oranice, bašte, voćnjaci i vinogradi, a ostalo livade i pašnjaci. 

Prema njenim rečima, oko 20 odsto tog zemljišta je u državnoj svojini, od čega su katastarske parcele na 830.000 hektara. 

Bogosavljević Bošković je, navodeći da se od ukupno 830.000 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta, u zakupu godišnje nađe samo oko 30 odsto raspoloživih površina zbog čega država i poljoprivreda na godišnjem nivou imaju ogroman gubitak. 

Ona je rekla da je kroz analizu stanja poljoprivrede utvrđeno da su investicije zakupaca poljoprivrednog zemljišta u državnom vlašnistvu na veoma niskom nivou.

"Predlogom zakona se uvodi odredba prava prvenstva zakupa do maksimalno 30 odsto poljoprivrednog zemljišta u državnom vlaništvu", rekla je ona i dodala da se očekuje da će prodženje roka zakupa povećati broj zakupaca zainteresovanih da dugoročno koriste zemljište da bi obezbedili proizvodne cikluse. 

Tako će bit povećan prihod od zakupa, a neće biti povećanja troškova, rekla je ona. 

Prema njenim rečima, predložene izmene će omogućiti da zemljište bude funkcionalno, što će biti dobro i za poljoprivredne proizvođače i za državu. 

"Povećanje dostunosti će pozitivno uticati na opštu dobrobit jer se stvaraju uslovi za razvoj stabilne poljoprivredne produktivnosti i jačanje proizvodnih kapaciteta, povećanje državnog budžeta, od čega će, kroz povećanje BDP, korist imati svi građani", rekla je Bogosavljević Bošković.

Izvor: b92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Web preporuke

loading...

Još vesti iz kategorije...

Top