loading...
četvrtak, 10 januar 2019 00:00

Telekom grabi ka duopolu sa SBB-om

Kako je završio 2018. tako je Telekom Srbija započeo i 2019. godinu – akvizicijama.

Nakon kupovine kablovskog operatera Kopernikus koja je izazvala veliku buru u javnosti prevashodno zbog cene od skoro 200 miliona evra, Telekom je objavio kupovinu još dva kablovska operatera Radijus vektor i AVCOM. Na pitanje o vrednosti transakcija, iz Telekoma smo dobili kratak odgovor: cena je tržišna. Šta to znači znaćemo ili kad stigne zvanična objava kompanije ili tek kad budu objavljeni finansijski izveštaji za 2019. godinu, što će biti za nekih godinu i po dana.

Kako se navodi u odgovoru Danasu, Radijus vektor je Telekomu doneo novih 120.000 korisnika, a AVCOM više od 18.000. S obzirom da je za kupovinu Kopernikusa iz nacionalnog telekomunikacionog giganta dato nešto „manje od 1.000 evra po korisniku“, iz toga proizilazi da je za dve najnovije akvizicije moglo biti plaćeno nešto manje od 140 miliona evra, ako su i u ovom slučaju firme vrednovane na sličan način.

Prema izveštaju RATEL-a za treći kvartal 2018. Radijus vektor je u oblasti distribucije medijskih sadržaja imao tri odsto tržišta, dok je na tržištu širokopojasnog interneta snabdevao 2,6 odsto korisnika.

Telekom Srbija sada ima oko 700.000 televizijskih korisnika i oko 740.000 internet korisnika. Kako je najavio savetnik direktora Vladimir Lučić, koordinator za internet i multimediju, Telekomu sledi kupovina još pet manjih kablovskih operatera u prvom tromesečju ove godine u okviru strategije „Milion plus“ korisnika. Tako tržište telekomunikacija nastavlja da se ukrupnjava i u oblasti širokopojasnog interneta i kablovske televizije i teži ka duopolu koji će činiti SBB i Telekom Srbija.

Na osnovu podataka za treći kvartal (poslednji dostupan) od šest najvećih igrača na tržištu distribucije medijskih sadržaja Telekom je poslednjih meseci kupio dva. Pre toga je SBB kupio Ikom koji je u tom trenutku bio treći na tržištu. Tako u ovom trenutku, pored SBB-a koji drži 51 odsto tržišta i Telekoma sa oko 36 odsto od značajnijih operatera ostaju samo Pošta sa tržišnim udelom od četiri odsto, vojvođanski operater SAT-TRAKT sa učešćem od dva odsto i niz malih lokalnih operatera sa zanemarljivim učešćem. Kako se vidi iz Lučićeve najave, među navedenim kompanijama ima njih pet koje će u naredna tri meseca takođe preći u Telekomovo vlasništvo, čime će se njegov udeo dodatno povećati.

Kada se radi o tržištu širokopojasnog interneta Telekom je na kraju trećeg kvartala držao 41 odsto tržišta, a SBB 32,5 odsto. U međuvremenu se Telekom kupovinama Kopernikusa i Radijus vektora i ranije preuzimanjem Juneta približio učešću na tržištu od 50 odsto.

Ekonomski analitičar Dragovan Milićević smatra da akvizicije Telekoma neće uticati negativno na korisnike smanjenjem konkurencije, jer je i do sada postojao faktički duopol u kome su SBB i Telekom držali više od 75 odsto tržišta.

„Glavno pitanje u vezi sa strategijom ‘Milion plus’ je da li će kvalitet da prati kvantitet, a do sada je zaostajao. Bez investicija u infrastrukturu to će se teško desiti. Telekomu je država isisavala dividende, oko 15 milijardi dinara godišnje, čime je smanjivana stopa reinvestiranja. To opterećenje SBB nije imao. Drugo pitanje se odnosi na ekonomsku opravdanost tih akvizicija. Videli smo po kojoj ceni je kupljen Kopernikus“, napominje Milićević.

Rezultati

Radijus vektor je u 2017. godini ostvario poslovne prihode od 1,54 milijarde dinara i neto dobit od 114,8 miliona dinara. Poređenja radi Kopernikus koji je plaćen oko 195 miliona evra u 2017. je ostvario poslovne prihode od 2,1 milijardu dinara i neto dobit od 181 miliona dinara. AVCOM je daleko manji operater koji je ostvario prihode od 255 miliona i dobit od 15,4 miliona dinara.

Ljajić: Telekom nije na prodaju

Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije Rasim Ljajić izjavio je da u ovoj godini ne očekuje prodaju Telekoma Srbija, prenela je Beta.

„Ne očekujem da se nešto dogodi po pitanju prodaje Telekoma. Uvek je bilo interesovanja, pa su različiti fondovi ili kompanije pokazivali interes, a toga ima i dalje. Sve zavisi i od ponuda, ali i poslovne odluke Telekoma. Da li će se ići u proces partnerstava, dogovora, teško mi je da u ovom trenutku kažem“, rekao je Ljajić. On smatra da su akvizicije Telekoma, koje je to javno preduzeće preduzelo u poslednje vreme, u skladu sa modernim, tržišnim poslovanjem.

Izvor: Danas.rs

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Rukovodstvo i reprezentativni sindikati Telekoma Srbija potpisali su Sporazum o uslovima za dobrovoljni odlazak zaposlenih, uz otpremnine od 900 evra po godini.

Sporazum su potpisali generalni direktor Telekoma Srbija Predrag Ćulibrk, izvršni direktor za ljudske resurse Draško Marković, predsednik Jedinstvenog sindikata Telekoma Srbije Slavoljub Kandić i predsednik Sindikata Telekoma Srbija Miroslav Joksimović.

Ćulibrk je nakon potpisivanja sporazuma izjavio da se proteklih godina dešavaju brze tehnološke promene, da se tehnološki ciklus u telekomunikacijama skratio na tri do pet godina, da se menjaju poslovni modeli i da zato u "Telekomu" postoje potrebe za novim kadrovima jer tržište postaje sve zahtevnije.

"Telekom Srbija je danas kompanija gde je manje od jedan odsto zaposlenih mlađe od 30 godina. Skoro 50 procenata zaposlenih su ljudi stariji od 50 godina. Ako govorimo o tehnološkim promenama i svemu onome što su izazovi današnjeg tržišta, potpuno je jasno da i Telekom Srbija mora da zanavlja svoje kadrove, da zapošljava kadrove novih profila i da podmladi kompaniju", kaže Ćulibrk.

Zato, objašnjava, sa sindikatima je definisan okvir koji omogućava ljudima da pod dobrovoljnim i, kako ističe, "zaista i finansijski odličnim uslovima odu iz kompanije".

"Nama nije cilj da otpuštamo i teramo ljude iz Telekoma Srbija jer pričamo o ljudima koji su ceo svoj radni vek proveli ovde, nego da odu pod dobrovoljnim uslovima jer svakako interesovanje u kompaniji postoji", kaže Ćulibrk za Tanjug.

Naveo je da će zaposleni imati priliku da se jave na konkurs koji će biti raspisan u prvom kvartalu 2019. godine.

Kako bi Telekom nastavio da bude lider na tržištu telekomunikacija, dodaje Ćulibrk, važno je podmladiti kadar u kompaniji.

Predsednik Jedinstvenog sindikata Telekoma Srbije Slavoljub Kandić kaže da je zadovoljan dogovorima i podseća da je optimizacija i u pogledu ljudskih resursa u ovoj kompaniji počela još 1997. godine, kada se Telekom odvojio od "Pošte".

"Tada smo imali oko 13.500 radnika, danas je ta cifra 7.500, što govori da se to radilo i da je bilo osnovno opredeljenje sindikata, da ljudi iz kompanije mogu da izadju samo putem dobrovoljnog odlaska ili prirodnim odlivom, odlaskom u penziju", kaže Kandić.

Na dokumentu koji je danas potpisan, objašnjava, radilo se godinu dana "sa željom da u razgovorima sa poslovodstvom postignemo što bolje ciljeve za zaposlene, odnosno, da stvorimo što veći prostor, da što više ljudi koji žele da dodbrovoljno odu iz kompanije to i urade uz novčanu naknadu".

Kaže da sporazum koji je danas razmatran u organima Sindikata, kako na Upravnom odboru tako i na proširenom Upravnom odboru Jedinstvenog sindikata Telekoma Srbije, i da je jednoglasno prihvaćen.

"To govori da smo dosta uradili u interesu ljudi, zaposlenih, da su zadovoljni takvim predlogom", rekao je Kandić.

"Predviđamo da će dobrovoljno da ode najmanje oko 1.000 ljudi. Očekujemo u drugom delu, drugih 800, a koji su planirani autsorsingom", dodao je predsednik Jedinstvenog sindikata.

U ovoj drugoj grupi, za koju je predviđen autsorsing (prelazak u druga preduzeća), biće takođe omogućeno da se pod istim uslovima prijave za doborovoljni odlazak uz otpremninu od 900 evra.

"Otpremnina za dobrovoljni odlazak je 900 evra neto po godini štaža, i to je nešto što je zaista do sad najbolje od svih dobrovoljnih odlazaka i što smatramo da će motivisati ljude da prihvate taj iznos sredstava".

Predsednik Sindikata Telekoma Srbija Miroslav Joksimović ocenio je uslove iz sporazuma kao najbolje u Srbiji, ali i šire.

"Mi smo se trudili da napravimo što bolje uslove i mislim da smo napravili najbolje u Srbiji, a i šire, jer ni u EU nisu takvi uslovi koje smo uspeli da postignemo", istakao je Joksimović.

On podseća da se često pojavljuju lažne vesti kada je reč o temi dobrovoljnih odlazaka iz Telekoma i objašnjava da nije reč o tehnološkim viškovima kako se to često u javnosti predstavlja.

"Po svim evropskim merilima, nemamo tehnološki višak, ali imamo strukturu zaposlenih koja sad ima 49 godina... neki stariji ljudi ne mogu da se prilagode tehnološkom napretku... Trudili smo se da dobiju ono što uglavnom mogu da zarade do penzije jer su uglavnom u pitanju ljudi koji su stariji i koji su bliže penziji", rekao je Joksimović

Mlade ljude, kaže, kompanija ne želi da izgubi jer, kako objašnjava, Telekomu su potrebni novi stručnjaci.

Telekom planira da u prvom kvartalu sledeće godine raspiše konkurs za prijavljivanje za otpremnine, za šta su obezbeđena sredstva, a u trećem kvartalu sledeće godine, nakon analiza koje će biti sprovedene, postoji mogućnost da počne autsorsovanje oko 800 radnika koji trenutno obavljaju tehničke poslove u kompaniji, poput održavanja objekata...

Izvor: B92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Kompanija Telekom Srbija zvanično je postala vlasnik 100 odsto udela drugog po veličini kablovskog operatora u Srbiji, Kopernikus Technology.

Realizovanom akvizicijom Telekom Srbija povećao je svoju televizijsku korisničku bazu za oko 30 odsto i time povećao svoje učešće na tržištu televizije za 7 odsto.

Kako se navodi u saopštenju, od sada će i korisnici Kopernikusa imati pristup najnovijim tehnologijama i sadržajima koje pruža Telekom Srbija, a kao paket dobrodošlice dobiće 27 novih televizijskih kanala.

Kopernikus Technology ima više od 200.000 televizijskih i internet-korisnika, posluje u 60 gradova širom Srbije i pruža usluge televizije, interneta i fiksne telefonije, sa kvalitetnom infrastrukturom koja omogućava pružanje najsavremenijih usluga u više od 300.000 domaćinstava.

Intenzivan rast korisničke baze od preko 25 odsto u poslednje dve godine, ubrzana digitalizacija i izgradnja optičke infrastrukture stvorila je od ove kompanije najperspektivnijeg kablovskog operatora u regionu. Odličan potencijal za dalji brzi rast korisničke baze izdvaja Kopernikus Technology u odnosu na druge kablovske operatore na tržištu.

Telekom Srbija radiće na tome da, pored postojećih kanala, dodatno obogati ponudu televizijskih sadržaja dosadašnjim korisnicima Kopernikus Technology.

Podsećamo da su poslovni planovi Telekoma Srbija, koji predviđaju i akviziciju kablovskih operatora, usmereni ka pozicioniranju kompanije kao regionalnog lidera u oblasti telekomunikacija i deo su globalnog trenda ukrupnjavanja telekomunikacionog tržišta, navodi se u saopštenju.

Izvor: B92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Nakon šest godina nesmetanog rada od 12. avgusta na programskoj šemi Telekomovog IPTV više neće biti Srpske naučne televizije.

Ovu informaciju glavni i odgovorni urednik SNTV Živojin Pavlović dobio je od Telekoma, a potvrdio Udruženju novinara Srbije. U dopisu koji je Telekom Srbija poslala uredništvu televizije koja je od 2012. od kada je počela da radi promovisala isključivo teme iz nauke, kulture i obrazovanja, navodi se da ugovor neće biti produžen, kao i da se „emitovanje programa kanala SNTV obustavlja“.

„Sada smo za razliku od prethodnih godina, dobili dopis da ne žele da obnove ugovor i da naš TV kanal više neće emitovati“, rekao je Petrović za UNS i dodao „da oni po ugovoru imaju pravo da raskinu saradnju bez obrazloženja, što su i učinili“.

Danasu su juče iz Telekoma Srbija rekli da Srpska naučna televizija „nije opravdala očekivanja i potrebe Telekoma Srbije u tehničkom i programskom smislu“.

– Saradnja sa Srpskom naučnom televizijom započeta je tokom 2012. upravo iz razloga što je Telekom Srbija prepoznao potencijal, važnost i društvenu odgovornost programskog koncepta SNTV. Tokom ugovornog odnosa, Telekom Srbija je u izvesnoj meri finansijski pomagao i za ovaj projekat izdvajao određena finansijska sredstva – navodi se u obrazloženju Telekoma.

Potencijal i kvalitet televizija u ponudi mts TV usluge meri se, ističu u ovoj kompaniji, na jedinstven način za sve televizije u ponudi i izražava kroz plasman pojedinačnih televizija na listama gledanosti.

– Gledanost Srpske naučne televizije tokom saradnje bila je jako niska, a u poslednjih nekoliko meseci distribucije kanal je u šeru ispod pozicije 200 na listi gledanosti – napominju u Telekomu. U ovoj kompaniji smatraju da je programski koncept degradiran, da ciljevi nisu zadovoljeni ni u tehničkom ni u programskom smislu, niti ciljevi projekta uopšte, te da iz navedenih razloga, Telekom Srbija nema dalji interes distribucije pomenutog kanala. Podršku naučnom konceptu nastaviće, kako su istakli, kroz druge biznis aktivnosti.

Međutim, iako Telekom ni u naznakama ne pominje bilo koje druge objašnjenje za raskid ovog ugovora osim gore pomenutog, u domaćoj javnosti odavno je poznata „netrpeljivost“ među kablovskim operaterima, te ovaj događaj deluje samo kao logičan sled. Naime, Komisija za zaštitu konkurencije je polovinom maja odobrila Junajted mediji koja je u većinskom vlasništvu investicione kompanije KKR (koja je kupila SBB) kupovinu Srpske naučne televizije. S druge strane, početkom jula ove godine Privredni sud u Beogradu odbio predlog RTS-a za određivanje privremene mere kojom bi se SBB-u zabranilo da reemituje televizijske kanale RTS-a, posredstvom usluge EON, koja omogućava korisnicima da prate program uživo i odloženo preko interneta.

Sud je odbio tužbu nacionalne televizije, koja je tražila da se utvrdi da je SBB povredio srodno pravo proizvođača emisije tako što je program RTS 1, 2, 3 kao i RTS HD neovlašćeno reemitovao na platformi EON. RTS je tražio da se SBB-u zabrani dalje reemitovanje njegovih kanala, međutim, sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za određivanje privremene mere, jer tužilac, kako su preneli mediji, nije učinio verovatnim da bi bez predložene privremene mere ispunjenje njegovog potraživanja bilo osujećeno, znatno otežano ili da će biti upotrebljena sila ili nastati nenadoknadiva šteta. Naime, RTS je od Junajted grupe tražio ranije, posebne naknade za opciju premotavanja i za emitovanje programa na mobilnim telefonima i računarima, međutim, u ovoj kompaniji tvrde da su to usluge koje se nigde u svetu ne naplaćuju.

Profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski kaže za Danas da u ovakvim slučajevima ne postoje stroga pravila ni principi koje neko mora da poštuje i da je na kablovskim operaterima da sami odluče šta da rade.

– Oni prema tome imaju komercijalni odnos, to je stvar interesa, ali postoji nešto što se može nazvati dobrom praksom a ona postoji u razvijenim demokratskim zemljama gde se nikad neće dogoditi da se neki sadržaj skine ako za njega postoji interes – ističe Veljanovski.

I u Srbiji, kako kaže, treba da gradimo takvu praksu, naročito jer nemamo mnogo dobrog edukativnog programa, naročito domaćeg.

– Treba podsticati razvoj takvog medijskog sadržaja. Činjenica je da takvi sadržaji nisu previše gledani, oni postoje i u drugim državama uglavnom na javnim servisima i nikome ne pada na pamet da ih skine sa programa. Na primer, za Treći program Radio Beograda statistika je pokazala da nikad nije imao mnogo slušalaca, ali nekada se moramo voditi javnim interesom – ističe Veljanovski.

Prve nesuglasice između KKR u čijem su vlasništvu SBB, samim tim i televizija N1 i, s druge strane javnog servisa, pojavila se još u martu kada je RTS zatražio od Regulatornog tela za elektronske medije da preispita odluku SBB-a o novom rasporedu kablovskih kanala u kom je na njihovoj mreži pozicija jedan pripala upravo Televiziji N1, a ne RTS, kako je to ovde godinama običaj. N1 je posle tog „natezanja“, ipak, ostao na mestu broj 1. kod kablovskog operatera SBB, međutim, sukobi na ovoj relaciji su nastavljeni. „Raskid“ Telekoma sa SNTV je samo poslednji u nizu.

Izvor: Danas.rs

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

 

Ko nije prodao deonice, dobiće 403,7 dinara, što je najveći iznos koji su akcionari dobili od javnih preduzeća

Građani koji nisu prodali akcije „Telekoma Srbije“ oko 20. jula trebalo bi da dobiju 403,7 dinara na ime dividende za 2015. godinu, što je najveći iznos koji im je isplaćen od 2011, kada su počeli da dobijaju deo profita državnih firmi.

Od akcija Aerodroma „Nikola Tesla“, Naftne industrije Srbije i „Telekoma“ građani su dosad dobili 2.095 dinara. Iako su 403 dinara rekordan iznos, građani neće moći da planiraju neke velike kupovine. Ali mogu sebe da obraduju kilogramom šarana ili svežih ćevapa, sa tri kile jagoda, možda da kupe kilogram i po sira ili pola kilograma sladoleda u kutiji...

„Telekom“ će, kako je uprava predložila, akcionarima iz prošlogodišnje dobiti od 16,3 milijarde dinara na ime dividende isplatiti 12,26 milijardi, odnosno 13 dinara po akciji. Više razloga za radost od građana ima država, jer će ona kao većinski vlasnik „Telekoma“ sa 58,1 odsto akcija dobiti 7,5 milijardi dinara.

Građane će uskoro obradovati i NIS jer će krajem meseca biti održana redovna skupština akcionara koja bi trebalo da prihvati predlog o podeli dividende u iznosu od 24,69 dinara, što je skoro duplo više po jednoj deonici od „Telekoma“. Ali građani imaju samo pet deonica NIS, a 31 „Telekoma“, pa će od naftaša dobiti 123 dinara.

Uprava NIS predložila je da se iz prošlogodišnje dobiti od 16,1 milijarde dinara akcionarima na ime dividende isplati 4,03 milijarde. Preostali iznos dobiti od 12,08 milijardi dinara ostaće neraspoređen.

Miroslav Joksimović, predsednik sindikata „Telekoma“, kaže za Kurir da je veća dividenda posledica većeg profita, ali i činjenice da je 17 odsto povećan deo dobiti koji će ove godine biti podeljen akcionarima. On ističe da je podela dividendi građanima još jedna potvrda da ovu kompaniju nije trebalo prodavati.

- Da se to desilo, pitanje je koliko bi novca iz dobiti novi vlasnik odlučio da podeli akcionarima. Možda bi tu dobit izneo napolje, vratio u matičnu zemlju ili bi odlučio da investira. Ovako je taj novac ostao u zemlji - ističe on.

Izvor: Kurir

Objavljeno u Somborske vesti

Generalni direktor Telekoma Srbije Predrag Ćulibrk rekao je da ta kompanija, i pored odluke da ne bude privatizovana, ima snage da bude još bolja.

On je dodao da je u 2015. godini pokrenut investicioni plan vredan 120 miliona evra.

Ćulibrk je kazao da će taj investicioni program omogućiti nacionalnom telekomunikacionom operateru da nastavi tržišnu bitku sa konkurencijom i u narednim godinama u najmanju ruku održi vrednost kompanije. 

Direktor je kazao da bi bilo pogrešno sada ponuditi paket akcija Telekoma na Beogradskoj berzi. 

"Prateći pregovore s EU i poboljšanu poziciju Srbije mislim da u perspektivi treba strpljivo pripremiti plan za izlazak možda na neku svetsku berzu ako već odlučimo da idemo u tom pravcu. Varšavsku, bečku, pa zašto da ne i na londonsku? To bi bio dobar test i za realnu vrednost kompanije", rekao je Ćulibrk. 

Prema njegovim rečima, jedan od problema za Telekom biće fiksna telefonija, iz koje dolazi oko 40 odsto prihoda kompanije. 

"Mnogi globalni stručnjaci ne veruju da će za 10 godina postojati ova vrsta usluga. Zato u svojoj strategiji daljeg razvoja moramo uvažavati sve te izazove", rekao je direktor Telekoma. 

Prema njegovim rečima, Telekom je povećao broj IPTV korisnika za 25 odsto i završiće godinu sa oko 400.000 korisnika te usluge. 

"Broj korisnika interneta, odnosno ADSL, smo podigli za pet procenata, broj pretplatnika mobilne telefonije je veći za čak 100.000, a u postpejd je prešlo 150.000 ljudi. Imamo novih 200.000 pretplatnika sa 'boks paketima', a uporedo smo završili veliki skladišni data centar, opremljen prostor za smeštaj IT strukture", naveo je direktor Telekoma. 

Ćulibrk je kazao da u Telekomu radi oko 8.400 ljudi, dok jih e hiljadu angažovano na lizing. 

"Viška ima. Koliko? To je teško reći, jer smanjenje broja zaposlenih mora da se obavi tako da korisnici ne primete ni minimalan pad kvaliteta u pružanju usluga", rekao je direktor Telekoma.

Izvor: b92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
utorak, 13 oktobar 2015 04:48

Privatizacija Telekoma do kraja novembra

Ministar privrede Željko Sertić izjavio je da se okončanje procesa privatizacije "Telekoma" očekuje u drugoj polovini novembra, a osam kompanija je zainteresovano za nacionalnog teleoperatera, prenosi dnevnik "Blic".

Neobavezujuće ponude podnelo je osam firmi. One su otkupile tendersku dokumentaciju i sada u "Telekomu" analiziraju poslovanje, piše "Blic".

List dodaje, pozivajući se na izvor blizak pregovaračkoj grupi za Telekom, da bi nakon toga kompanije trebalo da podnesu i obavezujuće ponude, koje bi pored same cene za otkup vlasništva trebalo da sadrže i plan investiranja i socijalni program.

Ipak, ne očekuje se da će svih osam kompanija podneti i obavezujuće ponude, a trenutno su među zainteresovanim Advent International Plc, Evropska banka za obnovu i razvoj, Mid Europa Partners LLP, Telekom Slovenje, Abu Dhabi Investment Authority, Colbeck Capital Management.

Ministar trgovine Rasim Ljajić rekao je da pregovori sa sindikatima Telekoma idu u dobrom pravcu i da se očekuje da uskoro u potpunosti budu definisani iznosi otpremnina za one koji će napustiti firmu.    

Izvor: Beta

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Francuski „Lazar“ dostaviće tokom sledeće nedelje Vladi Srbije modele za privatizaciju „Telekoma Srbije“, saznaje Kurir.

Vladina komisija zadužena za prodaju državnog telekomunikacionog operatera očekuje da od savetnika dobije nekoliko razrađenih mogućih scenarija po kojima bi trebalo naći novog vlasnika kompaniji.

- Komisiji će najverovatnije u drugoj polovini nedelje biti predočeni modeli koje je razradio privatizacioni savetnik. Kad se upozna s prednostima i manama svakog od njih, komisija će odlučiti koji je model najpovoljniji za državu i proslediti ga Vladi na usvajanje - objašnjava naš sagovornik iz Nemanjine 11. Radnici „Telekoma“ su se već izjasnili da bi za njih, ali i za državu bilo najbolje da Vlada zadrži kontrolni paket u kompaniji.

izvor: Kurir

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Još vesti iz kategorije...

Web preporuke

loading...
Top