ponedeljak, 11 februar 2019 00:00

Nema sloge oko modela za rast penzija

Nakon pet godina suspenzije usklađivanja penzija sa inflacijom, od sledeće godine prema tvrdnjama vlasti, ali i izjavama predstavnika MMF-a u Zakonu o PIO ponovo će stupiti na snagu formula o usklađivanju penzija, samo, pitanje je koja.

Fiskalni savet je izašao sa dokumentom u kom se analizira pet formula koje se uglavnom koriste u evropskim zemljama. Do 2014. godine penzije su se usklađivale dva puta godišnje sa inflacijom i rastom BDP-a iznad četiri odsto. Od 2006. do 2010. godine povećanje penzija zavisilo je samo od rasta cena, a pre toga, od 2003. do 2006. godine penzije su usklađivane polovinom sa rastom cena, a polovinom sa platama.

I predlozi Fiskalnog saveta kreću se u ovim okvirima, a izgleda da svako ima svoju omiljenu kombinaciju.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu, smatra da je najadekvatnije rešenje takozvana švajcarska formula i to usklađivanje 50 odsto sa inflacijom, a 50 odsto sa zaradama.

„Ta formula je jednostavna i razumljiva. Takođe obezbeđuje da neće doći do većih izdataka za plate i penzije nego što je održivo. Kod usklađivanja sa BDP-om je problem sa kašnjenjem podataka za bruto domaći proizvod, pa imamo i revizije BDP-a. S druge strane, velikom broju ljudi nije baš ni jasno šta je BDP, dok su zarade svima jasne i vidljive“, objašnjava Arsić dodajući i da su podaci o inflaciji i zaradama mnogo ažurniji. Na primer, za prošlu godinu se kalkuliše sa rastom BDP-a od 4,4 odsto, ali prema podacima za poslednje mesece izgleda da će se rast korigovati nadole, na 4,2 odsto, pa se postavlja pitanje sa kojim bi se rastom BDP-a zapravo indeksirale penzije.

On ističe i da očekuje da Vlada ide na izdašniju formulu za penzionere.

„To je karakteristika mnogih vlada da daju građanima ono što žele, a građani ne razmišljaju da li je to održivo na duži rok ili da li će možda istisnuti javne investicije ili izdatke za zdravstvo ili školstvo“, napominje on.

Međutim, penzioneri preferiraju upravo usklađivanje penzija sa privrednim rastom, a čini se da i MMF naginje na tu stranu. Naime, prekjuče je DŽejms Ruf, odlazeći šef misije Fonda u Srbiji, izjavio da se „sa povećanjem plata i penzija može nastaviti, ali pod uslovom da ekonomija nastavi da raste. Želimo da u Srbiji postoji bolji okvir za plate u javnom sektoru i postoji formula za automatsko indeksiranje penzija, koje mora biti u skladu sa rastom privrede“.

Mada neka udruženja penzionera predlažu da se penzije povećavaju polovinom u skladu sa rastom cena, a drugom polovinom za rast BDP-a iznad dva odsto, što je malo izdašnija varijanta jednog od prethodnih zakona o PIO, Jovan Tamburić, predsednik Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije, smatra da bi penzije trebalo da rastu u skladu sa rastom BDP-a bez obzira da li je veći ili manji od dva odsto.

„Ne znam zašto je Fiskalni savet predstavio sve one modele kada mi već imamo zakon o PIO koji propisuje da se penzije usklađuju 50 odsto sa inflacijom, a 50 odsto sa rastom BDP-a iznad četiri odsto, samo što mi mislimo da nema razloga za tim limitom, već da treba da penzije rastu u skladu sa rastom BDP-a koliki god da je. Prethodnih godina rast veći od četiri odsto je pre bio izuzetak, što bi značilo da penzije ne bi bile usklađene u godinama kada je privredni rast bio manji“, napominje Tamburić dodajući da je 1,7 miliona penzionera neusklađivanjem u prethodnih pet godina oštećeno za oko 2,5 milijardi evra.

Tamburić se osvrće i na predlog Fiskalnog saveta da se gornja granica mase isplaćenih penzija smanji sa 11 na 10 odsto BDP-a.

„Nelogično je da država ograničava uplate za penzijske doprinose privatnim licima i firmama. Država treba da ograniči koliko se za penzije može isplatiti iz budžeta, a ne da se bavi PIO fondom. Takvih ograničenja nema nigde, samo u istočnoevropskim državama“, kategoričan je Tamburić.

Arsić se sa ovim ne slaže i poručuje da kada PIO fond bude mogao da se u potpunosti finansira iz doprinosa, onda može da se priča o ukidanju ograničenja na rashode za penzije.

Profesor na Ekonomskom fakultetu Jurij Bajec brani predlog da se penzije usklade sa inflacijom i sa rastom BDP-a iznad dva odsto.

„Mislim da je vlada pogrešila što se već za ovu godinu nije vratila na postojeća zakonska rešenja. Minimum oko kog ne treba da ima nikakve polemike je da se održi realna vrednost penzija, a to je uvećanje za rast cena. Dalje penzioneri čine značajan deo stanovništva države i učestvuju u ekonomskim rezultatima zemlje. Napokon 30, 40 pa i 50 godina su radili i uplaćivali doprinose. Red je da učestvuju i sada u rezultatima i razvoju. Zato mislim da je dobro rešenje da penzije rastu za rast cena i za rast BDP-a iznad dva odsto. To je razumno i fiskalno održivo rešenje“, objašnjava Bajec.

On dodaje i da je prethodnih par godina usporen priliv novih penzionera zbog penala za prevremenu penziju, pa se sada ljudi ne žure u penziju već čekaju da odrade svoj radni vek.

„S druge strane imamo bolju naplatu doprinosa i rast broja zaposlenih koji uplaćuju doprinose, tako da se i izdaci iz budžeta za penzije smanjuju“, podseća Bajec zaključujući da je najvažnije da vlada odustane od diskrecionih odluka i usvoji pravila kojih će se pridržavati.

Inače prema analizi Fiskalnog saveta u poslednjih 10 godina najizdašnije za penzionere bile bi formule kojim se primanja usklađuju sa inflacijom i BDP-om.

Gledano od 2008. do 2018. formula inflacija plus rast BDP-a iznad dva odsto i inflacija plus polovina rasta BDP-a bi donele godišnji rast penzija u proseku od 6,6 odsto.

Formula u kojoj se penzije usklađuju 50 odsto sa inflacijom, a 50 odsto sa rastom zarada bi dale prosečno godišnje povećanje od 6,3 odsto, a recimo 30 odsto inflacija plus 70 odsto rast doprinosa bi dao najmanje povećanje penzija od 5,9 odsto godišnje. Recimo zakonsko rešenje po kom se penzije usklađuju sa inflacijom i povećanjem BDP-a iznad četiri odsto, značilo bi da od 2009. do prošle godine uopšte ne bi bilo usklađivanja sa privrednim rastom koji je uvek bio ispod četiri odsto i dao bi ubedljivo najmanje godišnje povećanje penzija.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Nešto više od 90.000 penzionera koji su samostalno obavljali delatnost, danas će prvi dobiti penzije sa većim iznosom.

Kakav je odgovor na zahteve sindikata penzionera koji je tražio da se ukine Zakon o privremenom umanjenju penzija, a sada traži da se isplati deo penzija koji u međuvremenu nije uplaćivan, ministar poručuje penzionerima da Vlada Srbije vodi računa o njima. "Svakako nećemo komentarisati nešto što se nalazi pred sudovima i pred Ustavnim sudom, ali ono što ja dobijam kao informaciju je da PIO Fond uglavnom kada se pojavi na ročištima, presuđuje se u korist PIO Fonda. Ne bih voleo da to bude dodatni trošak našim penzionerima. Oni treba da veruju u Vladu Srbije, mislim da smo odgovornim radom u protekle četiri godine to i dokazali", zaključio je ministar.

Prema rasporedu isplate PIO Fonda, 6. novembra će oktobarski ček primiti poljoprivredni i vojni penzioneri, a 10. i svi ostali, prenosi RTS.

Većina penzionera dobiće pet odsto povišice, a ostali, zbog ukidanja

Zakona o privremenom umanjenju penzija, od osam do 13,3 odsto više nego pre umanjenja.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević za Javni servis kaže da će svi penzioneri osetiti povećanje, kao i da je ukupan broj penzionera veći od 1.700.000.

"Ono što je bitno - sredstva su obezbeđena u budžetu za ovu i za sledeću godinu. Što se tiče samog ukidanja Zakona koji je bio o privremenom umanjenju to je bilo 2,32 milijarde na mesečnom nivou, a za ovo povećanje od pet odsto za ovaj deo penzionera koji to treba da primi za njih je 1,02 milijarde na mesečnom nivou", istice Đordević.

On kaže da će 1.300 000 penzionera imati pet odsto povećanje u odnosu na septembarsku penziju.

"Kako to izgleda - tih milion penzionera kojima nije dirana penzija do 26.643 dinara, njima će biti povećana pet posto. Onima do 34.003 dinara, kada se vrati posle ukidanja Zakona, pa razlika do pet odsto, tako da će biti pet odsto povećanje", objasnio je Đorđević.

On je dodao da je to urađeno baš zbog toga što je bilo raznih kritika da će biti urušen sistem, da ce to da urušiti penzioni sistem. "Upravo sa ovom merom mi nismo hteli da urušavamo sistem i izbegli smo tako nešto", ističe ministar.

Na pitanje kolika je prosečna penzija u Srbiji nakon ove komplikovane računice, uz tri povišice koje su isplaćene, ove sada i istovremeno ukidanja Zakona o privremenom umanjenju penzija, Đorđević kaže da će ona biti 26.320 dinara, što je za oko 5,4 odsto više.

Upitan koliko naplata doprinosa utiče na poboljšanje situacije u budžetu PIO Fonda, kaže da je u odnosu na neki raniji period, kada je bila dotacija iz budžeta i u iznosu od 48 odsto, danas je 29 odsto.

"To je jedan od razloga zašto smo povećali penzije. Kada gledamo naplatu doprinosa u odnosu na isti period prošle godine, ona je veća za nešto više od devet odsto i iznosi 29 milijardi".

Na pitanje šta je u ovom trenutku izvesnije za penzionere - povišica ili jednokratna pomoć i kada to mogu da očekuju, ministar kaže da se uskoro očekuje predlog Ministarstva finansija i da posle toga može da se vidi kako ćemo u sledeću godinu i da li ima prostora u ovoj.

Izvor: B92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Još vesti iz kategorije...

Top