Vojvodina/Srbija

Šta je sve dosad ispunjeno iz ekspozea Ane Brnabić?

Pre godinu i po dana, na Vidovdan 28. juna 2017. godine, tadašnja mandatarka za sastav nove vlade Ana Brnabić iznela je ekspoze rada svoje buduće Vlade narodnim poslanicima Skupštine Srbije.

 

U dokumentu od više od 100 strana fokus je bio na digitalizaciji i obrazovanju, ali upravo u ove dve oblasti nije bilo konkretnih obećanja, planova i rokova čije se ispunjenje može pratiti.

Uprkos tome, ekspoze Ane Brnabić iznosi niz ekonomskih ciljeva koje je njena vlada nameravala da ostvari u toku svog mandata, a koje je tada najpreciznije sumirao portal Istinomer. U najvećem delu prateći ovu listu najava, proveravamo šta je od obećanog Vlada Ane Brnabić ostvarila u prvih godinu i po dana rada.

OBEĆANJE: ”Ova Vlada planira da nastavi rigoroznu kontrolu trošenja novca i održi fiskalnu disciplinu i odgovornost u upravljanju javnim finansijama. Naš cilj je da do 2019. godine deficit opšte države bude ispod jedan odsto. To nas dovodi u rang fiskalno najodgovornijih zemalja. Sa daljim rastom BDP-a i niskim deficitom planiramo da do kraja mandata ove Vlade nivo javnog duga spustimo ispod 60 odsto BDP-a.”

REZULTAT: Do septembra je opšta država ostvarila suficit od 54,3 milijarde dinara, umesto planiranog deficita tako da će do kraja godine suficit biti 29 milijardi dinara (0,6 odsto BDP-a) čime će ovaj cilj biti ostvaren i premašen.

Za 2019. planiran republički deficit od 0,5 odsto BDP i malo veći na nivou opšte države. Javni dug je pao na 54,1 odsto BDP-a, pri čemu je samo u decembru otplatom od milijardu evra, Srbija smanjila svoj udeo duga u BDP-u za dva odsto. Tako je cilj zacrtan za četiri godine ostvaren posle godinu i po dana.

OBEĆANJE: ”Planiramo da povećamo plate u javnom sektoru, kao i da smanjimo opterećenje poslodavaca, ali ipak možemo da trošimo samo onoliko koliko imamo.”

REZULTAT: Plate u javnom sektoru jesu povećane, ali treba imati u vidu da su 2014. godine bile linearno smanjene svima za po 10 odsto, tako da se ovde prvo radi o vraćanju uzetog dela, a tek kasnije o povećanju.

Plate su povećavane 2017. i zatim januara ove godine, s tim što tada nisu svi dobili jednake iznose. Najviše su, recimo dobili profesori i lekari po 10 odsto, dok su zaposleni u administraciji dobili samo pet odsto i to nakon što ranije uopšte nisu dobijali povišice.

Za 2019. predviđeno je da se linearno umanjenje od 10 odsto koje je I dalje na snazi prepolovi, što će za zaposlene u javnom sektoru faktički značiti povišicu od pet odsto. To je samo deo povišica pošto je budžetom planirano da plate porastu u proseku za devet odsto.

Ipak, to je ostvareno tako što je produžena zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, a i primena platnih razreda je odložena za još godinu dana.

Opterećenje poslodavaca je takođe sprovedeno, iako više kozmetički nego stvarno. Tako će od januara 2019. biti ukinut doprinos za nezaposlenost na teret poslodavca, čime će opterećenje plate biti smanjeno sa 63 na 62 odsto.

OBEĆANJE: ”U godinama pred nama očekujemo rasta realnog BDP-a od najmanje 3,5 odsto godišnje. Ovaj rast, i to je jako važno, biće zasnovan na rastu investicija, povećanju izvoza robe i usluga, naročito roba i usluga visoke dodatne vrednosti, kao i smanjenju udela javnih rashoda i deficita tekućih transakcija u BDP-u.”

REZULTAT: U prvoj godini svog mandata Ana Brnabić nije uspela da ostvari obećani cilj, pošto je 2017. BDP porastao za samo dva odsto, ponajviše zbog loše poljoprivredne godine i grešaka rukovodstva EPS-a koje su dovele do pada u proizvodnji energije u zimskom periodu početkom te godine.

Ove godine, rezultat je mnogo bolji pošto se očekuje rast BDP-a od 4,4 odsto. Ali, kako je podsetio Fiskalni savet, oko jedan odsto tog rasta odnosi se upravo na oporavak poljoprivrede, tako da bi bez toga rast bio 3,3 odsto, što je i ispod premijerkinog cilja i ispod proseka regiona.

Za 2019. planiran je rast od 3,3 odsto, što je manje od Vladinog cilja, mada pojedine finansijske institucije smatraju da će BDP dostići tih 3,5 odsto u 2019. i 3,1 odsto u 2020. što bi u ukupnom zbiru bio slab rezultat.

OBEĆANJE: ”Cilj Vlade je da izvoz u IT sektoru bude uvećan na 1,5 milijarde evra godišnje za pet godina.”

REZULTAT: Srbija je još daleko od ovog cilja, ali mu se ubrzano približava. Prema podacima NBS za prvih 10 meseci ove godine, izvoz IT usluga dostigao je 870 miliona evra, što je za oko 30 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

U celoj 2017. je ukupan IT izvoz bio 899 miliona evra, pa se očekuje da je u 2018. izvoz IT sektora premašio granicu od milijardu evra. Ako Srbija uspe da održi ovakav tempo rasta, moguće je i da će premijerkino obećanje biti ispunjeno. Treba međutim znati da je to ponajmanje rezultat rada Vlade, kako ove tako i bilo koje prethodne.

OBEĆANJE: ”Privodimo kraju izgradnju Koridora 10, vrednog više od jedne milijarde evra. Preostale deonice ćemo završiti u prvoj polovini naredne godine. Do kraja ove godine imaćemo i više od 102 km autoputa na pravcu od Obrenovca do Preljina.”

REZULTAT: Ovo obećanje nije ispunjeno. Radove na Koridoru prate stalni propusti i odlaganja, uključujući i obrušavanje potpornog zida na deonici kod Grdelice zbog čega je predsednik Aleksandar Vučić odlučio da je rešenje da se celo brdo sruši i odnese.

Resorna ministarka Zorana Mihajlović je njegovu odluku kasnije preinačila, tako da je brdo ipak “preživelo”, ali radovi kasne. Prema poslednjim obećanjima predsednika, Koridor 10 bi trebalo da bude završen u naredna tri do četiri meseca, tojest do kraja aprila.

Na Koridoru 11 radovi kasne još više. Na deonici Obrenovac Preljina otkriveno je da su izvođači u ugradili loše materijale, pa na potpuno novom autoputu sada mora da se skida asfalt I sve iznova radi. Zato ova deonica ni do kraja 2018. nije završena, a kamoli do kraja 2017. kako je obećano.

OBEĆANJE: ”Kako bismo osigurali dalji rast prometa i nova radna mesta na Aerodromu „Nikola Tesla“, i povećali konkurentnost u vazdušnom saobraćaju stupićemo u koncesioni aranžman kojim će budžet Republike Srbije direktno prihodovati više stotina miliona evra. Zatvaranje ove transakcije očekujemo već u martu 2018. godine.”

REZULTAT: Vlada je dala Aerodrom Nikola Tesla u koncesiju francuskom Vansiju, ali je transakcija više puta odlagana, pa je na kraju novac legao na račun države tek u poslednjim danima godine. Dobijen je 501 milion jednokratne koncesione naknade, plus iznos od 4,4 do 15 miliona evra godišnje. Ugovor o koncesiji uprkos obećanjima Vlade, nije objavljen.

OBEĆANJE: ”Cilj Vlade Srbije je povećanje broja turista sa 2,7 miliona u 2016. godini, na 3,7 miliona dolazaka u 2020. godini, uz projektovani devizni priliv od turizma od 2,5 milijarde američkih dolara.”

REZULTAT: Srbija je, prema podacima Zavoda za statistiku, u prvih 11 meseci ove godine imala 3,2 miliona dolazaka turista, od čega je bilo 1,59 miliona stranaca. To je rast od 11,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine (14,7 odsto za strance), što je u skladu sa višegodišnjim trendom rasta u turizmu. Ako se i u 2019. godini bude nastavio ovakav tempo rasta, Vlada će svoj cilj ostvariti godinu dana pre cilja, dok bi do kraja 2020. u Srbiji broj turista mogao da premaši četiri miliona.

Kod priliva od turizma stvar stoji nepovoljnije. U 2017. prihod od turizma bio je oko 1,2 milijarde evra, a u 2018, kako je početkom godine predviđao resorni ministar Rasim Ljajić trebalo bi da dostigne 1,4 milijarde.

Iako ova procena sada ipak deluje optimistično, čak i da se ostvari, teško da će ovakav trend uspeti da “dobaci” do cifre od 2,5 milijarde dolara u 2020. godini. Naime, nastavak ovakvog rasta doveo bi do prihoda od 1,9 milijardi evra u 2020. što je po sadašnjem kursu oko 2,17 milijardi dolara. Značajno, ali i bar godinu dana daleko od željenih 2,5 milijarde.

OBEĆANJE: ”Izmenićemo i Zakon o poljoprivrednom zemljištu i time onemogućiti potpunu liberalizaciju prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima. Sve ove izmene biće u skladu sa uporednim rešenjima zemalja koje su u poslednjih dve decenije ušle u EU.”

REZULTAT: Izmene zakona su usvojene tri dana pre 1. septembra 2017, dana kada je po Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju trebalo da nastupi režim potpune liberalizacije trgovine zemljištem u Srbiji, koji bi strancima iz EU omogućio kupovinu placeva u Srbiji bez ikakvih ograničenja.

Na snagu su stupile dan po usvajanju kako se ne bi probio rok. Izmene su predvidele da građani EU mogu da kupe do dva hektara poljoprivrednog zemljišta pod uslovom da najmanje deset godina žive u opštinama u kojima žele da kupe zemlju i da najmanje tri godine obrađuju zemljište koje je predmet kupovine.

Međutim, zakon je kritikovan kao kozmetički jer se odnosi samo na fizička lica iz EU, što svakom strancu ostavlja mogućnost da osnuje firmu u Srbiji i preko nje kupi bilo koje zemljište koje želi bez ispunjavanja ijednog drugog uslova.

OBEĆANJE: ”Više od deset godina dva najveća i najznačajnija muzeja stoje zatvoreni. To su Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti. Daću sve od sebe, zajedno sa svojim timom, da u mandatu ove vlade ova dva kapitalna projekta od neprocenjive važnosti budu konačno završena.”

REZULTAT: Muzej savremene umetnosti otvoren je 20. oktobra 2017, a Narodni muzej 28. juna 2018.

OBEĆANJE: ”Prvi sledeći korak je unapređenje službenih evidencija. Sledi unapređenje adresnog registra, što znači da će konačno u Srbiji svaka ulica dobiti naziv, a svaka kuća broj.”

REZULTAT: Ovaj problem još nije rešen, a prema poslednjim informacijama, kompletiranje Adresnog registra očekuje se tokom 2019. godine.

Prema podacima RGZ-a, na početku 2018. u registru je bilo 54.859 ulica, a utvrđeno je da nedostaju podaci za još 66.480 ulica i za sve njih su urađeni elaborati. U Srbiji ima oko 2,7 miliona građana koji zvanično žive na adresi “nema ulice – bb”.

Sve lokalne samouprave bi trebalo da su do 31. decembra 2018. dodelile nazive svim postojećim ulicama, tako da RGZ može da u narednim mesecima svim kućama dodeli brojeve.

OBEĆANJE: ”Sledeće godine ćemo uspostaviti i nacionalnu akademiju za stručno usavršavanje u javnoj upravi. Novi sistem stručnog usavršavanja imaće uporište u kompetencijama koje će državni službenici morati da poseduju da bi obavljali poslove na moderan i efikasan način.”

REZULTAT: Nacionalna akademija za javnu upravu zaživela je marta 2018. godine i u prvoj godini rada kroz njene obuke je prošlo više od 3.000 zaposlenih u javnoj upravi. U 2019. cilj je 6.000 polaznika, a u 2020. 9.000.

Ideja je da se službenici u državnim institucijama prema građanima i poslu ophode isto kao zaposleni u bankama ili osiguravajućim kućama, kako poručuju iz Nacionalne akademije.

OBEĆANJE: ”Nastavljamo i sa reformom radnog zakonodavstva. Donošenjem novih zakona omogućiće se da oko 60.000 zaposlenih preko agencija imaju ista prava kao i zaposleni po drugim osnovama. Legalizacija sezonskih radova gde će samo u poljoprivredi više od 300.000 zaposlenih biti uvedeno u legalne privredne tokove.”

REZULTAT: Zakon o agencijskom zapošljavanju koji treba da reguliše status radnika na “lizing” trenutno je u fazi nacrta i od novembra je na javnoj raspravi. Nacrt je pohvaljen zbog toga što konažno uvodi pravila u ovu delatnost, ali i kritikovan zbog toga što se agencijama daju suviše široka ovlašćenja, kao i zbog izuzimanja radnika preko omladinskih zadruga iz njegovog dejstva.

Što se tiče legalizacije sezonskih radova, krajem juna protekle godine usvojen je Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima, koji treba da omogući laku prijavu sezonskih radnika putem elektronske platforme.

Poslodavac može da angažuje sezonskog radnika najviše 180 dana u toku kalendarske godine, a za to vreme radnik ostvaruje pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i zdravstveno osiguranje samo za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti. Novčana naknada za rad sezonskom radniku obračunava se po radnom satu i ne može biti niža od minimalne cene rada.

Novi zakon predviđa da se za vreme obavljanja sezonskih poslova radnik ne briše iz evidencije nezaposlenih, niti mu se obustavlja isplata novčane naknada Nacionalne službe za zapošljavanje koju je ostvario za vreme privremene nezaposlenosti. Očekuje se da će od ove godine radnici moći da budu prijavljeni putem nove platforme.

OBEĆANJE: ”Prvi put u Srbiji uvešćemo integrisani sistem izrade socijalnih karata kroz povezivanje velikog broja različitih institucija. Uvođenjem socijalnih karata sprečiće se zloupotrebe i obezbediti pravednija raspodela socijalne pomoći.”

REZULTAT: Ovaj projekat je u stalnom kašnjenju. Uprkos najavama da će socijalne karte, makar u ograničenom obimu, zaživeti ove godine, ministar rada Zoran Đorđević je krajem decembra početak njihove primene odložio za 2020.

Izvor: Danas

Još vesti iz kategorije...

Top