loading...

Vojvodina/Srbija

Javni sektor je i dalje ZLATNA KOKA za radnike u Srbiji, evo i ZAŠTO

Sigurna plata, plaćen prekovremeni rad i rad praznikom, povišice od pet odsto godišnje, i rad po svim standardima radnog prava - da je situacija normalna, ovo bi bile karakteristike rada u dobroj privatnoj firmi, ali takvih u Srbiji nažalost nije mnogo. Uslovi o kojima govorimo mogu se lako naći u - državnim preduzećima.

Svedoci smo da su sve Vlade do sada obećavale da će podržati privatni sektor, da nije fer da prosečna plata u javnom sektoru prevazilazi plate u privatnom sektoru, a javna je tajna i da se u javnom sektoru u proseku radi bar za trećinu manje nego u privatnom.

Dokaz da to "izjednačavanje" neće skoro je činjenica i da zaposleni u javnim preduzećima na kraju 2018. znaju da će dobiti povišice od po pet odsto 2019. i 2020. Tako će prosečna plata u ovim preduzećima da pređe 70.000 dinara 2020, što je daleko više od trenutne prosečne plate u Srbiji (oko 47.000 dinara).

Štaviše, nijedno istraživanje nije pokazalo da se u tim preduzećima radi više nego ranije, a kamoli da se radi više nego u privatnim.

Od oko 1,3 miliona zaposlenih u privatnim preduzećima teško da može da se nada izvesnim povišicama. Koliko god i da porastu, i 2020. plate u realnom sektoru će kaskati za onima iz državnog.

Prosečna septembarska neto plata u Srbiji iznosila je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku 47.920 dinara, u javnim državnim preduzećima ona je 65.021 dinar, u lokalnim javnim preduzećima 46.707 dinara. Plate u privatnom sektoru godinama su na nivou spekulacija, a nezvanični podaci govore da se kreće između 42.000 i 45.000 dinara.

Postoji trend rasta i u privatnom sektoru, a on je prethodne godine bio po procenama ekonomista oko pet odsto. Iz prikazanih podataka sa rastom plata u javnom i privatnom sektoru na istom nivou, razlike u primanjima se ne mogu izjednačiti, bar ne u skorije vreme.

- Preciznih podataka o platama u privatnom sektoru nema i ne može biti zato što veliki deo poslodavaca prijavljuje svoje zaposlene na minimalac, pa se ne može steći slika koliko oni zaista primaju - objašnjava za Blic Biznis ekonomista Ljubodrag Savić i dodaje da je od toga 15.500 dinara neoporeziv deo.

Upravo u tome i leži razlika u platama koje daju privatni poslodavci i država.

- Plate u realnom sektoru jako zavise od države i njenih zahteva. Privatnici plaćaju poreze, parafiskalne namete i takse koje su smanjene, ali zbog toga manji deo ostaje za zarade - kaže za Blic Biznis Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije koji dodaje da ne postoji procena koliko će plate u privatnom sektoru rasti u narednoj godini, ali da ona zavisi od produktivnosti privrede, odnosno rasta BDP-a, što je negde oko četiri odsto.

Sa druge strane, plate u javnom sektoru ne zavise od toga, već od odluke države, što Atancaković smatra da nije fer.

Da plate u javnom sektoru ne bi trebalo sledeće godine da idu naviše, jer nisu u skladu sa privatnim sektorom, složio se i juče i Pavle Petrović iz Fiskalnog saveta.

Pavle Petrović: Plate u javnom sektoru rastu duplo brže nego u privatnom

- Ono što nije dobro je što se suviše dalo za penzije i plate u odnosu na javne investicije, time potkopavate privredni rast zemlje. Zašto bi plate u javnom sektoru rasle duplo brže nego što rastu u privatnom. U privatnom se plate određuju na tržištu, srazmerno rastu produktivnosti - kazao je Petrović.

Navodeći da će neto plate u javnom sektoru porasti za 9 odsto, Petrović kaže da masa plata ne bi smela da poraste više od rasta privrede, odnosno oko 7-7,5 odsto.

Nije sve u plati

Govoreći o razlikama u privatnom i javnom sektoru, u prvi plan uvek dolazi zarada, ali, kako Savić ističe "plate su ono što dolazi na kraju".

- Ono što godinama ljude vuče u javni sektor jesu stabilne plate, stalno zaposlenje, jasno određen broj radnih sati, dok je kod privatnika sve vrlo neizvesno. Privatni poslodavci se često ponašaju kao feudalci, po principu "nož u pogači", odnosno oni koji nameću pravila -objašnjava Savić i dodaje da postoji razlika i u efektivnosti rada u javnom i privatnom sektoru.

Tu tek prava istraživanja ne postoje, ali i ekonomisti i poslodavci, ali pre svega zaposleni slažu se da se u privatnom sekoru radi mnogo više.

- Osim što rade normativnih osam sati, radnici u privatnom sektoru rade vrlo često prekovremeno, koje im nije adekvatno plaćeno, rade subote i nedelje u teškim uslovima, dok je situacija drugačija u javnim preduzećima - navodi Savić.

U oceni mu se pridružuje i Atanacković, koji navodi da razlika u efektivnosti proizilazi neretko iz činjenice da privatnici angažuju manje ljudi.

- Privatnik angažuje minimalan broj ljudi koji može da obavlja određeni posao i iskoristi radnu snagu koliko je to moguće, dok sa druge strane svedoci smo da u javnom sektoru postoji višak radne snage, jer se na pojedinim pozicijama zapošljava značajno više ljudi nego što je potrebno, pa se efektivno radi mnogo manje, svega nekoliko sati - kaže Atanacković.

Najveće plate u preduzećima

Ipak, plata značajno zavisi i od zanimanja i preduzeća, pa se ne može u potpunosti tvrditi da su plate u javnom sektoru svuda veće.

- Postoje određena zanimanja u realnom sektoru koja su dobro plaćena, poput deficitarnih zanimanja za koja su poslodavci prinuđeni da ponude visoke zarade kako bi imao ko da im radi. Ali, i dalje najveće zarade su u proseku u javnim preduzećima - navodi Atanacković i daje primer stolara koji ako radi u Kolubari ima značajno veću platu nego što bi imao u nekom privatnom preduzeću.

Izvor: Blic

Web preporuke

loading...

Još vesti iz kategorije...

Top