loading...

Vojvodina/Srbija

EU nije raspoložena da zaustavi kosovsku politiku destrukcije

Povećanje carina, odnosno taksi na robu iz Srbije (i iz BiH) na 100 odsto koje je prošle nedelje donelo Kosovo i Metohija protivno CEFTA sporazumu moglo bi srpskoj privredi da nanese štetu, prema računici ekonomiste Miroslava Zdravkovića od 0,15 do 0,18 odsto u narednoj godini, ako bi faktička zabrana uvoza potrajala godinu dana.

 

U poslednja dva meseca prošle godine isporuke Srbije na KiM iznosile su oko 84 miliona evra, pa se za toliko može očekivati smanjenje isporuka do kraja ove godine. Ipak, kako objašnjava Zdravković, smanjeni plasman nije istovremeno i direktna šteta u poslovanju, jer roba može da se plasira na drugom tržištu, da se poveća stanje zaliha itd.

„Nivo štete od potpunog prekida plasmana robe na Kosovu i Metohiji – to nije 450 miliona evra odsustva plasmana, već ovaj deo izgubljene dodate vrednosti koji se kreće u rasponu od 60 miliona evra do 72 miliona evra. Pri BDP-u od 40 milijardi evra to je gubitak u rasponu od 0,15 do 0,18 odsto BDP-a godišnje. Za toliko bi trebalo korigovati procenu rasta u 2019, sa 3,5 na 3,35 odsto kao direktnu štetu“, napominje Zdravković.

S obzirom da sankcije ne važe za robu desetak multinacionalnih kompanija koje proizvode u Srbiji, šteta bi mogla biti još manja.

Inače prema izveštajima sa KiM u prvih nekoliko dana od uvođenja carina isporuke robe iz Srbije su prepolovljene, da bi nešto kasnije potpuno zamrle.

KiM nema svoje proizvode

Prema rečima Endrita Šale, ministra trgovine i industrije na KiM, „nove carine će ojačati domaće proizvođače i lokalnu ekonomiju“. Zajednička ocena svih strana je da su ove mere isključivo politički motivisane, a da, uprkos tvrdnjama Šale, neće pomoći kosovskim proizvođačima, jer u robi iz Srbije dominira uvoz električne energije, naftnih derivata, šećera, pšenice, vode i bezalkoholnih pića, uglavnom proizvoda koje kosovska ekonomija teško može sama da obezbedi.

Prekjuče su na zajedničkom sastanku Ana Brnabić, premijerka Srbije i predsedavajući Saveta ministara BiH Denis Zvizdić odlučili da neće biti kontramera prema Kosovu. Ova odluka nije toliko pitanje dobrodušnosti koliko neefikasnosti takvih mera. Naime, sa uvozom sa KiM od svega 21,8 miliona evra u prošloj godini efekat kontracarina bi bio skroman. Što je još važnije one bi pogodile pre svega privrednike sa severa Kosova i iz srpskih enklava koji uglavnom isporučuju robu u centralnu Srbiju.

„Plazma“ sedam evra

S druge strane, prema rečima ministra trgovine Rasima LJajića do njega su stigle vesti da Albanci sa juga nude trgovcima na severu Kosova srpsku robu.

„Kako je ta roba došla tamo? Ili imate velike zalihe koje sad nudite, ili ste već obezbedili puteve kojima ćete tu robu dopremati“, rekao je LJajić, odgovarajući na pitanja novinara pre nekoliko dana.

Prvi efekti zabrane uvoza bili su vidljivi već posle par dana, hleb je prema izveštajima poskupio za 30 odsto, a na društvenim mrežama pojavila se slika keksa Plazme sa polica u prištinskim radnjama po ceni od sedam evra.

Ekonomista Slobodan Milosavljević, bivši ministar trgovine, podseća da je CEFTA potpisao UNMIK u ime privremenih institucija na KiM pa se pita da li se iko sa srpske strane obratio UNMIK-u, da li su oni dali saglasnost na povećanje carina.

Cena crnog tržišta

– Najveću korist od ovoga imaće okolne zemlje, firme iz Makedonije, Albanije, Turske… koje mogu da zamene prehrambene proizvode iz Srbije. Koliki će gubitak srpske firme da podnesu zavisi od trajanja ovih carina. Ako budu trajale godinu dana šteta će iznositi više stotina miliona evra. Bojim se da je ta šteta nepopravljiva jer nema drugih tržišta na koja bi se ta roba mogla preusmeriti, što zbog troškova transporta, što zbog zasićenosti drugih okolnih tržišta. Ako njihovo mesto zauzmu drugi proizvođači teško će se naše firme vratiti“, ocenio je Milosavljević.

„Verovatni su još neki aneksi ove odluke u kojima će se izuzeti još neki proizvodi, pod pritiskom stranih investitora“, smatra on i dodaje da kada se iz našeg ukupnog izvoza isključe najveći izvoznici poput Fijata i Železare, udeo KiM u našem izvozu je mnogo veći od nominalni tri odsto i dostiže i 15-ak odsto.

„Sigurno je da će deo robe krenuti nelegalnim putevima i trošak takvog plasmana robe će naše proizvođače koštati 15-20 odsto u vidu prepakivanja, stavljanja privatnih robnih marki na srpsku robu, a neki će da bi prodali verovatno i staviti Republika Kosovo na deklaraciji“, ističe on.

Na kraju ovom jednostranom trgovinskom ratu može na kraj stati samo EU, s obzirom da CEFTA nema mehanizme sankcija, pretnjom sankcijama ili izvoznim carinama, ali Milosavljeviću se čini da u EU nisu raspoloženi za tako nešto.

Prema mišljenju Miroslava Prokopijevića sa Instituta za Evropske studije ovaj potez je pokazatelj nervoze Prištine i pokušaj da izbace Beograd iz koloseka.

„Po pravilu ovakve stvari ne traju dugo. Radi se o nedeljama, pre nego mesecima ili godinama. Ipak ostaviće značajne posledice. Izvoz Srbije, bar zvaničan, od 440 miliona evra će biti obustavljen. Oko 30.000 radnika će biti pogođeno“, ocenjuje on dodajući da ako ovo što je albanska strana uradila ne proizvede efekat, onda će verovatno preduzeti još oštrije mere i one verovatno neće imati veze s trgovinom.

Kosovsko tržište malo

U 2017. ukupan uvoz KiM iznosio je tri milijarde evra, a od toga iz Srbije 442 miliona evra ili 14,5 odsto. Istovremeno, prema podacima Agencije za statistiku Kosova, devet odsto ukupnog izvoza Kosova završilo je u Srbiji. S druge strane, značaj KiM za trgovinsku razmenu Srbije je daleko manji. Isporuke na KiM od 442 miliona evra u prošloj godini činio je svega 2,9 odsto ukupnog izvoza Srbije, dok je uvoz od 21,8 miliona evra bio na nivou statističke greške, 0,1 odsto u ukupnom uvozu Srbije.

Prema podacima Privredne komore Srbije ukupan promet robe sa Kosovom u periodu januar-septembar 2018. godine iznosio je 369,2 miliona evra. Isporuke su iznosile 349,6 miliona evra, a nabavke 19,6 miliona evra.

Izvor: Danas.rs

Web preporuke

loading...

Još vesti iz kategorije...

Top