AKO ste poput većine, onda sigurno čekate zadnji čas da biste zamotali sve poklone.

Zamotavanje poklona nije toliko jednostavno koliko se čini pa nas često ostavi isfrustriranima i očajnima jer nam pokloni nisu baš reprezentativni.

Youtuberica Kallie Branciforte odlučila je tu priskočiti u pomoć i podelila je nekoliko odličnih trikova uz koje će baš svako znati upakovati poklon.

Definitivno najbolji je dijagonalno zamotavanje poklona uz koji trošite manju količinu ukrasnog papira, a poklon izgleda puno urednije nego kada se koristi klasična metoda pakovanja.

izvor: Index

Objavljeno u Planeta

U Gradskom muzeju je 14. avgusta 2017. godine potpisan ugovor o poklonu između Marije Brankov i direktora somborskog muzeja Branimira Mašulovića. Marija Brankov poklanja muzeju deo umetničke zaostavštine svog pokojnog supruga, somborskog umetnika Branislava Brankova: osamdeset crteža, u olovci, tušu, ugljenu i drugim crtačkim tehnikama (od najranijih skica preko čitavog puta umetničkog razvoja do poslednjih radova), trideset radova u pastelu, jednu gipsanu skulpturu (portret Pavla Velenrajtera, arheologa i bivšeg kustosa somborskog muzeja), kao i prateću dokumentaciju (katalozi izložbi, fotografije, novinski i drugi članci i napisi).

Premda bez formalnog obrazovanja, Brankov je već pedesetih godina primećen od strane Milana Konjovića kao darovit umetnik–početnik koji će svoju primarnu vokaciju vajara zameniti čudesnom sudbinom jednog od najzanimljivijih umetnika crteža. Od prvih skica rađenih pod maestrovim uticajem (ali i tada samosvojnih, sa gotovo usađenim odnosom prema formi i njenoj transformaciji u voluminozno), preko apstraktnih, asocijativnih, figuralno–fantastičnih motiva, Brankov brižljivo gradi svoj crtački opus razrađujući svoj rukopis grupisanjem, razlaganjem, oslobađanjem forme: bilo snažnim, ekspresivnim potezima koje napadaju format sa svih strana dok iz njega upravo ne „isklešu” skulptorski oblik ili kakvu sličnu plastičku činjenicu, bilo nežnim, strpljivim modelacijama šrafurama koje se iz centralnog plana, sasvim lirski, gube u izmaglicama sfumata ili crticama koje izvan organizacije šrafure ostaju kao poseban, neuhvatljiv gest nedorečenosti, likovne „tri tačke” iza poruke prepuštene kao intimno, usamljeno žarište fiksiranog prizora.

Kolorizam Brankov neguje kroz „žensku”, lirsku tehniku pastela mnogo uverljivije nego na klasičnim slikama u ulјu gde se počesto gubi u dekorativnosti i šematizovanim rešenjima. Pasteli pokazuju njegov solidno razvijen koloristički nerv ali i posebnu pažnju u kompozicionoj organizaciji koju prati hrabra crtačka izvedba ali koja i dopušta časove odahnuća u igri, jednoj pomalo hipijevskoj atmosferi jarkih i veselih boja, u dinamičnim, melodijskim formama koje relaksiraju njegov inače veoma pesimističan i sumoran opšti ton.

Napokon, tu je sjajni portret Pavla Velenrajtera, čuvenog somborskog arheologa. Radi se o jednom besprekornom vajarskom delu, preciznom poput posmrtne maske, izražajnom i prijateljski osećajnom, svedokom prijateljstva ta dva neobična i darovita čoveka. Najzad, to je i jedno od najprijatnijih iznenađenja za somborski muzej koji će imati priliku da na svojoj stalnoj postavci, osim svedočanstava „zvanične” prošlosti, predstavi i svog zaslužnog radnika kao deo svog intimnog nasleđa.

Biografija

Branislav Brankov (Sombor, 1929—2007). Rano ostao bez oca koga su posle Drugog svetskog rata likvidirali predstavnici nove vlasti. Sa mlađim bratom Borislavom posvetio se umetnosti. Otkrio ga je Milan Konjović koji ga ohrabruje na istraživanje i izlagačku praksu. Izlagao na nevelikom broju samostalnih i brojnim kolektivnim izložbama ULUV–a, Trijenalima savremenog jugoslovenskog crteža u okviru somborske Likovne jeseni i dr. Boravio u dva navrata u Parizu, u Nacionalnom muzeju moderne umetnosti. Njegov prebogat opus nalazi se kod njegovih naslednika, a pokušaj podsećanja na njegov značaj učinjen je na posthumnim izložbama u Somboru i Novom Sadu 2007. godine.

Objavljeno u Somborske vesti

Kancelarija premijera Mađarske poklonila je Gradskoj biblioteci Karlo Bijelicki knjige iz edicije Nacionalna biblioteka, na mađarskom jeziku. Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, u dopisu navodi da je za svaku biblioteku koja raspolaže fondom knjiga na mađarskom jeziku u Vojvodini od značaja da poseduje istaknuta dela mađarske književnosti od večne vrednosti.

Edicija Nacionalna biblioteka obuhvata najbolja dela mađarske pisane kulture, prikupljena u cilju čitljivosti, raznovrsnosti i jačanja nacionalnog samopoštovanja.

Objavljeno u Somborske vesti

Apatinski slikar Nebojša Šćekić uručio je Palijativnom odeljenju Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ u Somboru na poklon sliku „Ostrog“, kao dar zaposlenima za humanost i požrtvovanost u radu sa pacijentima.

Osoblje ove ustanove se zahvalilo na ovom poklonu i postavilo sliku na vidnom mestu, kako bi je svaki pacijent i posetilac mogao videti.

Prema rečima autora, manastir Ostrog je simbol duhovnog mira koji prevazilazi okvire jedne vere, poznat kao mesto gde dolaze svi koji imaju probleme.
– Zaposleni na Palijativnom odeljenju se požrtvovano brinu o svojim pacijentima, o kvalitetu njihovog života i života njihovih porodica, na čemu sam im neizmerno zahvalan, kaže Šćekić.

Odeljenje za palijativno zbrinjavanje u Somboru je počelo sa radom 2012. godine. Vodi ga načelnica, Grujić Firanj dr Danica koja svakodnevno sa svojim timom brine o pacijentima koji boluju od teških i neizlečivih bolesti dajući psihološku, socijalnu i duhovnu podršku pacijentima i njihovim porodicama. Palijativno zbrinjavanje obezbeđuje najbolji mogući kvalitet života u poslednjim fazama pacijentove bolesti.

Izvor: Radio Dunav

Objavljeno u Somborske vesti

Udruženje građana Bunjevačko kolo i predstavnik Bunjevačke matice posetili su Gradsku biblioteku Karlo Bijelicki u Somboru, u sredu 30.09.2015. godine. 

Gospodin Dejan Parčetić predsednik UG Bunjevačko kolo i Aleksandar Bošnjak potpredsednik udruženja uručili su direktoru Gradske biblioteke knjige na bunjevačkom jeziku u izdanju Bunjevačke  matice, kao dar svome gradu sa namerom da se praksa, po postojanju prilika, i nastavi a ovom prilikom započne upotpunjavanje Bunjevačkog kutka u biblioteci. Reč je o knjigama koje su prevalentno na štokavskoj ikavici, a na ovaj način, i ovaj fond počinje da se formira upravo donacijama i poklonima poput ovog. Knjiga će u najskorije vreme biti obrađene i dostupne korisnicima na odgovarajućim odeljenjima Biblioteke.

Objavljeno u Somborske vesti
ponedeljak, 31 avgust 2015 10:43

Poklon Stojana Berbera Gradskoj biblioteci

Zavičajno odeljenje Gradske biblioteke Karlo Bijelicki poseduje fond koji broji preko 5.300 monografskih publikacija. Čini ga prikupljena, sređena i obrađena štampana bibliotečka građa i drugi nosioci informacija kao nezaobilazan zbir podataka pri svakom serioznom izučavanju grada i okoline u prošlosti i sadašnjosti. 

Radi daljeg očuvanja i proširivanja fonda kako u Zavičajnom, tako i na Pozajmnom odeljenju Biblioteke, profesor dr Stojan Berber poklonio je 19 svojih knjiga, neke od njih su Pečatnici, studije (2005), Pesme, izabrane pesme (2002), udžbenike Školska higijena (2006) i Ekologija (2006) i Stojan Berber ili razmicanje vremena,  tekstovi o Stojanu Berberu (2006). 

Direktor Gradske biblioteke u Vladimir Jerković se zahvalio na knjigama i istakao da je ovaj poklon od velikog značaja, te ovo prilikom poziva sve somborske stvaraoce da poklone svoja izdanja Biblioteci. 

Kroz prikupljanje, obradu, čuvanje popularisanje ovakve bibliotečke građe svakako se postiže očuvanje vrednog nasleđa jedne teritorije za generacije koje dolaze, podiže se svest o kulturi, istoriji i životu lokalne sredine i bitnim akterima koji su je trajno obeležili. 

 

Objavljeno u Somborske vesti

Još vesti iz kategorije...

Top