loading...

Nedelja, 6. februar dan je koji slobodno može da ponese naziv "dan smrti". Naime, na taj datum je najveći stepen smrtnosti u poslednjih 12 godina.

U periodu od 2005. do 2017. godine, 6. februara u proseku je umrlo 1.732 osobe, što je 25 odsto više od ukupnog dnevnog proseka koji iznosi 1.387 smrtnih slučajeva dnevno. Zanimljivo je i da je, prema analizi podataka odeljenja za nacionalnu statistiku svih deset najčešćih dana kada ljudi umiru smešteno u prve dve nedelje ili u poslednju nedelju u godini.

Slabiji imunološki sistem zbog vremenskih uslova može ljude učiniti ranjivijima na infekcije i bolesti koje mogu rezultovati smrtnim slučajevima. Nasuprot tome, istraživanje je pokazalo da je 30. jul datum kada je najmanje verovatno da ćete umreti jer je prosek tada 1.208 smrtnih slučajeva, 13 odsto manje od dnevnog proseka.

Izvor: Blic

Objavljeno u Planeta

Najmanje 150 Italijana odlučilo se 2016. godine na eutanaziju u Švajcarskoj, saopštile su organizacije koje traže legalizaciju te prakse u Italiji.

Udruženje Egzit Italija navelo je da je 2004. godine bilo oko 30 poziva nedeljno za pitanja o primeni eutanazije u Italiji, a danas ih ima "tri puta više".

Rasprava o eutanaziji ponovo je pokrenuta nakon nedavne smrti u Švajcarskoj Fabijana Antonijanija (40), koji je posle saobraćajne nesreće 2014. godine ostao slep i potpuno paralizovan.

Antonijani, koji je rekao da ima pravo na dostojanstvenu smrt koju želi jer se oseća kao u kavezu, prebačen je u Švajcarsku na eutaniziju.

Eutanazija je zabranjena u Italiji. Zvanično je legalizovana u Evropi samo u tri zemlje - Holandiji, Belgiji i Luksemburgu, ali neke zemlje dozvoljavaju neki oblik eutanazije, kao u Švajcarskoj, gde je na snazi "asistirano samoubistvo".

U Belgiji i Holandiji se za eutanaziju primenjuju različite mehaničke metode ili hemijske supstance radi što bržeg izazivanja smrti.

Izvor: N1

Objavljeno u Planeta

Bivša medicinska sestra objavila je knjigu u kojoj je izdvojila pet stvari za kojima oni na samrti najčešće žale jer to nisu učinili dok su mogli.

Broni Ver, britanska medicinska sestra s odeljenja za palijativnu negu koja se brinula za ljude tokom poslednjih nedelja njihovog života, kaže da je iznenađujuće da se oni na samrti kaju uglavnom zbog pet vrlo sličnih stvari.

Da sam barem živeo kako sam želeo, a ne kako su to želeli drugi

Ovo je najčešći uzrok žaljenja većine osoba koje umiru, kaže Broni. "Voleo bih da sam imao hrabrosti da vodim život dosledan samom sebi, umesto što sam živeo onako kako su drugi očekivali", rekli su joj mnogi na samrtnoj postelji.

Kad shvate da im se život primiče kraju i kad ga jasno sagledaju, lako je videti koliko je snova ostalo neispunjeno zbog straha ili pritiska okoline.

"Većina ljudi nije ispunila ni polovinu svojih snova, a umiru znajući da je to zbog odluka koje su sami donosili ili ih nisu donosili. Zdravlje donosi slobodu koje je malo ko svestan, sve dok ga ne izgube."

Da barem nisam radio toliko mnogo

"Ovo mi je rekao svaki muški pacijent kog sam negovala. Nisu videli odrastanje svoje dece i toliko su vremena bili odvojeni od supruge, a na samrti žale zbog tih odluka. I žene znaju da žale zbog istog razloga, ali većinom su to rekli stariji muškarci. Naime, mnoge moje pacijentkinje bile su domaćice. A svi muškarci koje sam negovala kaju se da su toliko vremena trošili zarađujući novac", napisala je.

Da sam barem imao hrabrosti da izrazim osećanja

"Mnogi ljudi potiskuju osećanja kako bi održali mir s drugima. To rezultuje životom koji se može opisati frazom 'srednja žalost'. Nikad ne postanu ono što bi zaista mogli da postanu. Mnogi se i razbole zbog ogorčenosti i povređenosti koju nisu nikad izrazili ili razrešili."

Da sam barem ostao u kontaktu s prijateljima

Mnoge osobe koje umiru ne shvataju pravu vrednost starih prijateljstava sve do tog trenutka, a onda često nije moguće pronaći ih i stupiti u kontakt s njima.

Da sam barem dopustio da budem srećniji

"Ovo je začuđujuće uobičajen razlog za žaljenje. Mnogi shvate tek na kraju života da je sreća njihov izbor. Nekako se naviknu na navike i ponašanje koje smatraju svojim životom. Zbog straha od promene glume i drugima i sebi da su zadovoljni. Međutim duboko u sebi žude za tim da se dobro nasmeju i opet imaju malo ludosti u svom životu", zaključila je autorka.

Izvor: Radio Sarajevo

Objavljeno u Planeta

Više ljudi zazire od vuka nego od psa, od aviona nego od voza ili od paukova umesto od superbakterija. Međutim, statistika govori drugačije.

Superbakterije vs. pauci

Iako ljudi često zaziru od smrtonosnih paukova, više ljudi godišnje će umreti od superbakterija otpornih na antibiotike. Samo 2011. godine od superbakterija umrlo je 23.000 ljudi, a od ugriza smrtonosnih paukova troje u SAD, piše CNN.

Avioni vs. vozovi

Ljudi se generalno više plaše aviona nego vozova, ali činjenica je da nesreće s vozovima dešavaju češće. Ipak, u avionskim nesrećama u proseku strada više ljudi, mada treba imati na umu da se većina tih nesreća dogodi privatnim avionima.

Prošle godine u SAD je u železničkim nesrećama stradalo 797 ljudi, a u avionskim 898.

Planine i munje

Iako ćete često čuti da tokom planinarenja treba da se čuvate munja jer ste izloženiji na visini, zapravo vrlo malo ljudi umire na taj način. Pre tri godine 23 ljudi umrlo je od udara groma na planini, dok je više ljudi umrlo u julu, mesecu poznatom po najvećem broju nevremena sa grmljavinom.

Zbog visokih temperatura i promena vazdušnog pritiska, češća su nevremena s grmljavinom, a bez obzira gde se nalazili, tada je rizik od udara groma najveći.

Pištolji vs. noževi

U 2013. godini od pištolja je stradalo 33.636 ljudi. Od toga je u 63 odsto slučajeva uzrok smrti bilo samoubistvo. Ubistvo pištoljem je u laganom opadanju u SAD od 2010. Od smrti prouzrokovane nožem 2013. umrlo je 1490 ljudi.

Cigarete vs. alkohol

Iako se više priča o opasnostima alkoholizma, cigarete su definitivno veći ubica. Od njih je 2014. umrlo gotovo pola miliona ljudi - 480.000, a od alkohola 88.000. Reč je o smrti koji su izazvane delovanjem cigareta i duvanskog dima i alkohola. To su podaci centra za kontrolu i prevenciju bolesti SAD.

Alzheimerova bolest vs. dijabetes

Slično kao i kod cigareta i alkohola, u svetu se mnogo više zna o dijabetesu nego o Alchajmerovoj bolesti. Ali, ona godišnje odnosi znatno više života. Tako je prošle godine u Americi od "Alchajmera" preminulo 84.974 ljudi, a od dijabetesa 75.578.

Rak dojke vs. rak prostate

Prema podacima iz 2012, od raka dojke te je godine preminulo 41.555 ljudi, a od raka prostate 27.244 muškarca.

Ajkula vs. komarac

Od bolesti koje uzrokuje komarac, prvenstveno od malarije, godišnje umre 725.000 ljudi. Ajkula u toku godinu dana u proseku ubije 10 ljudi.

Vuk vs. pas

Iako većina ljudi zazire na samu spomen vukova, zapravo će mnogo više njih stradati od običnog psa. Vukovi godišnje usmrte 10 ljudi, a od kućnog psa strada 25.000 ljudi.

Izvor: B92

Objavljeno u Planeta

Statistički, više ljudi umre zbog pada s kreveta nego zbog pada sa zgrade, a retke nesreće i nisu baš takva retkost, jer su mnogi ljudi žrtve sopstvene nepažnje

Američki Centar za kontrolu bolesti vodi jednu od najdetaljnijih statistika o načinima umiranja ljudi, a ona otkriva neka zanimljivosti o očekivanim, ali i onim manje očekivanjim uzrocima smrti - bizarnim nesrećama koje su zapravo znatno češće nego što bismo pomislili.

Top 10 "ubica" ne iznenađuju - rak, srčane bolesti i drugi poznati uzročnici smrti, no spuštanjem niz listu uzroka smrti od 1999. do 2014. dolazi se do zanimljivih kategorija.

Ovo su najćešćih osam uzroka:

Smrt usled kontakta s upaljenom kosilicom - 951 smrt

Smrt usled pada koji uključuje klizaljke, skije, rolere ili skejtbordove - 1139 smrti

Smrt usled pada s drveta - 1413 smrti

Smrt usled drobljenja ili ugnječnjenja između dva predmeta - 1842 smrti

Smrt usled probavnog zatvora - 2167 žrtava

Smrt usled rukovanja s agrikulturnom mašinerijom - 4183 smrti

Slučajno gušenje ili davljenje u krevetu - 10206 smrti

Pad s kreveta - 10386 smrti

Izvor: Express.hr

Objavljeno u Planeta

Još vesti iz kategorije...

Web preporuke

loading...
Top