loading...

Razlog što je smrdibuba toliko mnogo u poslednje vreme jeste to što na ovim prostorima nemaju prirodne neprijatelje, a najbolji način prevencije je mreža, kaže dekan Biološkog fakulteta Željko Tomanović, koji ističe da smrdibube koje su prisutne u Srbiji - nisu opasne po ljude.

On objašnjava da se tokom hladnih dana i zime ovi insekti sklanjaju na toplo, te zbog toga ulaze u kuće i pukotine jer moraju negde da prezime.

"A razlog da ih je toliko mnogo u poslednje vreme je što na ovim prostorima nemaju prirodne neprijatelje. Ptice i gušteri se uglavnom hrane njima, sada treba sačekati da priroda to reguliše", kaže profesor Tomanović.

Najvažnije je, ukazuje, da nijedna od dve prisutne vrste smrdibuba na našim prostorima - mramorne i etiopske zelene smrdibube - nije opasna po ljude, niti je medicinski dokazano da može preneti neke viruse.

Profesor, međutim, upozorava da nije poželjno dirati ih rukama bez neke zaštite, jer u samoodbrani ispuštaju smrdljivu supstancu - otud i naziv smrdibuba - na bazi alikohola koja u dodiru sa očima može izazvati iritacije.

"Najbolji način prevencije su mreže. One često idu i na svetlost, pa je to najsigurniji način da ne uđu kroz prozor. Besmisleno je bilo čime prskati ih. Pre svega nije zdravo i trajno rešenje jer će one uvek iznova dolaziti", ističe Tomanović za Blic.

Nemoguće je, ukazuje, prskati sve biljke iz tog razloga, a takođe i ne postoji sertifikovani preparat, budući da su veoma kratko prisutne kod nas.

Pretnja bi u slučaju smrdibuba, napominje profesor, mogla da postane to što ove štetočine uništavaju useve, voće i povrće, jer se hrane biljkama.

Iako su po ljude bezopasne, kaže, mogu da prenose viruse na biljke i time ih unište, a u Srbiji je bilo slučajeva gde su se poljoprivrednici žalili na štete zbog ovih insekata, ali ovaj problem mnogo je prisutniji u Evropi.

Govoreći o dvema vrstama koje su trenutno prisutne na našim prostorima, kaže da je mramorna smrdibuba trenutno brojnija od etiopske zelene vrste.

"Ona je stigla iz jugoistočne Azije u Evropu gde je prvi put registrovana 2004. godine. Kod nas je pronađena 2016 godine, što ne znači da je nije bilo i ranije", objašnjava profesor.

Prema njegovim rečima, ova vrsta insekata stigla je u Evropu najverovatnije transportovanjem biljaka i odatle je počela da se razmnožava.

Budući da je u pitanju tropska vrsta, mramorna smrdibuba voli toplotu pa je to razlog što je u našim krajevima prisutna upravo tokom leta. zaključuje on.

U Americi, kaže, postoji ozbiljan problem i poljoprivrednici beleže velike finansijske gubitke zbog štete koju smdibube nanose voću i povrću.

"Neke zapadnoevropske zemlje na putu su da preduzmu rešenje za ovaj problem. U planu je rad na projektu koji ce omogućiti njihovo suzbijanje, tako što će na područja na kojima ima smrdibuba biti dovedeni njihovi prirodni neprijatelji, čime će se napraviti balans", objašnjava profesor.

Slične osobine, navodi, karakterišu i drugu vrstu, etiopsku zelenu smrdibubu, koja je takođe poreklom iz Azije. Ona je u Evropu stigla nešto ranije, 90-ih godina prošlog veka, dok je u Srbiji prvi put registrovana pre desetak godina.

Iako su najčešće zelene, mogu biti i braonkaste i trenutno su kod nas manje prisutne od mramorne smrdibube.

Izvor: B92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Rešite se smrdibuba biljnim preparatima

Štitaste stenice su velika porodica, a najpoznatiji je smrdljivi martin ili smrdibuba. Za ove stenice je karakteristično da izlučuju materije neprijatnog mirisa, koji ostaje na plodovima voća i povrća.

Smrdibube ili smrdljivi martin se poslednjih godina pojavljuju u velikom broju.

Suzbijanje smrdibuba

Najčešće se za suzbijanje preporučuju hemijska sredstva, ali je problem što se stenice veoma brzo naviknu na hemikalije. U borbi protiv smrdibuba koriste se brojni prirodni preparati, koji nisu škodljivi za ljude i okolinu. U organskoj proizvodnji dozvoljeni su preparati na bazi piretrina, upotreba parazita Trichopoda pennipes i Trissolcus basalis koje parazitiraju jaja i larve, a veoma su se dobrim pokazali i prirodni preparati od lukovine, čili paprike ili gorušice.

Preparat od lukovine (ljuske luka)

Uzeti 200g lukovine, preliti sa 10l vrele vode i ostaviti tokom pet dana. Nakon ovog perioda procediti i dobijenu tečnost koristiti za tretiranje biljaka. Kod veoma jakog napada, tretiranja se mogu ponavljati svaki dan (do tri puta u toku dana) u periodu od pet dana. Isto možete primeniti i u vašoj kući ukoliko se veliki broj ovih buba pojavi na prozorima, zavesana ili se uvuku u vašu garderobu.

Preparat od čili paprika

Za pripremu ovog preparata uzeti 100g čili (ljutih) paprika i usitniti ih. Usitnjenu papriku preliti sa 1l vode i kuvati tokom jednog sata na laganoj vatri u poklopljenoj posudi. Ovako prokuvana tečnost se ostavi tokom dva dana, a nakon toga se procedi. Za tretiranje uzeti 100ml dobijene tečnosti i razrediti sa 10l vode. Pogodno za terase, verande, podrume…

Preparat od semena gorušice

Seme gorušice samleti u prah. Potrebno je 0,5 kg praha gorušice preliti sa 0,5l vrele vode, dobro izmešati i ostaviti da se ohladi. Tečnost procediti i dosuti 9,5l vode da ukupno imate 10l tečnosti kojom tretirate napadnute biljke.

Smrdibube ne podnose miris belog luka i nane. Sadite ih što više u blizini povrća i koristite za pripremu preparata za tretiranje. Njihovi prirodni neprijatelji su gušteri, ose i ptice.

Ovo su biljne štetočine i ne napadaju ljude. Stambeni prostori im služe da se sakriju od hladnoće. Potrebno ih je izbaciti napolje, ali ih ne treba ubijati. Napadnute smrdibube izlučuju svoj smrad. Najviše će da smrde ako ih ubijete i zato ih je bolje žive izbaciti. Najbolja zaštita je postavljanje mrežice na prozore, koja će sprečiti da uđu u unutrašnje prostore.

Izvor: agroklub.rs

Objavljeno u Planeta
sreda, 02 avgust 2017 00:00

Kako se izboriti sa smrdibubama?

Smrdibube nisu opasne po zdravlje ljudi, mrežice na vratima i prozorima i izbacivanje iz kuća jedini načini odbrane

Beograđani se poslednjih dana žale na veliku količinu insekata “smrdibuba”. Međutim, nisu samo građani srpske prestonice pogođeni najezdom ovih insekata neprijatnog mirisa, već i okolina i stanovnici širom zemlje.

Stručnjaci iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju naglašavaju da “smrdibube” nisu opasne po život ljudi i da ne planiraju smanjenje broja ovih insekata.

- Bezopasne su po ljude, a neprijatan miris im je svojevrsna „hemijska“ odbrana od neprijatelja. Izbacivanje smrdljive supstance je oblik adaptacije na izbegavanje predatora. Naime, kada su u opasnosti, ispuštaju neprijatan miris iz žlezda, stavljajući na znanje neprijatelju da su neukusne. Žlezde u grudnom delu jedinke luče supstance iz pora kada su uznemirene, kaže dr Ivan Aleksić iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju ističući da izlučena supstanca sadrži jedinjenja cijanida koja daju miris užeglog badema.

Ovi insekti iz porodice stenica (kojih ima oko 40.000 vrsta), se mogu naći u šumama širom sveta. Smrdibube su biljni paraziti koji se hrane biljnim sokovima voća, povrća, cveća, baštenskog i ukrasnog bilja, zbog čega ih uzgajivači smatraju za štetočine. Neke vrste smrdibuba su korisne, pošto se hrane štetnim insektima.

-Građani su se i protekle jeseni, kao i prethodnih nekoliko godina unazad, žalili na povećano prisustvo smrdibuba. I pored oštre zime ovo proleće i leto obiluju različitim vrstama insekata uključujući i smrdibube, jer su im vlažno i toplo proleće dali idealne uslove za razmnožavanje. Radi se o smeđoj mramorastoj smrdibubi, naglašava Aleksić dodajući da je ova vrsta predstavlja poljoprivrednu štetočinu.

Stručnjaci kažu da se one u Beogradu mogu pronaći na zelenim površinama, u parkovima i tamo gde ima mnogo drveća. Karakteristično je da probleme sa smrdibubama imaju građani u stanovima na višim spratovima zgrada, ali se smrdibube mogu pojaviti svuda.

- U jesen, kada nastupe hladnije noći i jutra, traže pogodan zaklon u kome će neaktivne provesti nepovoljni, hladni period. U ovom periodu, otvoreni prozori na kućama i stanovima privlače smrdibube koje često uleću u njih i traže skriveno mesto, ističe dr Aleksić.

U Zavodu su predočili da je to invazivna vrsta poreklom iz istočne Azije koja se od 2011. godine širi po evropskim zemljama čemu doprinose brojni faktori.

- Nema nikakvih preventivnih mera protiv ovih insekata, osim mehaničkih mera zaštite. To podrazumeva stavljanje mrežica na prozore, zatvaranje svih šupljina i pukotina oko prozora i vrata kroz koje se ovi insekti mogu u jesen uvući u stanove. Pošto ove smrdibube ne predstavljaju zdravstveni rizik po stanovištvo, Zavod za biocide i medicinsku ekologiju ne planira njihovo organizovano suzbijanje i uništavanje, zaključuje Ivan Aleksić.

Izvor: Danas

Objavljeno u Planeta

Ove godine ih ima mnogo više nego ikada ranije, a ono što verovatno niste znali je da mogu i da ujedaju i sisaju krv i da sve to može biti veoma bolno

Promena klime donela nam je smrdibube i to velikom broju.

Sigurno ste primetili pravu najezdu štitastih stenica u celoj Srbiji, koja je posebno izražena u Beogradu. Ove godine ih ima mnogo više nego ikada ranije, a ono što verovatno niste znali je da mogu i da ujedaju i sisaju krv i da sve to može biti veoma bolno.

Inženjer poljoprivrede Dragan Živković rekao je za Vesti da su klimatske promene prouzrokovale migraciju ovih buba koje se, pritom, izuzetno brzo razmnožavaju.

U Srbiji ima najviše zelenih i smeđih smrdibuba, a ono što je najveći problem, je što mogu da ujedaju. Neke vrste se hrane krvlju i to tako što rilicom na grudima buše kožu domaćina.

Ako pokušate da ih naglo odlepite od tela, nastaje jak bol, koji potom preraste u svrab koji može da traje danima.

U Institutu "Tamiš" su ranije objasnili da je suzbijanje ove štetočine veoma teško, jer za sada u našoj zemlji nema registrovanih preparata, a primena insekticida ne daje zadovoljavajuće rezultate, jer ove bube vrlo brzo razvijaju rezistentnost.

Izvor: alo.rs

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Web preporuke

loading...

Još vesti iz kategorije...

Top