Grad Sombor uložiće 30 miliona dinara za sprovođenje mera populacione politike. Ministarstvo je za tu namenu izdvojilo 25,5 miliona, a grad Sombor 4,5 miliona dinara. jedna od mera u tom gradu je ulaganje u jedinstven servis za pranje i peglanje veša.

Jasna Engert za šest sati, koliko joj traje radno vreme, ne ispušta peglu iz ruke, jer treba ispeglati sve ono što korisnice usluge peglanja donesu u Crveni krst pre polaska na posao.

“Ženice smi stalno donose garderobu. Mislim da su zadovoljne, lepo se družimo, sarađujemo, ja ih pozovem kada završim peglanje. One preizmu garderobu, donesu drugu i tako u krug “, kaže Jasna Engert.

Servis peglanja za zaposlene žene sa maloletnom decom realizovan je u proteklih šest meseci u Somboru, Apatinu, Odžacima i Subotici, ali u somborskom Crvenom krstu, iako je projekat završen 15-og aprila, nisu prestali pružati uslugu besplatnog peglanja.

“Trenutno u Somboru imamo 11 porodica, sa 49 članova, koje su uključene u ovaj projekat. U početku je bila neverica da li je moguće da će neko bespltano peglati i da je dovoljna samo potvrda o zaposlenju i o tome da porodica ima dvoje ili više maloletne dece, ili potvrda o samohranom roditeljstvu”, rekla je Biljana Klipa, sekretarka Crvenog krsta Sombor.

Servis besplatnog peglanja mera je populacione politike za koju je Sombor pohvale dobio i od Ministarstva zaduženog za demografiju i populacionu politiku, a taj projekat biće ne samo nastavljen, već i proširen.

“U odnosu na prošlu godinu ova mera je unapređena u smislu da smo sada dobili i sredstva za nabavku jednog automobila, tako da sada tu uslugu možemo prižiti i u selima, a osim peglanaj biće moguće i pranje”, kaže Nevena Rоsić, načelnica Odeljenja za društvene delatnosti Grada Sombora.

Pomoću mera populacione politike biće finansirana i kupovina seoskih kuća. Merama populacione politike biće adapatiran jedan vrtiću u Somboru, otvoreno savetovalište i osnovan “Agrobiznis centar” za ekonomsko osnaživanje mladih bračnih parova.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Na konkurs za projekte samozapošljavanja građani sa evidencije nezaposlenih mogu do 22. aprila da podnesu zahtev, biznis plan i neophodnu dokumentaciju, rekao je direktor Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) Zoran Martinović.

Ove godine možemo da uključimo u taj program blizu 4.000 ljudi, rekao je Martinović i dodao da je podneto, zasad, oko 2.500 zahteva.

Kako je rekao za RTS, procedura nije zahtevna i novac koji se dobije je bespovratna pomoć za pokretanje nekog posla.

Novac može neko nazvati simboličnim, neko podsticajnim. Ove godine dajemo od 200.000 do 240.000 dinara. Mislim da je to makar dovoljno da se godinu dana uplaćuju porez i doprinosi, dovoljno da se započne neki biznis koji ne zahteva velika ulaganja, rekao je Martinović.

Martinović je rekao da je na evidenciji nezaposlenih 569.000 ljudi i da se taj broj smanjio za oko 8% u odnosu na prošlu godinu.

Direktor NSZ naveo je da je ta služba predstavila svoje programe u svim lokalnim samoupravama, a da je najveće interesovanje za otvaranje novih radnih mesta, za šta se može dobiti od 150.000 do 300.000 dinara.

Kao novinu naveo je program pripravništva, koji se od ove godine sprovodi u privatnim kompanijama.

Želimo da razvijemo realni sektor i rasteretimo javni sektor. Ove godine imaćemo dva modaliteta – za lica sa visokom stručnom spremom i sa srednjom stručnom spremom, starosti do 30 godina, rekao je Martinović.

Postoje uslovi koje moraju da ispune budući zaposleni, ali i poslodavci, rekao je Martinović, dodajući da očekuje da se preko ovog programa angažuje oko 1.130 pripravnika.

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Opšta bolnica "Dr Radivoj Simonović" raspisala je oglas za primanje u radni odnos pet medicinskih sestara na više pozicija.

Uslove oglasa kao i ceo oglas možete preuzeti OVDE.

Objavljeno u Somborske vesti

Opšta bolnica Dr Radivoj Simonović raspisala je oglas za prijem u radni odnos čak 30 radnika na neodređeno vreme i to na sledećim poslovima:

Tri doktora medicine, jednog adminisrativnog radnika sa visokom stručnom spremom, dvoje administrativnih radnika sa srednjom stručnom spremom, dvoje strukovnih medicinskih radiologa, dvanaest medicinskih sestara - tehničara, dve ginekološko - akušerske sestre, kuvara, tehničara održavanja, spremačice i pomoćno osoblje.

Ceo oglas možete videti OVDE

Objavljeno u Somborske vesti

Na jučerašnjem Sajmu zapošljavanja u Kuli, nezaposlena lica su bila u prilici da uspostave direktan kontakt sa 30 poslodavaca, predstave im se i predaju svoju radnu biografiju. Najveće interesovanjo je vladalo za zapošljavanjem u kompaniji Witzenmann, koja traži posao za 100 radnika, a bavi se proizvodnjom fleksibilnih delova za automobilsku industriju. Posao za 400 radnih mesta su ponudili i mnoge druge kompanije i firme koje traže radnike različitih profila, od radnika u proizvodnji, inženjera proizvodnje, menadžere, pa sve do magacionera, supervizora, majstora na održavanju, šivača, krojača, mesara i električara.

Prema rečima predsednika opštine Kula, Damjana Miljanića, dobar je znak da se broj poslodavaca povećava, a da je broj radnih mesta koji se traži na Sajmu primamljiv za mnoga nezaposlena lica. On je naglasio da je pun pogodak bila izgradnja i opremanje industrijske zone u Kuli, koja sada zapošljava više stotine građana i koja će biti skoro je popunjena, kako sa postojećim investitorima, tako i sa novim investitorom koji planira ove godine da gradi proizvodne pogone.

Današnji sajam zapošljavanja u Kuli je organizovala Nacionalna služba za zapošljavanje Filijala Sombor, koju je predstavljao direktor Sekula Tanjević.

„Sajmovi zapošljavaju su indikatori određenog stanja na tržištu rada, a po ovogodišnjem Sajmu možemo da zaključimo da postoji velika zainteresovanost poslodavaca i nezaposlenih lica“, kaže Tanjević.

On je rekao da je svakako pozitivno to što se smanjuje broj nezaposlenih lica, ali da se ne podmiruju potrebe pojedinih postojećih poslodavaca za radnom snagom i dodao da će se nastaviti ova praksa jer tako NSZ najbolje oslikava svoju ulogu, a to je spajanje poslodavce koji imaju potrebu za novim zapošljavanjem sa nezaposlenim licia koji se nalaze na evidenciji NSZ.

Sajam je održan u sali Mađarskog kulturnog centra „Nepker“, od 11 do 13 časova.

Na evidenciji NSZ Kula trenutno je nezaposleno 3500 radnika, od čega je 1700 žena.

Objavljeno u Kula

Građani Srbije najviše brinu o tome kako će zadržati posao, ali skoro 40 odsto njih smatra da je sada u boljoj finansijskoj situaciji nego pre pet godina, pokazuje novo istraživanje agencije Nielsen.

Da li ste znali da u našoj zemlji postoje ljudi koji, kada ih upitaju za finansijsku situaciju, odgovore da nemaju nikakvih novčanih problema?

Takvih je, prema rezultatima onlajn ankete koju je sprovela agencija Nielsen, u Srbiji dva odsto. Ipak, veliki broj sugrađana i sada, kao i pre pet godina, nema previše prostora da novac potroši na ono što se uobičajeno ne smatra osnovnim životnim potrebama, a kada ima – troši ga na lične elektronske uređaje.

Lične finansije, prihodi i rashodi su godinama unazad neke od glavnih tema srpske svakodnevice – kako razgovora u poslovnim okvirima, tako i na brojnim društvenim događanjima i neformalnim okupljanjima. U skladu s tim, nije čudno ako ste stekli generalni utisak da ljudi oko vas imaju potrebu za više novca od količine kojom raspolažu. Uprkos tome, kako pokazuje istraživanje agencije Nielsen, četvrtina građana oseća se komotno dok troši svoj novac. Ohrabruje i podatak da čak 39 odsto ispitanika smatra da se sada nalazi u boljoj finansijskoj situaciji nego pre pet godina!

Statistika kaze da dve trećine potrošača u Srbiji prevashodno troši finansijska sredstva za osnovne životne potrebe, s tim što u toj većini potrošača postoji nekoliko procenata onih koji ističu da im je novčana situacija bolja, ali da i dalje nemaju prostora da kupe proizvode van onih za koje smatraju da su neophodni za život.

Da li to znači da je potrošačka korpa poskupela?

Utisak anketiranih građana jeste takav, jer više od polovine njih smatra da na namirnice za ishranu sada troši više novca nego pre pet godina. U ovome nismo usamljeni, jer i 47 odsto ispitanika obuhvaćenih istom anketom u Hrvatskoj ocenjuje da su im se uvećali izdaci za hranu. Procenat manje potrošača u Srbiji – 46 odsto – ocenjuje da i na komunalne usluge izdvaja više nego što je to bio slučaj pre pola decenije.

Dobra vest je da su građani Srbije očigledno zainteresovani i revnosno prate razvoj novih tehnologija, kako se elektronski uređaji nalaze na prvom mestu među kategorijama premijum proizvoda koji se kupuju, ukoliko se za njih ima novca. Elektronika se, pokazuje anketa, kupuje više od odeće i obuće, mesa ili morskih plodova, kozmetike i mlečnih proizvoda!

Jedna stvar se, ipak, nije promenila – sigurnost zaposlenja i dalje se nalazi na prvom mestu najvećih briga potrošača u Srbiji. Tek na drugom mestu nalazi se zdravlje, nakon toga brinemo o ratu i ekonomiji, pa o političkoj stabilnosti, a zatim o balansu između poslovnog i privatnog života.

Rezultati do kojih je došao Nielsen pokazuju da postoje generalno pozitivni trendovi koji se ogledaju u indeksu poverenja potrošača (CCI), koji je u 2018. porastao sa 69 na 78 i dostigao najveću vrednost od kad se meri u Srbiji. Poređenja radi, u poslednjem kvartalu 2015. indeks poverenja potrošača bio je 61.

Primetno je da potrošački optimizam u Srbiji raste iz godine u godinu i sada se potpuno približio nivou optimizma u zemljama Adriatik regiona – u Hrvatskoj je 80, a u Sloveniji 87. Ostaje da nastavimo da pratimo ova i druga istrazivanja i da vidimo je da li će se pozitivni potrošački trendovi održati u našem društvu i pojaviti u većem broju.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Odlazak na rad u zemlje Evropske unije, Beograd ili Novi Sad radne su migracije prisutne u Somboru već duže vreme. Sada sve više Somboraca posao traži u Subotici.

Subotička industrijska zona – to je mesto gde posao nalaze i mnogi Somborci. Kada posla i to onog pristojno plaćenog nema u Somboru i okolini nije daleko ni Subotica do koje se samo u jednom smeru putuje 60, pa i 80 kilometara. Oni koji ne putuju svakodnevno, u Subotici stanuju i samo vikendom se vraćaju u Sombor ili neko okolno mesto.

"Izašao je oglas za posao. Prijavio sam se, otišla na dogovor, a uslovi su bili puno bolji nego u Somboru. Već sam sebi organizovao tamo život. Ja mislim da se vratim u Sombor, ali to će biti jako teško. Zarade u Subotici su čak od 30 do 60 posto veće nego u Somboru, tako da za sada ne mislim da se vraćam", kaže Ivan Išpanović iz Sombora, koji pet meseci radi u Subotici u kojoj i stanuje.

"Ponudio mi je poslodavac uslove koje nisam mogao odbiti i tako sam počeo. Prošle su već dve godine. Svaki dan putujem do Kelebije i nazad. To je 50 kilometara u jednom pravcu, znači svaki dan 100 kilometara. Idem svojim automobilom, jer mi je radno vreme takvo da se ne mogu uklopiti i javni prevoz. Tamo ne idu samo iz Svetozara Miletića, već iz Nove Crvenke, Sivca. Sa svih strana idu u Suboticu. Putni troškovi su im plaćeni", objašnjava Ilija Ezgeta iz Svetozara Miletića.

"Puno mojih kolega putuje iz Apatina, Sonte, Prigrevice. To su mesta koja su od Sombora udaljena još dvadesetak kilometara, ali su spremni da putuju svaki dan u Suboticu", dodaje Išpanović.

U Privrednoj komori u Somboru kažu da bi ova nova vrsta migracije radne snage iz Zapadnobačkog okruga mogla uticati na povećanje zarada, jer će poslodavci u Somboru, Odžacima ili Apatinu imati problem sa nalaženjem radnika.

"Dobra stvar ove migracije iz Zapadno–bačkog upravnog okruga je što će poslodavci sigurno morati da urade nešto da bi zadržali radnu snagu, a to znači pre svega da će morati da im povećaju zarade. One postepeno i rastu i to će morati da bude trend", smatra Zoran Builatović, direktor Privredne komore Zapadno–bačkog okruga.

"U Somboru vam ponude neke poslove, koje ne možete prihvatiti. Meni su nekoliko dana pre nego što sam otišao da radim na Kelebiju ponudili posao na popisu nelegalnih objekata za 25.000 dinara i to kako privremeni posao", kaže Ezgeta.

Koliko ljudi iz Zapadno-bačkog okruga radi u Subotici nema preciznih podataka. Ali dok se čeka neka nova investicija u Somboru oni kojima posao treba ne čekaju već idu tamo gde ima i posla i boljih zarada.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Kako je najavljeno, Sajam zapošljavanja u Kuli će se održati 4. aprila 2019. u sali Mađarskog kulturnog centra „Nepker“, od 11 do 13 časova. Nezaposlena lica će na sajmu biti u prilici da uspostave direktan kontakt sa poslodavcima, predstave im se i predaju svoju radnu biografiju (CV).

Na Sajmu će učestvovati više od 20 poslodavaca, koji će ukupno ponuditi oko 400 radnih mesta. Posao će ponuditi i nemačka kompanija Witzenmann, koja se bavi proizvodnjom fleksibilnih delova za automobilsku industriju, kao i italijanske kompanije „Fiorano“, koja je jedan od vodećih globalnih proizvođača donjeg rublja i „Euroin“, koji se bavi proizvodnjom obuće za renomirane modne kuće.

U ponudi su različiti profili i to: šivači, krojači, inženjer proizvodnje, menadžeri kvaliteta, supervizori, radnici u proizvodnji, magacioneri, majstori na održavanju, procesni inženjeri, radnici na poslovima u logistici, mesari, radnici na preradi mesnih proizvoda i mnogi drugi.

Poslodavci koji imaju potrebe za novim radnicima još uvek mogu prijaviti svoje učešće na sajmu i na ovaj način zadovoljiti potrebe za kadrovima.

Pred odlazak na Sajam, zainteresovani građani treba da blagovremeno, preuzmu Uput u NSZ Kula. Takođe, neophodno je poneti nekoliko primeraka radne biografije.

Za sva nezaposlena lica obezbeđen je besplatan prevoz redovnim linijama prevoznika „Putokaz“. Zbog provere identiteta, potrebno je poneti evidencioni karton NSZ i ličnu kartu.

Objavljeno u Kula
četvrtak, 28 mart 2019 00:00

Sajam zapošljavanja u petak u Somboru

U petak, 29. marta, od 11 do 13 sati u Sportskom centru “Soko” u Somboru održaće se Sajam zapošljavanja u organizaciji Nacionalne službe za zapošljavanje.

Svi oni koji su u potrazi za poslom treba da iskoriste ovu priliku i da se upoznaju sa poslodavcima koji su iskazali potrebu za novim radnicima, da se upoznaju sa opisom posla, uslovima rada i drugim bitnim elementima vezanim za zapošljavanje.

Na sajmu će biti prisutno 40 poslodavaca koji su ponudili 450 radnih mesta, navode iz NSZ.

Tražioci zaposlenja imaće priliku da konkurišu za pozicije magacionera, operatera u proizvodnji, CNC operatera, ugostitelja, ekonomiste, pravnika, tehnologa, psihologa.

Poslodavcima su potrebni i vozači svih kategorija, trgovci, kasiri, profesionalni vojnici, šivači, obućari, tapetari, vozač instruktor, gerontodomaćice, lični pratioci dece, komercijalisti, veterinarski tehničari, poljoprivredni tehničari…

Pre dolaska na sajam nezaposlena lica bi trebalo da se jave u najbližu organizacionu jedinicu Nacionalne službe kako bi preuzeli uput za sajam, a sa sobom obavezno treba da ponesu nekoliko primeraka radne biografije.

NSZ organizuje Sajam zapošljavanja u Kuli 4. aprila u sali Mađarskog kulturnog centra “Nepker”, a do sada je svoje prisustvo prijavilo 14 poslodavaca koji su iskazali potrebu za radnicima različitih profila.

Izvor: ico.rs

Objavljeno u Somborske vesti

Na Sajmu zapošljavanja koji je zakazan za 29. mart u Sportskom centru "Soko" u Somboru, do sada je svoje prisustvo prijavilo 30 poslodavaca.

U ponudi je veliki broj slobodnih radnih mesta, a ponuda je zaista raznovrsna. Poslovi se nude u proizvodnim, ugostiteljskim, uslužnim, poljoprivrednim delatnostima i drugo.

Tražioci zaposlenja imaće priliku da se predstave poslodavcima i da konkurišu na pozicije radnika u proizvodnji ambalaže, operatera u kontroli kvaliteta, mesara, pekara, obućara, šivača, bravara, kranista, zavarivača, glodača, farbara, prodavaca, konobara, kuvara, frizera, električara, tapetara, gerontodomaćica, ličnih pratioca, viljuškarista, vozača poljoprivrednih mašina, operatera na mašini za sortiranje, računovođa, tehnologa, veterinarskih tehničara, poljoprivrednih tehničara, terenskih komercijalista i mnogih drugih.

Poslodavci koji imaju potrebu za novim kadrovima još uvek mogu prijaviti svoje učešće na Sajmu zapošljavanja i iskoristiti ovu priliku da obave razgovor i preuzmu prijave od velikog broja tražioca posla.

Posetioci sajma koji će ovu priliku iskoristiti da bi dobili posao pre dolaska na sajam treba da se jave u najbližu organizacionu jedinicu Nacionalne službe za zapošljavanje i da preuzmu uput za sajam. Sa sobom obavezno treba da ponesu nekoliko primeraka odštampanih radnih biografija.

Izvor: nasemesto.rs

Objavljeno u Somborske vesti

Somborska bolnica je na svom sajtu objavila oglas za prijem u radni odnos 4 radnika: spremača/spremačice i medicinskih tehničara.

I

Za prijem u radni odnos na ODREĐENO vreme sa punim radnim vremenom DVE (2) MEDICINSKE SESTRE-TEHNIČARA za obavljanje poslova:
1. MEDICINSKE SESTRE/ TEHNIČARA NA INTENZIVNOJ NEZI NIVOA 2 – ODSEKA ZA OPŠTU INTENZIVNU INTERNISTIČKU TERAPIJU na Internom odeljenju, Sektor za internističke grane – DVOJE (2) IZVRŠILACA, zbog povećanog obima posla, a na period od tri (3) meseca.

II

Za prijem u radni odnos na ODREĐENO vreme sa punim radnim vremenom DVOJE (2)POMOĆNIH RADNIKA SA NIŽOM STRUČNOM SPREMOM za obavljanje poslova:

1. SPREMAČA/ SPREMAČICE PROSTORIJA U KOJIMA SE PRUŽAJU ZDRAVSTVENE USLUGE – ODELJENJA ZA FIZIKALNU MEDICINU I REHABILITACIJU u Odseku za održavanje higijene pri Odeljenju za sanitarni nadzor, održavanje higijene i zaštitu životne sredine, Služba za pravne, ekonomsko-finansijske i tehničke poslove, sa mestom rada u Bezdanu – DVOJE (2) IZVRŠILACA, zbog povećanog obima posla, a na period od tri (3) meseca.

Pogledajte ceo oglas

Objavljeno u Somborske vesti

Nacionalna služba za zapošljavanje raspisala je javne pozive i konkurse za tekuću godinu u cilju realizacije programa i mera aktivne politike zapošljavanja.

Nezaposleni će moći da konkurišu na dvanaest javnih poziva i konkursa, među kojima su Javni poziv za realizaciju programa stručne prakse, Javni konkurs za subvenciju zarade za osobe sa invaliditetom bez radnog iskustva, Javni konkurs za organizovanje javnih radova na kojima se angažuju nezaposlene osobe sa invaliditetom i Javni poziv nezaposlenima za dodelu subvencije za zapošljavanje.

Raspisani su takođe i Javni poziv za realizaciju programa sticanja praktičnih znanja, Javni konkurs za refundaciju troškova podrške osobama sa invaliditetom koje se zapošljavaju pod posebnim uslovima, Javni poziv nezaposlenima romske nacionalnosti za dodelu subvencije za samozapošljavanje i Javni poziv poslodavcima za dodelu subvencije za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teće zapošljivih na novootvorenim radnim mestima.

Nezaposleni svoje prijave mogu da podnesu i na Javni poziv za realizaciju programa pripravnika za mlade sa visokim obrazovanjem, Javni konkurs za organizovanje sprovođenja javnih radova na kojima se angažuju nezaposlena lica, Javni poziv za realizaciju programa pripravnika za nezaposlene sa srednjim obrazovanjem i Javni poziv za učešće u finansiranju programa obuke na zahtev poslodavca.

Konkurse i javne pozive potražite na OVOM LINKU.

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Dvodnevna obuka „Put do uspešnog preduzetnika”, koja je održana u Kuli, privukla je veliki broj nezaposlenih lica, koja žele da realizuju svoju poslovnu ideju. Ispred Nacionalne službe za zapošljavanje obuku su vodili Željko Mrkić iz Sombora i Ivan Marić iz Kule.

Polaznici obuke su imali priliku da provere opravdanost svoje poslovne ideje, kao i da dobiju informacije o aktuelnim zakonskim propisima.

Nezaposlena lica, koja su uspešno prošla obuku, mogu da konkurišu za subvenciju za samozapošljavanje.

Prema rečima Ivana Marića odziv nezaposlenih lica je bio odličan, a najviše interesovanja je pokazano za postupak registracije, kao i za popunjavanje zahteva sa biznis planom.

Organizator obuke je Nacionalna služba za zapošljavanje iz Kule.

Objavljeno u Kula
četvrtak, 07 februar 2019 00:00

Teško do stalnog posla u Somboru

U Somboru, prema podacima Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, ima 17.937 zaposlenih. Stalno zaposlenje ima 12.688 Somboraca, a posao na određeno vreme 5.294. Ponuda poslova na neodređeno vreme danas je retkost.

Siguran i stalan posao - to oni, koji se danas zapošljavaju, mogu samo da žele, jer većina poslodavaca danas nudi zapošljavanje na određeno vreme.

"Teško je naći stalno zaposlenje. Tako reći ne može ga ni naći. Jedino nađeš neki posao na određeno vreme. Godinu dana, dve godine i onda otkaz", kaže Grga Baucki.

javni sektor uprava samouprava nacionalna sluzba zaposljavanje mladi kancelarija posao radna snaga pripravnik pripravnici radna mesta

"Teško jeste danas naći posao za stalno. To svi kažu, a i sam to znam. Nema danas posla nigde", priča Nebojša Cvetićanin

Dešava se i da poslodavci nalaze načina da stalno zaposlenim radnicima daju otkaz i nakon toga ih angažuju za rad na određeno vreme.

"Ja sam bila stalni radnik više od 30 godina i onda su počeli svaka dva meseca da menjaju naziv firme da bi dobijali otkaz, da nas ne osiguraju. A kada nemate stalni posao ne daju vam kredit u banci, nemate pravo na dozvoljeni minus", žali se Ljiljana.

"Do godinu dana, tri meseca, do dve godine. Kad god poslodavcu padne na pamet on otkaže ugovor o radu - da li je to korektno, da li je to pošteno, da li je to ljudski, da li je to moralno?", kaže Zoran Purić, predsednik Samostalnog sindikata Sombor.

"Uglavnom naša statistika kaže da se, nezavisno od toga da li se lice sa evidencije zaposlilo uz posredovanje ili bez posredovanja, uglavnom poslodavci odlučuju za rad na određeno vreme. Istini za volju moramo da kažemo da se svi ti zaposleni ne vraćaju kod nas na evidenciju, pa pretpostavljamo da su ostali zaposleni kod poslodavaca ili su raspoređeni na druge poslove", smatra Radomirka Žiža, načelnica Odeljenja NSZ Sombor.

A pravila nema, poslovi na određeno vreme nude se u svim delatnostima.

"Nema pravila, bilo da je usluga, proizvodnja, administracija, u zadnjoj deceniji dominira ponuda poslova na određeno vreme", kaže Žiža.

U Zapadnobačkom okrugu zaposlenih ima više od 37.000. Trećina njih radi na određeno vreme.

U Odžacima čak 40 posto zaposlenih nema stalni radni odnos.

Kada je reč o zaposlenima mlađim od 25 godina u Zapadnobačkom okrugu njih 1.510 radi na određeno, a tek 992 ima stalno zaposlenje.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Inženjeri, informatičari, lekari, biolozi, hemičari, ali i tehničari, električari, vodoinstalateri, medicinsko osoblje, samo su neka od najtraženijih zanimanja u Nemačkoj koje je polovinom 2018. objavila njihova Federalna agencija za zapošljavanje.

Prema navodima ove agencije, na najnovijoj, tzv. pozitivnoj listi je pregled zanimanja koje kvalifikovani radnici bez nemačkog državljanstva mogu da obavljaju pod određenim uslovima u Nemačkoj. Kako se navodi, za izbor zanimanja u pozitivnoj listi Federalna agencija za zapošljavanje analizira zanimanja u kojima postoji nedostatak kvalifikovanih radnika, a jedna od mera za eliminisanje nedostatka radne snage je promovisanje ciljane imigracije kvalifikovanih radnika iz inostranstva.

Provera obrazovanja

Iako je pronalaženje posla za strane državljane u Nemačkoj znatno olakšano, a tek će biti sa primenom novih zakonskih pravila od januara 2020. godine, prvo je neophodna provera obrazovanja, odnosno to da li njegovo obrazovanje odgovara kvalifikovanom obrazovanju koje se traži u Nemačkoj.

Inače, savezna vlada Nemačke usvojila je predlog zakona koji će, kada ga izglasa parlament, početi da važi početkom 2020. godine, a koji se odnosi na novine za sve strane državljane koji žele da rade u Nemačkoj. Ovo su najznačajnije izmene novih propisa:

Svi su jednaki na tržištu rada

Svi strani državljani postaju ravnopravni sa građanima Nemačke i državljanima drugih zemalja EU na tržištu rada u Nemačkoj. Poslodavac neće više morati da dokazuje da na domaćem tržištu rada nema odgovarajućih stručnih kadrova, već može slobodno i ravnopravno da potpiše ugovor o radu i sa državljaninom neke druge zemlje, pa tako i Srbije, koji do tada nije imao nikakve veze sa Nemačkom.

Stručnost u deficitarnim zanimanjima nije neophodna

Takođe, nije neophodno da potencijalni radnici budu stručni u deficitarnim zanimanjima jer se tržište rada otvara za sve obrazovne profile. Jedino je neophodno da potencijalni došljaci u Nemačku budu kvalifikovani za neki posao, a stručnost se dokazuje diplomom stručne ili visoke škole. To se neće primenjivati za IT stručnjake koji ne moraju imati formalno obrazovanje već pet godina radnog iskustva.

Za traženje posla potrebna viza

Novi zakon omogućiće dobijanje šestomesečne vize za dolazak u Nemačku kako bi se uopšte tražio posao. To znači da je zabranjeno tražiti posao ukoliko se dođe bezvizno, odnosno turistički. Posebno je istaknuto da svi strani državljani tokom tog šestomesečnog boravka u Nemačkoj moraju da se staraju sami o sebi, kao i da dokažu da imaju dovoljno novca za život u Nemačkoj i da neće računati ni na kakvu socijalnu pomoć.

Lakša nostrifikacija diploma

Takođe, novi propisi omogućiće lakše i brže priznavanje diploma iz domovine iz koje budući nemački radnici dolaze.

Pojačan rad konzulata

S obzirom na to da je sada najveći problem za državljane Srbije koji dođu u Nemačku to što se na termin u našem konzulatu čeka i do godinu dana, najavljeno je povećanje kapaciteta rada konzulata.

Lista najdeficitarnijih zanimanja u Nemačkoj:

*inženjeri svih vrsta

*informatičari

*lekari

*biolozi

*hemičari

*matematičari

*tehničari

*električari

*vodoinstalateri

*lakirer

*keramičar

*kuvar/pekar

*stolar

*zanatlije svih profila

*medicinsko osoblje

*negovatelj

Izvor: blic.rs

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Stopa nezaposlenosti u Srbiji od preko 11 odsto je naspram evropskih kriterijuma i dalje visoka, a istovremeno poslodavci, a posebno vlasnici malih i srednjih preduzeća se žale da već godinama ne nalaze odgovarajuće kadrove, piše "Biznis i finansije".

"Ovaj apsurd često se objašnjava ogromnom emigracijom visokoobrazovanih i zanatskih kadrova, neusaglašenošću obrazovnog sistema i potreba privrede, ali i – nespremnošću stanovništva da zbog posla menja mesto boravka", ukazuje taj mesečnik.

Navodi se da u Evropi, posebno severnoj i zapadnoj, ekonomske migracije nisu neobična pojava i da je početkom 2017. oko 2,75 odsto populacije EU živelo i radilo u nekoj drugoj državi Unije, a još oko 36,9 miliona ljudi iz ostatka Evrope i sveta (pet odsto populacije EU) obitavalo je na njenim prostorima zbog radnog angažmana.

"Srbija nije u EU, ali mnogi njeni mladi stručnjaci već jesu. Ovo je višedecenijski trend, koji se, kako izgleda, u poslednje vreme intenzivirao. No, kada je reč o selidbi radi posla unutar naše zemlje, ona se, uglavnom, kreće samo u jednom smeru – ka Beogradu", ističe magazin "Biznis i finansije".

U Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ) kažu da se na njihova pitanja o spremnosti za promenu mesta prebivališta radi zaposlenja, oko 40 odsto ljudi izjašnjava pozitivno kada su u pitanju dnevne migracije, odnosno svakodnevni odlazak u obližnje mesto na posao, dok je taj broj značajno manji kada je u pitanju preseljenje u neki drugi grad, osim glavnog.

"Zbog nestašice određenih kadrova kompanije se, doduše velike, jer male ne raspolažu sa dovoljno sredstava, međusobno nadmeću u ponudi do nedavno nezamislivih uslova. Mnoge su uvele fleksibilno radno vreme, povremeni rad od kuće, privatno zdravstveno osiguranje, vaučere za putovanja, najmoderniju tehnologiju i druge povlastice, a pojedine, ali ne sve, i povećale zarade, koje su izgleda poslednji motivacioni alat za kojim se u Srbiji poseže", navodi "Biznis i finansije".

Dodaje se da NSZ nudi uslugu međuregionalnog posredovanja. Reč je o saradnji dve ili više njenih filijala u praćenju potreba poslodavaca i izveštavanju nezaposlenih lica u kojim sve mestima u Srbiji mogu konkurisati za radno mesto.

Uspeh ovog poduhvata, odnosno prihvatanje poslovnih ponuda izvan mesta prebivališta, kažu, uglavnom zavisi od ponuđenih uslova rada, odnosno visine zarade, obezbeđenog smeštaja, ishrane i slično.

Ko je najtraženiji po evidenciji NSZ
U toku 2018. na ovoj evidenciji NSZ najtraženiji su bili diplomirani farmaceuti, doktori - specijalisti ginekologije, građevinski inženjeri, veterinari, socijalni radnici, biohemičari, kuvari, konobari, zavarivači, armirači, tesari, zidari, fasaderi, vozači, bravari, radnici obezbeđenja, terenski anketari, kasiri, točioci goriva.

Grad u koji se građani Srbije najradije sele je Beograd, a gradovi u kojima se najviše oseća deficit kadrova, odnosno u kojima poslodavci redovno traže nove kandidate za posao su Kruševac, Smederevo, Novi Bečej, Novi Sad, Čačak, Arilje, Kraljevo, Sombor, Subotica, Indjija, Sremska Mitrovica, Niš, Vršac i drugi.

Paradoksalno, neki od ovih gradova, poput Kraljeva, Kruševca i Čačka, istovremeno su i oni iz kojih se radna snaga najviše iseljava.

Prema poslednjim podacima NSZ-a, prosečan radni migrant dolazi iz regiona Šumadije i Zapadne Srbije, ženskog je pola u 53 odsto slučajeva, oko 42 godine starosti, srednjeg nivoa obrazovanja, i traži posao više od četiri godine i 10 meseci.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Došli ste u Nemačku nakon mnogo muke oko traženja posla, skupljanja šteka za "ne daj bože", opraštanja od porodice, pakovanja, prevoza i svih propratnih zavrzlama ili tek sve to planirate i imate pregršt pitanja: Koje su vaše obaveze pri zapošljavanju, a koja prava? Kako da nađete stan? Koliko će vas dan u Nemačkoj koštati i koliko ćete moći da uštedite? Najpouzdaniji izvor za takve informacije sigurno je - srpski radnik u Nemačkoj.

- Dobio sam posao u Nemačkoj i imao dva dana da se spakujem i dođem da radim. Nisam znao ne samo šta me čeka i kako ću se snaći, nego bukvalno kuda prvo sa aerodroma - objašnjava Marko G. koji je pre dve godine došao u Karlsrue da radi na CNC mašinama.

Na aerodromu ga je sačekao jedan od poslovođa i odveo ga do stana koji mu je firma dodelila, a u kojem je bilo još troje radnika. Tada je dobio prva uputstva.

- Radnik treba prvo da ode u Rathaus, opštinu i prijavi svoje prebivalište. Ja sam se prijavio na taj firmin stan. Potom firma uradi zdravstveno osiguranje, tako da već od prvog dana možeš da se lečiš u zdravstvenim ustanovama, državnim i privatnim - objašnjava Marko i dodaje da je sledeći korak otvaranje računa u banci.

On objašnjava da račun možete da otvorite u kojoj god banci želite, a da vam firma predlaže koje su najbolje ili sa kojima imaju saradnju.

Ipak, najveći problemi nastaju ako firma ne daje stan, već sami morate da ga tražite.

Muke sa traženjem stana

Ako firma daje stan, kako on navodi, onda je lako, oni plaćaju sve troškove, može da se desi da plaćaju stan, a vi da plaćate dažbine.

Međutim, ako ste došli kod nekog rođaka i treba ubrzo da nađete stan, peripetije koje nastaju mogu biti velike, pa na stan možete pričekati i po pola godine.

- Mala je ponuda, a velika tražnja, pa se dešava da je "igrica obrnuta" u odnosu na Srbiju - u Srbiji se zakupac moli da nađe nekog da mu stan izda, a u Nemačkoj je stanar taj koji bi sve dao da se nekako domogne stana - kaže Marko i dodaje da je spisak zahteva koji su neophodni za izdavanje popriličan.

Garsonjera može samo za jednu osobu

Prema njegovim rečima, da bi stan bio izdat potrebna je platna lista, nekada i tri poslednje, zatim depozit u iznosu od tri kirije plus ona za prvi mesec, dakle četiri kirije. Stanodavci su ti koji odlučuju koliko će ljudi živeti u stanu. Tako, garsonjeru ne izdaju za dve osobe, već isključivo za jednu.

- Kada je jedan moj prijatelj želeo da iznajmi stan za njega suprugu i jednog rođaka koji bi tu privremeno bio dok se ne snađe, nisu hteli da im izdaju stan jer rođak nije najbliži rod, odnosno sin - priča ovaj mladić.

Stanovi moraju u kontinuitetu da se traže kako na sajtovima, tako i u novinama od kojih su pojedine besplatne i daju se po zgradama.

Kako navodi, stanovi za dve osobe su najčešće oko 60 kvadrata i koštaju od 550 evra naviše bez režija. Za samce koji su samo došli da rade, u ponudi su i sobe koje koštaju od 300 do 550 evra sa dažbinama.

Šta kada želite da vam se pridruži supružnik?

Marko se u međuvremenu oženio i odlučio da svoju suprugu dovede u Nemačku. Taj proces se naziva spajanje porodice.

Na pitanje šta je sve potrebno za spajanje porodice, oboje prvo kažu: "Baš svašta". Prvo bračni par zakazuje termin kada mogu da donesu svu neophodnu dokumentaciju i onda čekuju i mesec, dva do tog dana.

- Potrebno je da žena bude prijavljena na adresi muža, pošto je Marko u međuvremenu našao stan, prijavio me je kod sebe. Zatim, morala sam da imam osiguranje preko njega, ali i međunarodni venčani list. Odneli smo i ugovor o stanu. Najčešće zahtevaju da stan mora da ima minimum 12 kvadratnih metara po odrasloj osobi, odnosno 10 kvadratnih metara za dete - priča Marija, Markova žena i dodaje da su među zahtevima i tri poslednje platne liste supružnika koji radi u Nemačkoj.

Ako se spajanje porodice vrši u Srbiji zahteva se i znanje jezika (A1 nivo), a ako neko od supružnika ima EU pasoš onda to nije neophodno.

Kakve su dažbine?

Kada se reše sve te dokumentacijske zavrzlame, ostaje svakodnevni život sa svakodnevnim troškovima. Najveći su oni za stanovanje.

- Nas samo stan od 60 kvadrata za dvoje košta 600 evra, a na to idu režije - objašnjava ovaj mladi bračni par koji dodaje da se struja i gas plaćaju zajedno i potrošnja ih izađe oko 90 evra.

Isto toliko košta i ono što je u Srbiji Infostan (voda, smeće, održavanje zgrade), internet je 30 evra mesečno, a u to je uračunata i kablovska.

Ostali troškovi za hranu variraju od dana do dana.

- Nekada mi je za ručak potrebno svega 6 evra, za nešto standardno - supa, meso i krompir, a vikendom je više - priča Marija i objašnjava da petkom idu u veću kupovinu za namirnice koja ih košta oko 30 evra, jer nedeljom baš ništa ne radi.

Naravno, ne treba zanemariti i troškove za oblačenje, kupovinu nameštaja, jer je većina stanova prazna, ali to je individualno u zavisnoti od toga koliko ko može i želi da izdvoji.

Najveći porez plaćaju samci

Plata se oporezuje, a kolike poreze će ko imati zavisi od štojerklase, odnosno da li je neko neoženjen, oženjen, sa decom. Najveći porez plaćaju neoženjeni, a porez neće biti isti za one koji primaju platu 2.000 evra i za one koji primaju 5.000. Što je plata veća, veći je i porez.

Postoji i opcija povraćaj poreza na kraju godine.

- Tada svaki radnik nosi papir sa tim da li je izmirio porez prema državi koji obrađuje firma, zatim sa računima recimo sa tim da ste samostalno plaćali put na posao, da ste kupovali lekove koji nisu ulazili u osiguranje, dokaz da nekog izdržavate u Srbiji ili papir da ste platili porez državi za kupovinu automobila - objašnjava Marko i dodaje da onda vaš izabrani poreznik to predaje upravi i oni procenjuju koliki procenat poreza će vam biti vraćen, a to nekad može biti baš velika suma novca.

Izvor: Blic

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Opšta bolnica Dr Radivoj Simonovć oglasila je potrebu za prijem u radni odnos tri radnika na NEODREĐENO vreme sa punim radnim vremenom TROJE (3) DOKTORA MEDICINE za obavljanje poslova:

1. DOKTORA MEDICINE na Internom odeljenju, Sektor za internističke grane – JEDAN (1) IZVRŠILAC, na upražnjeno radno mesto po Pravilniku, odnosno
2. DOKTORA MEDICINE na Odeljenju za anesteziju, reanimatologiju i intenzivnu terapiju, Sektor za zajedničke medicinske delatnosti – JEDAN (1) IZVRŠILAC, na upražnjeno radno mesto po Pravilniku, odnosno
3. DOKTORA MEDICINE u Službi za radiološku dijagnostiku, Sektor za zajedničke medicinske delatnosti – JEDAN (1) IZVRŠILAC, na upražnjeno radno mesto po Pravilniku.

Pogledajte ceo Oglas

Objavljeno u Somborske vesti

Egzodus - reč je koja opisuje ono što će uslediti kada novi nemački Zakon o useljavanju stručne radne snage iz drugih država, uključujući i onih koje nisu članice EU, stupi na snagu 1. januara 2020. godine.

Zakon je usvojen u sredu uveče i daje vetar u leđa svima onima koji sa Zapadnog Balkana planiraju da posao nađu u ovoj zemlji, a kako prognoziraju u Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS), Srbija će tada ostati bez 200.000 radnika, mahom lekara, medicinskih tehničara, profesionalnih vozača, i zanatlija svih profila.

Kako kažu u tom sindikatu, nema grane privrede u kojoj radnici nisu zainteresovani da idu u Nemačku da rade.

"Biće lako otići u Nemačku"

Liberalizacija koju je doneo taj Zakon podrazumeva da će biti svi kvalifikovani radnici bez obzira na to da li imaju fakultetsku diplomu ili onu iz srednje škole. Oni će moći prvo da uđu u Nemačku, pa tek onda da traže posao, odsnosno dobijaju boravišnu vizu na šest meseci, a kada je o priznavanju diploma reč, radnici će moći da uđu uzemlju, možda čak i počnu da rade, dok traje postupak priznavanja njihovih diploma i kvalifikacija.

Značajna razlika u odnosu na dosadašnji zakon je ta što nemački poslodavci više neće morati da dokazuju da za mesto ponuđeno radniku migrantu nije bilo moguće pronaći odgovarajućeg kandidata iz Nemačke ili EU. Odnosno, ako radnik ima potrebnu kvalifikaciju i ugovor o radu, može da dobije posao bez obzira na poreklo drugih kandidata.

"Nemačkoj su potrebni radnici iz inostranstva"

- Nemačkoj su potrebni stručni radnici, potrebni su joj radnici iz inostranstva - rekao je, nakon sednice kabineta, ministar unutrašnjih poslova Horst Seehofer (CSU).

A, nemački ministar zdravstva Jens Špan najavio je pojačano useljavanje ljudi koji se bave negom i to, kako je precizirao, sa Zapadnog Balkana.

Nemački zakon opustošiće Srbiju

Ranka Savić, predsednica ASNS, primena tog zakona od 2020. godine imaće dobar i loš aspekt kada je Srbija u pitanju.

- Dobar je što će znatno olakšati odlazak svh onih koji žele da idu u Nemačku da rade i daće im sigurniji položaj u toj zemlji. Ljudi će moći da dobijaju stalne poslove bez većih probelma. Loša strana tog zakona je što će ogroman broj radnika napustiti Srbiju. Prema našim podacima, prošle godine ih je otišlo 100.000, a očekujemo da će se taj broj barem duplirati, posle stupanja na snagu nemačkog zakona, odnosno da ćemo ostati bez 200.000 ljudi - kaže za "Blic" Ranka Savić.

"Katastrofalno za srpsku privredu"

Prema njenim rečima, to će biti katastrofalno za srpsku ekonomiju i celokupno srpsko društvo.

- Prvenstveno zbog toga što Srbija izdvaja veliki novac za školovanje ljudi, a oni će da doprinose i rade za nemačku privredu i u nemačkom društvu. Srpska vlast bi i te kako morala da se pozabavi tim problemom. Naši građani već su pokazali masovnim odlaskom na rad u Nemačku da ne pristaju na odnos da su oni dobra, ali jeftina radna snaga i da je bitno samo da rade. Ne, to nije tako i ljudi odlaze u Nemačku gde su plate mnogo više, gde je odnos države prema zaposlenom i građaninu potpuno drugačiji i bolji nego što je to u Srbiji - objašnjava ona.

"Svi žele da idu"

Na pitanje "Blica" koliko radnika, članova tog sindikata, razmišlja da ode iz Srbije na rad u Nemačku, ona kaže da nema grane privrede u kojoj radnici ne razmišljaju da idu.

- Prvenstveno u autotransportu. Nema više vozača jer su otišli u Nemačku i druge zemlje da rade. Ista situacija je u zdravstvu odakle su već otišli lekari i tehničari. Mnoge njihove kolege razmišljaju da krenu njihovim stopama. Za sedam meseci u Kliničkom centru u Nišu, na primer, promenili smo četiri predsednika sindikata jer su dotadašnji otišli iz zemlje da rade u Nemačkoj, Austriji, Islandu i drugim državama. Trenurtne pripreme za odlazak na rad u Nemačku - dokumentacija, učenje nemačkog jezika i druge ni sada nisu bile prepreka za masovni odlazak, a liberalizacija svega toga od 2020. godine tek će da bude podstrek za još veći odlazak. Taj Zakon jeste pretnja za Srbiju - objašnjava Ranka Savić.

Stopama Nemačke i druge članice EU

Ona prognozira da će stopama nemačke krenuti i druge evropske zemlje jer svuda fali radna snaga, pogotovu ona kvalifikovana.

- Mi smo svuda u Evropi vrlo tražena i cenjena radna snaga. Čak i na Balkanu. A primer za to što je više od 60 odsto radnika propale staklare u Paraćinu otišlo u Sloveniju da radi. Dobili su odlične plate, a kada su dolazili da se pozdrave ovde sa nama jedina rečenica im je bila:"Idemo i kopaćemo i rukama i nogama da kompletne porodice odvedemo tamo".

Upozorenja ministra Đorđevića

Dok taj nemački zakon ne stupi na snagu, mnogi već sada kreću na put u Nemačku ili se pripremaju - uče nemački jezik, raspituju se oko detalja, kalkulišu.

Ministar Zoran Đorđević potvrđuje za "Blic" da su najtraženija zanimanja u inostranstvu - medicinski radnici, naročito medicinske sestre, građevinski radnici, operateri u proizvodnji, viljuškaristi, kuvari, bravari, električari, hotelski radnici, radnici u domaćinstvu i razni sezonski poslovi.

On ističe da naš Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti propisuje oblast zapošljavanja državljana Srbije u inostranstvu i apeluje na oni koji već sada planiraju da ode na rad u inostranstvo da to ne rade bez prethodno potpisanog ugovora o radu.

- Takođe, građani neka ne odlaze ni posredstvom agencija koje nisu dobile dozvolu za rad ovog Ministarstva. Pre odlaska na rad u inostranstvo, potrebno je da zainteresovano lice proveri na sajtu Ministartva da li je agencija registrovana za posredovanje u zapošljavanju, kao i da li je u ugovoru koji lice potpisuje obezbeđena njegova zaštita propisana Zakonom. A ta zaštita obuhvata obezbeđivanje dozvole za rad, troškova opštih, sanitarnih i specijalističkih zdravstvenih pregleda i izdavanja uverenja o zdravstvenoj sposobnosti, troškova prevoza, informisanje o pravima i obavezama po osnovu rada, o uslovima života i rada - naveo je on i dodao da se ugovor o radu potpisuje pre odlaska na rad u inostranstvo.

- Poslove zapošljavanja, osim registrovanih agencija, može obavljati i Nacionalna služba za zapošljavanje. Evidencije o licima koja se zapošljavaju u inostranstvu vode agencije i Služba za zapošljavanje. Kako većina osoba pronalaze posao samoinicijativno, nadležni organi nemaju precizne podatke o njihovom broju - kaže ministar Đorđević.

Iako je "Blic" poslao pitanja Nacionalnoj službi za zapošljavanje koliko je ljudi dosad otišlo preko te ustanove da radi u Nemačku, kojih su zanimanja, kao i kakav je procedura da se ode na rad u tu zemlju, dogvori do objavljivanja ovog teksta nisu stigli.

Izvor: Blic

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Somborska filijala Nacionalne službe za zapošljavanje je od početka godine pronašla posao za oko 100 nezaposlenih osobe sa invaliditetom.

Biljana Šešević, sa svojih 48 godina, dobila je prvi posao ove godine kao slabovida osoba sa prvom kategorijom invaliditeta. U somborskoj apoteci njene su obaveze peglanje mantila i ističe da radi sa lakoćom i bez problema, jer je motivisana.

"Ceo život živim kao slabovida osoba, ali ovo je prvi posao koji obavljam kao osoba sa prvom kategorijom invaliditeta. Posao mi nije težak, ovde su svi dobri prema meni i sviđa mi se ovo što radim", kaže Biljana Šešević.

Radmila Čeljuska, šef računovodstva u apoteci "Zlatni Lav" ističe:"Godine 2015. zaposlili smo prvo lice sa invaliditetom u našoj apoteci, a ove godine je došla i Bilja u naš kolektiv. Imamo odličnu saradnju sa Nacionalnom službom zapošljavanja, i jedan smo od poslodavaca koji nema predrasude pri zapošljavanju osoba sa invaliditetom."

U somborskoj filijale Službi zapošljvanja kažu da je u odnosu na prošlu godinu veći procenat zapošljavanja lica iz kategorije osoba sa invaliditetom.

Radomirka Žiža, načelnica Odeljenja za posredovanje u zapošljavanju i planiranje karijere u NSZ Filijala Sombor, kaže: "Mere kod zapošljavanja osoba sa invaliditetom su uz finansijsku podršku i bez finansijske podrške. Kada uključujemo osobe sa invaliditetom za aktivno traženje posla i motivacione obuke za lako traženje posla za lica koja su niskokvalifikovana, to je bez finansijske podrške. Uz finansijsku podršku osobe sa invaliditetom, tražimo mogućnosti da se zaposle kroz sticanje praktičnih znanja. "

Da li kroz javne radove ili u kulturno-umetničkim delatnostima na izradi suvenira, programom samozapošljavanja ili subvencijama uz posredovanje somborske Nacionalne službe zapošljavanja od početka godine put do posla pronašlo je oko 100 osoba sa invaliditetom.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti
subota, 15 decembar 2018 00:00

Mladi masovno odlaze iz Srbije

Predsednik SSSS Ljubisav Orbović izjavio je da oko 60 hiljada ljudi iz Srbije godišnje ode u inostranstvo u potrazi za poslom i boljim životom i njihov broj se stalno povećava.

Među njima su pretežno mladi ljudi.

– O tome se priča tiho i krajnje je vreme da počnemo da govorimo otvoreno i tražimo rešenja. Radi se o ozbiljnom problemu, jer ćemo ostati zemlja bez mladih ljudi. Već sada je prosek starosti preko 43 godine i ako se taj proces ne zaustavi, neće imati ko da radi – upozorio je Orbović, posle zajedničke sednice Socijalno-ekonomskih saveta Srbije i Vojvodine, prve u poslednjih 15 godina.

Posao, pristojna plata i životna perspektiva za sebe i članove porodica, najčešći su razlozi zbog kojih se ljudi odlučuju da potraže sreću u drugim zemljama.

Članovima dva saveta ministar finansija Siniša Mali predočio je detalje programa strukturnih reformi u naredne četiri godine. Članovi dva SES-a nisu želeli da podrobnije govore novinarima o pojedinostima tog programa, jer, kažu, tek treba da ga dobiju. Dogovoreno je da dva saveta više i bolje sarađuju u narednom periodu, a u nastavku zajednički su organizovali konferenciju o problemima zaposlenih i tržišta rada.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
subota, 08 decembar 2018 00:00

U Somboru nedostaje krojača

Zanimanje krojača, kako kažu analize savetnika Nacionalne službe za zapošljavanje, filijala u Somboru, je zanimanje za kojim postoji potreba na lokalnom tržištu rada. U Ođačkoj firmi Pezer Company nezaposlena lica će tokom dvomesečne obuke steći stučna znanja i radnu praksu na poslovima krojenja i šivenja.

Postati dobra krojačica je ispunjenje mladalačke želje i sna koji je, u petoj deceniji života, Iboji Stojiljković iz Odžaka pružila obuka za krojenje i šivenje. Ponešto je umela da šije za potrebe porodice ali stručna znanja tek stiče.

“Hoću da znam više o šivenju a važno je i radi zapošljavanja kako bi našla nešto adekvatno svojim potrebama. Dobra saznanja nam pružaju na obuci i lepo objašnjavaju kada nam nešto nije jasno!” ispričala je Iboja Stojiljković.

U firmi Pezer Company iz Odžaka je petoro polaznika obuke za krojenje i šivenje. Za nezaposlena lica obuka je organizovana za stručni profil za koji postoji tražnja na lokalnom tržištu rada.

Ildiko Tadić iz Odžaka je zadovoljna znanjima koja stiče.

“Na obuci nam je dobro i naučili smo dosta toga oko šivenja i oko mašina. Želim da naučim da šijem i nakon obuke očekujem posao u vezi šivenja.", rekla je ona

Za tridesetsedmogodišnju Anu Benka jednako je važno i sticanje znanja i dobijanje sertifikata po završetku obuke:”Naučiću da šijem! Vodiće mi se kao da imam završenu srednju školu koju nisam završila, a planovi, nadam se da ću lakše naći posao “

Firma Pezer Company iz Odžaka, po prvi put sprovodi stručnu obuku za nezaposlena lica, naglasila je direktorica Ivana Pezerović i istakla zadovoljsvo načinom sprovođenja obuke kao i polaznicama.

“Moram da istaknem da su kandidatkinje vrlo zainteresovane, motivisane i vrlo brzo stiču znanja i veštine a što se tiče naše firme, one po završetku obuke imaju zaposlenje kod nas", rekla je Pezerović.

“Obuka se sastoji iz teorijskog - praktičnog dela i radne prakse što je novina u odnosu na obuke koje smo ranije realizovali. Tokom obuke lica će steći znanja i veštine za obavljanje ovih poslova a na kraju će dobiti sertifikat o obučenosti”, objasnila je Ljiljana Marjanović, Organizator obrazovanja odraslih iz Nacionalne službe za zapošljavanje u Somboru.

Po završetku obuke sledi radna praksa a kako se nadaju i polaznice a i poslodavci, vredne krojačice će uskoro imati mogućnosti zasnivanja radnog odnosa. Izvođač dvomesečne obuke je Mokrogorska škola menadžmenta i zanatsko-obrazovni centar “Adžija” iz Novog Sada.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Naspram uverenju da je odliv mozgova podstaknut niskim platama i lošim uslovima rada, priče mladih intelektualaca ukazuju na dublje probleme i sasvim drugačije motive zbog kojih napuštaju Srbiju.

Ono što najviše treba da zabrine jeste kontinuirani gubitak ljudi iz područja zdravstva, koje nam je najpotrebnije, a odakle godišnje, prema podacima Lekarske komore Srbije, u inostranstvo ode više od 800 lekara.

Sa nama su svoja iskustva podelile mlade doktorke Jovana Milić i Milica Đorić, koje su posle nekog vremena rada i volontiranja u Srbiji otišle u zemlje EU, ali ne „trbuhom za kruhom“ i zarad komfornijeg života, kako se to najčešće predstavlja u medijima. Razočarane načinom na koji se o ovom problemu raspravlja u Srbiji, ističu da se suštinski razlozi za migracije prećutkuju – nema pomena o beskonačnom volontiranju, ignorisanju potencijala mladih, sujeti i netrpeljivosti starijih kolega, nepotizmu, stranačkom zapošljavanju, a posebno činjenici da Srbija apsolutno nema nikakav plan za mlade, niti kako da reformiše zdravstvo ili podstakne naučna istraživanja.

– Stiče se utisak da smo mi svi otišli samo „trbuhom za kruhom“ jer bismo želeli više para, jer smo postali halapljivi, ili smo neka vrsta stranih plaćenika koja je odustala da se bori za otadžbinu. Mislim da je to maliciozno, a da praktično svi u čijoj je nadležnosti ovaj problem negiraju glavne razloge odlaska lekara – kaže Jovana Milić, koja tek devet meseci živi i radi u Italiji i još uvek se, kako dodaje, suočava sa izazovima migracije i prilagođavanja na nove uslove života i rada, ali se u Srbiju ne bi vratila „ni za dvostruko veći novac od onog koji trenutno primam“. Kako objašnjava, siromaštvo i nedostatak para nije uzrok skoro nijednog većeg problema u Srbiji, „nego posledica“.

– Pre odlaska u Italiju imala sam posao i platu mi je bila oko 500 evra i uspevala sam s tim novcem da platim kiriju, račune, druge izdatke, da se zabavim… Međutim, problem je bio što sam dugo istovremeno volontirala na Klinici za infektivne bolesti, svesna da se neću zaposliti u naredne dve-tri godine, i radila u izbegličkim kampovima. Taj ritam je bio dinamičan i svakako koristan, ali posle nekog vremena neizdržljiv – priča Jovana.

Ni Milici Đorić novac nije bio motiv za odlazak u inostranstvo, ali i dalje nije sigurna da li je otišla iz znatiželje ili je „jednostavno napustila jedno veliko životno razočarenje“.

– Sigurno su neki otišli „trbuhom za kruhom“, ali mi nije jasno zašto se želja da budemo plaćeni za svoj izuzetno odgovoran posao, sa odgovarajućim zdravstvenim osiguranjem i doprinosima za penziono, predstavlja kao razmaženost i autošovinizam – kaže Milica, koja sada živi i radi u Nemačkoj. Ističe da joj ne bi bio problem da radi i za ovdašnju platu kad bi imala i trunku nade da će za 20 godina u Srbiji biti bolje.

– Radije ću najbolje godine svog života dati zemlji u kojoj kao lekar nailazim na poštovanje kolega i pacijenata, gde se na to što sam „žutokljunac“ ne gleda kao moja mana, nego kao ogroman prostor da učim, gde neko pazi da imam dovoljno mogućnosti za učenje, ali i za odmor – priča ona.

Jovana deli slično iskustvo i objašnjava da je kod starijih kolega ili profesora u Srbiji prisutna jedna vrsta odbojnosti prema mladim ljudima („jao, ove nove generacije“), praćena otežanom i dalekom komunikacijom i odsustvom nesebičnog deljenja znanja.

– Tek posle boravka u inostranstvu u nekom „normalnijem“ sistemu se zapravo vidi koliko je Srbija zaostala i koliko joj vremena treba da dostigne taj nivo. Da ja vidim da u Srbiji ima energije, a pre svega političke volje da se stvari zaokrenu, možda bih i ostala – kaže Jovana. Iako je na sadašnjem radnom mestu, u Modeni, najmlađa u timu i sa najmanje iskustva, oseća se „vrednom i ravnopravnim članom“.

– Svakako ne trpim neke političke pritiske, niti ucene. Moje mišljenje i moje ideje se saslušaju i prihvate onda kada su dobre, moj rad i trud se uvažavaju i redovno ističu. Kada su moje ideje loše, onda se objasni zbog čega nisu dobre. Nema onog stava „ti si još žutokljunac, nije još vreme za tebe“. Tek ovde sam shvatila koliko zapravo ne znam i koliko još treba da naučim, jer u Srbiji to ne bih uspela ni za 10-15 godina – priča Jovana.

Ono što niko ne pominje, ističe ona, jeste beskonačno volontiranje na svim većim klinikama u Srbiji, nepotizam, stranačko zapošljavanje, jedna opšta nezainteresovanost za mlade ljude i sujeta. Lekari koji volontiraju po klinikama i obavljaju sve poslove kao zaposleni, objašnjava ona, ne dobijaju nikakve naknade niti garancije da će se zaposliti. Pritom, oni praktično ne smeju nigde da se potpišu, jer je volontiranje zvanično i zakonski ilegalno.

– Sada se stvorila atmosfera da je volontiranje potpuno normalno, kao i da mlad čovek od 26-27 godina posle šest godina studiranja radi bez naknade i da za to vreme i dalje traži novac od roditelja. To se više ne doživljava kao ponižavajuća okolnost. A kada se konačno raspiše neki konkurs, često dođe do zanimljivog razvoja situacije, gde bude zaposlen neko ko je bio pogodniji i pripadao „odgovarajućoj“ struji – priča Jovana.

Prema njenim saznanjima, većina lekara koja se zaposli u nekom domu zdravlja mora da se učlani u stranku ili se pak od njih očekuje neka usluga, poput odlaženja autobusima na neki stranački skup. Komentarišući nedavnu izjavu Ministarstva zdravlja da se dosta radi na poboljšanju mladih lekara te da je sada zaposleno 100 najboljih diplomaca sa Medicinskog fakulteta, Jovana tvrdi da su svi oni „bili prinuđeni da idu u Palatu Srbija, gde ih je dočekao predsednik Vučić“.

Neposredni povod Jovaninog odlaska bila je situacija u jednoj studentskoj organizaciji koja se bavila istraživačkim radom studenata. Kako navodi, bilo je problema s jednim „profesorskim detetom“ koje nije ispunjavalo neke uslove definisane pravilnikom o radu.

– Otvoreno nam je rečeno da zažmurimo na jedna oko (oba?) i odustanemo od poštovanja pravilnika. Bili smo pod pritiskom da to razrešimo onako kako se ne bi smelo i na kraju smo morali da popustimo. Ja sam nakon te priče rekla da ne želim da više budem u toj situaciji u kojoj me neko stavlja pred ultimatum i tera me da pravim nemoguć izbor – kaže Jovana.

Stranačko zapošljavanje je i za Milicu Đorić jedan od glavnih razloga za odlazak.

– Zahvaljujući tome što sam otišla svojim trudom, radom i znanjem, ja nikada neću morati da se pojavim na nekoj političkoj zabavi u predizbornoj kampanji, da neko pokaže kako zapošljava mlade. Nikada neću morati da zaposlim nečije neadekvatno dete jer je neko zaposlio mene. Nikada neću strahovati od toga čije mi je dete konkurent na poslu. I svako veče kad legnem da spavam, spavaću mirno jer radim gde radim zahvaljujući svojim zaslugama, a ne dobrovoljnom ili iznuđenom političkom angažmanu – kaže Milica.

Mnogi lekari bi da odu

Prema statističkim podacima, Srbiju je od 2002. do 2011. godine napustilo oko 150.000 mladih prosečne starosti 27,8 godina, a svaki peti ima završen fakultet. Pri tome, za odlazak iz zemlje su najviše zainteresovani mladi sa medicinskih i tehničkih nauka. Istraživanja pokazuju i da trećina od 11.000 anketiranih studenata želi da ode u inostranstvo i tamo započne karijeru. Prema ranijim analizama Instituta za javno zdravlje, 75 odsto lekara, među kojima i specijalisti i doktori medicine, razmišljalo je da napusti Srbiju.

Izvor: danas.rs

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Grad Sombor pokreće projekat "Socijalno preduzetništvo za žene u ruralnim područjima".

Ciljna grupa projekta se žene iz ruralnog područja grada Sombora (svih uzrasta) koje su vlasnice ili korisnici obradivog zemljišta, zainteresovane za uzgajanje lavande.

Rok za prijavu je 23.11.2018. godine na tel: 025/810-212 ili lično u MZ "Bezdan".

Objavljeno u Somborske vesti

Nakon velikog interesovanja koje je vladalo tokom jučerašnjeg dana, a povodom zapošljavanja u fabrici „Fiorano“, ova kompanija se odlučila da obavi još jedan krug razgovora za posao. Ovoga puta intervju za zainteresovane građane će se obaviti 19. novembra 2018. godine u prostorijama Nacionalne službe za zapošljavanje u Kuli od 10 do 13 časova.

„Fiorano“ je u sastavu grupe „CALZEDONIA ITALIA“ i proizvodi donje rublje.

Objavljeno u Kula
Strana 1 od 11

Još vesti iz kategorije...

Top