loading...

Inženjeri, informatičari, lekari, biolozi, hemičari, ali i tehničari, električari, vodoinstalateri, medicinsko osoblje, samo su neka od najtraženijih zanimanja u Nemačkoj koje je polovinom 2018. objavila njihova Federalna agencija za zapošljavanje.

Prema navodima ove agencije, na najnovijoj, tzv. pozitivnoj listi je pregled zanimanja koje kvalifikovani radnici bez nemačkog državljanstva mogu da obavljaju pod određenim uslovima u Nemačkoj. Kako se navodi, za izbor zanimanja u pozitivnoj listi Federalna agencija za zapošljavanje analizira zanimanja u kojima postoji nedostatak kvalifikovanih radnika, a jedna od mera za eliminisanje nedostatka radne snage je promovisanje ciljane imigracije kvalifikovanih radnika iz inostranstva.

Provera obrazovanja

Iako je pronalaženje posla za strane državljane u Nemačkoj znatno olakšano, a tek će biti sa primenom novih zakonskih pravila od januara 2020. godine, prvo je neophodna provera obrazovanja, odnosno to da li njegovo obrazovanje odgovara kvalifikovanom obrazovanju koje se traži u Nemačkoj.

Inače, savezna vlada Nemačke usvojila je predlog zakona koji će, kada ga izglasa parlament, početi da važi početkom 2020. godine, a koji se odnosi na novine za sve strane državljane koji žele da rade u Nemačkoj. Ovo su najznačajnije izmene novih propisa:

Svi su jednaki na tržištu rada

Svi strani državljani postaju ravnopravni sa građanima Nemačke i državljanima drugih zemalja EU na tržištu rada u Nemačkoj. Poslodavac neće više morati da dokazuje da na domaćem tržištu rada nema odgovarajućih stručnih kadrova, već može slobodno i ravnopravno da potpiše ugovor o radu i sa državljaninom neke druge zemlje, pa tako i Srbije, koji do tada nije imao nikakve veze sa Nemačkom.

Stručnost u deficitarnim zanimanjima nije neophodna

Takođe, nije neophodno da potencijalni radnici budu stručni u deficitarnim zanimanjima jer se tržište rada otvara za sve obrazovne profile. Jedino je neophodno da potencijalni došljaci u Nemačku budu kvalifikovani za neki posao, a stručnost se dokazuje diplomom stručne ili visoke škole. To se neće primenjivati za IT stručnjake koji ne moraju imati formalno obrazovanje već pet godina radnog iskustva.

Za traženje posla potrebna viza

Novi zakon omogućiće dobijanje šestomesečne vize za dolazak u Nemačku kako bi se uopšte tražio posao. To znači da je zabranjeno tražiti posao ukoliko se dođe bezvizno, odnosno turistički. Posebno je istaknuto da svi strani državljani tokom tog šestomesečnog boravka u Nemačkoj moraju da se staraju sami o sebi, kao i da dokažu da imaju dovoljno novca za život u Nemačkoj i da neće računati ni na kakvu socijalnu pomoć.

Lakša nostrifikacija diploma

Takođe, novi propisi omogućiće lakše i brže priznavanje diploma iz domovine iz koje budući nemački radnici dolaze.

Pojačan rad konzulata

S obzirom na to da je sada najveći problem za državljane Srbije koji dođu u Nemačku to što se na termin u našem konzulatu čeka i do godinu dana, najavljeno je povećanje kapaciteta rada konzulata.

Lista najdeficitarnijih zanimanja u Nemačkoj:

*inženjeri svih vrsta

*informatičari

*lekari

*biolozi

*hemičari

*matematičari

*tehničari

*električari

*vodoinstalateri

*lakirer

*keramičar

*kuvar/pekar

*stolar

*zanatlije svih profila

*medicinsko osoblje

*negovatelj

Izvor: blic.rs

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Stopa nezaposlenosti u Srbiji od preko 11 odsto je naspram evropskih kriterijuma i dalje visoka, a istovremeno poslodavci, a posebno vlasnici malih i srednjih preduzeća se žale da već godinama ne nalaze odgovarajuće kadrove, piše "Biznis i finansije".

"Ovaj apsurd često se objašnjava ogromnom emigracijom visokoobrazovanih i zanatskih kadrova, neusaglašenošću obrazovnog sistema i potreba privrede, ali i – nespremnošću stanovništva da zbog posla menja mesto boravka", ukazuje taj mesečnik.

Navodi se da u Evropi, posebno severnoj i zapadnoj, ekonomske migracije nisu neobična pojava i da je početkom 2017. oko 2,75 odsto populacije EU živelo i radilo u nekoj drugoj državi Unije, a još oko 36,9 miliona ljudi iz ostatka Evrope i sveta (pet odsto populacije EU) obitavalo je na njenim prostorima zbog radnog angažmana.

"Srbija nije u EU, ali mnogi njeni mladi stručnjaci već jesu. Ovo je višedecenijski trend, koji se, kako izgleda, u poslednje vreme intenzivirao. No, kada je reč o selidbi radi posla unutar naše zemlje, ona se, uglavnom, kreće samo u jednom smeru – ka Beogradu", ističe magazin "Biznis i finansije".

U Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ) kažu da se na njihova pitanja o spremnosti za promenu mesta prebivališta radi zaposlenja, oko 40 odsto ljudi izjašnjava pozitivno kada su u pitanju dnevne migracije, odnosno svakodnevni odlazak u obližnje mesto na posao, dok je taj broj značajno manji kada je u pitanju preseljenje u neki drugi grad, osim glavnog.

"Zbog nestašice određenih kadrova kompanije se, doduše velike, jer male ne raspolažu sa dovoljno sredstava, međusobno nadmeću u ponudi do nedavno nezamislivih uslova. Mnoge su uvele fleksibilno radno vreme, povremeni rad od kuće, privatno zdravstveno osiguranje, vaučere za putovanja, najmoderniju tehnologiju i druge povlastice, a pojedine, ali ne sve, i povećale zarade, koje su izgleda poslednji motivacioni alat za kojim se u Srbiji poseže", navodi "Biznis i finansije".

Dodaje se da NSZ nudi uslugu međuregionalnog posredovanja. Reč je o saradnji dve ili više njenih filijala u praćenju potreba poslodavaca i izveštavanju nezaposlenih lica u kojim sve mestima u Srbiji mogu konkurisati za radno mesto.

Uspeh ovog poduhvata, odnosno prihvatanje poslovnih ponuda izvan mesta prebivališta, kažu, uglavnom zavisi od ponuđenih uslova rada, odnosno visine zarade, obezbeđenog smeštaja, ishrane i slično.

Ko je najtraženiji po evidenciji NSZ
U toku 2018. na ovoj evidenciji NSZ najtraženiji su bili diplomirani farmaceuti, doktori - specijalisti ginekologije, građevinski inženjeri, veterinari, socijalni radnici, biohemičari, kuvari, konobari, zavarivači, armirači, tesari, zidari, fasaderi, vozači, bravari, radnici obezbeđenja, terenski anketari, kasiri, točioci goriva.

Grad u koji se građani Srbije najradije sele je Beograd, a gradovi u kojima se najviše oseća deficit kadrova, odnosno u kojima poslodavci redovno traže nove kandidate za posao su Kruševac, Smederevo, Novi Bečej, Novi Sad, Čačak, Arilje, Kraljevo, Sombor, Subotica, Indjija, Sremska Mitrovica, Niš, Vršac i drugi.

Paradoksalno, neki od ovih gradova, poput Kraljeva, Kruševca i Čačka, istovremeno su i oni iz kojih se radna snaga najviše iseljava.

Prema poslednjim podacima NSZ-a, prosečan radni migrant dolazi iz regiona Šumadije i Zapadne Srbije, ženskog je pola u 53 odsto slučajeva, oko 42 godine starosti, srednjeg nivoa obrazovanja, i traži posao više od četiri godine i 10 meseci.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Došli ste u Nemačku nakon mnogo muke oko traženja posla, skupljanja šteka za "ne daj bože", opraštanja od porodice, pakovanja, prevoza i svih propratnih zavrzlama ili tek sve to planirate i imate pregršt pitanja: Koje su vaše obaveze pri zapošljavanju, a koja prava? Kako da nađete stan? Koliko će vas dan u Nemačkoj koštati i koliko ćete moći da uštedite? Najpouzdaniji izvor za takve informacije sigurno je - srpski radnik u Nemačkoj.

- Dobio sam posao u Nemačkoj i imao dva dana da se spakujem i dođem da radim. Nisam znao ne samo šta me čeka i kako ću se snaći, nego bukvalno kuda prvo sa aerodroma - objašnjava Marko G. koji je pre dve godine došao u Karlsrue da radi na CNC mašinama.

Na aerodromu ga je sačekao jedan od poslovođa i odveo ga do stana koji mu je firma dodelila, a u kojem je bilo još troje radnika. Tada je dobio prva uputstva.

- Radnik treba prvo da ode u Rathaus, opštinu i prijavi svoje prebivalište. Ja sam se prijavio na taj firmin stan. Potom firma uradi zdravstveno osiguranje, tako da već od prvog dana možeš da se lečiš u zdravstvenim ustanovama, državnim i privatnim - objašnjava Marko i dodaje da je sledeći korak otvaranje računa u banci.

On objašnjava da račun možete da otvorite u kojoj god banci želite, a da vam firma predlaže koje su najbolje ili sa kojima imaju saradnju.

Ipak, najveći problemi nastaju ako firma ne daje stan, već sami morate da ga tražite.

Muke sa traženjem stana

Ako firma daje stan, kako on navodi, onda je lako, oni plaćaju sve troškove, može da se desi da plaćaju stan, a vi da plaćate dažbine.

Međutim, ako ste došli kod nekog rođaka i treba ubrzo da nađete stan, peripetije koje nastaju mogu biti velike, pa na stan možete pričekati i po pola godine.

- Mala je ponuda, a velika tražnja, pa se dešava da je "igrica obrnuta" u odnosu na Srbiju - u Srbiji se zakupac moli da nađe nekog da mu stan izda, a u Nemačkoj je stanar taj koji bi sve dao da se nekako domogne stana - kaže Marko i dodaje da je spisak zahteva koji su neophodni za izdavanje popriličan.

Garsonjera može samo za jednu osobu

Prema njegovim rečima, da bi stan bio izdat potrebna je platna lista, nekada i tri poslednje, zatim depozit u iznosu od tri kirije plus ona za prvi mesec, dakle četiri kirije. Stanodavci su ti koji odlučuju koliko će ljudi živeti u stanu. Tako, garsonjeru ne izdaju za dve osobe, već isključivo za jednu.

- Kada je jedan moj prijatelj želeo da iznajmi stan za njega suprugu i jednog rođaka koji bi tu privremeno bio dok se ne snađe, nisu hteli da im izdaju stan jer rođak nije najbliži rod, odnosno sin - priča ovaj mladić.

Stanovi moraju u kontinuitetu da se traže kako na sajtovima, tako i u novinama od kojih su pojedine besplatne i daju se po zgradama.

Kako navodi, stanovi za dve osobe su najčešće oko 60 kvadrata i koštaju od 550 evra naviše bez režija. Za samce koji su samo došli da rade, u ponudi su i sobe koje koštaju od 300 do 550 evra sa dažbinama.

Šta kada želite da vam se pridruži supružnik?

Marko se u međuvremenu oženio i odlučio da svoju suprugu dovede u Nemačku. Taj proces se naziva spajanje porodice.

Na pitanje šta je sve potrebno za spajanje porodice, oboje prvo kažu: "Baš svašta". Prvo bračni par zakazuje termin kada mogu da donesu svu neophodnu dokumentaciju i onda čekuju i mesec, dva do tog dana.

- Potrebno je da žena bude prijavljena na adresi muža, pošto je Marko u međuvremenu našao stan, prijavio me je kod sebe. Zatim, morala sam da imam osiguranje preko njega, ali i međunarodni venčani list. Odneli smo i ugovor o stanu. Najčešće zahtevaju da stan mora da ima minimum 12 kvadratnih metara po odrasloj osobi, odnosno 10 kvadratnih metara za dete - priča Marija, Markova žena i dodaje da su među zahtevima i tri poslednje platne liste supružnika koji radi u Nemačkoj.

Ako se spajanje porodice vrši u Srbiji zahteva se i znanje jezika (A1 nivo), a ako neko od supružnika ima EU pasoš onda to nije neophodno.

Kakve su dažbine?

Kada se reše sve te dokumentacijske zavrzlame, ostaje svakodnevni život sa svakodnevnim troškovima. Najveći su oni za stanovanje.

- Nas samo stan od 60 kvadrata za dvoje košta 600 evra, a na to idu režije - objašnjava ovaj mladi bračni par koji dodaje da se struja i gas plaćaju zajedno i potrošnja ih izađe oko 90 evra.

Isto toliko košta i ono što je u Srbiji Infostan (voda, smeće, održavanje zgrade), internet je 30 evra mesečno, a u to je uračunata i kablovska.

Ostali troškovi za hranu variraju od dana do dana.

- Nekada mi je za ručak potrebno svega 6 evra, za nešto standardno - supa, meso i krompir, a vikendom je više - priča Marija i objašnjava da petkom idu u veću kupovinu za namirnice koja ih košta oko 30 evra, jer nedeljom baš ništa ne radi.

Naravno, ne treba zanemariti i troškove za oblačenje, kupovinu nameštaja, jer je većina stanova prazna, ali to je individualno u zavisnoti od toga koliko ko može i želi da izdvoji.

Najveći porez plaćaju samci

Plata se oporezuje, a kolike poreze će ko imati zavisi od štojerklase, odnosno da li je neko neoženjen, oženjen, sa decom. Najveći porez plaćaju neoženjeni, a porez neće biti isti za one koji primaju platu 2.000 evra i za one koji primaju 5.000. Što je plata veća, veći je i porez.

Postoji i opcija povraćaj poreza na kraju godine.

- Tada svaki radnik nosi papir sa tim da li je izmirio porez prema državi koji obrađuje firma, zatim sa računima recimo sa tim da ste samostalno plaćali put na posao, da ste kupovali lekove koji nisu ulazili u osiguranje, dokaz da nekog izdržavate u Srbiji ili papir da ste platili porez državi za kupovinu automobila - objašnjava Marko i dodaje da onda vaš izabrani poreznik to predaje upravi i oni procenjuju koliki procenat poreza će vam biti vraćen, a to nekad može biti baš velika suma novca.

Izvor: Blic

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Opšta bolnica Dr Radivoj Simonovć oglasila je potrebu za prijem u radni odnos tri radnika na NEODREĐENO vreme sa punim radnim vremenom TROJE (3) DOKTORA MEDICINE za obavljanje poslova:

1. DOKTORA MEDICINE na Internom odeljenju, Sektor za internističke grane – JEDAN (1) IZVRŠILAC, na upražnjeno radno mesto po Pravilniku, odnosno
2. DOKTORA MEDICINE na Odeljenju za anesteziju, reanimatologiju i intenzivnu terapiju, Sektor za zajedničke medicinske delatnosti – JEDAN (1) IZVRŠILAC, na upražnjeno radno mesto po Pravilniku, odnosno
3. DOKTORA MEDICINE u Službi za radiološku dijagnostiku, Sektor za zajedničke medicinske delatnosti – JEDAN (1) IZVRŠILAC, na upražnjeno radno mesto po Pravilniku.

Pogledajte ceo Oglas

Objavljeno u Somborske vesti

Egzodus - reč je koja opisuje ono što će uslediti kada novi nemački Zakon o useljavanju stručne radne snage iz drugih država, uključujući i onih koje nisu članice EU, stupi na snagu 1. januara 2020. godine.

Zakon je usvojen u sredu uveče i daje vetar u leđa svima onima koji sa Zapadnog Balkana planiraju da posao nađu u ovoj zemlji, a kako prognoziraju u Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS), Srbija će tada ostati bez 200.000 radnika, mahom lekara, medicinskih tehničara, profesionalnih vozača, i zanatlija svih profila.

Kako kažu u tom sindikatu, nema grane privrede u kojoj radnici nisu zainteresovani da idu u Nemačku da rade.

"Biće lako otići u Nemačku"

Liberalizacija koju je doneo taj Zakon podrazumeva da će biti svi kvalifikovani radnici bez obzira na to da li imaju fakultetsku diplomu ili onu iz srednje škole. Oni će moći prvo da uđu u Nemačku, pa tek onda da traže posao, odsnosno dobijaju boravišnu vizu na šest meseci, a kada je o priznavanju diploma reč, radnici će moći da uđu uzemlju, možda čak i počnu da rade, dok traje postupak priznavanja njihovih diploma i kvalifikacija.

Značajna razlika u odnosu na dosadašnji zakon je ta što nemački poslodavci više neće morati da dokazuju da za mesto ponuđeno radniku migrantu nije bilo moguće pronaći odgovarajućeg kandidata iz Nemačke ili EU. Odnosno, ako radnik ima potrebnu kvalifikaciju i ugovor o radu, može da dobije posao bez obzira na poreklo drugih kandidata.

"Nemačkoj su potrebni radnici iz inostranstva"

- Nemačkoj su potrebni stručni radnici, potrebni su joj radnici iz inostranstva - rekao je, nakon sednice kabineta, ministar unutrašnjih poslova Horst Seehofer (CSU).

A, nemački ministar zdravstva Jens Špan najavio je pojačano useljavanje ljudi koji se bave negom i to, kako je precizirao, sa Zapadnog Balkana.

Nemački zakon opustošiće Srbiju

Ranka Savić, predsednica ASNS, primena tog zakona od 2020. godine imaće dobar i loš aspekt kada je Srbija u pitanju.

- Dobar je što će znatno olakšati odlazak svh onih koji žele da idu u Nemačku da rade i daće im sigurniji položaj u toj zemlji. Ljudi će moći da dobijaju stalne poslove bez većih probelma. Loša strana tog zakona je što će ogroman broj radnika napustiti Srbiju. Prema našim podacima, prošle godine ih je otišlo 100.000, a očekujemo da će se taj broj barem duplirati, posle stupanja na snagu nemačkog zakona, odnosno da ćemo ostati bez 200.000 ljudi - kaže za "Blic" Ranka Savić.

"Katastrofalno za srpsku privredu"

Prema njenim rečima, to će biti katastrofalno za srpsku ekonomiju i celokupno srpsko društvo.

- Prvenstveno zbog toga što Srbija izdvaja veliki novac za školovanje ljudi, a oni će da doprinose i rade za nemačku privredu i u nemačkom društvu. Srpska vlast bi i te kako morala da se pozabavi tim problemom. Naši građani već su pokazali masovnim odlaskom na rad u Nemačku da ne pristaju na odnos da su oni dobra, ali jeftina radna snaga i da je bitno samo da rade. Ne, to nije tako i ljudi odlaze u Nemačku gde su plate mnogo više, gde je odnos države prema zaposlenom i građaninu potpuno drugačiji i bolji nego što je to u Srbiji - objašnjava ona.

"Svi žele da idu"

Na pitanje "Blica" koliko radnika, članova tog sindikata, razmišlja da ode iz Srbije na rad u Nemačku, ona kaže da nema grane privrede u kojoj radnici ne razmišljaju da idu.

- Prvenstveno u autotransportu. Nema više vozača jer su otišli u Nemačku i druge zemlje da rade. Ista situacija je u zdravstvu odakle su već otišli lekari i tehničari. Mnoge njihove kolege razmišljaju da krenu njihovim stopama. Za sedam meseci u Kliničkom centru u Nišu, na primer, promenili smo četiri predsednika sindikata jer su dotadašnji otišli iz zemlje da rade u Nemačkoj, Austriji, Islandu i drugim državama. Trenurtne pripreme za odlazak na rad u Nemačku - dokumentacija, učenje nemačkog jezika i druge ni sada nisu bile prepreka za masovni odlazak, a liberalizacija svega toga od 2020. godine tek će da bude podstrek za još veći odlazak. Taj Zakon jeste pretnja za Srbiju - objašnjava Ranka Savić.

Stopama Nemačke i druge članice EU

Ona prognozira da će stopama nemačke krenuti i druge evropske zemlje jer svuda fali radna snaga, pogotovu ona kvalifikovana.

- Mi smo svuda u Evropi vrlo tražena i cenjena radna snaga. Čak i na Balkanu. A primer za to što je više od 60 odsto radnika propale staklare u Paraćinu otišlo u Sloveniju da radi. Dobili su odlične plate, a kada su dolazili da se pozdrave ovde sa nama jedina rečenica im je bila:"Idemo i kopaćemo i rukama i nogama da kompletne porodice odvedemo tamo".

Upozorenja ministra Đorđevića

Dok taj nemački zakon ne stupi na snagu, mnogi već sada kreću na put u Nemačku ili se pripremaju - uče nemački jezik, raspituju se oko detalja, kalkulišu.

Ministar Zoran Đorđević potvrđuje za "Blic" da su najtraženija zanimanja u inostranstvu - medicinski radnici, naročito medicinske sestre, građevinski radnici, operateri u proizvodnji, viljuškaristi, kuvari, bravari, električari, hotelski radnici, radnici u domaćinstvu i razni sezonski poslovi.

On ističe da naš Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti propisuje oblast zapošljavanja državljana Srbije u inostranstvu i apeluje na oni koji već sada planiraju da ode na rad u inostranstvo da to ne rade bez prethodno potpisanog ugovora o radu.

- Takođe, građani neka ne odlaze ni posredstvom agencija koje nisu dobile dozvolu za rad ovog Ministarstva. Pre odlaska na rad u inostranstvo, potrebno je da zainteresovano lice proveri na sajtu Ministartva da li je agencija registrovana za posredovanje u zapošljavanju, kao i da li je u ugovoru koji lice potpisuje obezbeđena njegova zaštita propisana Zakonom. A ta zaštita obuhvata obezbeđivanje dozvole za rad, troškova opštih, sanitarnih i specijalističkih zdravstvenih pregleda i izdavanja uverenja o zdravstvenoj sposobnosti, troškova prevoza, informisanje o pravima i obavezama po osnovu rada, o uslovima života i rada - naveo je on i dodao da se ugovor o radu potpisuje pre odlaska na rad u inostranstvo.

- Poslove zapošljavanja, osim registrovanih agencija, može obavljati i Nacionalna služba za zapošljavanje. Evidencije o licima koja se zapošljavaju u inostranstvu vode agencije i Služba za zapošljavanje. Kako većina osoba pronalaze posao samoinicijativno, nadležni organi nemaju precizne podatke o njihovom broju - kaže ministar Đorđević.

Iako je "Blic" poslao pitanja Nacionalnoj službi za zapošljavanje koliko je ljudi dosad otišlo preko te ustanove da radi u Nemačku, kojih su zanimanja, kao i kakav je procedura da se ode na rad u tu zemlju, dogvori do objavljivanja ovog teksta nisu stigli.

Izvor: Blic

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Somborska filijala Nacionalne službe za zapošljavanje je od početka godine pronašla posao za oko 100 nezaposlenih osobe sa invaliditetom.

Biljana Šešević, sa svojih 48 godina, dobila je prvi posao ove godine kao slabovida osoba sa prvom kategorijom invaliditeta. U somborskoj apoteci njene su obaveze peglanje mantila i ističe da radi sa lakoćom i bez problema, jer je motivisana.

"Ceo život živim kao slabovida osoba, ali ovo je prvi posao koji obavljam kao osoba sa prvom kategorijom invaliditeta. Posao mi nije težak, ovde su svi dobri prema meni i sviđa mi se ovo što radim", kaže Biljana Šešević.

Radmila Čeljuska, šef računovodstva u apoteci "Zlatni Lav" ističe:"Godine 2015. zaposlili smo prvo lice sa invaliditetom u našoj apoteci, a ove godine je došla i Bilja u naš kolektiv. Imamo odličnu saradnju sa Nacionalnom službom zapošljavanja, i jedan smo od poslodavaca koji nema predrasude pri zapošljavanju osoba sa invaliditetom."

U somborskoj filijale Službi zapošljvanja kažu da je u odnosu na prošlu godinu veći procenat zapošljavanja lica iz kategorije osoba sa invaliditetom.

Radomirka Žiža, načelnica Odeljenja za posredovanje u zapošljavanju i planiranje karijere u NSZ Filijala Sombor, kaže: "Mere kod zapošljavanja osoba sa invaliditetom su uz finansijsku podršku i bez finansijske podrške. Kada uključujemo osobe sa invaliditetom za aktivno traženje posla i motivacione obuke za lako traženje posla za lica koja su niskokvalifikovana, to je bez finansijske podrške. Uz finansijsku podršku osobe sa invaliditetom, tražimo mogućnosti da se zaposle kroz sticanje praktičnih znanja. "

Da li kroz javne radove ili u kulturno-umetničkim delatnostima na izradi suvenira, programom samozapošljavanja ili subvencijama uz posredovanje somborske Nacionalne službe zapošljavanja od početka godine put do posla pronašlo je oko 100 osoba sa invaliditetom.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti
subota, 15 decembar 2018 00:00

Mladi masovno odlaze iz Srbije

Predsednik SSSS Ljubisav Orbović izjavio je da oko 60 hiljada ljudi iz Srbije godišnje ode u inostranstvo u potrazi za poslom i boljim životom i njihov broj se stalno povećava.

Među njima su pretežno mladi ljudi.

– O tome se priča tiho i krajnje je vreme da počnemo da govorimo otvoreno i tražimo rešenja. Radi se o ozbiljnom problemu, jer ćemo ostati zemlja bez mladih ljudi. Već sada je prosek starosti preko 43 godine i ako se taj proces ne zaustavi, neće imati ko da radi – upozorio je Orbović, posle zajedničke sednice Socijalno-ekonomskih saveta Srbije i Vojvodine, prve u poslednjih 15 godina.

Posao, pristojna plata i životna perspektiva za sebe i članove porodica, najčešći su razlozi zbog kojih se ljudi odlučuju da potraže sreću u drugim zemljama.

Članovima dva saveta ministar finansija Siniša Mali predočio je detalje programa strukturnih reformi u naredne četiri godine. Članovi dva SES-a nisu želeli da podrobnije govore novinarima o pojedinostima tog programa, jer, kažu, tek treba da ga dobiju. Dogovoreno je da dva saveta više i bolje sarađuju u narednom periodu, a u nastavku zajednički su organizovali konferenciju o problemima zaposlenih i tržišta rada.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
subota, 08 decembar 2018 00:00

U Somboru nedostaje krojača

Zanimanje krojača, kako kažu analize savetnika Nacionalne službe za zapošljavanje, filijala u Somboru, je zanimanje za kojim postoji potreba na lokalnom tržištu rada. U Ođačkoj firmi Pezer Company nezaposlena lica će tokom dvomesečne obuke steći stučna znanja i radnu praksu na poslovima krojenja i šivenja.

Postati dobra krojačica je ispunjenje mladalačke želje i sna koji je, u petoj deceniji života, Iboji Stojiljković iz Odžaka pružila obuka za krojenje i šivenje. Ponešto je umela da šije za potrebe porodice ali stručna znanja tek stiče.

“Hoću da znam više o šivenju a važno je i radi zapošljavanja kako bi našla nešto adekvatno svojim potrebama. Dobra saznanja nam pružaju na obuci i lepo objašnjavaju kada nam nešto nije jasno!” ispričala je Iboja Stojiljković.

U firmi Pezer Company iz Odžaka je petoro polaznika obuke za krojenje i šivenje. Za nezaposlena lica obuka je organizovana za stručni profil za koji postoji tražnja na lokalnom tržištu rada.

Ildiko Tadić iz Odžaka je zadovoljna znanjima koja stiče.

“Na obuci nam je dobro i naučili smo dosta toga oko šivenja i oko mašina. Želim da naučim da šijem i nakon obuke očekujem posao u vezi šivenja.", rekla je ona

Za tridesetsedmogodišnju Anu Benka jednako je važno i sticanje znanja i dobijanje sertifikata po završetku obuke:”Naučiću da šijem! Vodiće mi se kao da imam završenu srednju školu koju nisam završila, a planovi, nadam se da ću lakše naći posao “

Firma Pezer Company iz Odžaka, po prvi put sprovodi stručnu obuku za nezaposlena lica, naglasila je direktorica Ivana Pezerović i istakla zadovoljsvo načinom sprovođenja obuke kao i polaznicama.

“Moram da istaknem da su kandidatkinje vrlo zainteresovane, motivisane i vrlo brzo stiču znanja i veštine a što se tiče naše firme, one po završetku obuke imaju zaposlenje kod nas", rekla je Pezerović.

“Obuka se sastoji iz teorijskog - praktičnog dela i radne prakse što je novina u odnosu na obuke koje smo ranije realizovali. Tokom obuke lica će steći znanja i veštine za obavljanje ovih poslova a na kraju će dobiti sertifikat o obučenosti”, objasnila je Ljiljana Marjanović, Organizator obrazovanja odraslih iz Nacionalne službe za zapošljavanje u Somboru.

Po završetku obuke sledi radna praksa a kako se nadaju i polaznice a i poslodavci, vredne krojačice će uskoro imati mogućnosti zasnivanja radnog odnosa. Izvođač dvomesečne obuke je Mokrogorska škola menadžmenta i zanatsko-obrazovni centar “Adžija” iz Novog Sada.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Naspram uverenju da je odliv mozgova podstaknut niskim platama i lošim uslovima rada, priče mladih intelektualaca ukazuju na dublje probleme i sasvim drugačije motive zbog kojih napuštaju Srbiju.

Ono što najviše treba da zabrine jeste kontinuirani gubitak ljudi iz područja zdravstva, koje nam je najpotrebnije, a odakle godišnje, prema podacima Lekarske komore Srbije, u inostranstvo ode više od 800 lekara.

Sa nama su svoja iskustva podelile mlade doktorke Jovana Milić i Milica Đorić, koje su posle nekog vremena rada i volontiranja u Srbiji otišle u zemlje EU, ali ne „trbuhom za kruhom“ i zarad komfornijeg života, kako se to najčešće predstavlja u medijima. Razočarane načinom na koji se o ovom problemu raspravlja u Srbiji, ističu da se suštinski razlozi za migracije prećutkuju – nema pomena o beskonačnom volontiranju, ignorisanju potencijala mladih, sujeti i netrpeljivosti starijih kolega, nepotizmu, stranačkom zapošljavanju, a posebno činjenici da Srbija apsolutno nema nikakav plan za mlade, niti kako da reformiše zdravstvo ili podstakne naučna istraživanja.

– Stiče se utisak da smo mi svi otišli samo „trbuhom za kruhom“ jer bismo želeli više para, jer smo postali halapljivi, ili smo neka vrsta stranih plaćenika koja je odustala da se bori za otadžbinu. Mislim da je to maliciozno, a da praktično svi u čijoj je nadležnosti ovaj problem negiraju glavne razloge odlaska lekara – kaže Jovana Milić, koja tek devet meseci živi i radi u Italiji i još uvek se, kako dodaje, suočava sa izazovima migracije i prilagođavanja na nove uslove života i rada, ali se u Srbiju ne bi vratila „ni za dvostruko veći novac od onog koji trenutno primam“. Kako objašnjava, siromaštvo i nedostatak para nije uzrok skoro nijednog većeg problema u Srbiji, „nego posledica“.

– Pre odlaska u Italiju imala sam posao i platu mi je bila oko 500 evra i uspevala sam s tim novcem da platim kiriju, račune, druge izdatke, da se zabavim… Međutim, problem je bio što sam dugo istovremeno volontirala na Klinici za infektivne bolesti, svesna da se neću zaposliti u naredne dve-tri godine, i radila u izbegličkim kampovima. Taj ritam je bio dinamičan i svakako koristan, ali posle nekog vremena neizdržljiv – priča Jovana.

Ni Milici Đorić novac nije bio motiv za odlazak u inostranstvo, ali i dalje nije sigurna da li je otišla iz znatiželje ili je „jednostavno napustila jedno veliko životno razočarenje“.

– Sigurno su neki otišli „trbuhom za kruhom“, ali mi nije jasno zašto se želja da budemo plaćeni za svoj izuzetno odgovoran posao, sa odgovarajućim zdravstvenim osiguranjem i doprinosima za penziono, predstavlja kao razmaženost i autošovinizam – kaže Milica, koja sada živi i radi u Nemačkoj. Ističe da joj ne bi bio problem da radi i za ovdašnju platu kad bi imala i trunku nade da će za 20 godina u Srbiji biti bolje.

– Radije ću najbolje godine svog života dati zemlji u kojoj kao lekar nailazim na poštovanje kolega i pacijenata, gde se na to što sam „žutokljunac“ ne gleda kao moja mana, nego kao ogroman prostor da učim, gde neko pazi da imam dovoljno mogućnosti za učenje, ali i za odmor – priča ona.

Jovana deli slično iskustvo i objašnjava da je kod starijih kolega ili profesora u Srbiji prisutna jedna vrsta odbojnosti prema mladim ljudima („jao, ove nove generacije“), praćena otežanom i dalekom komunikacijom i odsustvom nesebičnog deljenja znanja.

– Tek posle boravka u inostranstvu u nekom „normalnijem“ sistemu se zapravo vidi koliko je Srbija zaostala i koliko joj vremena treba da dostigne taj nivo. Da ja vidim da u Srbiji ima energije, a pre svega političke volje da se stvari zaokrenu, možda bih i ostala – kaže Jovana. Iako je na sadašnjem radnom mestu, u Modeni, najmlađa u timu i sa najmanje iskustva, oseća se „vrednom i ravnopravnim članom“.

– Svakako ne trpim neke političke pritiske, niti ucene. Moje mišljenje i moje ideje se saslušaju i prihvate onda kada su dobre, moj rad i trud se uvažavaju i redovno ističu. Kada su moje ideje loše, onda se objasni zbog čega nisu dobre. Nema onog stava „ti si još žutokljunac, nije još vreme za tebe“. Tek ovde sam shvatila koliko zapravo ne znam i koliko još treba da naučim, jer u Srbiji to ne bih uspela ni za 10-15 godina – priča Jovana.

Ono što niko ne pominje, ističe ona, jeste beskonačno volontiranje na svim većim klinikama u Srbiji, nepotizam, stranačko zapošljavanje, jedna opšta nezainteresovanost za mlade ljude i sujeta. Lekari koji volontiraju po klinikama i obavljaju sve poslove kao zaposleni, objašnjava ona, ne dobijaju nikakve naknade niti garancije da će se zaposliti. Pritom, oni praktično ne smeju nigde da se potpišu, jer je volontiranje zvanično i zakonski ilegalno.

– Sada se stvorila atmosfera da je volontiranje potpuno normalno, kao i da mlad čovek od 26-27 godina posle šest godina studiranja radi bez naknade i da za to vreme i dalje traži novac od roditelja. To se više ne doživljava kao ponižavajuća okolnost. A kada se konačno raspiše neki konkurs, često dođe do zanimljivog razvoja situacije, gde bude zaposlen neko ko je bio pogodniji i pripadao „odgovarajućoj“ struji – priča Jovana.

Prema njenim saznanjima, većina lekara koja se zaposli u nekom domu zdravlja mora da se učlani u stranku ili se pak od njih očekuje neka usluga, poput odlaženja autobusima na neki stranački skup. Komentarišući nedavnu izjavu Ministarstva zdravlja da se dosta radi na poboljšanju mladih lekara te da je sada zaposleno 100 najboljih diplomaca sa Medicinskog fakulteta, Jovana tvrdi da su svi oni „bili prinuđeni da idu u Palatu Srbija, gde ih je dočekao predsednik Vučić“.

Neposredni povod Jovaninog odlaska bila je situacija u jednoj studentskoj organizaciji koja se bavila istraživačkim radom studenata. Kako navodi, bilo je problema s jednim „profesorskim detetom“ koje nije ispunjavalo neke uslove definisane pravilnikom o radu.

– Otvoreno nam je rečeno da zažmurimo na jedna oko (oba?) i odustanemo od poštovanja pravilnika. Bili smo pod pritiskom da to razrešimo onako kako se ne bi smelo i na kraju smo morali da popustimo. Ja sam nakon te priče rekla da ne želim da više budem u toj situaciji u kojoj me neko stavlja pred ultimatum i tera me da pravim nemoguć izbor – kaže Jovana.

Stranačko zapošljavanje je i za Milicu Đorić jedan od glavnih razloga za odlazak.

– Zahvaljujući tome što sam otišla svojim trudom, radom i znanjem, ja nikada neću morati da se pojavim na nekoj političkoj zabavi u predizbornoj kampanji, da neko pokaže kako zapošljava mlade. Nikada neću morati da zaposlim nečije neadekvatno dete jer je neko zaposlio mene. Nikada neću strahovati od toga čije mi je dete konkurent na poslu. I svako veče kad legnem da spavam, spavaću mirno jer radim gde radim zahvaljujući svojim zaslugama, a ne dobrovoljnom ili iznuđenom političkom angažmanu – kaže Milica.

Mnogi lekari bi da odu

Prema statističkim podacima, Srbiju je od 2002. do 2011. godine napustilo oko 150.000 mladih prosečne starosti 27,8 godina, a svaki peti ima završen fakultet. Pri tome, za odlazak iz zemlje su najviše zainteresovani mladi sa medicinskih i tehničkih nauka. Istraživanja pokazuju i da trećina od 11.000 anketiranih studenata želi da ode u inostranstvo i tamo započne karijeru. Prema ranijim analizama Instituta za javno zdravlje, 75 odsto lekara, među kojima i specijalisti i doktori medicine, razmišljalo je da napusti Srbiju.

Izvor: danas.rs

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Grad Sombor pokreće projekat "Socijalno preduzetništvo za žene u ruralnim područjima".

Ciljna grupa projekta se žene iz ruralnog područja grada Sombora (svih uzrasta) koje su vlasnice ili korisnici obradivog zemljišta, zainteresovane za uzgajanje lavande.

Rok za prijavu je 23.11.2018. godine na tel: 025/810-212 ili lično u MZ "Bezdan".

Objavljeno u Somborske vesti

Nakon velikog interesovanja koje je vladalo tokom jučerašnjeg dana, a povodom zapošljavanja u fabrici „Fiorano“, ova kompanija se odlučila da obavi još jedan krug razgovora za posao. Ovoga puta intervju za zainteresovane građane će se obaviti 19. novembra 2018. godine u prostorijama Nacionalne službe za zapošljavanje u Kuli od 10 do 13 časova.

„Fiorano“ je u sastavu grupe „CALZEDONIA ITALIA“ i proizvodi donje rublje.

Objavljeno u Kula

Kompanija "Fiorano", koja se bavi proizvodnjom i prodajom na veliko tekstilnog materijala i proizvoda, nudi zainteresovanima novu šansu za posao.

Novi krug razgovora za posao u ovoj kompaniji obaviće se u utorak, 13. novembra 2018. godine u 10:00 časova u prostorijama fabrike.

“Fiorano” poziva sve zainteresovane kandidate da iz prve ruke dobiju informacije o kompaniji, uslovima rada, kao i da podnesu prijave za posao.

Radovi na izgradnji proizvodnog pogona, koji se nalazi u industrijskoj zoni u Kuli su završeni, a u toku je probna proizvodnja.

Izvor: nasemesto.rs

Objavljeno u Kula
subota, 06 oktobar 2018 00:00

Opštoj bolnici u Somboru potrebni radnici

Opštoj bolnici u SOmboru potrebni su radnici sledećih profila:

Za prijem u radni odnos na NEODREĐENO vreme sa punim radnim vremenom JEDNE (1) MEDICINSKE SESTRE-TEHNIČARA ILI PEDIJATRIJSKE SESTRE-TEHNIČARA za obavljanje poslova:

1. MEDICINSKE SESTRE/ TEHNIČARA NA OSTALIM BOLNIČKIM ODELJENJIMA na Dečijem odeljenju, Služba za pedijatriju – JEDAN (1) IZVRŠILAC, na upražnjeno radno mesto po Pravilniku.

 

Odabranom kandidatu će ugovorom o radu biti određen probni rad u trajanju od 3 (TRI) meseca.

Rok za podnošenje prijava je 8 (osam) dana od dana objavljivanja oglasa na Oglasnoj tabli Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijala Sombor.

Prijave na oglas sa potrebnom dokumentacijom dostaviti preporučenom pošiljkom ili putem kurirske službe na adresu:

Opšta bolnica „dr Radivoj Simonović“ Sombor
ul. Vojvođanska br. 75
25000 Sombor,
uz napomenu „za oglas za medicinsku/ pedijatrijsku sestru“ ili lično preko Službe protokola u zgradi Uprave – soba br.12.

Neblagovremene i nedozvoljene prijave i prijave koje nisu potpisane od strane kandidatakao i uz koje nisu priloženi svi potrebni dokazi neće se uzimati u razmatranje.

Po okončanju oglasa predata dokumenta se neće vraćati kandidatima.

Oglas je aktivan u periodu 05.10.2018. – 12.10.2018.

Ceo oglas pogledajte OVDE

Objavljeno u Somborske vesti

Čini vam se da su drugi uspešniji od vas zbog sreće ili određenog spleta okolnosti? Pa i ne mora baš biti tako. Iako, naravno, niko od njih nije uspeo na potpuno jednak način, uspešni ljudi često dele iste ili barem vrlo slične životne navike.

Portal Brite napravio je popis od deset stvari kojih se bogati ljudi drže, a možda baš u njima leži ključ njihovog uspeha.

Manje pričajte, više slušajte

"Nema smisla da zaposlite pametne ljude da biste im rekli što da rade, mi zapošljavamo pametne ljude da nama kažu šta da radimo", rekao je jednom prilikom Stiv Džobs.

Izađite iz kancelarije

Naravno, niko ne misli da možete potpuno napustiti kancelariju, ali bilo bi dobro da neke svoje svakodnevne obaveze obavljate van nje. Ne možete sve naučiti, saznati ili upoznati sedeći za stolom.

Pametno birajte prijatelje

Ponekad su ljudi oko nas oni koji nas sputavaju na putu prema mogućem uspehu. Iako ovo može biti teško, važno je da evaluirate prijateljstva koja održavate.

Morate znati kada treba stati

Rad od jutra do sutra nije rešenje. Važno je da odvojite svoje poslovno vreme od privatnog i da pronađete vremena za sebe. Nećete ništa postići time da "izgorite" na poslu.

Uvek iznova učite

Svet oko nas se stalno menja i važno je da ostanete u toku s vremenom. To znači da nikad ne smete prestati da učite o novim stvarima, tehnologijama, događajima…

Osigurajte pasivni prihod

Nemojte sav novac trošiti na stvari, odeću i slično. Neka novac radi za vas. Bogati ljudi uglavnom imaju stalne izvore pasivnih prihoda, bilo od pametnih investicija, iznajmljivanja nekretnina ili sličnih stvari. Ako vam se čini da ne možete ostvariti pasivne prihode, pokušajte makar redovno da stavljate novac sa strane, odnosno da štedite.

Cenite svoje vreme

Koliko vremena dnevno potrošite pred ekranom ili skrolujući po društvenim mrežama? Radije to vreme iskoristite za lični razvoj bilo koje vrste – vežbajte, upišite neki kurs ili jezik.

Čitajte svakog dana

Prema istraživanju Toma Korlija koji je rezultate izneo u svojoj knjizi "Navike bogataša", bogati ljudi više čitaju nego što gledaju TV. On tvrdi da 88 posto imućnih ljudi čita barem pola sata dnevno.

Stavite sebe na prvo mesto

Vodite računa o svom zdravlju, fizičkom i psihičkom. Vežbajte, bavite se sportom ili provodite više vremena s dragim ljudima, radite šta god vas čini opuštenijima i srećnijima. Ne dopustite da vas brige i posao pregaze.

Imajte planer

Nebitno da li je reč o rokovniku, običnoj beležnici ili aplikaciji na mobilnom telefonu, zapisujte planove, misli, ideje, pa čak i snove. Beležite svoje misli i događaje svakog dana. Tako ćete osloboditi svoje misli, na neki način isprazniti glavu i moći ćete se fokusirati na sledeće, a ujedno ćete biti sigurni da nećete zaboraviti ništa od ranije, piše azra.ba.

Objavljeno u Planeta
subota, 01 septembar 2018 00:00

Kompanija „Fiorano“ nudi šansu za posao

Intervju za posao u kompaniji „Fiorano“ biće obavljen u utorak, 4. septembra 2018. godine u prostorijama NSZ, filijala Kula (S. Markovića 6, kontakt 723 175), sa početkom u 10 časova. Fiorano poziva sve zainteresovane kandidate da iz prve ruke dobiju informacije o kompaniji, uslovima rada, kao i da podnesu prijave za posao.

Fiorano trenutno posluje u Somboru, a u oktobru ove godine se očekuje početak proizvodnje u novom objektu u industrijskoj zoni u Kuli. Kompanija „Fiorano“ se bavi proizvodnjom i prodajom na veliko tekstilnog materijala i proizvoda.

Objavljeno u Kula
četvrtak, 23 avgust 2018 00:00

Sindikati: Počinje borba za minimalac

Pregovori predstavnika sindikata, poslodavaca i države u okviru Socijalno-ekonomskog saveta (SES) o minimalnoj mesečnoj zaradi u 2019. godini, najverovatnije će početi u ponedeljak 27. avgusta, najavljeno je iz Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS).

Generalni sekretar tog sindikata Zoran Mihajlović rekao je FoNetu da oni smatraju da minimalac ne bi trebalo da bude manji od cene minimalne potrošačke korpe za tročlanu porodicu, koja sada iznosi oko 36.000 dinara.

Možda to u ovom trenutku i nije realno, jer bi to bilo veliko povećanje u odnosu na sadašnji minimalac, ali mislim da to svaka država treba da uzme u obzir kada razmišlja o standardu svojih građana, rekao je Mihajlović.

On je ocenio da, ukoliko socijalni partneri ne prihvate taj predlog, SSSS ne bi trebalo da pristane na ponudu manju od 80 odsto vrednosti potrošačke korpe, što bi, kako je objasnio, iznosilo 29.130 dinara.

Dodao je da minimalna zarada za najprostiji rad mora da prati realne potrebe jednog domaćinstva koje ima zaposlene članove.

Mislim da nije normalno da čovek bude zaposlen, a da pritom bude ispod linije siromaštva i da je njegova egzistencija apsolutno ugrožena, istakao je generalni sekretar SSSS, dodajući da, ako se svakodnevno priča o povećanju nataliteta i želji da se mladi ljudi zadrže u Srbiji, “onda se mora popravljati standard građana”.

Ne samo minimalna, već i prosečna zarada treba da se poveća, a od toga bi i poslodavci imali koristi jer bi zadržali mlade, stručne i sposobne ljude.

Međutim, oni kao da ne shvataju da politikom niskih zarada ne mogu zadržati mlade stručnjake kod sebe, naglasio je Mihajlović.

On je izrazo nadu da će Vlada Srbije podržati njihove argumente i da će naći način za povećanje minimalca, dodajući da je jedna od mogućnosti za to podizanje neoporezivog dela zarada, što bi poslodavcima olakšalo da isplate uvećane zarade.

Prema njegovim rečima, socijalno ekonomski položaj zaposlenih u Srbiji je poboljšan u odnosu na prošlu godinu, ali sindikat ne može biti zadovoljan tim pre što oko 350.000 ljudi prima minimalac koji iznosi 24.000 dinara.

Kada to imamo u vidu, uz činjenicu da je i prosečna zarada oko 400 evra, ne možemo pričati o bilo kakvom zadovoljavajućem socijalno-ekonomskom položaju zaposlenih, a mislim da će se on u budućnosti urušavati ako ne iznađemo način za povećanje zarada, rekao je Mihajlović.

Prošle godine Socijalno ekonomski savet postigao je dogovor o povećanju minimalne zarade za 10 odsto, o trošku države, koja je povećala neoporezivi deo zarade.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Aptiv, ranije poznat kao Delphi Packard, globalni lider i jedna od najvećih svetskih kompanija u oblasti dobavljača automobilske industrije, u cilju širenja fabrike u Novom Sadu organizuje intervju za posao za zainteresovane kandidate u Odžacima.

Aptiv fabrika se bavi proizvodnjom električnih instalacija za vozila, a potrebni su joj radnici u proizvodnji.

Intervju sa zainteresovanim kandidatima održaće se u prostorijama Nacionalne službe za zapošljavanje u Odžacima (Knez Mihailova 15) tokom tri dana, 29. avgusta, 5. i 12. septembra u 11 časova.

Kako se navodi u pozivu, potrebni su radnici za posao koji podrazumeva pripremu materijala i komponenti za proizvodnju, sklapanje instalacija shodno instrukcijama za rad, rukovanje alatima, testiranje ispravnosti gotovih proizvoda i pakovanje gotovih proizvoda.

Uslovi za kandidate su da imaju završenu minimum osnovnu školu, da su spremni za rad u smenama i rad u timu.

Poslodavac nudi redovnu i sigurnu zaradu, osmočasovno radno vreme sa pauzama, mogućnost napredovanja i nagrađivanja, organizovane obuke i usavršavanje.

Za zainteresovane koji nisu u mogućnosti da dođu na razgovor za posao u navedenim terminima, postoji mogućnost konkurisanja putem e-maila Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. i sajta Infostud, a sve informacije o zaposlenju mogu se dobiti i putem telefona 060/88-92-534.

Izvor: ico.rs

Objavljeno u Odžaci

Presek ponude i potražnje poslova u prvoj polovini 2018. u Srbiji registrovanih na plaftormi za pronalaženje nižekvalifikovanih radnih mesta – Poslonaut, pokazuje da se, kao uostalom i prethodne godine, beleži deficit zainteresovanih kandidata u oblastima: nega lepote, priprema hrane, kuhinjsko osoblje, građevinarstvo, dok najveće interesovanje vlada za konobarisanje, promociju, ali i poslove čišćenja.

 

Ne kaže se uzalud da je potraga za frizerima, ili kozmetičarima nalik traženju igle u plastu sena. Ilustracije radi, na platformi Poslonaut, zaključno sa junom, objavljeno je 380 oglasa za radna mesta u sektoru nega lepote, dok je odziv kandidata bio manji – stiglo je 343 prijave, ili 0,9 prijava po konkursu. Mesečno se, u proseku, objavi 63 oglasa, ali se taj broj u proleće i leto znatno povećava. Tako je, recimo, u maju objavljeno 113 oglasa, a na konkurs se javilo samo 36 zainteresovanih.

Situacija je nešto bolja kad je reč o građevinarstvu – na 280 oglasa objavljenih u prvom polugodištu javilo se 405 kandidata, što je 1,4 prijave po konkursu. U kategorijama priprema hrane (roštilj i pica majstori, pekari, poslastičari…) i kuhinjsko osoblje ponuda je veća od potražnje – za 592 pozicije konkurisalo je 939 kandidata. Što se tiče odziva na oglase iz kategorije kuhinjsko osoblje (kuvari, pomoćni kuvari, pomoćni radnici, perači sudova) pristizalo je, u proseku, 3,4 prijave po objavljenom konkursu. Osim zanimanja koja su u vezi sa pripremom hrane, postoji i stalna potreba za kuririma i vozačima, pa je u prvoj polovini 2018. objavljeno čak 1.613 oglasa, dok je odziv kandidata bio 3,8 prijava po konkursu.

Veliki broj oglasa, ali i još veći broj zainteresovanih, registrovan je za posao konobara o čemu najbolje svedoči podatak da je za 915 otvorenih pozicija konkurisalo više od 7.100 ljudi, odnosno 6,5 kandidata po oglasu. Najviše oglasa za to zanimanje objavljeno je u maju, ali je interesovanje potencijalnih konobara bilo najviše izraženo u junu, kada je 1.378 kandidata konkurisalo za 212 radnih mesta.

Imajući sve to u vidu može se zaključiti da su kandidati sa zanatom u rukama (frizeri, mesari, kuvari) u ovom trenutku najtraženija kategorija na tržištu rada. S druge strane, konobarisanje, maloprodaju, čišćenje većina kandidata koji su u potrazi za privremenim, povremenim i honorarnim poslovima vidi kao najprivlačniji izvor prihoda. Činjenica je, takođe, da za neke poslove vlada velika konkurencija, dok za druge konkurencije gotovo i da nema. I što je paradoksalno, u tim oblastima poslodavci i dalje muče muku da pronađu adekvatnu radnu snagu.

Disbalans u potražnji i ponudi

Korisnici platforme Poslonaut izuzetno su zainteresovani za poslove koji se tiču raznih vidova promocija – na 169 oglasa, objavljenih u prvom polugodištu 2018, javilo se čak 1.118 zainteresovanih. Disbalans u ponudi i potražnji vlada i kad je reč o poslovima čišćenja, s obzirom na to da je čak 1.049 kandidata konkurisalo za 245 raspoloživih mesta. Konstantno su prisutni i oglasi za poslove u maloprodaji – od januara do juna registrovano je 610 konkursa i 5,9 prijava po konkursu.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Od 15. do 21. avgusta 2018. godine je prijava kandidata za anketare koji će biti angažovani na projektu Ankete o strukturi poljoprivrednih gazdinstava, na teritoriji Republike Srbije.

Anketa će početi 1.oktobra i trajaće do 30. novembra 2018.godine. Prijava zainteresovanih kandidata vršiće se isključivo putem web aplikacije koja će biti postavljena na internet stranici RZS.

Više informacija možete pronaći na linku OVDE.

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Ministar za rad Srbije Zoran Đorđević rekao je da još nisu počeli pregovori predstavnika sindikata, poslodavaca i Vlade Srbije o povećanju minimalne cene rada.

"Očekuju da će predlog o novoj minimalnoj ceni rada u septembru biti na sednici Socijalno-ekonomskog saveta", rekao je Đorđević.

Reprezentativni sindikati su najavili da će tražiti povećanje minimalne zarade najmanje za deset odsto, a najviše za 23 do 24 odsto, dok poslodavci smatraju da je realno povećanje samo ono koje je u skladu s rastom bruto domaćeg proizvoda (BDP) i inflacije, a to je ispod deset odsto.

Minimalna zarada u Srbiji trenutno iznosi 24.882 dinara, a prima je 350.000 radnika, od kojih je oko 30.000 u državnoj službi. U slučaju da Socijalno-ekonomski savet, u kojem su predstavnici Vlade Srbije, sindikata i Unije poslodavaca, ne postignu dogovor minimalnu cenu rada određuje Vlada.

Predstavnici sindikata su na konferenciji za novinare rekli da su prilično nezadovoljni što sednicama Socijalno ekonomskog saveta već duže vreme ne prisustvuje premijerka Ana Brnabić, a nema ni ministra finansija Siniše Malog. Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović rekao je da je postignuta saglasnost da se zakon, kojim su umanjene plate u javnom sektoru ukine, "jer je postignut cilj".

"Očekujemo da predlog o ukidanju zakona kojim su smanjene plate zaposlenima u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), u Fondu za zdravstveno osiguranje, komunalnim preduzećima, pošti i drugim ustanovama prihvati vlada, ali je glavni problem što sednicama SES-a ne prisustvuju premijer i ministar finansija", rekao je Orbović.

Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" Zoran Stojiljković pridružio se kritici Orbovića da predstavnici Ministarstva finansija i premijer retko prisustvuju sednicama SES-a i da se ne zna njihovo mišljenje o pojedinim zakonskim predlozima, pa se tako i inicijativa o ukidanju zakona o umanjenju zarada onih koji ih primaju iz budžeta godinu dana provlači po sednicama bez efekta.

"Predstavnicima Vlade su važniji Međunarodni monetarni fond, NALED, Američka privredna komora, nego SES. Ne umanjujem njihov značaj, ali treba definisati koja je nadležnost Zakona o SES-u jer ga jedni široko tumače, a drugi previše usko", rekao je Stojiljković.

Dodao je da će sindikat pojačati pritisak u koji spada i napuštanje sednice SES-a, kako bi naterao Vladu Srbije da svojim prisustvom i radom učini SES efikasnijim.

"Naš predlog je da se o tekućim pitanjima brzo dogovaramo sa premijerkom a ne preko goluba pismonoše", rekao je Stojiljković.

Ministar Đorđević je rekao da je ministar finansija Siniša Mali opravdano odsustan, jer je na službenom putu i da je obećao da će aktivno učestvovati u radu SES-a, a da je za premijerku dogovoreno da prisustvuje tematskim sednicama.

Isplata roditeljskog dodatka 20. avgusta
Ministar za rad Zoran Đorđević izjavio je da će roditeljski dodatak za drugo, treće i četvrto dete biti isplaćen 20. avgusta, jer je Zakon o finansijskoj porodici stupio na snagu u julu ove godine. On je rekao da su obezbeđena sredstva za isplatu dodataka.

"Ljudi kolji se bave obračunom roditeljskog dodatka me uveravaju da će dodatak za jul biti isplaćen 20. avgusta", rekao je Đorđević.

Dodao je da za isplate naknade porodiljama problem bio što poslodavci nisu na vreme uplaćivali ta sredstva koja im se refundiraju iz budžeta i da se zato isplaćuje direktno porodiljama. On je rekao da je na današnjoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta dato mišljenje na tekst Predloga strategije bezbednosti i zdravlja na radu i koji organi treba da se uključe u rad, kao i da je pokrenuta inicijativa za izmenu Zakona o javnim nabavkama kako bi bio efikasniji.

Na pitanje kako ocenjuje kritike na predložene izmene Zakona o socijalnoj zaštiti da nisu u skladu sa Ustavom, Đorđević je rekao da je javna rasprava obavljena u svim gradovima i da se sada predlozi ugrađuju u tekst pa treba sačekati konačnu verziju da bi mogla da se kritikuje.

Predsedavajući SES-a i predsednik Unije poslodavaca Miloš Nenezić rekao je da je pokrenuta inicijativa za izmenu nekoliko zakona, među kojima je Zakon o porezu na imovinu, Zakon o dodatoj vrednosti, Zakon o porezu na dobit i Zakon o javnim nabavkama, kao i o ukidanju Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava.

Izvor: n1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Inspekcija rada Srbije je za prvih sedam meseci 2018. na terenu zatekla 9,049 radnika „na crno“.

Koliko je tačno u Srbiji onih koji rade „na crno“, odnosno bez ikkavog ugovora, u Inspekciji rada Ministarstva za rad nisu mogli da nam kažu. Takvu evidenciju ne vode.

Ipak, kažu da im radnici svakodnevno prijavljuju ovakve slučajeve, ali da zbog straha da će ostati bez posla zahtevaju da ostanu anonimni.

Strah od otkaza glavni je i razlog što radnici često poslodavce u ovakvim situacijama ne prijavljuju.

„Ako ti se ne sviđa, znaš gde su vrata“
Među onima koji su izgubili posao nakon prijave rada „na crno“ je Nikola Stevanović (23).

„Nisam imao ugovor o radu. Glavna poruka poslodavca bila je – ako ti se ne sviđa, znaš gde su vrata“.

Kaže da se „desetak puta obratio inspekciji, pre nego što su izašli na teren.“ Pošto su posetili firmu, dobio je ugovor. Ispostavilo se – lažan.

„Dali su mi da potpišem papir koji nije imao potpis i pečat poslodavca. Potpisao sam to i svoj primerak nikad nisam dobio“, kaže Stevanović za BBC na srpskom.

 

Kaže i da su mu pretili kada je tražio, bunio se i pitao.

Firma u kojoj je radio kasnije je zatvorena.

„Ljudi ovde pristaju da rade bez ugovora, za platu od 12-13,000 dinara. Nemaju od čega da žive, pa su primorani da pristaju na takve uslove.

Ja sam mlad, imam snage i želje da se borim. Ali, šta ćemo sa ostalima?“, priča nam Stevanović.

Obraćao se i portalu Radnik, koji pruža pomoć i savete u ovakvim situacijama.

Bolje i na crno nego nikako
Urednik ovog sajta Miloš Vučković za BBC na srpskom kaže da im se zaposleni svakodnevno obraćaju za pomoć, jer smatraju da su im prava uskraćena.

Ipak, kako kaže, mnogo je onih koji se na to ne odlučuju – zbog teške ekonomske situacije i visoke nezaposlenosti.

„Ljudi često smatraju da je bolje da rade i na crno za 20,000 dinara, nego da sutra nemaju čime da izdržavaju porodicu“.

Vučković kaže da „svako zna nekog ili je čuo da je neko ostao bez posla jer je inspekciji prijavio poslodavca“.

„Naravno, nešto od toga je istina, nešto su glasine, ali generalno, radnici u Srbiji, bar po našem iskustvu, ne prijavljuju poslodavce često“, priča Vučković.

Da je strah od gubitka posla glavni razlog što se zaposleni ne odlučuju na ovakav korak potvrđuje i istraživanje Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj, objavljeno u maju ove godine.

Čak 40 odsto od 1,025 ispitanika je baš to navelo kao razlog, dok je 18 odsto reklo da ne prijavljuje jer misli da država neće kazniti poslodavca.

„Reci NE radu na crno“
Kako bi suzbili rad „na crno“, Ministarstvo rada pokrenulo je projekat „Reci NE radu na crno„.

U okviru njega, od 10. marta ove godine funkcioniše info-linija koja je do 1. avgusta zazvonila 5.866 puta.

Osim rada bez ugovora, na ovaj način radnici najčešće prijavljuju neisplaćivanje zarada i naknada.

Prijave su anonimne, a problem je, prema rečima Miloša Vučkovića što radnici nakon ovakve prijave ne mogu da saznaju šta se sa njom dogodilo, te da li je inspekcija izašla na teren.

„Kada prijavljuju poslodavce anonimno, radnici ne dobijaju broj prijave, pa samim tim ne postoji način da saznaju tok postupka“, kaže Vučković.

U slučajevima kada prijavu podnose zvanično – imenom i prezimenom, inspekcija je dužna da čuva anonimnost radnika.

Međutim, Vučković kaže da se događa da inspektori nenamerno prilikom posete prijavljenog poslodavca, otkriju identitet radnika.

„Kada inspektori zatraže podatke o konkretnom radniku, što rade kada odlaze po prijavi, poslodavac lako može da zaključi ko ju je podneo“, priča Vučković.

To se dogodilo Vladimiru Božoviću, prvom uzbunjivaču u privatnom sektoru u Srbiji.

On je poslodavca prijavio zbog, kako kaže, „enormne količine prekovremenog rada“, a nakon inspekcijskog nadzora, dobio je otkaz.

„Mi smo radili svakodnevno po 12 sati, bez slobodnog dana. Bili smo plaćeni za to, ali broj sati koji smo provodili na poslu prevazilazio je svaki zakonski maksimum.

Prijavio sam to inspekciji, a oni su, iako zakonski to ne smeju, otkrila moj identitet. Poslodavac je brzo našao način kako da me eliminiše“, priča nam Božović.

Bez ugovora često i ugostiteljski radnici
U trenutku kada je inspekciji prijavio poslodavca, Božović je bio zaposlen na neodređeno, ali na šestomesečnom probnom radu.

Pošto je probni rad okončan, ugovor mu nije produžen, zbog toga što, kako je poslodavac naveo, nije ispunio uslove.

„U redovnom tromesečnom izveštaju o zaposlenima, koji je bio nešto pre nego što sam podneo prijavu, navedeno je da sam među najboljima. Ipak, dobio sam otkaz“, priča Božović.

Ubrzo pošto je otpušten, sudskom odlukom vraćen je na posao do okončanja radnog spora.

Radni spor ipak nije okončan, pošto je Božović kasnije sam odlučio da napusti firmu.

Kolike su kazne?
Najviše radnika „na crno“ radi u ugostiteljstvu, trgovini, građevinarstvu, proizvodnji tekstila, kože i obuće, te prehrambenoj proizvodnji, kažu nam u Ministarstvu za rad.

Poslodavci „uhvaćeni na delu“ dužni su da odmah radnicima zasnuju radni odnos. Inspekcija protiv njih podnosi i zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, a sudije odlučuju o kaznama.

One za pravna lica iznose iznose između 800,000 i dva miliona dinara, odnosno između 300,000 i 500,000 za preduzetnike.

Prema Vučkovićevim rečima, nisu retke situacije da su te kazne znatno manje.

Sve dok u Srbiji nezaposlenost bude visoka, a ljudi „trbuhom za kruhom“ budu odlazili u inostranstvo, donkihotovska borba sa suzbijanjem faktičkog rada biće nastavljena, a radnici će pristajati na bilo kakve uslove.

Jer, smatatraju mnogi – bolje je i „na crno“, nego nikako.

Izvor: BBC na srpskom

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Među predstavnicima 22 grada i opštine koji su u beogradskoj Palati Srbije sa republičkim ministrom omladine i sporta Vanjom Udovičićem potpisali ugovore po konkursu za podršku jedinicama lokalne samouprave u sprovođenju omladinske politike na lokalnom nivou, našli su se i Somborci.

U ime Sombora, ugovor za projekat „Mlad se promeni za posao pokreni 4.0“ potpisao je zamenik gradonačelnice Antonio Ratković.

Na javnom konkursu za podršku jedinicama lokalne samouprave u sprovođenju omladinske politike na lokalnom nivou, u okviru dela B konkursa, Gradu Somboru odobren je projekat za realizaciju aktivnosti za razvijanje usluga i mehanizama koji pospešuju preduzetnički duh, zapošljivost i zaposlenost mladih kroz međusektorsku saradnju. „Mlad se promeni za posao pokreni 4.0“.

Ministarstvo omladine i sporta u okviru dela B konkursa odobrilo je šest projekata a somborski je ocenjen sa najviše bodova i za isti je odobren iznos od 2.196.000 dinara, dok je rok za realizaciju aktivnosti 31. januar 2019. godine. U saradnji sa Somborskim edukativnim centrom, Somborskim omladinskim bumom i Školom za osnovno obrazovanje odraslih do januara 2019. godine, mladi će imati priliku da budu učesnici niza aktivnosti kao što su obuke za deficitarna zanimanja, trening za jačanje kompetencija za radni angažman u organizacijama civilnog društva, obuka za pokretanje sopstvenog biznisa, obuka za pisanje projekata finansiranih iz sredstava EU i drugih međunarodnih fondova. Kao i do sada, mladi će kroz aktivnosti Karijernog info- kutka imati podršku omladinskih radnika koji će im pružiti podršku pri pisanju radne biografije, propratnog motivacionog pisma kao i tokom aktivnog traženja posla.

Sve aktivnosti realizovaće Kancelarija za mlade Grada Sombora sa partnerima Somborskim edukativnim centrom, Somborskim omladinskim bumom i Školom za osnovno obrazovanje odraslih.

Izvor: Dnevnik.rs

Objavljeno u Somborske vesti

Prema podacima Sindikata medicinskih sestara i tehničara, godišnje ih ode više od 1000. Medicinske sestre i tehničari poručuju da je pet do dvanaest da se njihov položaj u Srbiji poboljša - i tu nisu u pitanju samo zarade, već i uslovi rada. U suprotnom, trpeće zdravstveni sistem i pacijenti.

Zašto medicinski radnici Srbije ostavljaju svoje bele mantile i odlaze? Miroslav Zelić 24 godine radi u Domu zdravlja u Subotici, ali od oktobra će svoj posao nastaviti u Irskoj.

"Moja osnovna plata je 45.000 dinara pošto imam visoko obrazovanje i to je to, nema nikakvih dodataka, to je ono što dobijam, što smatram da za ono što rade sestre i tehničari nije dovoljno", kaže Zelić.

Njegova koleginica iz Vrbasa, Slavica Dimitrijević, ispratila je prošle godine 25 sestara u inostranstvo. I ona je spremna da krene za njima, iako je u bolnici u Vrbasu provela 30 godina.

"Ja i dalje učim italijanski jezik, pa kad bude prilike, ja ću otići... U međuvremenu sam završila i Ekonomski fakultet i tražim izlaz iz ove situacije", kaže Dimitrijevićeva.

Slavica i Miroslav imaju po tri decenije iskustva, i njih ne mogu lako zameniti novi medicinski radnici.

"Ono što nije dobro jeste što odlaze oni koji imaju visoke škole, master studije, sestre i tehničari sa dragocenim iskustvom", navodi Ivanka Adžić iz Udruženja zdravstvenih profesionalaca.

Predsednik Srbije je, pre nekoliko dana u Vrnjačkoj Banji, dao je obećanje medicinskim sestrama.

"Za najviše tri, tri i po meseca možete da očekujete značajna povećanja i tu nećemo stati, stalno ćemo povećavati da ostanete ovde i brinete o našim pacijentima", rekao je tada Vučić.

"To je pet do 12, ako se ne uradi to, naše kolege, svih 50.000 koliko ih ima u zdravstvu, mogu da odu u druge zemlje jer ih jedva čekaju", kaže Dragica Dašić iz Sindikata medicinskih sestara i tehničara.

Predsednik nije precizirao šta je znatno povećanje, ali trenutno, plate medicinskih sestara daleko su ispod zvaničnog proseka.

"Prosečna zarada je oko 35.000 dinara, niže su u domovima zdravlja, u bolnicama nešto veća, u zavisnosti od posla ali većinu tog novca sestre ne nose kući jer su i one opterećene brojnim kreditima", dodaje Dragica Ćurčić iz Sindikata medicinskih sestara.

Uči se najčešće nemački jezik, a da bi ostale u Srbiji, medicinske sestre traže da njihov rad bude prepoznat.

"Imate situaciju da medicinske sestre u zemlji Srbiji nisu prepoznate, njihov status nije zakonom regulisan, njihove usluge se ne vide, ne plaćaju se i one se negde podrazumevaju", navodi Dinja Otašević iz Udruženja medicinskih sestara.

Da medicinske sestre nisu prepoznate, pokazuje i saopštenje Lekarske komore Srbije u kojem na pitanja N1 o odlasku medicinskih sestara stižu podaci o lekarima.

Stav LKS je da svakako moramo zajedno raditi na popravljanju radnog ambijenta za sve zdravstvene radnike, a posebno lekare, kao nosioce zdravstvenog sistema i predstavnike najodgovornijeg zanimanja.

Odlazak medicinskih sestara i tehničara otežaće posao lekarima, koji bez tog osoblja praktično ne mogu da rade. A odliv preti da ugrozi i nove generacije koje neće imati ko da uči.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Frizerski salon Maja Stil No1 (trg Sv. Đorđa 1, ispod Gradske kuće) traži muško-ženskog frizera, kao i kozmetičarku poslove manikira, pedikira i depilacije.
Zainteresovani treba da dođu lično u salon.

Radno vreme salona je radnim danima od 7.30 do 20, subotom od 7.30 do 15 i nedeljom od 8 do 13 časova.

Objavljeno u Izdvojeno

Prijavljivanje za prekvalifikacije u IT sektoru počelo je danas i trajaće do 22. jula, a otvoreno je 775 mesta za nezaposlene sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje.

it-sektor-1Prijavljuje se preko sajta www.itobuke.rs. Uslov je da su kandidati na evidenciji nezaposlenih Nacionalne službe za zapošljavanje, da imaju najmanje završenu srednju četvorogodišnju školu, sklonosti za informatičko programiranje, da poznaju rad na računaru i engleski jezik najmanje na A2 nivou.

Specijalističke informatičke obuke će se održavati u deset gradova širom Srbije. Zainteresovani kandidati, bez obzira u kojoj filijali NSZ su evidentirani, mogu se prijaviti samo za jednu obuku, na lokaciji koju procenjuju kao odgovarajuću.

Svi prijavljeni kandidati će proći prvi krug selekcije kroz online testiranje koje će biti sprovedeno u avgustu, dok će finalni izbor kandidata vršiti izvođači obuka.

Predviđeno je održavanje 250-400 časova obuke i 20 radnih dana (80-160 časova obuke) prakse kod poslodavca.

Detaljnije informacije mogu se videti ovde.

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
Strana 1 od 10

Još vesti iz kategorije...

Web preporuke

loading...
Top