Posle nekoliko meseci sniženja i tridesetak dana mirovanja cena na našim benzinskim stanicama, naftni derivati u Srbiji su dobili nove više cene.

Država je propisala da se od petka plaćaju i posebne nadoknade za zaštitu životne sredine. Tako će se za transport nafte naplaćivati naknada od 100 dinara po toni, dok se za aktivnosti koje negativno utiču na životnu sredinu može naplatiti do 0,4 odsto godišnjeg prihoda.

- Mi smo tu nemoćni. Šta država odredi mi plaćamo - kaže Tatić. - U stvari, da budem precizan, na kraju sav ceh plaćaju vozači.

Benzin od 95 oktana poskupeo je na većini benzinskih pumpi za 2 do 2,5 dinara, a dizel je uzleteo između tri i četiri dinara.

Tako se juče na pojedinim, prometnijim benzinskim pumpama u Beogradu litar benzina BMB 95 prodavao za 144,720 dinara a evrodizel za 161,90 dinara po litru. Takozvane specijalne cene goriva, takođe su povećane skoro u istom iznosu kao i za standardne vrste benzina i dizela. Primera radi G-drajv dizel je dostigao cenu od 167,90 dinara po litru.

Iako nepopularna poskupljenja svih vrsta goriva su neminovna u ovom trenutku - objašnjava Borivoje Tatić, zamenik predsednika Udruženja privatnih benzinskih stanica Srbije. - Potrošene su zalihe nabavljene pre poskupljnja sirove nafte na svetskoj berzi a uračunate su i nove više akcize (oko 1,1 dinar na već postojeću akcizu) koje je država pripisala početkom godine.

Ni berzanske prognoze ne idu naruku našim vozačima. Jasno je da je u žiži situacija u Venecueli, koja je prebogata naftom. Šta će se tamo desiti veoma je teško prognozirati a to će svakako uticati na kretanje cena sirove nafte. Sirova nafta tipa "brent" koja se uzima kao reper na našem tržištu juče je prodavana za 65,04 dolara po barelu, a 1. februara je imala cenu od 54,98 dolara za barel, pišu Večernje novosti.

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Mnogo je vozača koji nastavljaju dopunjavati rezervoar gorivom čak i nakon što "pištolj" benzinskog creva "klikne" prvi put. Ideja vodilja ovim vozačima je da u rezervoaru ima još mesta.

Postoje četiri razloga zašto ovo ne biste trebali da radite.

1. Višak goriva može da iscuri kroz za to predviđeni odvod pa praktično bacate novac u vetar, a da toga niste ni svesni.

2. Višak goriva se, takođe, može vratiti u cisternu benzinske stanice putem koaksijalnog kabla zaduženog za izvlačenje benzinskih para, a da ga svejedno morate platiti.

3. Tu je i potencijalna šteta koju možete naneti sopstvenom sistemu za povraćaj benzinskih para koji se brine da vam gorivo iz rezervoara jednostavno ne ispari.

4. Najzad, svi ovi procesi mogu dodatno zagaditi prirodu, piše tportal.

Objavljeno u Planeta

Konačno dobra vest i za srpske vozače. Zbog konstantnog pada cene nafte na svetskim berzama, gorivo na pumpama u Srbiji je pojeftinilo, a po svemu sudeći cene će se i dalje kretati na dole.

Prema rezultatima redovne nedeljne analize Udruženja naftnih kompanija Srbije, prosečna maloprodajna cena litre benzina je manja za 4,4 dinara nego pre mesec dana, a dizela za dva dinara.

- Cene goriva i dalje padaju i u Srbiji i u zemljama u regionu, a sudeći po kretanjima na svetskom tržištu taj trend će se zadržati i narednih dana - kaže za "Blic biznis" generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović.

Dizel i dalje među skupljim u regionu

Tako je na kraju ove nedelje prosečna cena benzina BMB 95 u maloprodaji iznosila 154 dinara po litru (1,294 evra), dok je evrodizel koštao 168,7 dinara po litru (1,418 evra).

- To je u prvom redu posledica pada berzanskih kotacija benzina i dizela na osnovu kojih se formiraju veleprodajne cene goriva, a kojom brzinom se ove promene prenose na maloprodajne cene, pre svega zavisi od zaliha ranije kupljene robe u tankovima benzinskih stanica. Upravo zato ovih dana beležimo i nešto veći rapon cena benzina i dizela na različitim prodajnim mestima, od dva i dva i po dinara - naglašava Mićović.

Prema njegovim rečima, ovo je bila druga nedelja za redom da cena nafte "brent" pada po četiri dolara za barel.

- Od 3. oktobra do 22. novembra cena nafte je pala čak za 27,5 odsto. Ovako nagli pad cene sirove nafte ukazuje da je ponuda na globalnom tržištu daleko veća od tražnje, odnosno da očekivani efekat sankcija prema Iranu, koji su najavljivali mnogi svetski analitičari, ne samo da se nije ostvario, već ima suprotan predznak - objašnjava Mićović.

Tržište zatečeno odlukom SAD

Kako dodaje, tržište je u izvesnoj meri bilo zatečeno odlukom SAD da od primene sankcija izuzme zemlja koje su veliki kupci iranske nafte, kao što su na primer Kina, Indija, Grčka i Italija.

- Tako da je pad na strani ponude sirove nafte bio znatno manji od očekivanog. S druge strane, mnoge zemlje proizvođači nafte, a u prvom redu Saudijska Arabija, podigle su proizvodnju, u susret pune primene sankcija i tako je stvoren višak ponude koji primorava prodavce nafte da je iz dana u dan prodaju po nižoj ceni - kaže Mićović.

Cena nafte se stropoštala za jedan dan

Zanimljivo je da se u petak, poslednjeg dana trgovanja na berzama pre vikenda, cena "brenta" praktično skljokala na 58,77 dolara po barelu, što smanjenje u jednom danu gotovo izjednačava sa padom cene ove vrste nafte za čitavu nedelju (sa 62,6 na 58,77 dolara po barelu). Na kraju trgovanja, cena nafte "brent" se u petak zaustavila na nivou od 59,19 dolara po barelu.

Kako su preneli strani mediji, do pada cena nafte na američkom tržištu za gotovo osam odsto došlo je zbog toga što se ulagači plaše da će usporavanje rasta globalne privrede izazvati slabljenje potražnje za energentima i da će ponuda ponovno biti veća od potražnje.

Izvor: Blic

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Naftaši naglašavaju da će se pad cene nafte na svetskim berzama, koja se trenutno kupuje za oko 172 dolara po barelu, vrlo brzo odraziti i na cene goriva u Srbiji.

Iako naftaši ne žele da procenjuju u kojoj meri će naftni derivati pojeftiniti, očekuje se da će benzin do kraja ove godiine moći da se pazari za po nekoliko dinara manje po litru. S obzirom na to da se prosečne cene benzina BMB 95 u Srbiji sada kreću na nivou od oko 157 dinara, a evrodizela na oko 170 dinara po litru, računica je jasna, ali samo u slučaju da nafta na svetskoj berzi ne poskupi.

Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije, napominje i da je u prethodnih 10 dana benzin pojeftinio dva dinara, a dizel oko 50 para.

Konkurencija i drugi uslovi diktiraju promene

- Ukoliko se trend pada cene sirove nafte nastavi to će se svakao odraziti i na naše tržište, pa će cene goriva u Srbiji biti niže. Isto kao što se dešava u obrnutom slučaju, kada cena nafte raste - kaže Mićović.

Na primedbu da kada cena nafte skače na svetskim berzama imamo mnogo brži rast cena goriva nego kada pojeftinjuje, on ističe da ni u jednoj zemlji promena cena nije jednaka.

- Na to utiče još mnogo drugih faktora. Tržišni uslovi diktiraju brzinu promena cena u oba smera. U nekim zemljama imate potpuno kontrolisane cene, u drugima imate tri ili četiri rafinerije i pitanje je kada je koja nabavila naftu... Sigurno je da ne postoji nikakva mogućnost da neka od kompanija tendenciozno menja cene, u bilo kom smeru. Tržišna konkurencija i ostali uslovi poslovanja diktiraju brzinu promena - objašnjava Mićović.

On dodaje i da smo baš u Srbiji imali primer sporijeg poskupljenja derivata u odnosu na skok cene nafte.

Ne može odmah da se menja

- Tako je, recimo, 15. avgusta cena nafte krenula na gore, imali smo trend rasta na svetskim berzama, a tek 15. septembra su počele da se povećavaju cene goriva u Srbiji. To se dakle nije osetilo mesec dana. Tako ćemo imati sada, polako i postupno preslikavanje pojeftinjenja - navodi Mićović.

Prema njegovim rečima, ne može se govoriti o tome da će posle pet dana pada cene sirove nafte gorivo odmah biti jeftinije. - Rad se o nafti koja se nalazi negde na Mediteranu, i odatle stiže u Srbiju. Promenu cene diktiraju uslovi na nekom tržištu. Tako, recimo, zemlje koje su na Mediteranu mogu direktno i odmah već po tim cenama da kupe derivate. A Srbija, koja je udaljena, ima logistiku, transport.... Zbog toga brzina promena cena nije jednaka u svakoj zemlji i zavisi od brojnih faktora - naglašava Mićović.

Nizak vodostaj predugo trajao

On objašnjava i šta je najviše uticalo na drastičan skok cene dizela u prethodnom periodu.

- U Srbiji se jedna trećina evrodizela troši iz uvoza, i 90 odsto se transportuje Dunavom. Tako se na godišnjem nivou uveze 530.000 tona, koliko je bilo 2017. godine. Nije problem sam nizak vodostaj Dunava, ali je problem što je taj nizak vodostaj krenuo još krajem jula, i što je predugo trajao - objašnjava Mićović.

Kako kaže, u julu se transport prepolovio, u avgustu se sveo na 30 odsto tovara, da bi u septembru i oktobru plovidba bila potpuno prekinuta.

- Onda su se iscrpele zalihe uvoznika pa su oni u oktobru bili primorani da evrodizel dovoze autocisternama i železnicom, što je mnogo skuplje. U oktobru je obrnuto oko 300 tura kamionom, a to je za 10, pa čak i 20 puta skuplji prevoz u odnosu na plovidbu. Ipak, tržište je bilo potpuno snabdeveno, i potrošači nisu osetili nestašicu - ističe Mićović.

Izvor: blic.rs

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Cene goriva u Srbiji, u poslednjih mesec i po, porasle su tri do skoro sedam dinara, u zavisnosti od vrste derivata.

Tako je benzin sada skuplji za 3,35 dinara, evrodizel 6,54 a auto-gas 6,76 dinara.

Razlog za poskupljenje na pumpama je to što je barel nafte početkom oktobra otišao na 86 dolara.

S ovakvim cenama na pumpama evrodizel je u Srbiji među najskupljim u regionu. Skuplje se toči samo u Grčkoj i Albaniji.

"Država nije nijednim segmentom uticala na to da u poslednjih nekolikop meseci da dođe do skoka derivata na benzinskim stanicama, on je jedino i isključivo posledica skoka cene na sirovom tržištu, kada govorimo o povećanju, cene sirove nafte, i moje očekivanje je kada padne cena sirove nafte da se to odrazi i na benzinskim stanicama", rekao je ministar energetike Aleksandar Antić.

Izvor: B92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Ubistvo saudijskog novinara, dogovori članica OPEK, tenzije među svetskim velesilama, promene kursa dolara, ali i želje srpskog Ministarstva finansija za bržim punjenjem državne kase. Kombinacija svih tih faktora čini da, kad vozač u Srbiji zastane da natoči gorivo, razmišlja kako će mu kućni budžet posle svake sledeće posete pumpi biti sve tanji.

Vest o ubistvu Džamala Kašogija zapretila je da poremeti odnose svetskih velesila. Time i tržište nafte u svetu, a ti potresi osećaju se i na srpskim pumpama.

"Srbija prosto deli sudbinu globalnog tržišta, jer nema dovoljno svoje nafte kojom bi mogla da snabdeva svoje tržište", izjavio je Tomislav Mićović iz Udruženja naftnih kompanija Srbije.

Iz sveta prethodnih dana stižu i umirujuće izjave. Ministar energetike Saudijske arabije Halid Al Falih oglasio se povodim spekulacija da bi ta država mogla da smanji proizvodnju u znak odmazde zbog potencijalnih sankcija zbog ubistva saudijskog novinara.

"Ne isključujem mogućnost da će proizvodnja Saudijske Arabije, koja je bila devet do deset miliona barela dnevno tokom protekle decenije, biti uvećana za milion ili dva barela", izjavio je saudijski ministar energetike.

A kad se drma svetsko tržište, uglavnom se prazne novčanici građana Srbije.

"Kad god poskupi nafta, mi imamo odjek ili bar najave nekog poskupljenja na pumpama, a kad je nafta pojeftinjavala videli smo da se nije baš tako dešavalo", kaže Jelica Putniković iz Balkan magazina.

Nafta u svetu poskupljuje već neko vreme - od početka godine gotovo za petinu. Stručnjaci se ne usuđuju da prognoziraju cenu - da li će rasti ili je blagi pad poslednjih dana nagoveštaj stabilizacije.

Neizvesnost je posledica pre svega politike. No, taj spoljni faktor ipak ne mora da bude presudan za pad cene na srpskim pumpama.

U NIS-u kažu i da je ovogodišnje jačanje dolara prema dinaru takođe uticalo na cenu. Dodaju i da na njihovim pumpama, iako su trendovi bli loši, maloprodajne cene dizela nisu rasle u poslednje dve nedelje, dok je cena benzina od danas snižena za pedeset para po litru.

"NIS apsolutno nije povećavao marže, čak naprotiv. Samim tim, svojim potrošačima NIS nudi gorivo po konkurentnim cenama i kompanija će nastojati da te cene ne budu iznad prosečnih u regionu", navode iz NIS-a.

"Ili će se naftaši odreći dela svoje marže ili će se država odreći dela svojih prihoda, što je najzgodnija varijanta da se odrekne akciza u sklopu dela na naftne derivate", smatra Putniković.

"Ne treba zabvoraviti da više od 50 odsto malopeodajne cene su držana zahvatanja", podseća Mićović.

A to su akcize, PDV i naknada za obavezne rezerve. Držvna politika je da građanima naplaćuje tolike dažbine koje su, kažu stručnjaci u Srbiji posebno visoke, naročito kad je reč o dizel gorivu - koje je i najzastupljenije.

Na primer, od cene litre dizela, država uzima 51,5 odsto. Slično je i sa tečnim naftnim gasom - u slučaju tog energenta, kažu u Udruženju naftnih kompanija, država je dažbinama takođe preopteretila cenu.

Tomislav Mićović kaže da je uveren da bi država mogla da smanji svoja zahvatanja, i to ne samo kad je reč o akcizi.

"Imate naknadu za formiranje obaveznih rezervi koja se izdvaja od svake litre goriva, a pitanje je da li se i u kojoj meri kupuju obavezne rezerve nafte od tog novca. Tu je i naknada za markiranje goriva. Imate sistem kontrole tržišta koji je država konstatovala da ne može da dovoljno kvaliteno kontroliše i rešila je da od svakog potrošača uzme još nešto novca", kaže Mićović.

Iz Ministarstva finansija, za sada nema odgovora da li će se država odreći dela svojih prihoda.

Izvor: n1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
ponedeljak, 20 avgust 2018 00:00

Marže i akcize dižu cene u nebo

Iako je sirova nafta na svetskim berzama pojeftinila u poslednjih mesec dana za oko dva dolara u Srbiji je maloprodajna cena goriva skočila na opšte nezadovoljstvo vozača.

 

Tako sada litar evropremijuma BMB 95 košta 154,18 dinara, evrodizela 163,21 a autogasa 77,63 dinara. Dok trgovci gorivom tvrde da samo pad cene nafte na svetskim berzama nije dovoljan razlog za kretanje cena goriva, vozači smatraju da je poskupljenje u takvoj situaciji potpuno nelogično. Oni ocenjuju da su cene enormno visoke ne samo zbog akciza već i trgovačkih marži.

– Cena nafte na svetskim berzama je samo jedan od parametara koji može da utiče na kretanje maloprodajnih cena goriva. Ona se formira na osnovu više parametara, i veoma je pojednostavljeno tvrditi da zavisi samo od kretanja cena nafte na tržištu – kaže za Danas Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije.

Prema njegovim rečima, sve promene troškova koje utiču na poslovanje u naftnom sektoru, na nacionalnom i globalnom planu, odražavaju se na cene goriva onoliko brzo i u onoj meri, u kojoj je razvijena tržišna konkurencija.

– Pod troškovima se podrazumevaju svi imputi, od cene sirove nafte do raznih državnih taksi. Na uređenom tržištu, uticaj konkurencije se oseti i kada troškovi poslovanja rastu i kada se smanjuju i uvek idu u prilog potrošačima. Na takvom tržištu opstaju samo naftne kompanije koje racionalno posluju i koje su u stanju da izdrže nadmetanje, koje naravno mora biti zasnovano isključivo na tržišnim principima – navodi Mićović.

On dodaje da u Srbiji poseban problem predstavljaju državna zahvatanja u ceni goriva, odnosno velike akciza i PDV.

– Generalno gledano, cena goriva je u ovom trenutku u Srbiji i regionu na ovom nivou jer je cena sirove nafte znatno porasla u odnosu na prošlu godinu. S druge strane i pojeftinjenje nafte koje se sada beleži odraziće se na smanjenje maloprodajnih cena, ali se to neće desiti sada nego naknadno – ističe Mićović.

Ekspert za energetiku Vojislav Vuletić za Danas kaže da je sasvim normalno da trgovci benzinom formiraju maloprodajne cene na osnovu svojih troškova.

– Sasvim je razumljivo da su cene goriva skakale u periodu kada su trgovci kupovali naftu koja je bila skuplja. Sada cena nafte pada i kada trgovci istroše količine kojima raspolažu, derivate će na veliko kupiti jeftinije pa će i maloprodajna cena goriva pasti. S druge strane, mora se konstatovati da su trgovci veoma revnosni kada je reč o poskupljenju goriva, ali da se sasvim drugačije ponašaju kada cena sirove nafte pada i tada se dosta ređe opredeljuju da cenu spuste – ističe naš sagovornik.

On dodaje da je veliki problem u tome što država nema kako da puni kasu pa se opredeljuje za visoke akcize.

– Da je kojim slučajem u Srbiji industrija razvijena, država bi više inkasirala za budžet od poreza i ne bi bilo potrebe za visokim akcizama za gorivo. Dakle, upravo bi reindustrijalizacija blagotvorno delovala na smanjenje akciza na benzin. Državna zahvatanja bi se u tom slučaju smanjila i vozači bi ga kupovali po nižim cenama – zaključuje Vuletić.

Inače, kada je reč o cenama benzina BMB u regionu, Srbija se nalazi na šestom mestu, odnosno benzin je skuplji u Grčkoj, Albaniji, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Sloveniji. Cena tog goriva kod nas je 1,3 evra po litru. S druge strane, cena dizela u Srbiji je 1,38 evra po litru i skuplji je samo u Abaniji i Grčkoj. Kada je reč o ceni TNG autogasa, ona iznosi 0,65 evra po litru. Skuplji TNG nego u Srbiji je u Grčkoj, Mađarskoj, Crnoj Gori i Hrvatskoj.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Pošto se utvrde nepravilnosti, kad je reč o kvalitetu goriva, tržišni inspektor privremeno zabranjuje isporuku tog derivata.

Od 1.200 uzetih uzoraka manja odstupanja u kvalitetu goriva zabeležena kod 28.

Tokom kontrole evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa Poreska uprava Srbije privremeno je od početka godine zatvorila 29 benzinskih pumpi od ukupno 91 koje je proveravala. Nepravilnosti su utvrđene u 38 objekata, najnoviji su podaci poreznika.

Najčešći razlog, zbog koga se pumpe zatvaraju, nije više kvalitet goriva, već činjenica da trgovci izbegavaju da evidentiraju promet preko fiskalnih kasa, ne prijavljuju radnike, ali i utvrđenog viška, odnosno manjaka goriva, po popisu i sravnjavanju sa knjigovodstvenim stanjem.

Na pitanje šta pokazuju najnovije kontrola kvaliteta goriva, Slaviša Petković, načelnik odeljenja za kontrolu prometa naftnih derivata u Tržišnoj inspekciji, kaže za "Politiku”, da rezultati analiza u laboratoriji potvrđuju da se u prometu nalazi gorivo koje odgovara propisanim standardima kvaliteta.

"U okviru programa monitoringa kvaliteta goriva uzeto je 1.200 uzoraka i utvrđena mala odstupanja kod 28. Najverovatniji uzrok je loše rukovanje i skladištenje benzina i dizela. Istovremeno je kontrolom markiranja goriva uzeto 2.000 uzoraka i negativnih je četiri", kaže Petković.

Na pitanje da li je bilo slučajeva da se bazno ulje namešava s dizelom, kaže da je kontrolom smanjen uvoz ove sirovine više od 50 odsto u odnosu na 2016. i da se ne pojavljuje u nelegalnom prometu.

Izvor: B92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Korisnici društvenih mreža iz Srbije, revoltirani najnovijim poskupljenjem goriva koje će dodatno opteretiti kućni budžet ali i dovesti do talasa poskupljenja, najavili su proteste širom zemlje.

Naime, internetom kruži najava protesta koji će se dogoditi u petak 8. juna u 17:00 časova, za kada se najavljuje polučasovna blokada ključnih saobraćajnica širom Srbije.

Internet zajednica koja je najavila proteste, objavila je spisak od tri zahteva čije ispunjenje je cilj masovne blokade u petak.

Nezadovoljni građani zahtevaju usvajanje nove cene goriva koja na svim pumpama ne sme da prelazi 110 dinara za dizel i 120 dinara za bezolovni. Takođe, zahteva se da cena plina ne sme da bude veća od polovine cene bezolovnog benzina, kao i da se ubuduće cena goriva obračunava tako što će se na osnovnu cenu benzina obračunati porez, pa tek onda na oporezovanu cenu benzina dodati akciza, koja ne sme da bude viša od 50 odsto osnovne cene benzina.

Trenutno su najavljeni mirni protesti u više desetina gradova, a internet zajednica na Fejsbuku (link) koja ih organizuje trenutno broji više od 80.000 članova.

Izvor: nasemesto.rs

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
ponedeljak, 21 maj 2018 00:00

Izvesno poskupljenje goriva od oko 10 odsto

Zbog povlačenja Sjedinjenih Američkih Država iz sporazuma o nuklearnom programu sa Iranom, ali i zbog skoka kursa dolara, cene nafte na svetskim berzama su u konstantnom porastu pa je „brenta“ dostigla nivo od 79,56 dolara po barelu.

– Uz manje oscilacije, trend rasta cene nafte neprekidno traje od sredine februara, tako da se neminovno odražava i na veleprodajne i na maloprodajne cene goriva kako u Srbiji tako i u drugim zemljama. Sasvim je izvesno da će do poskupljenja naftnih derivata doći i ovoga puta, sem ako ne nastupi nagli pad kursa dolara. U tom slučaju, maloprodajne cene goriva u Srbiji bi ostale na sadašnjem nivou. U suprotnom, do poskupljenja će doći ali treba naglasiti da će ono biti neznatno, to jest u procentu manjem od 10 odsto. Takođe, korekcija maloprodajnih cena ne bi nastupila odmah već za nekih mesec i po dana – kaže za Danas Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije.

U odnosu na početak 2018. godine sirova nafta je poskupela za 16,8 odsto, a ovaj efekat je pojačan i skokom kursa dolara koji je iznosio 1,7 odsto. Benzin je u istom periodu poskupeo za 4,3 odsto, a dizel za 5,7 odsto.

U UNKS-u ističu da su od početka godine državna zahvatanja u Srbiji po litri benzina povećana za 2,63 dinara, a dizela za 3,07 dinara. To je posledica povećanja akciza, ali i rasta PDV-a zbog povećanja ukupne poreske osnovice. Analiza UNKS-a pokazuje da su državna zahvatanja u ceni benzina 55,2 odsto (82,44 od 149,4 dinara po litru), a dizela 53,8 odsto (85,6 od 158,98 dinara po litru). S obzirom da su proizvođači i uvoznici derivata nafte, pritisnuti rastom nabavnih cena sirove nafte, benzina i dizela, prinuđeni na korekcije veleprodajnih i maloprodajnih cena, u ovakvim situacijama su prethodnih godina mnoge države reagovale privremenim smanjenjem akciza. U UNKS-u ističu da će po svemu sudeći nagli rast berzanskih kotacija uskoro zahtevati upravo tu reakciju države.

U Srbiji je poslednji put ova mera primenjena 2012. godine kada je Vlada smanjenjem akciza na period od oko šest meseci doprinela smanjenju cene goriva, čime je u prvom redu sprečen veći poremećaj u onim sektorima privrede na koje cena goriva značajnije utiče. Zakon o akcizama omogućava Vladi da bez promene tog zakonskog akta smanji taj namet do 20 odsto i da ih nakon prestanka poremećaja vrati na zakonom propisan nivo.

Ekspert za energetiku Vojislav Vuletić kaže za Danas da ne očekuje da se Vlada odluči na smanjenje akciza.

– Poskupljenje goriva je neminovno nakon intenzivnog skoka cena nafte na svetskim berzama. Međutim, vozači ne treba da se nadaju da će im vlast izaći u susret i smanjiti visinu svojih zahvatanja u ceni benzina i tako bar delimično neutralisati skok maloprodajnih cena goriva. U Srbiji, kada vlast podigne neki namet, veoma teško se odlučuje da ga naknadno smanji ako se ukaže prilika za to. Mislim da će tako biti i ovog puta. Dovoljno je navesti podatak da je naša država nametnula i akcize za struju, što ne postoji nigde u svetu, da bi se shvatilo koliko je državna kasa prazna i na koje sve načine se nadležni dovijaju da je napune. Problem je u tome što će kad poskupi gorivo, automatski poskupeti i sve oni segmenti u privrednom životu vezani za transport. Država bi sredstva za budžet trebalo da obezbeđuje borbom protiv sive ekonomije a ne akcizama i na taj način bi vozačima bio olakšan život – navodi naš sagovornik.

U ovom trenutku benzin evro premium BMB95 na pumpama košta 149,4 dinara po litru, evrodizel 158,98 dinara po litru, a TNG autogasa 75,69 dinara po litru.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
nedelja, 13 maj 2018 00:00

Kakve će biti cene goriva u Srbiji?

Na ovonedeljnu odluku predsednika Donada Trampa da SAD napuste nuklearni sporazum sa Iranom – prvo su reagovale svetske berze. Cena nafte je za tri meseca poskupela je za čak za 20 odsto. To se već odražava i na cene na našim pupama.

Svetske naftne berze beleže rekorde cene – barel „amričke lake nafte je košta više od 70 dolara a „Brent“ na londonskoj berzi premašuje 77 dolara, piše RTS. To utiče i na cene na našim pumpma, jer dve trećine potreba za naftom i derivatima Srbija pokriva iz uvoza.

„U principu ne verujem da se manje vozi, ljudi moraju da izdvoje novac za gorivo. Zabrinjava nas, ali prinuđeni smo da sipamo. U principu ja vozim na gas pa je malo jeftinije. Ja upravo smanjujem, sve zavisi, koliko imam toliko i sipam“, kažu vozači.

U protekla tri meseca cene derivata na našim pumpama porasle su 2,5 odsto, odnosno četiri dinara po litru. Prosečna cena litre benzina već doseže do 149 dinara, a evrodizela od 157 dinara do 160 dinara. U naftnim kompanijama kažu da veliki deo cene čine akcize a zavise i od kursnih razlika, na šta oni ne utiču.

„NIS može da utiče na formiranje cena goriva i to čini kroz povećanje efikasnosti u svom poslovanju. Pored toga, svojim klijentima nudimo fleksibilne izbalansirane cene, u skladu sa tržišnim kretanjima. NIS će se i dalje truditi da očuva konkurentne cene kao i da one ne budu iznad prosečnih u regionu“, saopštio je NIS.

„U narednom peridu zavisi šta će se dešavati na globanom tržištu. Ukoliko se na globalnom tržištu bude menjalo siguno će doći i na povećanju cena goriva na pupama“, kaže Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija.

Analize su pokazivale da će se ove godine cena crnog zlata kretati oko 60 dolara. Zbog svetskih geopolitičkih previranja neki analitičari upozorvaju da bi već sledeće godine cena barela mogla da dostigne i 100 dolara.

„Povećanje cena energenata imaće negativan uticaj na svetsku ekonomiju koja se i dalje bori da izbegne senku ekonomske krize. Globalni ekonomski rast usporavaće se za nekoliko procentnih poena na svakih 10 američkih dolara na rast cena nafte“, kaže Sijao Lian, istraživač iz Centra za američke ekonomske studije.

Sigurno je da naftno tržište neće mirovati. Iran je treći svetski izvoznik nafte i mogao bi daumanji isporuke za milion Dogovor zemlja izvoznica nafte, čalanica – OPEK-a i Rusije već ograničilo proizvodnju. Sve to može da napraviti veliki jaz u ponudi i potražnji nafte na svetskom tržištu, i što se svakao odražava na cene.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
četvrtak, 21 septembar 2017 00:00

10 zlatnih pravila koja štede gorivo i novac

Uz malo pažnje i razmišljanja u vožnji moguće je uštedeti do 20 odsto goriva.

Ovo je deset saveta za štedljiviju vožnju:

1. Nežno s papučicom gasa

Naravno da je prvo i osnovno pravilo štedljive, kao uostalom i svake druge vožnje nežno i "pametno" postupanje s papučicom gasa. Držite obrtaje u najpovoljnijem rasponu. Kada postignete željenu brzinu, prebacite u najviši mogući stepen prenosa i održavajte brzinu.

2. Ne vozite u "leru"

Pogrešno je dugo se "kotrljati" do semafora u praznom hodu. Automobil, zavisno od motora, troši od 0,5 do jedne litre goriva na sat dok pri kočenju motorom elektronika isključuje ubrizgavanje goriva u cilindre i tako praktično u tim trenucima smanjuje potrošnju na nulu.

3. Ispraznite prtljažnik

Nemojte da se vozite s nepotrebnim teretom u automobilu. Svakih 100 kg opterećenja povećava potrošnju za oko pet odsto.

4. Isključite motor u mestu

Mnogi novi automobili danas dolaze sa sastavom start-stop koji isključuje motor dok auto stoji, čime se u gradskoj vožnji može znatno uštedeti. Možete i sami isključiti automobil kad znate da ćete malo duže stajati – recimo ako vam se upravo ugasio semafor "pred nosom".

5. Usporite

Ukoliko vozite 120 po auto-putu umesto 140 km/h, možete smanjiti potrošnju i do 15 odsto.

6. Uklonite nepotrebne nosače

Krovne kutije izvrsno su rešenje za višak prtljaga, ali bitno povećavaju potrošnju.

7. Vozite konstantnom brzinom

Kočenjem rasipate kinetičku energiju, a onda trošite gorivo da je ponovo "stvorite". Sportska vožnja s mnogo naglih ubrzanja i kočenja može povećati potrošnju i do 50 odsto.

8. Štedljivo s klima-uređajima

Isključite uređaj na nižim brzinama. Oko 90 km/h višak goriva koji troši klima izjednačuje se s povećanom potrošnjom zbog otvorenih prozora, pa se na većim brzinama klima više "isplati".

9. Proverite pritisak u gumama

Gume na automobilu uvek bi trebalo da budu pod pritiskom koji je propisao proizvođač, i zbog potrošnje goriva, ali i zbog mnogih drugih razloga – od prianjanja za podlogu do ravnomernog trošenja.

10. Redovno održavajte automobil

Najmanje troši ispravan automobil. Staro ulje, napola začepljeni filter i slični rezultati nemara odražavaju se i na potrošnju goriva.

Izvor: b92

Objavljeno u Planeta

Iako vrednost dinara u odnosu na dolar raste maloprodajne cene goriva u Srbiji u poslednjih šest sedmica ipak nisu snižene.

Dok u Udruženju naftnih kompanija Srbije za Danas objašnjavaju da se nisu stekli uslovi za spuštanje cena, stručna javnost misli suprotno - da je reč o "neelastičnosti" vlasnika benzinskih pumpi kada treba da snize cene goriva.

Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije, ističe da je nezahvalno vršiti analize da li benzin treba da pojeftini samo na osnovu jednog parametra.

- Razlog je taj što postoji više parametara koji utiču na korekciju maloprodajnih cena goriva. Nije dovoljno da dinar skoči u odnosu na dolar da bi to automatski značilo da cene goriva na pumpama treba da se smanje. Da li će do korekcije doći zavisi od niza faktora, odnosno od kretanja na tržištu. Tačno je da je dolar oslabio u odnosu na dinar, ali treba znati da su kreditna zaduženja naftnih kompanija u evrima. Takođe, da li će biti korekcije zavisi i od ponude i tražnje, ali i troškova koje vlasnici benzinskih stanica imaju, primera radi prema nekim javnim preduzećima kao što su "Putevi Srbije" ili lokalnim samoupravama - kaže za Danas Mićović.

Prema njegovim rečima, cene sirove nafte su u konstantnom porastu, sa manjim oscilacijama, od 22. juna pa to svejedno nije dovelo do rasta cene goriva. Naš sagovornik dodaje da pojeftinjenja goriva uvek nastupa kada se stvore uslovi za to.

- Tako je u jednom periodu koji je trajao osam sedmica, cena benzina stalno padala, a onda je nastupio period od šest sedmica u kome se cena goriva stabilizovala i održava se na određenom nivou. Osnovni faktor koji određuje da li će benzin pojeftiniti ili ne je tržište. U Srbiji postoji 1.430 benzinskih stanica što je zaista veliki broj s obzirom na veličinu tržišta u našoj zemlji. Da zaista postoji ekonomski opravdana mogućnost za smanjenje maloprodajnih cena benzina u datom trenutku, a s obzirom na broj benzinskih stanica, sigurno je da bi se bar neko od prodavaca odlučio za smanjenje kako bi bio konkurentniji. Međutim s obzirom da do toga nije došlo jasno se nameće zaključak da za tako nešto ne bi bilo prostora, odnosno troškovi sa kojima se suočavaju naftne kompanije ne nude mogućnost nižih cena od ovih koje su aktuelne - navodi naš sagovornik.

S druge strane, Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže za Danas da je činjenica da dolar pada u odnosu na dinar sasvim dovoljan razlog za korekciju maloprodajnih cena benzina na dole.

- Međutim, naftne kompanije u Srbiji su veoma nefleksibilne kada treba da snize cene goriva na pumpama. S druge strane nemaju isto takvu logiku kada je reč o povećanju cena. Dovoljno je da dolar skoči u odnosu na dinar i da to traje svega nekoliko dana i da u tom periodu vlasnici benzinskih pumpi čak i ne kupuju gorivo, da se odluče da dignu njegovu cenu. Prema tome, ako tako lako dižu cene goriva kad dolar skače nema nikakvog opravdanja da ne snize maloprodajne cene u trenutku kada dinar jača. Međutim, očito je da su naftne kompanije u Srbiji da li na osnovu međusobnog dogovora ili prećutno, to ne bih mogao da tvrdim i znam, zaključile da nema potrebe da smanjuju maloprodajne cene i na taj način umanjuju svoj profit - naglašava Savić.

Inače, u ovom trenutku dinar je u odnosu na dolar jači za dva odsto nego što je to bio slučaj pre mesec dana. Na godišnjem nivou je pak jači za 8,1 odsto dok je dinar od početka godine prema dolaru ojačao za 15,9 odsto.

Cene benzina u Srbiji:

  • Gorivo Cena po litru (din/l)
  • Evro premijum BMB 95 141,34
  • Evrodizel 146,45
  • TNG autogas 73,06

*Izvor: UNKS

 Cene u regionu:

  • Evro premijum BMB 95
  • Zemlja Gorivo (evra po litru)
  • BMP 95 Evrodizel
  • Grčka 1,51 1,25
  • Albanija 1,3 1,3
  • Hrvatska 1,26 1,14
  • Slovenija 1,24 1,16
  • Crna Gora 1,22 1,09
  • Srbija 1,18 1,22
  • Mađarska 1,13 1,13
  • Bugarska 1,02 1,01
  • Makedonija 1 0,78
  • Rumunija 1 1,01
  • Bosna i Hercegovina 0,91 0,87

*Izvor: UNKS

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U svetlu skandala sa dizelom i raznih paušalnih ocena koje mnogi iznose, red je da se podsetimo na prave razlike između benzinaca i dizelaša.

Jedna od najvećih razlika je ta što dizel motori imaju viši stepen kompresije, pa nemaju karburator ni uređaj za paljenje, već samo pumpu za ubrizgavanje goriva pod visokim pritiskom. Paljenje smeše se ostvaruje kada se gorivo ubrizga u prethodno sabijen vazduh koji je zbog visokog pritiska zagrejan čime se vrši paljenje smeše.

Više o tome, pogledajte u priloženom videu.

Izvor: b92

Objavljeno u Planeta
subota, 22 april 2017 00:00

U Srbiji sve veće cene goriva!

Gorivo je na većini pumpi u Srbiji poskupelo u proseku za dva dinara po litri. Tako je juče benzin od 95 oktana prodavan i za 148,70, a bio je 145,20 dinara za litar. Poskupeo je i kvalitetniji benzin od 98 oktana, koji je na pojedinim pumpama koštao i 156,70 dinara, što je povećanje od 3,5 dinara jer je prethodna cena je bila 153,20 dinara za litar!

Najskuplji litar goriva su u četvrtak plaćali vozači koji koriste evrodizel obogaćen aditivima, pa je tako ko je tankao na pumpama u glavnom gradu litar ovog goriva plaćao 159,40 dinara (skuplje za dva dinara). I običan evrodizel je poskupeo pa litar ovog goriva se u četvrtak prodavao za 154,40 dinara za litar što je tačno dva dinara više nego dan ranije.

Cene tečnog naftnog gasa TNG (auto-plina) miruju i kreću se oko 80 dinara za litar, iako ima i nešto jeftinijeg, ali i skupljeg "gasa", što zavisi od lokacije punionice. Proteklih meseci bilo je dosta povike na kvalitet ovog goriva, pa je savet naftaša da se TNG kupuje na prometnijim punionicama. Razlog za najnovije poskupljenje, koje je bilo i očekivano, a "Novosti" su ga najavile uoči vaskršnjih praznika, veliki je skok cena barela sirove nafte na svetskim tržištima, uslovljen pre svega intervencijom SAD u Siriji.

NEMA načina da se Srbija izoluje od uticaja kretanja na svetskom tržištu nafte, jedino na šta možemo da utičemo jeste nivo državnog zahvatanja - upozorava Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS).

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
subota, 15 april 2017 00:00

Cena goriva u blagom porastu

Porast cene sirove nafte na svetskom tržištu, koji se beleži od 23. marta i koji je do 11. aprila iznosio 11,2 odsto, neće dovesti do dramatičnog povećanja cene goriva na pumpama u Srbiji, ocenio je generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović.

On je rekao da se trend rasta cene sirove nafte Brent, sa 50,56 dolara po barelu kolika je bila cena 23. marta, na 56,23 dolara koliko je juče zabeleženo, u Srbiji osetilo prethodnih sedam dana kada je gorivo na pumpama poskupelo za dinar do 1,5 dinara po litru i da se za toliko može očekivati da cene porastu narednih nedelju dana.

- Porast cene sirove nafte će se sigurno odražiti na cene na pumpama u narednih nedelju dana u Srbiji, ali ne govorimo o nekim dramatičnim promenama, već najviše za dva do tri odsto – rekao je Mićović.

On je naveo da je tržište Srbije kao i sva tržišta u Evropi pod uticajem međunarodnog kretanja cene na svetskom tržištu nafte i da ih je nemoguće izolovati od tih uticaja. Prema njegovim rečima, nemoguće je predvideti kako će se kretati cena sirove nafte i da li će trend rasta biti nastavljen.

Mićović je podsetio da je maloprodajna cena naftnih derivata u Srbiji sačinjena od dva dela, odnosno od cene koja pripada kompanijama i dela koji država zahvata, a koji je 55 odsto i koji ide direktno u budžet i na njega kretanje cene nafte na svetskom tržištu ne utiče.

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
subota, 11 februar 2017 00:00

Novina u kontroli ilegalnog goriva

Tržišni inspektori konstantno u gorivu proveravaju prisustvo markera koji pokazuje da li je gorivo stiglo iz legalnih izvora.

Prva uredba o obeležavanju, markiranju derivata nafte uvedena je početkom 2014. godine i proces markiranja i kontrole markiranja goriva traje već skoro tri godine. Nasuprot tome, monitoring kvaliteta bavi se sastavom i osobinama goriva, i ovim programom koji je pokrenut od decembra 2015. godine utvrđuje se da li gorivo zadovoljava ključne parametre propisane standardom.

Kako bi se što efikasnije suzbilo crno tržište i švercovanje goriva država je uvela nove propise koji omogućavaju inspektorima da kontrolišu i gorivo u rezervoarima vozila, tačnije kamiona, autobusa i poljoprivrednih mašina. Cilj ovih propisa je da se gorivu zna poreklo kao i da vozači dobiju kvalitetno gorivo. Podsećamo, inspektori su do sada kontrolisali poreklo nafte i derivata u skladištima, baržama, pumpama, rafinerijama... Novim dopunama inspekcija sada ima mogućnost da u saradnji sa Saobraćajnom policijom organizuje kontrole u kojima će se uzorci uzimati direktno na putu, a predviđene kazne su veoma rigorozne i one iznose za pravna lica i do dva miliona dinara, dok su za preduzetnike i poljoprivredna gazdinstva 500.000 dinara.

Osim kontrole rezervoara novine su se pojavile i u laboratorijskoj inspekciji i uveden je rok od četiri dana od trenutka kada se uzme uzorak do dobijanja analize kako bi se omogućilo brže reagovanje na izvesne negativne rezultate. Pomenutim merama koje su stupile na snagu Srbija je zaokružila nadzor prometa nafte i derivata prema zahtevima Evropske unije i time napravila još jedan korak u sprečavanju sive ekonomije.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Vlada Srbije, u skladu sa Zakonom o akcizama, izvršila je krajem januara, redovno godišnje usklađivanje akciza sa indeksom potrošačkih cena za 2016. godinu, u rasponu od 0,5 do dva dinara.

Tu odluku koja se odnosi naftne derifate, olovni i bezolovni benzin, tačni naftni gas, kafu, alhoholna pića uključujući i pivo, kao i cigare i cigarilose Vlada je donela 31. janauara.

Usklađeni iznos akcize za bezolovni benzin, kako je objavljeno na sajtu Ministarstva finansija, sada iznosi 53,34 dinara za litar, a za rakiju od voća, grožđa, vina i druge voćne rakije 125,98 dinara za litar.

Za pivo usklađeni iznos akciza je 24,38 dinara za litar, za neprženu kafu 85,75 dnara za kilogram, a za prženu kafu 107,18 dinara za kilogram.

Usklađeni iznos akcije za cigare i cigarilose sada iznosi 22,58 dinara po komadu.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
sreda, 01 februar 2017 00:00

Cene se zapalile: Benzin skuplji 11 RSD

Cene goriva na pumpama u Srbiji nastavljaju da rastu i to iz dana u dan.

Posle dogovora zemalja članica OPEK o smanjenju proizvodnje sirove nafte, krajem novembra prošle godine, kojem se brzo priključila i Rusija, cena barela na svetskim berzama je krenula naviše. Tako je sa oko 40 dolara za barel, početkom decembra, barel sirove nafte tipa VTI u ponedeljak prodavan po 52,94 a nafte tipa brent po 55,24 dolara.
Tako je u ponedeljak najtraženiji derivat benzin BMB 95 dostigao cenu od čak 144,20 dinara što je za oko 11 dinara više nego samo pre mesec dana, pišu Večernje novosti.

Poskupljenje se objašnjava skupljim transportom prugom ili drumom, koji je bio neophodan jer je na Dunavu led zaustavio saobraćaj.

Nove cene imaju i evrodizel koji se prodavao za 151,40 dinara litar a "nebu pod oblake" otišla je cena evrodizela sa aditivima (nazivi se razlikuju od kompanije do kompanije) pa su vozači koji žele dizel "otporniji na mraz" u ponedeljak morali da izbroje i 156,40 dinara za litar!

Proteklih dana je mirovala jedino cena TNG (tečnog naftnog gasa) popularnog auto-plina koji se "ustalio" u rasponu cena od 77,50 do 80,50 dinara za litar, mada ima na pojedinim pumpama i značajnijih odstupanja od ove "granice".

"Tačno je da gorivo svakodnevno poskupljuje", kaže za Večernje novosti Bora Tatić, zamenik predsednika Udruženja privatnih benzinskih stanica Srbije - Razloga je dosta, a najveći je trenutno otežano dopremanje goriva u Srbiju.

Tatić pojašnjava da je zbog obustavljenog prevoza derivata baržama Dunavom, velika većina kompanija koje posluju u Srbiji prinuđena da se okrene skupljim vidovima transporta, drumom i železnicom.

"Skoro svo gorivo koje se doprema u Srbiju stiže železnicom, a to je neuporedivo skuplje. Krajnji ceh plaća kupac", kaže Tatić. - S druge strane, zbog otežanog uvoza dolazimo i do toga da nestaje konkurencija na tržištu, u igri ostaje samo najveći igrač i sve to, jasno utiče i na više cene.

Tatić kaže i da cene goriva na svetskim berzama konstantno rastu. Ako se tome doda i jačanje evra a pre svega dolara, jasno je da vozači u Srbiji i kada se otopi led na rekama neće moći da računaju na jeftinije gorivo.

"Čim se stabilizuje snabdevanje kompanija gorivom baržama, dakle rečnim tokovima, stabilizovaće se i cena, ali samo ukoliko i ostali inputi ostanu stabilni. Dinar je manje-više stabilan, ali na kretanje cena sirove nafte na svetskim tržištima ne možemo da utičemo", kaže Tatić.

Izvor. Večernje novosti

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
četvrtak, 19 januar 2017 00:00

Automobil nas dnevno košta oko 6 evra

Automobil, u proseku, godišnje na vrednosti gubi oko 500 evra, dok je prosečni godišnji trošak posedovanja i korišćenja automobila 4.500 KM, odnosno nešto više od 2.200 evra, objašnjava magistar saobraćaja iz Prijedora, Aleksandar Jeftić. Iako je ova računica pravljena u Republici Srpskoj, ona se uz manja odstupanja može primeniti i na Srbiju.

Jeftić kaže da prosečan radnik radi pet meseci godišnje samo za troškove automobila.

Čak i da automobil uopšte ne vozimo, njegovo posedovanje košta nas 2,2 evra dnevno ili 800 godišnje, odnosno dve prosečne plate. Jeftić je izračunao i da dnevni trošak posedovanja i korišćenja automobila iznosi oko šest evra.

On podseća na mnogobrojne neizbežne troškove - registraciju automobila kao i izdatke za gorivo.

"Ako prosečno godišnje pređemo 15.000 kilometara, uz prosečnu potrošnju od sedam litara i cenu goriva od 1,85 KM po litru - imamo trošak od 2.000 KM godišnje", navodi Jeftić.

Bar jednom godišnje moraju se zameniti ulje i filter ulja, svake 2-3 godine filter goriva, filter vazduha, antifriz, ulje za kočnice, gume, a bar jednom u pet-šest godina treba uraditi veliki servis.

"Za redovno održavanje i popravke automobila traba potrošiti bar 350 evra godišnje", navodi Jeftić.

Tu su i razni troškovi: poput parkiranja, pranja automobila i putarina. Na godišnjem nivou iznose 100 evra, a postoji i niz drugih merljivih i nemerljivih troškova poput zauzimanja prostora (garaža, nadstrešnica) i betoniranja dvorišta.

On navodi da računica jasno pokazuje da je automobil "trošak - i to veliki", zbog čega kaže da je možda bolje koristiti druge vidove prevoza: bicikl, javni prevoz, taksi ili rentakar, a novac za kupovinu automobila uložiti u nešto što će uštedeti ili doneti još novca.

Izvor: N1

Objavljeno u Planeta

Vlada Srbije objavila je u novembru 2015. godine Uredbu o monitoringu kvaliteta naftnih derivata i biogoriva.

 

Tržišna inspekcija svakodnevno uzima uzorke goriva sa benzinskih stanica širom Srbije, dok kompanija “SGS Beograd” vrši detaljnu laboratorijsku analizu koja će pokazati da li gorivo na našem tržištu ispunjava propisane standarde.

Zahvaljujući pomenutoj Uredbi uveden je red na tržištu naftnih derivata, nakon što je markiranjem postignuto da gorivo na pumpe dolazi legalnim kanalima. Praćenjem prodatih količina preko uplata u budžet Srbije procenjuje se da je u periodu od početka markiranja pa do kraja 2016. godine znatno povećan prihod od akciza i PDV-a.

Monitoring obezbeđuje adekvatan kvalitet goriva koji odgovara evropskim standardima, i garantuje da goriva na svim benzinskim pumpama u zemlji zadovoljavaju te standarde. Na ovaj način, proizvođačima je omogućeno da poboljšaju svoj brend, kupcima da kupuju gorivo garantovanog kvaliteta, i to dovodi do direktnog uticaja na smanjenje zagađenja životne sredine.

Monitoring kvaliteta goriva se sprovodi u skladu sa zahtevima standarda SRPS EN 14274 koji proističe iz Evropske direktive 98/70 EC. U okviru ove direktive definisani su standardi kao i parametri ispitivanja benzina i dizela među kojima su i oktanski broj, sadržaj sumpora i drugo. Norme pomenutog srpskog standarda su vrlo slične normama koje važe u Evropskoj uniji, a koje su tamo označene sa EN 14274, što praktično znači da se proverom utvrđuje da li gorivo ispunjava evropske zahteve. Uvođenje monitoringa značajno je sa stanovišta uvođenja evropskih standarda, ali pre svega sa stanovišta zaštite potrošača i održavanja pozitivnog imidža naftnih kompanija koje posluju na našem tržištu.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Cene naftnih derivata u Srbiji su u poslednjih mesec dana ponovo zabrinule vozače.

Zanimljivo je da Rusija, koja umnogome zavisi od cena nafte na svetskom tržištu, ne računa na neki veći skok. Naime, u budžetu za 2017. Rusija je planirala deficit od 3,2 odsto BDP (SAD planirale 2,16 odsto), ali iako analitičari smatraju da bi cena sirove nafte morala da bude viša za najmanje 30 odsto od trenutne da bi Kremlj "mirno spavao", ministar finansija Rusije Anton Siluanov kaže da je vlada RF u projekciji budžeta za 2017. računala sa cenom barela od 40 dolara, a da je cena od 45 dolara za barel "planirana" tek za 2019.
Tako je, u proseku, benzin od 95 oktana poskupeo za više od sedam dinara po litru, pa je na skoro svim benzinskim stanicama premašio 140 dinara za litar.

U istom periodu i skoro za isti iznos poskupeo je i evrodizel, pa je na većini pumpi točen na samoj granici od 150 dinara za litar, pišu Večernje novosti.

Rekorder je ipak superdizel (različiti nazivi od kompanije do kompanije), koji je poskupeo deset dinara. A na pojedinim pumpama se prodaje za 154,4 dinara za litar. I bezolovni benzin od 98 oktana, koji je sve više tražen, "uzleteo" je za više od šest dinara po litru u poslednjih 30 dana. Cena mu je 148,7 dinara za litar.

“Razlog poskupljenja su više cene sirove nafte na svetskim berzama. Ali najviše je na rast uticao skok dolara, koji se skoro izjednačio sa evrom. Situacija sa kvalitetnijim evrodizelom je komercijalne prirode. On poskupljuje i zbog aditiva koji se dodaju da bi mu se poboljšale karakteristike”, kaže Miroslav Velicki, predsednik Udruženja privatnih benzinskih stanica Srbije.

Udruženje naftnih kompanija Srbije upozorilo je u sredu da bi ako ove vremenske prilike potraju, snabdevanje tržišta gorivom moglo da bude ugroženo, a cene bi dodatno skočile.

Velicki kaže i da se cene u Srbiji, u odnosu na region, sporije menjaju, i kada idu naviše, ali i kada dođe do pojeftinjenja. Za razliku od zemalja regiona, gde država određuje cenu derivata, kod nas je tržište liberalizovano, ali kako imamo jednu dominantnu kompaniju, većina "ostalih igrača" prvo sačeka da vidi šta će ta kompanija da uradi pa onda pokušava da se nekako uskladi s tim cenama.

Pri tome treba naglasiti i da Srbija ima skoro najveća državna zahvatanja u regionu, pa je i zato cena našeg goriva među najvišim.

Država je najavila da bi krajem meseca mogla da uskladi visinu akciza sa iznosom prošlogodišnje inflacije.

“Država može, ali ne mora, da posegne za tim mehanizmom. Ukoliko dođe do poremećaja na tržištu, država može i da smanji akcize. Sve zavisi od procene kako će cena uticati na stabilnost tržišta, pre svega dinara. Pritom, manevarski prostor je poprilično mali, jer sve zavisi od kretanja cena sirove nafte na svetskim berzama”, objašnjava Velicki.

Sirova nafta je na berzama, posle dogovora članica OPEK-a o smanjenju proizvodnje (pridružila se i Rusija), porasla za desetak dolara po barelu, uz nagoveštaj da bi uskoro mogla i da premaši 60 dolara po barelu. Dolar je značajno poskupeo, pa je tako prema evru već dostigao istorijski maksimum i uskoro bi mogli da se izjednače po vrednosti. U odnosu na dinar, dolar takođe beleži konstantan rast. Tako je pre dva meseca dolar vredeo 110,15 dinara po prosečnom kursu Narodne banke Srbije, a juče 117,41 dinar.

Izvor: Večernje novosti

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Zimsko zagrevanje automobila pre kretanja uobičajen je ritual za mnoge vozače, ali je sa tehničkog aspekta kod većine savremenih vozila - nepotrebno. I ne samo to, zagravanje motora u mestu kada su temperature vazduha veoma niske može čak i da šteti vašem automobilu.

Kada se temperature spuste ispod nule, kao što je to slučaj poslednjih dana u Srbiji, često ćemo u jutranjim časovima čuti buku koja dolazi od automobila čiji motori rade u leru. Stručnjaci navode da je u pitanju je stara navika koja datira iz vremena kada su svi automobili imali motore sa karburatorima. Tada je zagrevanje motora na niskim temperaturama vazduha pre pokretanja vozila imalo smisla.

Danas svi noviji modeli imaju elektronsko ubrizgavanja goriva. Senzori mere spoljašnju temperaturu i sistem prilagođava rad motora pa se smatra da je dovoljno da motor radi samo 30-60 sekundi pre polaska. Nakon toga može se započeti sa vožnjom jer će motor brže dostići radnu temperaturu ako je auto u pokretu, nego kada motor i dalje radi u leru.

Kada zagrevate motor u leru tokom hladnih dana, ne samo što bez potrebe trošite gorivo, već se sa određenih komponenti motora spira ulje koje podmazuje pokretne delove i sprečava njihovo oštećenje. Naime, benzinske motore pokreće mešavina vazduha i raspršenih čestica goriva koje isparava. Zbog niskih temperatura tokom zime, benzin sporije isparava, pa automobil automatski kompenzuje njegov manjak ubrizgavajući više goriva u mešavinu.

Jedna od karakteristika benzina je da je dobar rastvarač, što dovodi do toga da spira motorno ulje sa zidova cilindara motora, ako automobil zimi zagrevate tokom dužeg perioda.

Navika da zagrevamo motor automobila u mestu datira iz vremena pre osamdesetih godina 20. veka, i upotrebe karburatora. Nakon toga, umesto karburatora, počeli su da se koriste sistemi elektronskog ubrizgavanja goriva, tako da je zagrevanje postalo izlišno, pa čak i štetno.

Inače, pored buke koju proizvodi rad motora u leru, a koja će uznemiriti vaše komšije, za životnu sredinu mnogo su opasniji izduvni gasovi koje automobil ispušta tokom produženog rada motora u mestu.

Postoji još jedan važan razlog zašto zagrevamo automobil pre polaska. Tokom zime prijatnije nam je da sednemo u toplu kabinu nego da se smrzavamo u vožnji dok se auto ne zagreje. Iako je period potreban za zagrevanje putničke kabine kod savremenih vozila kraći nego pre, a neki modeli imaju i grejače u sedištima, mnogi od nas i dalje voze starije automobile koji se sporije greju.

Ipak, imajte na umu da bespotreban rad vašeg automobila u leru direktno utiče na kvalitet vazduha koji udišete i da je bolje istrpeti malo hladnoće nego dodatno zagađivati vazduh koji je ionako lošeg kvaliteta.

Što se tiče zamagljenih i zaleđenih stakala na vozilu, uvek možete najpre da upotrebite magičnu krpu i strugač leda, pre nego što se usput vazduh iz ventilacionih otvora dovoljno zagreje i dovrši posao.

Izvor: B92

Objavljeno u Planeta
četvrtak, 13 oktobar 2016 00:00

Gorivo u Srbiji poskupljuje u novembru

Nakon Putinove izjave da je Rusija spremna da ograniči proizvodnju nafte, cena brenta dostigla najvišu vrednost za poslednjih godinu dana * Mićović: Ako se nastavi trend rasta cene nafte, neminovno je da skoči i cena litre na pumpi * Sokolović: Proizvođači će preduzeti mere za stabilizaciju cena, a srpske pumpadžije su slobodne da formiraju cenu po svojoj volji

U slučaju da se trend rasta cena nafte na svetskom tržištu nastavi kontinuirano u dužem periodu, moglo bi uslediti i povećanje maloprodajnih cena goriva u Srbiji sredinom novembra, saznaje Danas.

Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije, kaže za naš list da je u slučaju konstantnog rasta vrednosti "crnog zlata", a na osnovu iskustva iz prethodnih godina, neminovan rast cena goriva u čitavoj Evropi pa tako i u Srbiji.

- Jednostavno, dosad, kad god bi padala cena nafte smanjivala bi se i cena goriva. U slučaju kad bi cena "crnog zlata" rasla povećavale bi se i maloprodajne cene goriva. Vrednost nafte na svetskim berzama raste ili pada na dnevnom nivou, tako da se te kratkoročne promene ne mogu odraziti na cene goriva na benzinskim pumpama. Konkretno, da bi cena goriva u Srbiji bila povećana potrebno je da u dužem vremenskom intervalu od recimo mesec dana cena stalno ide na gore. U tom slučaju bi došlo do povećanja maloprodajne cene goriva u Srbiji. U ovom trenutku je nemoguće reći koliko bi to iznosilo u procentima. To će se moći izračunati onog trenutka kada do toga dođe. Ono što svakako već sad može da se konstatuje je da ta povećanja neće biti visoka. Nisu bila visoka ni kada je cena nafte dostizala svoj maksimum pa tako neće biti ni u ovom slučaju. Definitivno je da poskupljenje goriva na pumpama neće dostići nivo od 50 odsto od sadašnjih cena - ističe naš sagovornik.

On dodaje da zamrzavanje proizvodnje nafte u svetu neće izazvati rekordne skokove cene nafte kao što je to bio slučaj kada je ona dostizala vrednost iznad 110 dolara po barelu.

- Potrošače je veoma teško ubediti u to da naftne kompanije žele da formiraju održivu cenu nafte na tržištu. Sada smo naime došli u situaciju da je tržište prezasićeno, dostupne nafte ima u velikim količinama a sa druge strane ne povećava se broj onih koji je kupuju. Takva situacija nije dobra jer ugrožava nesmetano funkcionisanje naftnih kompanija a njihova propast nije u interesu ni potrošača ni svetske ekonomije. Dosadašnja cena nafte na svetskom tržištu zaista nije bila održiva, odnosno nije omogućavala naftnim kompanijama da obezbede održivo i stabilno snabdevanje tržišta "crnim zlatom" i upravo zbog toga je i donesena odluka o zamrzavanju proizvodnje - navodi Mićović.

Slobodan Sokolović, profesor Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, kaže za Danas da je dogovor o zamrzavanju cena nafte postignut na neformalnom sastanku zemalja članica OPEK-a u Alžiru a da je zaključak da je to najbolje rešenje, ponovljen je i u pojedinim komentarima tokom Svetskog energetskog kongresa u Istanbulu. Tom prilikom je Vladimir Putin, predsednik Rusije, izjavio da je Rusija spremna da se uključi u razgovore o zamrzavanju ili smanjenju nivoa proizvodnje nafte. Nakon te izjave cena severnomorske sirove nafte "brent" je na trgovanju u Londonu porasla na 53,45 dolara za barel, najviši nivo za godinu dana.

- Suština dogovora postignutog u Alžiru, koji je ovih dana potvrđen i na skupu u Istanbulu, jeste da treba preduzeti mere za stabilizaciju cena nafte na svetskom tržištu. U ovom trenutku cena je niska zbog prezasićenosti tržišta. Kada je reč o tome da li to može uticati na maloprodajne cene goriva u Srbiji treba, uzeti u obzir da je tržište liberalizovano te da su vlasnici bezninskih pumpi slobodni da određuju cene shodno svojim troškovima i objektivnim okolnostima - zaključuje Sokolović.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Cene benzina i TNG auto-gasa u Srbiji su malo ispod regionalnog proseka, dok je cena dizela među najvišima, saopštilo je Udruženje naftnih kompanija Srbije

UNKS je do ovakvih rezultata došao poređenjem cena goriva izraženih u evrima po srednjem kursu nacionalnih banaka u zemljama regiona.

Benzin BMB 95 je najjeftiniji u Bosni i Hercegovini, gde litar ovog goriva košta 0,89 evra, zatim u Bugarskoj (0,98 evra), Makedoniji (1,03) i Srbiji (1,07), dok je najskuplji u Grčkoj (1,38 evra), Hrvatskoj (1,21) i Sloveniji (1,2 evra). 

Za litar dizela najveći iznos izdvajaju građani Albanije, 1,16 evra, Hrvatske 1,12 i Srbije 1,1 evro, a najmanje žitelji Makedonije 0,81 evro, BiH 0,86 i Bugarske 0,96 evra. 

Visok nivo prosečne cene dizel goriva na srpskom tržištu, kako se navodi u saopštenju UNKS-a, uspostavljen je nakon višekratnog povećanja akciza u prethodnih nekoliko godina, čime je udeo državnog zahvatanja praktično izjednačen s udelom zahvatanja u benzinu. 

Prema sadašnjim cenama benzina i dizela, udeo akcize, naknade za formiranje obaveznih rezervi i poreza na dodatu vrednost je oko 58 odsto, ili u apsolutnom iznosu nešto manje od 80 dinara po litri. 

Prema analizi UNKS-a, najvišu cenu auto-gasa imaju Grčka i Crna Gora, koji litar plaćaju po 0,65 evra, Srbija je u "zlatnoj sredini" sa cenom od 0,51 evro, dok stanovnici BiH i Albanije, čiji četvorotočkaši idu na ovaj pogon, "prolaze" najjeftinije sa cenom od samo 0,33 evra, odnosno 0,4 evra, respektivno.

Izvor: Tanjug

Objavljeno u Somborske vesti
Strana 1 od 2

Još vesti iz kategorije...

Top