U Regionalnoj privrednoj komoru u Somboru održana je prolećna 7. Sednica Parlamenta privrednika Zapadnobačkog upravnog okruga.
Važnost intenzivne i kvalitetne komunikacije između Ministarstva privrede, Fonda za razvoj, Razvojne agencije Srbije te regionalnih komora odnosno privrednika osnovni je preduslov u praćenju brzih ekonomskih promena kako bi se održao korak sa regionom i evropskom unijom, istaknuto na parlamentu privrednika Zapadnobačkog okruga.

"Jako je važno da podstaknemo naše privrednike da iskoriste svoje potencijale i mehanizme koje imaju na raspolaganju. Sigurno je da ćemo im posvećivati mnogo više pažnje u budućnosti po regionima te da izgradimo bližu i još bolju saradnju", naglasio je Branimir Stojanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede Republike Srbije.

"Želeli smo da pospešimo direktan kontakt između privrednika i predstavnika Ministarstava da bi mogli dobiti adekvatne odgovore na konkretna pitanja koja ih muče, da razreše brojne dileme i nejasnoće", rekao je Zoran Bulatović, direktor Regionalne privredne komore u Somboru.

Fond za razvoj Republike Srbije, predstavio je privrednicima Zapadnobačkog okruga i određene olakšice odnosno novitete.

"Smanjen je broj dokumentacije prilikom aplikacije privrednika za kredite kod fondova za razvoj, povećali smo broj bespovratnih sredstava, mnogu dokumentaciju koja je bila komplikovana za privrednike u Srbiji da je dostave pa su morali da dolaze do Beograda po razne potvrde. To smo sada izbacili i značajno olakšali sistem odobravanja tih kredita", objasnio je Milan Ljušić, direktor Filijale Beograd Fonda za razvoj Republike Srbije.

Parlamentu privrednika predstavljen je i portal "Danas radim" preko koga je privrednicima omogućeno da na brži način pronađu određene stručne kadrove traženog profila.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Jedna od glavnih, ako ne i glavna poruka sa nedavno završenog biznis foruma na Kopaoniku je da je Srbiji potreban rast od najmanje pet-šest odsto godišnje kako bi počeli da smanjujemo zaostatak za zemljama Centralne i Istočne Evrope.

 

Međutim, od toga po svemu sudeći nema ništa, bar u narednih pet do 10 godina, jer nema ko da povuče rast. Prema analizi urednika MAT-a Ivana Nikolića, problem srpske privrede je njena struktura i to posebno u industriji, koja se zasniva na malim i srednjim preduzećima.

– Postoji neka percepcija da mala i srednja preduzeća mogu da nose razvoj, ali ne mogu. NJihova priroda je da budu naslonjeni na velike jake sisteme. Mi smo u početnim godinama tranzicije ugasili velika preduzeća, a ono što je ostalo su fabrike niske tehnologije i niske dodate vrednosti kao što je na primer železara. Ne možemo dugoročno da održimo visoku stopu rasta. Iluzija je da možemo da skočimo sa tri-četiri na pet-šest odsto godišnjeg rasta, jer nema ko taj rast da napravi – ocenjuje Nikolić.

On ističe da je jedna mogućnost da se uradi sve da se privuku strane kompanije koje bi onda ovde zapošljavale komponentaše, a druga da sami pokušamo da napravimo velike kompanije, ali bi to značilo da u srednjem roku nema rezultata.

– U najpozitivnijem ishodu tek za pet godina se može nešto promeniti. Pitanje je i kako to izvesti, pošto državne firme više nemamo, a pitanje je da li privatnici to hoće i mogu – napominje Nikolić.

Da nema mnogo šanse za skok na viši nivo privrednog rasta smatra i LJubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, samo što on ističe da strane kompanije neće doprineti razvoju srpske privrede.

– Srpska privreda više nema kičmu razvoja. I to malo velikih preduzeća što je preostalo više zavisi od države nego što može biti generator rasta. Jedan deo tih kompanija je u rukama stranaca i one nemaju visok multiplikativni efekat, odnosno nisu povezani sa dobavljačima u Srbiji da bi vukli privredni razvoj – napominje Savić.

Što se tiče stranih investicija, to su, prema njegovim rečima, uglavnom komponentaši koji rade za neke veće kompanije, tako da ni oni ne mogu biti okosnica razvoja.

– Dobar primer je Fijat. Dok je bila Zastava u SFRJ, bez obzira na efikasnost i kvalitet proizvoda, imali su dobavljače po celoj Jugoslaviji i bila je pokretač razvoja. Sada imamo Fijat koji pravi automobile veće vrednosti, ali mali deo komponentaša je iz Srbije. I ti koji jesu u Srbiji su strane kompanije. Tako imamo visok izvoz, veliku vrednost, ali to ne pokreće druge delove privrede. Na kraju imamo dobre statističke rezultate, ali suštinski nema rasta standarda – objašnjava Savić.

On napominje da je moguće u po nekoj godini ostvariti visoku stopu rasta, ali ono što je nama potrebno, dugoročno održive visoke stope rasta, ne možemo.

– Današnja mala i srednja preduzeća nemaju šanse da budu ozbiljne kompanije, ne zato što neće ili ne znaju, već zato što nema velikih preduzeća na koja mogu da se oslanjaju, kojima će prodavati svoje proizvode. Stranci neće razvijati našu privredu, a najviše što možemo da očekujemo je proizvodnja neke komponente. Pri tome, uvek treba imati na umu da strani investitor lako može da ode negde gde su niže plate ili veće subvencije – ističe Savić.

Međutim, on napominje da nije nerealno i nemoguće da sami promenimo privrednu strukturu i stvorimo velike kompanije.

– Ako sve dobro uradimo, možemo očekivati rezultate posle pet ili 10 godina, a mi ovde imamo izbore svake dve-tri godine. Nije pitanje da li vlasti hoće ili neće, već imamo konstrukcionu grešku, gde se gleda samo kratak rok. A za industrijalizaciju je potrebno vreme. Zato nama ostaje da budemo jeftina radna snaga bez ikakve nade za visoke stope rasta – zaključuje Savić.

Teški brojevi

Prema istraživanju Ivana Nikolića, mala i srednja preduzeća u Srbiji su preopterećena radnom snagom u poređenju sa Mađarskom, Slovačkom, Češkom i Poljskom (Višegradska grupa). Prema podacima iz 2016. prosečno malo preduzeće zapošljava sedam ljudi, a u ovim zemljama 3,1 radnika. Ovo čini srpska preduzeća mnogo neproduktivnijim od centralnoevropskih. Mereno bruto dodatom vrednošću, prosečni zaposleni u srpskom MSPP sektoru pravio je 11.448 evra, dok je u CIE 17.382 evra. Po ovome, produktivnost u srpskim malim preduzećima je skoro četiri puta manja nego u EU, gde je prosek 42.714 evra po zaposlenom. Otuda je i doprinos MSPP Srbije rastu dodate vrednosti od 2012. do 2016. bio 48,4 odsto, dok je u zemljama CIE bila 55,3 odsto.

Međutim, ni sa velikim preduzećima stvar nije bolja. Dodata vrednost po zaposlenom u velikim preduzećima u 2016. bila je 17.935 evra, dok je u Češkoj to bilo 35.168 evra, u Mađarskoj 32.371 evro, a Slovačkoj 36.588 evra. Najmanja razlika je u IKT sektoru gde je prosečna dodata vrednost po zaposlenom bila 26.926 evra, a u CIE oko 40.000 evra.

Nikolić objašnjava da je manja produktivnost posledica proizvodnje proizvoda manje vrednosti. „Takva nam je proizvodna struktura i ona je decenijama stvarana. Da promenimo to preko noći, neće moći. Pitanje je samo kako to ubrzati“, zaključio je Nikolić.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Među ekonomistima se pre nekoliko dana razvila polemika o privrednom rastu Srbije.

Tako je profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta Ljubomir Madžar za Danas tvrdio da su Srbija i Hrvatska dve najsporije rastuće privrede u regionu jugoistočne Evrope, ali i u grupi zemalja u tranziciji, sa čime se nije saglasio Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku.

Srbija je za sada jedna nedopadljiva privreda sa neuspešnom razvojnom politikom, izjavio je profesor ekonomije Ljubomir Madžar i dodao da vlast to predstavlja drugačije, naime, da je Srbija lider u regionu, što nije istina. Ocenio je da je srpska kombinacija niskog dohotka po stanovniku i niske stope rasta pravi recept za razvojnu katastrofu.

Na drugoj strani, Miladin Kovačević, čelnik Republičkog zavoda za statistiku, iako Madžara ne pominje imenom, za Politiku kaže da je privreda Srbije u prošloj godini porasla za 4,4 odsto i da se u ostvarenim rezultatima vidi potencijal budućeg rasta, zato što investicije napreduju brže od BDP-a, kao i potrošnja. Otuda je, zaključuje on, „notorna neistina koja se ovih dana iznosi u medijima da je Srbija prošle godine bila među dve najsporije rastuće privrede u regionu“. On dodaje da je rast u Crnoj Gori, recimo, bio 4,8 odsto, ali da tamo raste i javni dug, a da je Hrvatska zabeležila rast od svega 2,8 odsto.

Istina je, međutim, da aktuelna vlast često Srbiju kiti sintagmom „lider u regionu“. Tako se hvalila da je zemlja i u 2017. godini imala veliki privredni rast, iako je bio svega 1,9 odsto BDP-a. Ali, čak i manji rast od Srbije – 1,7%, odnosno, 1,8 posto, imale su te godine i razvijene zemlje kao što su Belgija, Francuska i Velika Britanija.

Očekivano je, naime, da manje razvijene zemlje imaju veći rast nego razvijenije jer su prinosi na investicije u manje razvijenim privredama veći nego u razvijenijim. Zato je apsurdno reći da je srpska privreda razvijena kao privrede Britanije, Belgije, Švedske, Finske ili Danske, koje su u pomenutom periodu imale izrazito niske stope rasta. I tu je upravo varljivi potencijal izdvajanja stope privrednog rasta bez korelacije sa drugim ekonomskim parametrima. Na to upozorava i konsultant za strana ulaganja Mahmut Bušatlija.

„Nikada se ni jedan investitor neće osloniti na analizu koja je zasnovana na upoređivanju GDP-ja (BDP-a) jer je to besmislena stvar. Politički lepo zvuči kad izgovarate neke procente, ali je to potpuno irelevantno za investitore, zato što vi možete upoređivati samo ono što je uporedivo. Dakle, ako imate, recimo, 4% rast našeg BDP-a, onda je on uporediv samo sa zemljom koja ima oko 7 miliona stanovnika, strukturu ekonomije sličnu našoj, cene, razmenu, dugove i sve ostalo, što bi, na primer, mogla biti Bugarska; znači, kad imate dve zemlje sa približno istim performansama, onda nešto znači to što će jedna od njih rasti 1% više nego druga. Ali, upoređivanje našeg sa, recimo, nemačkim BDP-om, koji je u procentu mnogo manji, a u milijardama evra hiljadu puta viši od našega – to je stvarno besmisleno“, kaže Bušatlija za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Srbija je u periodu 2001 – 2008. godine – do svetske ekonomske krize – imala prosečnu stopu rasta od čak oko 6%, ali taj procenat, iako visok, ne govori pohvalno o njenoj ekonomskoj politici jer je privredni rast ostvarivan na nezdrav način, stimulisanjem uvoza i potrošnje, kao i ogromnim zaduživanjem privrede i građana, što je izbijanjem globalne krize dovelo zemlju gotovo do privrednog sloma.

U kontekstu ogromnog zaostajanja za Evropom, a i njenim centralnim i istočnim zemljama, koje je Madžar ilustrovao procenom da bi, kad bi ubrzala privredni rast, a Evropa usporila, Srbija tu Evropu stigla za 30 do 50 godina, Bušatlija kaže da Srbija ne bi lako pristigla bilo koju iz skupine tranzicionih postkomunističkih zemalja koje se u procesu tranzicije već trideset godina kontinuirano kreću napred, čak ni kad bi se razvijala po stopama od sedam i više odsto godišnje.

„Mi nismo u tome učestvovali. Nažalost, najveći problem je što smo mi poslednjih 18 godina, otkako je krenula zvanična tranzicija zvana privatizacija, nju sprovodili bez ikakvog plana, osim ideje da se državna imovina rasproda da bi se popunili budžeti. Vreme je pokazalo da je ta tranzicija donela jednu tajkunizaciju i privatizaciju koja je, u stvari, uništila privredu, odnosno, jedan deo privrede koji je čak preživeo devedesete godine“, podseća naš sagovornik.

Osvrćući se na podatak koji je izneo njegov kolega Ljubomir Madžar da su Srbija i Hrvatska imale najsporiji privredni rast, ekonomista Goran Nikolić, koji takođe podseća na ekonomsko pravilo da što je zemlja privredno razvijenija, to ima manju stopu rasta, kaže da je onda bilo za očekivati da je Srbija, kao manje razvijena zemlja od Rumunije, Mađarske ili Hrvatske, imala veće stope rasta od njih.

„Zbog toga je Etiopija, recimo, u ovoj dekadi imala vrlo visoke stope rasta, I većina subsaharskih zemalja je imala veoma visoke stope rasta. Zato što je tri puta manje razvijena nego Kina, Indija takođe ima visoku stopu rasta, višu nego Kina“, navodi Nikolić.

Nikolić kritikuje neoliberalnu politiku sadašnje srpske vlasti, posebno ističući podatak da su građanima dohoci realno niži nego što su bili pre deset godina kada je izbila svetska ekonomska kriza. Aktuelna vlast ekonomskom politikom stimuliše strani biznis i uvoznike. Tvrda politika kursa koju sprovodi odgovara uvoznom lobiju. To je druga Nikolićeva kritička primedba na adresu aktuelne srpske vlasti.

„Da sam uvoznik u Srbiji ja bih bio jako zadovoljan ovom vlašću i želeo bih da oni ostanu doživotno. Takođe, da sam strani investitor u Srbiji, bio bih jako zadovoljan ovom vlašću, zato što se trudi da stranim investitorima obezbedi stabilan kurs i tako dalje“, kaže Nikolić.

„S druge strane“, dodaje, „ne možeš to ni da osporavaš jer moraš da privučeš investicije kad imaš toliku nezaposlenost i nemaš mnogo izbora. Hoću da kažem, da osim tih subvencija, nemaš mnogo izbora kad imaš tolike nezaposlene ljude jer je bolje da rade bilo šta nego da ostanu i propadaju kao večno nezaposleni“.

Nikolić pojašnjava ovaj svoj stav:

„Neko će misliti da sam kontradiktoran, ali ja mislim da nisam, zato što, ako imate nezaposlenost pri niskom nivou razvoja, vi onda nemate izbora nego da taj neuposleni ljudski potencijal uposlite, pa taman i putem subvencija. Ja bih ih tu pohvalio zato što su bili spremni da izađu u susret stranom investitoru, koji u suštini jedini može da ponudi održiv biznis jer ima uhodane lance prodaje i snabdevanja – to su u većini slučajeva nemačke kompanije, austrijske, italijanske. Uglavnom su to firme srednje veličine koje su oni privukli i koje privlače, što generalno utiče na to da se ta stopa nezaposlenosti blago smanjuje, iako je, naravno, najveći deo smanjenja nezaposlenosti posledica umiranja ljudi. Eto, to je jedina pozitivna stvar, krupna, kao i to što su uspeli Kineze da dovedu u ova dva srpska gubitaša (kompaniju Ziđin u RTB Bor kao i Hestil u Smederevsku železaru). To bih pozdravio jer vi imate 5.000 ljudi u Boru, čitav grad na izdisaju.“

Izvor: Danas.rs

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U Kabinetu predsednika opštine Odžaci održan je sastanak sa predstavnicima firme „Domel holding“ d.d , Alešom Markeljom i Matjažom Čemažarom, kao i njihovim menadžerom Goranom Čučkom. Ispred opštine Odžaci sastanku su prisustvovali predsednik opštine mr Latinka Vasiljković i pomoćnik predsednika opštine Igor Praća.

Nakon obavljenih razgovora, postignut je dogovor da se u Odžacima izgradi fabrika za proizvodnju elektromotora.

„Domel holding“ ima preko 1400 zaposlenih na četiri lokacije u Sloveniji, a ima svoje predstavništvo i u Kini. Proizvode oko 2500 različite vrste elektromotora za široku upotrebu.

Objavljeno u Odžaci

Kompanija iz Bangladeša "Priti grup" najavljena je kao veliki investitor u Somboru. Proizvodnja je počela pre više od godinu dana u zakupljenim halama bivšeg preduzeća Zastava specijalni automobili, sa stotinak radnika. Međutim, već ovog proleća počeli su problemi. ...
sivenje sivaca masina jpg

Račun te komapnije u Somboru je blokiran, radnici napuštaju posao, a o sudbini proizvodnje, menadžment se ne izjašnjava.

Najavljeno je ulaganje od nekoliko miliona evra i zapošljavanje više od hiljadu radnika, a kakva je slika danas.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Nauka u Srbiji treba da bude u funkciji privrede – izjavio je državni sekretar Ministarstva privrede Branimir Stojanović, govoreći na konferenciji od četvrtoj industrijskoj revoluciji u organizaciji Fijata i Mašinskog fakulteta. Stojanović je naglasio da je za otvaranje poglavlja 20. u pregovorima sa EU potrebno da Srbija izradi nove industrijske politike.

 

„Znanje i praksa iz globalnih kompanija kao što je Fijat mogu da ubrzaju uvođenje Industrije 4.0 u našu privredu“, rekao je Stojanović, dodavši da će i domaći dobavljači morati da se modernizuju kako bi ostali deo lanca snabdevanja ovakvih kompanija.

Direktor Fijatove fabrike u Kragujevcu Alesio Leonardi podsetio je da je Fijat do sada u Srbiji uložio 1,4 milijarde evra i istakao da je kragujevačka fabrika jedna od najsavremenijih u Fijat Krajsler grupi i da ima „srebrni nivo svetskog standarda u proizvodnji“.

Ambasador SAD u Srbiji Kajl Skot je ocenio da četvrta industrijska revolucija briše granice između fizičkog i digitalnog sveta i dodao da će ubuduće proizvodnja biti vođena trendovima koji uključuju internet stvari, obradu velikih baza podataka („big data“) i robotiku. On je upozorio i na negativne posledice Industrije 4.0 uključujući otkaze koji će neminovno uslediti, širenje jaza između velikih firmi koje mogu da primene sve tehnološke inovacije i malih kojima će to biti sve teže, kao i potencijalnu zloupotrebu privatnih podataka.

Mauro Bosio iz FCA grupe je naglasio da već sada u svetu postoji 30 milijardi uređaja povezanih na internet i objasnio kako Fijat Krajsler koristi tehnologiju radi unapređenja proizvodnje, između ostalog i kroz pravljenje digitalnih modela fabrika što omogućava dizajniranje procesa rada koji su ergonomski lakši za radnike, pa sve do 3D štampe i upotrebe pametnih satova u proizvodnji.

Branislav Savić, direktor u Bol pekidžingu, naglasio je da je u njegovoj industriji teže primeniti digitalne inovacije nego u IT industriji, ali da postoje mogućnosti za napredak. Stefan Lazarević, direktor NCR-a u Srbiji, objasnio je da tehnologija danas omogućava da se popravke koje su ranije iziskivale slanje inženjera na teren i dugotrajne intervencije sada završe ili komunikacijom jedne mašine sa drugom, bez ikakvog kontakta sa čovekom ili daljinski, bez potrebe da se čovek šalje na teren.

„Recimo, kada podižete novac sa bankomata, nekad odmah dobijete novac, a nekad morate da sačekate par sekundi duže. U tom periodu dok čekate, mašine međusobno komuniciraju otklanjajući neki problem i kada ga reše, vi dobijete svoj novac“, rekao je Lazarević, čija je kompanija poznata upravo po proizvodnji bankomata.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U organizaciji PKS-RPK ZBUO Sombor delegacija privrednika Zapadnobačkog upravnog okruga boravila je (31. maj – 1. jun) na IX Sajmu China Smart Expo u Budimpešti

Na ovogodišnjoj sajamskoj manifestaciji predstavljena su dostignuća kineske privrede u oblasti industrije, građevinarstva, proizvodnje tekstila, dečije konfekcije, turizma i obrazovanja. Tokom izložbe privrednici su održali oko 120 B2B sastanaka sa kineskim privrednicima, na kojima su uspostavljeni prvi kontakti i dogovorena buduća komunikacija i saradnja. Osim privrednika u delegaciji su bili i predstavnici škole za obrazovanje odraslih Sombor, koji su imali uspešne razgovore sa pet univerziteta, sa kojima su dogovoreni uslovi potencijalne saradnje a u toku su i pripreme za izradu pisma namera.

Potpisivanjem ovih dokumenata počeće i zvanično dogovaranje i uspostavljanje trajnog partnerstva. Privrednici Zapadnobačkog upravnog okruga i predstavnici PKS-RPK Sombor primljeni su u Ambasadu Republike Srbije u Budimpešti. Delegaciju privrednika primio je Ministar-savetnik za ekonomske poslove Oto Kišmarton. Savetnik je obećao pomoć privrednicima na promociji privrede Zapadnobačkog upravnog okruga i uspostavljanju saradnje sa privrednicima Mađarske. Dogovoreno je da se u toku leta obave pripreme a da se na jesen održi sastanak ovdašnjih privrednika sa predstavnicima privrede Mađarske. Domaćin ovog foruma biće Ambasada Republike Srbije u Budimpešti.

Izvor: NRS

Objavljeno u Somborske vesti

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović, juče je primila delegaciju Privredne komore Bosne i Hercegovine, koja je prilikom posete sajmu poljoprivrede u Novom Sadu izrazila želju da poseti Sombor i upozna se sa predstavnicima lokalne samouprave.

Gosti, Marko Šantić, potpredsednik privredne komore BiH, Ivica Barbarić, sekretar udruženja za poljoprivredu, prehrambenu, duvansku industriju i vodoprivredu naveli su da je razlog njihovog dolaska u Sombor povezivanje sa privrednim komorama Sombora i Subotice i organizovanje granske konferencije.

Gosti su istakli da su privredne komore most između vlasti i privrednika, te da se samo zajedničkim nastupom postiže sinergijski efekat.

Gradonačelnica je poželela dobrodošlicu gostima i saglasila se sa stavom koji su izneli u pogledu potrebe saradnje vlasti sa privrednim komorama i istakla da vlast ima obavezu da stvori uslove za poslovanje, a da komore potom deluju prema privrednicima.

Šantić je naveo da im je želja da se u narednom periodu bolje povežu sa Srbijom i drugim zemljama iz regiona radi uspostavljanja prekogranične saradnje i zajedničkog nastupa prema IPA fondovima.

Kao oblasti saradnje navedene su poljoprivreda i turizam.

Jučerašnjem sastanku sa delegacijom Privredne komore BiH, prisustvovali su i Sava Dojić, član Gradskog veća za oblast finansija i privrede i Branislav Svorcan, pomoćnik gradonačelnice za oblast kulture i informisanja.

Objavljeno u Somborske vesti

Kreditna zaduženost privrede kod banaka je u februaru bila nešto manja nego u januaru, zaduženost građana je stagnirala.

Dobri pokazatelji zabeleženi su kod urednosti u plaćanju obaveza, izjavio je generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (UBS) Veroljub Dugalić.

Prethodnog meseca je nastavljena loša tendencija kada je reč o zaduženosti privrede, što je, kako pojašnjava, delimično posledica sezonskog trenda, jer je u prvim mesecima godine kreditna aktivnost uvek nešto slabija, posebno kada je u pitanju privreda.

"Zabrinjava što se nekoiko meseci unazad, iz meseca u mesec, smanjuje broj kredita koje koristi privreda, što nije dobra tendencija", izjavio je Dugalić na konferenciji za novinare.

Kod urednosti u plaćanju obaveza su, međutim, ostvareni relativno dobri pokazatelji i tu se, kako kaže, beleži povećanje urednosti.

"Ovo je mnogo bolja situacija nego pre tri, četiri godine, ali mnogo lošija nego 2006, 2007, 2008. godine. Dobro je što se poboljšava urednost, smanjuje neurednost, ali nije dobro što je to još uvek visoka stopa docnje u odnosu na ono što smo imali pre desetak godina", izjavio je generalni sekretar UBS.

Ukupno zaduženje pravnih lica je na kraju februara iznosilo 1.372 milijarde dinara, što je manje u odnosu na 1.373 milijarde iz januara, dok je zaduženje građana iznosilo 873,5 milijardi dinara, što je blago više u odnosu na 867,9 milijardi dinara iz januara.

Krajem februara je u docnji bilo 11,1 odsto kredita pravnih lica, 8,9 odsto kredita preduzetnika i 4,4 odsto kredita građana, čime je udeo tih kredita u ukupnim pozajmicama smanjen na 8,5 odsto, sa 8,6 odsto iz januara.

Dugalić je naveo i da su banke u Srbiji likvidne, da su uslovi za zaduživanje neuporedivo bolji nego što su bili ranije, ali da nema dovoljnog interesovanja za kreditima.

Izvor: B92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
utorak, 20 februar 2018 00:00

Hladno ceđena ulja iz Čonoplje za Evropu

Godišnja proizvodnja od nekoliko hiljada litara raznih hladno ceđenih ulja rezultat je dugogodišnjeg ulaganja u posao porodične firme iz Čonoplje, gde je kvalitet presudan za izbirljive potošače Evropskih zemalja.

U Regionalnoj privrednoj komori Sombor kažu da je povećana proizvodnja hladno ceđenih ulja na tržištu, ali da su ti proizvodi pretežno orjentisani izvozu. Što se tiče ukupnog privrednog ambijenta, tokom 2017. godine Zapadnobački okrug ostvario je robnu razmenu sa inostranstvom u vrednosti 491,5 miliona evra, od čega 287,2 miliona evra u izvozu.

Hladno ceđena ulja od lana, oraha, maka, ricinusa, susama ili badema samo su neka, koja se po hasap standardu proizvode u porodičnoj firmi u Čonoplji, kod Sombora, a završavaju na tržištu Evropske unije. Tokom poslednjih deset godina sa samo četiri vrste ulja, broj se popeo na četrnaest, ali su za zahtevno strano tržište uveli proizvodnju testenina i sirupa, a u planu je i kozmetika na bazi eterničnih ulja.

"Izvoz u Sloveniju, Holandiju, Italiju, Nemačku, Rusiju ili Japan za nas je znak da mi dobro radimo. U Hrvatskoj imaju veću svest o zdravoj hrani i konzumiranju hladno ceđenih ulja nego što je to slučaj kod nas. U toku su pregovori sa Bosnom i Hercegovinom, pa se nadam da ćemo naše proizvode plasirati i na njihovo tržište", kaže Anka Rajčanji, vlasnica firme "Linum".

Izvozno orijentisani, u ovom preduzeću kažu da ne bi mogli preživeti od prodaje na domaćem tržištu.

"Godišnja proizvodnja je oko hiljadu litara do dve hiljade litara od svakog hladno ceđenog ulja. Mi proizvodimo retka hladno ceđena ulja kao što su mak, orah ili lan. Sa druge strane imamo i proizvodnju sirupa od ruže, ali i druge proizvode, koji su traženi", kaže Anka Rajčanji.

U Regionalnoj privrednoj komori Sombor ocenjuju da se sve više manjih porodičnih preduzeća okreće izvozu.

"U poslednje vreme sve više kreće proizvodnja hladno ceđenih ulja, pa tako imamo proizvođača iz Čonoplje, koji su zastupljeni u našem izvozu i sve veći im je udeo u tome iz godine u godinu. Što se tiče ukupnog izvoza svih roba, najveći izvoznici u Zapadnobačkom okrugu su Sombor, Odžaci, Kula pa Apatin", kaže Mihajlo Maćuš, koordinator za sektor industrije RPK Sombor.

I ako je još uvek mali broj porodičnih kompanija koja izvoze svoje proizvode, u Regionalnoj privrednoj komori Sombor napominju da da se taj procenat poslednjih godina povećava. Tako preko 200 preduzeća u Zapadnobačkom okrugu učestvuje u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni, dok je oko 280 firmi koje su uvozno orijentisane.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Program razvojnih partnerstava između GIZ-a (Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju koja deluje pod okriljem Ministarstva za privredu i razvoj Savezne Republike Nemačke) i privrede, predstavljen je juče, 5. februara 2018. godine, u Somboru.

Program razvojnih partnerstava (DPP, odnosno develoPPP.de program), nakon uvodnog obraćanja gradonačelnice Sombora Dušanke Golubović, prisutnim privrednicima su predstavili saradnici Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

„Zajednički projekti između GIZ-a i privrede povezuju privredne interese i razvojnopolitičke ciljeve, kao što su uvođenje novih tehnologija, upravljanje otpadom i vodama, transfer tehnologija i znanja. Svaki partner u projekat unosi svoje jake strane – GIZ pruža podršku pri finansiranju u maksimalnom iznosu do 50 odsto (200.000,00 evra) ukupnog budžeta i koordinira aktivnosti. Firme u projekat unose svoju tehnologiju, kapital i stručno znanje. Odgovornost, trošak i rizike snose oba partnera podjednako“, rečeno je na jučerašnjem sastanku.

Poziv za prijavu projektnih ideja otvoren je do 31. marta 2018. godine i pozivaju se sve zainteresovane firme da prijave svoje projektne ideje ili da se za više informacija obrate BFC SEE Tehničkom sekretarijatu NALED-a u Srbiji putem e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., a originalni kriterijumi za učešće u develoPP.de programu dostupni su ovde.

Objavljeno u Somborske vesti

Godinama unazad u pravoj ekonomskoj agoniji, somborska nekadašnja društvena preduzeća „Betonjerka“ i restoran „Plavi točak“ kao deo još jednog „stečajca“, ovdašnjeg DP „Sever trgovina i ugostiteljstvo“, u poslednjih nekoliko dana su najzad dobili nove vlasnike.

Zanimljivo je da su, kao najbolji ponuđači, oba nova vlasnika iz sveta građevinarstva.
Tako je u resornom Ministarstvu privrede potpisan ugovor sa „C&LC Group“ o prodaji 75 odsto ukupnog kapitala „Betonjerke“, firme za proizvodnju i montažu prefabrikovanih betonskih elemenata (stubovi, trafostanice, betonska galanterija...). Svojevremeno, tačnije 1962. godine, „Betonjerka” je nastala u okviru „Elektrovojvodine“. Novi gazda će svoju akviziciju platiti čak 542.000 evra.

Društvo sa ograničenom odgovornošću, „C&CL Group” se po podacima Agencije za privredne registre bavi izgradnjom puteva i auto-puteva, transportom rastresitih materijala, transportom specijalnih tereta, zemljanim radovima, izgradnjom saobraćajnica, raščišćavanjem i rušenjem objekata kao i transportom putnika. Ovo preduzeće je bilo podizvođač radova na Koridoru 11, tačnije na izgradnji deonice autoputa od Lajkovca do Ljiga koja je ukupno koštala više od 75 miliona evra, a žiteljima srpske prestonice je poznata i po tome što im pruža usluge javnog prevoza u okviru tamošnjeg kombinovanog sistema GSP-a.

Svojevremeno poznat kao mesto dobrog provoda i gurmanskog uživanja, novog vlasnika je dobio i restoran „Plavi točak“ u somborskoj Čitaoničkoj ulici. Restoran , deo imovine „Sever trgovine i ugostiteljstva“, kao ćerke-firme nekada jednog od najvećih srpskih auto-prevoznika, somborskog „Severtransa“ je do nedavno radio. Otvaran je samo povremeno, isključivo zahvaljujući zakupcu, pošto se u stečaju našao još 2011. godine. Sada ga je za nešto više od 62.000 evra kupio „Ekstra-auto transport“ iz Vrbasa, d.o.o koje se takođe bavi svim vrstama prevoza, ali i poslovima u niskogradnji.

Mala vajda za poverioce

Prodajom restorana, kao dela imovine koja je za račun preduzeća „Sever trgovina i ugostiteljstvo“ u stečaju obezbedila 7,4 miliona dinara, moći će se namiriti tek mali deo dugova utvrđenih u stečajnom postpuku. Naime, prema u sudskom postupku priznatim potraživanjima nekadašnja ćerka firma „Severtransa“, koji ekonomski unakažen, naknadno poništenom privatizacijom „kralja oranica i drumova“ Mileta Jerkovića, takođe odavno posrće pod nagomilanim dugovima i posledicama nerešenog statusa, duguje poveriocima desetostruko veći iznos, odnosno oko 80 miliona dinara.

Izvor: Dnevnik.rs

Objavljeno u Somborske vesti

Zainteresovanim privrednicima iz Zapadnobačkog okruga upućen je poziv da se uključe u rad odbora Regionalne privredne komore Sombor.

Prema odluci Upravnog odbora Privredne komore Srbije o obrazovanju odbora regionalnih privrednih komora, odnosno privredne komore glavnog grada, u RPK Sombor biće obrazovani odbori za sektore poljoprivrede, industrije i usluga.

Privrednici koji žele da uzmu učešće u radu ovih odbora mogu se prijaviti do 25. januara mejlom na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Odbori se obrazuju radi razmatranja i predlaganja stavova o pitanjima za određeni deo privrede na području za čiju teritoriju je obrazovana regionalna privredna komora.

Odbori dostavljaju stavove, predloge i inicijative parlamentu privrednika, kao i nadležnom sektoru Privredne komore Srbije, u cilju usaglašavanja, zastupanja i zaštite interesa članova Komore, preko nadležnih organa Komore.

Odbor čini najmanje 10, a najviše 25 članova Privredne komore Srbije sa područja regionalne privredne komore.

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 30 novembar 2017 00:00

Od 556 državnih firmi, prodato tek 47

Najčešći model privatizacije u Srbiji poslednjih nekoliko godina je stečaj.

Od avgusta 2014. kada je na snagu stupio novi zakon sa odredbom da do 31.12. 2015. moraju da se prodaju sve firme sa većinskim društvenim kapitalom, od 556 zatečenih neprodatih preduzeća sa 90.000 radnika, 279 je već završilo u stečaju, podaci su Ministarstva privrede. To je više od polovine i nije konačna lista, jer država za još 144 firme sa 43.595 zaposlenih, traži novog vlasnika a za 86 je postupak privatizacije obustavljen bez najava da li će i kako biti nastavljen.

Za tri godine koliko je zakon na snazi, prodato je 47 preduzeća za ukupno 90,6 miliona evra, od čega šest u mandatu sadašnjeg ministra. Među te poslednje transakcije spada i Galenika, koja je za 93,7 odsto kapitala fabrike, postigla pojedinačno najvišu cenu od 16 miliona evra, ali se zato ne zna ko je većinski vlasnik luksemburškog Elijusa, firme koja ju je kupila. Sadašnje ministarstvo podiglo je udeo stečaja u privatizaciji, jer je u tom procesu, prema podacima sa zvaničnog sajta, završilo 26 od ukupno 48 rešenih predmeta, dok je proces obustavljen za 26 preduzeća.

- Od usvajanja novog Zakona o privatizaciji objavljeno je ukupno 213 javnih poziva za učešće u postupku javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem radi prodaje kapitala, imovine ili za strateško partnerstvo, i to 189 za prodaju kapitala, 21 za prodaju imovine, tri za izbor strateškog partnera - kažu za Danas u Ministarstvu privrede.

Naglašavaju da se nastavljaju aktivnosti na privatizaciji preostalih firmi iz portfelja Ministarstva, i da je za ukupno 59 već određen model - za 52 preduzeća prodavaće se kapital, šest će ponuditi svoju imovinu a za jedno će se tražiti strateški partner kroz osnivanje novog društva. "Za preostala 43 subjekata privatizacije još uvek nije doneta odluka o modelu privatizacije", kažu u Ministarstvu.

Podaci sa zvaničnog sajta, međutim, ne poklapaju se u potpunosti sa tim navodima, jer se iz tabela vidi da je za 138 firmi analiza mogućnosti privatizacije još uvek u toku. Pri tom, za svega 25 stoji oznaka da je moguće raspisivanje tendera. Među njima su Azotara, Petrohemija, PKB Korporacija, Lasta, Tigar, Jat tehnika, Jumko... Kada će javni poziv biti raspisan, nije precizirano. Za neke od njih još se bira model, neke čekaju poziv zainteresovanih investitora, pa onda da se vidi, ima onih koje još nisu regulisale imovinu, a kod, na primer Krušika, čeka se da Vlada utvrdi svoj udeo u kapitalu.

Za preostalih preko stotinu firmi, navedeno je da raspisivanje tendera nije moguće. Među njima je velika grupacija banja, banjskih bolnica i rehabilitacionih centara, gde još uvek traju sporovi države sa PIO fondom oko vlasništva. Za neke je prepreka to što se njihova imovina nalazi u zahtevima za restituciju, pa se čeka okončanje tog postupka da bi se videlo šta je preostalo za prodaju. Veliki je i broj preduzeća koja računaju da će kroz unapred pripremljen plan reorganizacije uspeti da se stabilizuju i tek onda izađu na tržište kapitala.

Ono što je pomalo apsurdno je da se u kategoriji "nije moguće" nalaze i firme sa svega nekoliko zaposlenih, pa osim teze da je reč o kupovini vremena, nema drugog objašnjenja kako bi bez poslovne aktivnosti dugovi mogli da se vrate. Za preduzeća iz energetskog sektora, poput Pro TENT-a, Kolubara usluga, Kolubara ugostiteljstva, Rio Kostolac ili Održavanja i usluga, koja zapošljavaju više od 4.500 radnika, čeka se mišljenje Ministarstva rudarstva i energetike. U toj grupi su i preduzeća sa spornom imovinom, zatim veterinarske stanice za koje lokalne samouprave nisu zainteresovane, ali i one za koje jesu, ali još nisu postigle dogovor sa državom a jedan od rariteta je i obrazloženje da je privatizacija Frizerskog preduzeća iz Beograda nemoguća jer u firmi sa devet zaposlenih nema ko da pripremi dokumentaciju.

Na dugom štapu
- U portfelju Ministarstva privrede se nalazi 19 subjekata privatizacije sa teritorije KiM za koje će se tek utvrđivati način privatizacije, kao i 13 zaštitnih radionica - preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, koje su izuzete iz postupka privatizacije a za njih 11 na snazi je ili u postupku izrade Unapred pripremljen plan reorganizacije - kažu u Ministarstvu i dodaju da je UPPR na snazi i za još 26 firmi od kojih je 16 predviđeno za prodaju kapitala.

Više od polovine stečaja iz privatizacije
Više od polovine svih stečajnih postupaka, a trenutno ih je 710 aktivnih, odnosi se na preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, uglavnom ona koja nisu uspela da nađu vlasnike i uglavnom nemaju privrednu aktivnost. Vođenje tih predmeta, nakon gašenja Agencije za privatizaciju dodeljeno je Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU). Od momenta stupanja na snagu novog zakona, ALSU je dobila 448 novih predmeta, od čega je stečaj zaključen u 85 slučajeva a obustavljen u osam. U 16 predmeta nadležan privredni sud je razrešio ALSU sa pozicije stečajnog upravnika.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Ministarstvo privrede Srbije objavilo je novi javni poziv za prikupljanje ponuda za kupovinu 75% kapitala preduzeća Betonjerka iz Sombora po početnoj ceni od 540.581 EUR.

Procenjena vrednost kapitala koji se nudi na prodaju bila je 1,08 mil EUR na kraju prošle godine, koliko je iznosila početna cena na prethodnom javnom pozivu, ali nije stigla nijedna ponuda, pa je prodaja proglašena neuspešnom.

Prijave za učešće u postupku nadmetanja za Betonjerku mogu da se dostave do 6. novembra do 15 časova, a otvaranje ponuda je 8. novembra u 12 časova u prostorijama Ministarstva privrede.

Betonjerka se bavi proizvodnjom betona namenjenih građevinarstvu i ima 41 radnika. To preduzeće je 2007. godine bilo prodato biznismenu Slaviši Puriću za 3,6 mil EUR, ali je privatizacija poništena 2008. godine jer novi vlasnik nije ispunjavao ugovorene obaveze.

Više informacija o tenderu pogledajte OVDE.

Izvor: ekapija

Objavljeno u Somborske vesti

Nova ponuda kompanije "Batagon" za kupovinu Fabrike akumulatora Sombor. Ovo je četvrta ponuda švajcarske kompanije. Odlučuju poverioci

ŠVAJCARSKA kompanija "Batagon internešnal" AG ne odustaje od kupovine Fabrike akumulatora Sombor (FAS), pa je tako dala novu četvrtu ponudu za preuzimanje vlasništva nad Fabrikom akumulatora "Sombor".


Prema rečima Predraga Ljubovića, stečajnog upravnika u FAS, nova poboljšana ponuda za njega je vrlo povoljna."Batagon" nudi šest miliona evra za kupovinu ove čuvene firme, sa poznatim brendom "Blek hors". On dodaje da je švajcarska kompanija ponudu uputila u predviđenom roku, i da je u odnosu na prethodnu veća za 950.000 evra.

Ljubović je o svemu obavestio Odbor poverilaca, i očekuje da će oni odluku doneti tokom narednih dana.

Naime, Odbor poverilaca je odbio prethodne tri ponude kompanije iz Švajcarske."Batagon internešnal" AG je na javnom nadmetanju za kupovinu imovine FAS nastupio sa 3,5 miliona evra, da bi potom, početkom avgusta, ponudu "popravili" na 4,5 miliona. Prethodnu odbijenicu dobili su za iznos od 5.050.000 evra.

Inače, procenjena vrednost proizvođača akumulatora je 24,57 miliona evra. Ta cena je niža od polovine procenjene vrednosti, pa je Odbor poverilaca procenio da je to mala cena.

BOGIĆEVIĆ

FABRIKA akumulatora Sombor je od 2006. godine poslovala u sastavu "Farmakoma MB" vlasnika Miroslava Bogićevića, a 2015. godine je zbog finansijske blokade od 36 miliona evra proglašen stečaj.

Izvor: novosti.rs

Objavljeno u Somborske vesti

Opštinu Apatin 14. septembra je posetila delagacija privrednika iz Rusije, koju je primio predsednik opštine Apatin, Milan Škrbić sa svojim saradnicima.Škrbić je gostima poželeo dobrodošlicu u Apatin i istakao da opština ima mnogo toga da ponudi kao i da je Slobodna zona velika prednost i prilika za investiranje.

Prezentaciju slobodnih zona Srbije, kao i slobodne zone u Apatinu održali su Vidak Tomić, savetnik u upravi za slobodne zone Srbije, Maja Kuridža vd direktora Slobodne zone Apatin, Đorđe Vignjević pomoćnik predsednika opštine za poljoprivredu i Vlado Sabadoš direktor Poljoprivredne stručne službe Sombor. Škrbić je gostima poželeo dobrodošlicu u Apatin i rekao da naša opština ima mnogo toga da ponudi kao i da je Slobodna zona velika prednost i prilika za investiranje.

Prezentaciju slobodnih zona Srbije, kao i slobodne zone u Apatinu održali su Vidak Tomić, savetnik u upravi za slobodne zone Srbije, Maja Kuridža vd direktora Slobodne zone Apatin, Đorđe Vignjević pomoćnik predsednika opštine za poljoprivredu i Vlado Sabadoš direktor Poljoprivredne stručne službe Sombor.Gosti su nakon prezentacije diskutovali i postavljali pitanja svojim domaćinima, a nakon završetka sastanka otišli su u obilazak Apatina i slobodne zone.

Objavljeno u Apatin

Privredna aktivnost u Srbiji je u prvom kvartalu ove godine bila je znatno usporena, pa je privredni rast bio samo 1,2 odsto, dok su stare članice EU imale 2,3 odsto, a nove 4,1 odsto, rekao je urednik časopisa Kvartalni monitor Milojko Arsić.

"Niži rast od Srbije imale su samo tri zemlje, politički nestabilna Makedonija, Grčka i Švajcarska"
Arsić, koji je profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, je na konferenciji za novinare na Ekonomskom fakultetu u Beogradu rekao da su susedne zemlje u tom periodu imale rast od 3,2 odsto.

Dodao je da su uzroci usporavanja privrede u "sistemskim slabostima", pre svega u kvalitetu upravljanja javnim preduzećima, među kojima je i Elektroprivreda Srbije, kao i zbog nepovoljnog privrednog ambijenta. "Bez problema u EPS-u privredni rast bi bio dva odsto, što je i dalje manje nego u evropskim zemljama", ocenio je Arsić.

U narednim kvartalima se, prema njegovim rečima, očekuje oporavak privrede, pre svega visok rast prerađivačke industrije i stabilizacija proizvodnje u EPS-u, kao i oporavak građevinske sezone i pozitivni trendovi u sektoru usluga.

On je istakao da ove godine očekuje privredni rast od 2,5 do tri odsto.

On je istakao da su statistički podaci o visokom rastu zaposlenosti, a istovremeno padu privredne aktivnosti, paradoks koji ukazuje da kvalitet podataka nije dobar.

Izvor: n1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U Zapadnobačkom okrugu od početka godine najviše se izvozio i uvozio tekstil, a ukupan rast spoljnotrgovinskog robnog prometa do maja ove godine iznosio je 158 miliona evra u okrugu. Taj podatak predstavlja povećanje od 11,56 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, navode u Regionalnoj privrednoj komori Sombor. Jedan od najvećih proizvođača i izvoznika trikotažnog materijala je apatinska fabrika "Fleš Srb".

U apatinskoj fabrici "Fleš Srb" mesečno se proizvede oko 200.000 kilograma najkvalitetnijeg trikotažnog materijala, koji se izvozi širom Evrope i plasira na tržište Rusije.

"Vlada Srbije je pomogla sa izvesnim sredstvima po zaposlenoj osobi, a investitori su ovde pronašli dobar privredni ambijent. Zaposleni su se pokazali kao veoma dobri i savesni radnici. Repromaterijal nabavljamo iz celog sveta, a za sada izvozimo u zemlje širom Evrope i širimo se na tržište Rusije", navodi direktor preduzeća "Fleš Srb" Nebojša Stanivuk.

U apatinskoj fabrici za tkanje, bojenje i doradu tekstila je zaposleno 180 radnika, a Svetlana Barbulj je jedna od onih koja je nakon mnogih poslova konačno našla onaj u struci.

"Ranije sam radila neke druge poslove i dugo sam čekala da se zaposlim u struci. U ovoj fabrici mi je pružena šansa da po prvi put radim, pokažem znanje iz hemije i usavršim ga. Plata je redovna, a uslovi za rad su odlični", kaže laborant u fabrici "Flaš Srb" Svetlana Barbulj.

Do maja ove godine, u Zapadanobačkom okrugu je najviše robe uvezeno iz Italije, u vrednosti 35,31 milion evra, dok je izvoz iznosio skoro 59 miliona evra. Najzastupljeniji je uvoz i izvoz tekstila.

"U našem okrugu najviše uvozi i izvozi tekstilna industrija, zatim prehrambena i hemijska industrija. Zbog velikih proizvođača, koji zapošljavaju značajan broj radne snage, kao najveće uvoznike i izvoznike možemo izdvojiti kompanije iz oblasti tekstilne industrije "Fiorano" Sombor i novija fabrika "Fleš Srb" Apatin", navodi samostalni stručni saradnik u RPK Sombor Mihajlo Maćuš.

"Od 2014. godine imamo konstantno povećanje spoljnotrgovinskog prometa i suficita, kao posledice povećanja razmene roba i dobrog privrednog ambijenta. Kao parametar tog rasta, na primer samo tokom 2016. godine imali smo razmenu od 468 miliona evra, od čega je bilo 305 miliona u izvozu, a 160 miliona u uvozu. Tada je suficit bio 143 miliona evra, što realno pokazuje da imamo tendenciju rasta i stvari idu u pravcu koji je definisala Vlada Srbije. U odnosu na prva četiri meseca 2016. godine, kada je za prva četiri meseca razmena sa inostranstvom iznosila 142 miliona evra, za isti period u 2017. godini je razmena sa inostranstvom povećana na 158 miliona evra", objašnjava v.d. direktor RPK Sombor Zoran Bulatović.

Prema podacima RPK Sombor, pored toga što je najviše izvezeno proizvoda tekstilne industrije, izvoze se i proizvodi plastičnih masa, kaučuka i žitarica.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Predstavnik grada Podgorica pomoćnik sekretara za razvoj preduzetništva Vladimir Pavićevć, predstavnici Montenegro Biznis Alijanse (MBA): izvršni direktor Zoran Vulević i menadžer Milan Dragić, posetili su Regionalnu privrednu komoru Zapadnobačkog upravnog okruga Sombor.

Predstavnike privrednika Crne Gore primio je vd. Direktor Zoran Bulatović sa saradnicima. Zaključeno je da postoji dosta prostora za razvijanje saradnje privrednika Zapadnobačkog upravnog okruga i privrednika Crne Gore.

Ovo je prvi inicijalni sastanak, naglasili su učesnici, koji će se nastaviti već tokom jeseni na danima Vojvodine u Podgorici, kao i organizacijom B2B susreta.

Objavljeno u Somborske vesti

Privreda Zapadnobačkog upravnog okruga u periodu januar – april 2017. godine ostvarila je robnu razmenu sa inostranstvom u vrednosti 158,86 miliona €, od čega 94,56 miliona € u izvozu, a 64,3 milion €u uvozu. Pokrivenost uvoza izvozom je 47,06 %, a ostvareni suficit iznosi 30,26 miliona €.

Suficit je ostvaren u svim opštinama Regiona ( najveći u Kuli 15,6 miliona €),sem u Opštini Apatin gde je ostvaren deficit 782 hiljada €. Najviše je robe izvezeno u Italiju – 21,5 miliona €, Bosnu i Hercegovinu – 14,9 miliona Španiju – 12,7 miliona €€; a najviše je uvezeno iz Italije – 12,46 miliona €, Mađarske – 7,2 miliona €te Bosne i Hercegovine 4,9 miliona €.

Najviše izvoza kao i uvoza ostvareno je kupoprodajom, potom oplemenjivanjem i poslovima nakon oplemenjivanja kao i ostalim oblicima spoljnotrgovinskog posla.

Objavljeno u Somborske vesti

Oznaku "Srpski kvalitet" dobilo je danas osam srpskih proizvoda iz mesne i prerađivačke industrije, a u narednih nekoliko nedelja ovi proizvodi će se naći na rafovima svih trgovačkih lanaca i malih prodavnica u Srbiji, rekao je ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović na konferenciji za novinare.

 

Kako je rečeno, proizvodi koji nose ovaj logo su od sirovina koje su poreklom iz Srbije.

„Naš osnovni cilj je bio pre svega konkurentnost i kvalitet proizvoda. Upravo ova oznaka srpskog kvaliteta treba da doprinese tome, da se i država uključi i da da konačnu potvrdu da je nešto, što je napisano na deklaraciji baš tako. Da je ono što je proizvedeno u Srbiji, baš iz Srbije", naglasio je Nedimović.

Oznaku "Srpski kvalitet" od danas nosi osam proizvoda tri kompanije: Industrija mesa Carnex sa "Domaćom mesnatom slaninom", "Selection pašteta sa komadićima mesa", "Selection pašteta sa dimljenom slaninom" i "Domaća sarma", zatim, Industrija mesa Topola sa "Ljutim kulenom" i „Izletničkom salamom", kao i kompanija Zlatiborac sa "Kraljevskom salamom" i "Pilećom delikates salamom".

Emanuel Hidier iz Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), koja je zajedno sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) pomogla uvođenje oznake kvaliteta, istakao je da Srbija želi da bude konkurentna, a na ovaj način će se, kako je rekao, obezbediti sigurnost da potrošači dobijaju premijum kvalitet.

"Potrošači su zainteresovani da kupe proizvod koji ima jasnu oznaku kvaliteta i geografskog porekla. U Francuskoj je, na primer, ceo proces označavanja proizvoda sa posebnim logoom i uspostavljanje sistema, trajao 20 godina", kazao je Hidier.

Od momenta podnošenja zahteva za dobijanje oznake "Srpski kvalitet", prođe maksimalno 3 meseca, a država iz budžeta refundira oko 50 odsto sredstava za kontrolu kvaliteta.

Miljan Ždrale ispred EBRD-a, rekao je da sa aspekta ove banke veoma važno da se investira i unapredi kvalitet poljoprivrednih prehrambenih proizvoda, te da će kompanije koje ulaze u proces označavanja sigurno imati, kako je istakao, novi talas investicija.

Nedimović je rekao i da je ova akcija, "savršen primer javno-privatnog partnerstva između proizvođača i države, gde imamo potpuno nezavisnu kontrolu kvaliteta. „Nadam se da su prvih osam proizvoda koji su ušli u sistem, samo inicijalna kapisla. Ovaj sistem će se i dalje razvijati, a za početak reč je o tri kompanije koje su jedni od lidera u preradi mesa u Srbiji", izjavio je ministar Nedimović.

Kako je ministar rekao, pored toga što su proizvodi iz Srbije, na ovaj način, označavanjem robe, dovešće se do jasne razlike, kako među srpskim proizvođačima u zemlji, tako i među inostranim proizvodima u svetu.
„Dogovorili smo još nekoliko važnih stvari za naredni period. Sad smo koncentrisani na proizvode od mesa, ali smo otvorili ceo proces za sve vrste poljoprivrednih proizvoda“, rekao je ministar i dodao da su i proizvođači meda zainteresovani da uđu u proceduru i dobiju oznaku „Srpski kvalitet“.

Ministar je objasnio da ovi proizvodi neće biti skuplji, te da će se u narednim nedeljama naći na rafovima svih prodavnica u zemlji. Istaknuto je i da iza garancije kvaliteta stoji Ministarstvo poljoprivrede, kao i brojne sertifikacione kuće za proveru kvaliteta, te udrženja potrošača i privredne asocijacije.

„Komisija koju čine brojni stručnjaci iz oblasti bezbednosti i kvaliteta hrane daje predlog ministru poljoprivrede da li neki proizvod treba da dobije oznaku. Sertifikat traje jednu godinu, a kontrole obavljaju ovlašćene službe države, esnafska udruženja i nadležne inspekcijske službe. Nema ograničenja u tome koji će se proizvodi moći naći na spisku, a prvi na listi nakon mesnih prerađevina će verovatno biti medari kao i proizvođači mlevene paprike“, rekao je Branislav Raketić, rukovodilac grupe za kvalitet proizvoda u Ministarstvu poljoprivrede.

Oznaka je namenjena za poljoprivredne i prehrambene proizvode u sektoru proizvodnje i prerade mleka, mesa, voća, povrća, žitarica, uljarica, grožđa i meda, (osim jakih alkoholnih pića, vina i aromatizovanih proizvoda od vina).

Ova oznaka je dobrovoljni standard kvaliteta, regulisan Uredbom o označavanju poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda nacionalnom oznakom višeg kvaliteta „Srpski kvalitet“. Podršku u razvoju Oznake „Srpski kvalitet“ Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine pružila je Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), u okviru višegodišnjeg projekta koji se realizuje u Srbiji “Unapređenje kvaliteta i bezbednosti hrane u sektoru proizvodnje mesa”.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Predstavnici pokrajinske i lokalne vlasti danas su na okruglom stolu u Odžacima sa privrednicima razgovarali na temu razvoja, potencijala i problema privrede u opštini, kao i njihovoj ulozi u razvoju privrede na lokalu.

Potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević rekao je u izjavi novinarima pre početka okruglog stola da je ovaj skup dobra prilika da se u susretu sa privrednicima čuje šta oni trenutno rade, koje nove programe razvijaju, ali i koji su njihovi problemi u radu, kako bi ih zajednički rešavali.

- Dobra je prilika i da mi iz Pokrajinske vlade predstavimo mere za podsticanje svih vidova privrednih delatnosti. U 2017. godini u pokrajinskom budžetu su predviđena značajna sredstva za podsticaj razvoja privrede, poljoprivrede, turizma i usluga. Prilika je i da u razgovoru sa privrednicima procenimo koje bi to još mere mogle biti usvojene kako bi im se olakšao rad – izjavio je Milićević.

Istakavši da je brži ekonomski razvoj najvažniji prioritet u radu Pokrajinske vlade, Milićević je rekao da je najvažnija vest koju će danas saopštiti u Odžacima to da je Pokrajinska vlada radi podrške privrednicima formirala Razvojnu agenciju Vojvodine.

- Sa ciljem da direktno subvencioniše nove proizvodne pogone, nova radna mesta, bespovratnim sredstvima kroz vrlo jasne definisane kriterijume kroz koje će se sredstva dodeljivati, ali i kroz vrlo jasno definisane instrumente obezbeđenja od strane privrede za povlačenje ovih podsticajnih sredstava – kazao je potpredsednik Pokrajinske vlade.

Milićević je na okruglom stolu rekao da je jedan od strateških ciljeva Pokrajinske vlade ravnomeran regionalni razvoj i da će se u okviru tog cilja raditi na tome da svaka lokalna samouprava u Vojvodini ima opremljenu bar jednu radnu ili industrijsku zonu.

Pokrajinski sekretar za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Ognjen Bjelić je izjavio da Sekretarijat kome je on na čelu aktivno učestvuje sa predstavnicima lokalne samouprave u pripremi i realizaciji projekata finansiranih iz međunarodnih fondova.

- Pored projekata finansiranih iz međunarodnih fondova, Pokrajinski sekretarijat će u narednih par meseci finansirati pripremu projekata, odnosno pripremu projektno tehničke dokumentacije, izradu studija i analiza za projekte koji su razvojnog karaktera i imaće direktan uticaj na razvoj privrednih aktivnosti – kazao je Bjelić.

Jedan od domaćina okruglog stola bila je potpredsednica Skupštine AP Vojvodine Snežana Sedlar. Ona je u odgovoru na novinarsko pitanje vezano za rešavanje problema u “Hipolu” i “Poljostroju”, navela da je optimista kada je reč o daljoj sudbini tih odžačkih firmi.

- Finansijsko stanje “Hipola” je odlično. Svi problemi koje oni imaju i koji su izazvali trenutno stanje stečajnog postupka potiču iz raskinute privatizacije iz 2007. godine. Što se tiče “Poljostroja” za koji je proglašen bankrot, mogu da kažem da su za tu firmu zainteresovane ozbiljne kompanije, isto se odnosi i na “Hipol”, tako da u brzom vremenskom periodu koji je pred nama očekujem dolazak i tih investitora koji će preuzeti te dve kompanije – rekla je Sedlar.

I dok se pomenute firme nalaze u problemima zbog dugovanja zaostalih iz vremena privatizacije, “Magna” je sa preko 1.200 radnika uzdanica odžačke privrede. Ta svetska kompanija u oblasti automobilske industrije u Odžacima je napravila fabriku na prostoru novoizgrađene radne zone, a u maju će otvoriti i novi pogon pored postojećeg.

Predsednica Privremenog organa opštine Odžaci Latinka Vasiljković najavljuje i opremanje radne zone u Karavukovu, a sve u cilju privlačenja novih investitora. Ona kaže da lokalna samouprava želi da bude servis privrednika koji će pratiti njihove potrebe.

- Infrastrukturnim opremanjem radne zone u Odžacima postavljeni su dobri temelji za privlačenje novih investitora. Kao lokalna samouprava želimo i da pokažemo da smo dobar partner našim privrednicima, malim i srednjim preduzećima, koji treba da budu nosioci razvoja opštine – rekla je Vasiljković.

U radu okruglog stola učestvovali su i direktor Privredne komore Srbije – Regionalne privredne komore Sombor Zoran Bulatović, kao i Radomirka Žiža iz Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijala Sombor.

Skupu su pored predstavnika najvećih kompanija iz opštine Odžaci, koje i zapošljavaju najviše radnika, prisustvovali i mali privrednici, preduzetnici i poljoprivredni proizvođači. Svi oni očekuju da im se obezbede uslovi za lakše poslovanje.

Izvor: ico.rs

Objavljeno u Odžaci
ponedeljak, 20 mart 2017 00:00

Velike investicije ne stižu na zapad Bačke

U poslednjih nekoliko godina u Zapadnoj Bačkoj nema novih stranih investicija. Mnoge poznate fabrike su bankrotirale. Ali, otvaraju se male privatne firme.
Pogon Magne u Odžacima jedina je velika strana investicija u Zapadnobačkom okrugu u poslednjih pet godina.

Ova kompanija uz somborski Fjorano beleži i stalan rasta zaposlenih. Zadovoljni su poslovnim ambijentom i uspevaju da zadovolje potrebe svetske auto industrije za nav lakama za sedišta.

"Mi smo krenuli 2012. godine sa 100 ljudi i onda smo svake godine duplirali. Stigli smo 2015. do 800 zaposlenih, a već prošle godine smo prešli hiljadu zaposlenih. Mi ćemo tako nastaviti sa rastom i planiramo još da zaposlimo 500 radnika", kaže Miro Vidošević, direktor pogona Magna u Odžacima.

Za razliku od Magne, najveći srpski proizvođač obuće Boreli je bankrotirao. Veliki dugovi i nerešena pitanja sukcesije sa Hrvatskom su ostavili bez posla više od 250 radnika.

Sličnu sudbinu doživeo je i odžački Poljlostroj bez obzira što godišnje zarađuje 800.000 evra, izvozi servisira sve obaveze. Dugovi od 10 miliona evra koje je ostavio Mile Jerković gase fabriiku osnovanu 1950, a 45 radnika šalju na biro.

Država nije učinila ništa da sačuva ova radna mesta.

"Ako budemo imali sreće da se pojavi pravi kupac koji je zainteresovan za ovu našu proizvodnju i eventualno neku svoju, to bi bila neka šansa da preživimo", kaže Slavko Drobac, tehnički direktor Poljostroja.

U Regionalnoj privrednoj komori kažu da bez obzira što nema direktnih stranih investicija poslednjih nekoliko godina, na teritoriji okruga beleže rasta broja novih pravnih subjekata.

"Interesantno da smo u 2013. imali veći broj otvorenih privrednih društava, ali smo imali i veći broj zatvaranja. Tako da smo sada u situaciji da smo ipak imali trend rasta aktivnih privrednih društava. Sada ih 2.076, za razliku od 2013, kada je bilo 1.915 privrednih društava", navodi Zoran Bulatović, vd. direktora RPK Sombor.

A kada je reč o platama, najveću neto zaradu u decembru prošle godine imali su zaposleni u Apatinu i iznosila je 45.879 dinara, dok su najmanje zarađivali Somborci, 36.750, što je skoro 10.000 dinara ispod republičkog proseka.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Privrednici u Srbiji procenjuju da je siva ekonomija najzastupljenija u građevinarstvu, trgovini, advokaturi i ugostiteljstvu, a kao ključne uzroke pojave sive ekonomije vide u visokim porezima i doprinosima na zarade i parafiskalnim nametima, pokazalo je istraživanje Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

Po rezultatima istraživanja o stavovima privrednika u sivoj zoni, koje je sproveo Ipsos strategic marketing, većina privrednika u Srbiji, oko 68 odsto, smatra da je obim sive ekonomije smanjen u prethodnih godinu dana i uvereni su da 29 odsto firmi u njihovoj delatnosti posluje u sivoj zoni.

Takođe, većina predstavnika preduzeća ističe da su opšti uslovi poslovanja u Srbiji loši ili osrednji.

Prema oceni privrede, glavni razlozi zašto neregistrovane firme uspevaju da posluju nesmetano van zakona su korupcija i nejasna nadležnost inspektora, nedovoljni kapaciteti države, politička zaštita i neadekvatna kaznena politika.

U istraživanju se navodi i da tri četvrtine anketiranih veruje da je država odlučna da se izbori sa sivom ekonomijom i da rad mimo propisa nije opravdan, što je znatno viši procenat u odnosu na prethodna istraživanja NALED-a i svedoči o efektima edukativne kampanje u okviru Godine borbe protiv sive ekonomije.

Ocenjeno je i da nisu svi privrednici spremni da se aktivno priključe toj borbi - 61 odsto ne bi prijavilo nelojalnu konkurenciju, smatraju da je kontrola poštovanja zakona isključivo posao države ili ne veruju da bi prijavljivanje imalo efekta.

Državni sekretar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Srbije, Željko Ožegović istakao je da kampanja protiv sive ekonomije i nagradna igra "Uzmi račun i pobedi" već daju efekte.

Dodao je da je procenat nepravilnosti u kontrolama izdavanja računa u februaru ove godine smanjen je sa 40 odsto na 32 odsto, u odnosu na isti mesec prošle, a čak 26,6 odsto skočio je procenat građana koji su prijavili neizdavanje računa.

Rekao je da je do sada poslato 2,8 miliona koverata, što je oko 28 miliona računa, što je doprinelo budžetu Srbije sa 2,5 miliona evra.

Direktor za tržišta Srbije, Crne Gore i BiH u kompaniji Mastercard Jelena Ristić izjavila je da je mogućnost slanja kartičnih slipova u okviru nagradne igre "Uzmi račun i pobedi" važan segment u promociji bezgotovinskog plaćanja i jačanju transparentnosti transakcija u maloprodaji, i da je nagradnu igru podržala ta kompanija.

Ona je predstavila istraživanje stavova građana Srbije prema sivoj ekonomiji i navela da čak 95 odsto njih, razume šta je siva ekonomija, a ovaj problem se najčešće povezuje sa neprijavljenim radnicima i neprijavljenim plaćanjima u cilju izbegavanja poreza.

"Oko dve trećine ispitanika smatra da se većim korišćenjem elektronskih plaćanja smanjuje siva ekonomija, a pozitivno je i to da je 82 odsto građana spremno da češće plaća bezgotovinski kako bi dali doprinos rešavanju ovog problem", rekla je Ristić.

Takođe, kako je navela, čak 90 odsto smatra da uticaj na smanjenje sive ekonomije ima samo Vlada Srbije.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
Strana 1 od 3

Još vesti iz kategorije...

Top