loading...

Građani opštine Kula će 16. decembra imati priliku da glasaju za jednu od osam lista koje učestvuju na izborima za lokalni parlament. Svoju građansku dužnost mogu da ispune na jednom od ukupno 40 biračkih mesta u opštini Kula.

Glasanje će se sprovoditi na 40 lokacija u šest naseljenih mesta opštine, od čega u Kuli ima 15 biračkih mesta, u Crvenki 11, u Sivcu sedam, u Ruskom Krsturu četiri, u Kruščiću dva, dok će Liparčani glasati na jednoj lokaciji.

Na pozivu za glasanje koji građani budu dobili neposredno pred izbore, biće navedeno tačno biračko mesto na kojem su upisani, a u nastavku pročitajte koja područja u opštini Kula obuhvata koje biračko mesto.

Pored toga, građani već sada mogu da provere kom biračkom mestu pripadaju, a te informacije su dostupne na portalu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave – OVDE.

Kula
1. MZ “Gornji grad” – velika sala, Maršala Tita 119

Adrese koje pripadaju ovom biračkom mestu:

25. maja
Dositeja Obradovića
Dr Mladena Stojanovića
Dunavska
Žarka Zrenjanina 1-47 i 70-134
Zmaj Jovina
Kozaračka
Kudeljara
Maršala Tita 167-271 i 312-450
Milana Grozdića
Nikole Tesle
Salaš broj 75-93 i 72-92
Crvenački put
2. MZ “Gornji grad” – mala sala, Maršala Tita 119

Adrese koje pripadaju ovom biračkom mestu:

51. divizije
Branka Radičevića
Vuka Karadžića 1-51 i 2-48
Žarka Zrenjanina 2-68
Maksima Gorkog
Maršala Tita 117-165 i 274-310
Mostarska
Panonska
Sarajevska
Travnička
3. STŠ “Mihajlo Pupin”, Laze Kostića 14

Adrese koje pripadaju ovom biračkom mestu:

Vuka Karadžića 53-97 i 50-98
Igmanska
Ise Sekickog
Istarska
Kosovska
Krajiška
Kumrovačka
Liparski put
Petra Kočića
Salaši 59-67 i 42-64
Stevana Sremca 67-97 i 78-106
4. Ekonomsko-trgovinska škola, Maršala Tita 113

Adrese koje pripadaju ovom biračkom mestu:

Veljka Vlahovića 2-4/D
Đure Strugara 1-9 i 2-18
Josipa Kramera 1-15 i 2-16
Lenjinova
Maršala Tita 85-115
Save Kovačevića
Svetozara Markovića
Trg oslobođenja
5. OŠ “Isa Bajić”, Lenjinova 28

Adrese koje pripadaju ovom biračkom mestu:

Maršala Tita 232-272
6. Fond za zdravstveno osiguranje, Maršala Tita 260

Adrese koje pripadaju ovom biračkom mestu:

29. novembra
Dr Žike Miškovića
Ise Bajića 1-89 i 2-38
Laze Kostića
Slobodana Penezića
Stevana Sremca 5-65 i 2-76
Telečka
7. Lovačko društvo “Fazan”, Đure Strugara 12

Adrese koje pripadaju ovom biračkom mestu:

Blok 6A
Blok 6B
Durmitorska
Đure Strugara 11-91 i 20-94
Maršala Tita 23-83
Novosadska
Njegoševa
Radoja Dakića
Svetozara Miletića
Sonje Marinković
8. MZ “Gornji grad”, Maršala Tita 230

Adrese koje pripadaju ovom biračkom mestu:

12. vojvođanske brigade
20. oktobra
4. vojvođanske brigade
6. ličke brigade
Blok 12
Blok 13
Boračko naselje
Bratstva jedinstva 1-89
Josipa Mažara Šoše
Marije Bursać
Marka Miljanova
Marka Peričina Kamenjara
Maršala Tita 182-230
Matije Gupca
Miroslava Antića
Partizanska
Radnička
Stevana Doronjskog
9. Vatrogasna jedinica, Maršala Tita 192

Adrese koje pripadaju ovom biračkom mestu:

1. maja
11. oktobra
13. jula
22. jula
27. jula
4. jula
7. jula
8. marta
Blok 6
Bratstva jedinstva 62-96
Iđoški put
Ise Bajića 91-173 i 40-100,
Kulska
Majora Milana Tepića
Salaš 19-37 i 18-38
Sime Šolaje
10. DTD “Bačka” Vrbas, Maršala Tita 23

Adrese koje pripadaju ovom biračkom mestu:

Baje Pivljanina
Blok 14
Blok 15
Boška Buhe
Bratstva jedinstva 2-60
Vinogradska
Vladimira Nazora
Maršala Tita 1-21 i 2-180
Mine Karadžić
Rade Končara
Salaš 4-6
11. MZ “Donji grad”, Petra Drapšina 128

Adrese koje pripadaju ovom biračkom mestu:

16. divizije 141-177 i 140-174
Alekse Šantića
Desanke Maksimović
Đure Jakšića
Ive Lole Ribara 109-141
Jakova Ignjatovića 173-241 i 176-230
JNA 2-46
Novaka Pejčića 169-215 i 158-210
Petefi Šandora 229-287 i 240-296
Petra Drapšina 147-201 i 136-218/A
Salaš broj 103-119 i 106-116
12. PU “Bambi”, Petra Drapšina 128

Adrese koje pripadaju ovom biračkom mestu:

16. divizije 89-139 i 92-138
Veljka Vlahovića 1-69/A i 6-82/A
Ive Andrića
Ive Lole Ribara 67-107
Jakova Ignjatovića 127-171 i 122-174
JNA 1-25
Novaka Pejčića 113-167 i 108/A-156
Petefi Šandora 173-227 i 134-238
Petra Drapšina 107/B-145 i 104-134
13. OŠ “Petefi brigada”, 16. divizije 34

Adrese koje pripadaju ovom biračkom mestu:

16. divizije 35-87/B i 38-90
Ive Lole Ribara 1-65
Jakova Ignjatovića 65-125 i 60-120
Kiš Ferenca
Novaka Pejčića 59-111B i 54-108
Petefi Šandora 87-171A i 100-132A
Petra Drapšina 45-107a i 46-102
Salaš 135-147 i 124-128
14. Mađarski kulturni centar “Nepker” – velika sala, Josipa Kramera 45

Adrese koje pripadaju ovom biračkom mestu:

16. divizije 1-33A i 2-36
Adi Endrea
Jakova Ignjatovića 1-63 i 2-58
Jožefa Atile
Josipa Kramera 31-67 i 18-90
Novaka Pejčića 1-57 i 2-52
Petefi Šandora 13-85 i 30-98
Petra Drapšina 1-43 i 2-44
15. Mađarski kulturni centar “Nepker” – mala sala, Josipa Kramera 45

Adrese koje pripadaju ovom biračkom mestu:

7. vojvođanske brigade
Bartok Bele
Bačka
Vojvođanska
Gal Lasla
Doža Đerđa
Košut Lajoša
Krsturski put
Naselje Nova Kula
Omladinska
Petefi Šandora 1-11 i 2-28
Pionirska
Put industrijska zona
Radnoti Mikloša
Salaš 129-133 i 152-226 i Salaš 383
Crvenka
16. Restoran “Kantina”, Masarikova 7

Adrese koje pripadaju ovom biračkom mestu:

Veljka Vlahovića
Kolonija Šećerane
Masarikova
17. ZZ “Novo plus”, Zelengora 66

Adrese koje pripadaju ovom biračkom mestu:

Naselje Zelengora
Naselje Romanija
18. SUR “Točak”, Moše Pijade 22

Adrese koje pripadaju ovom biračkom mestu:

Borisa Kidriča
Boška Buhe
Đure Salaja
Žarka Zrenjanina 89-183 i 102-198
Železnička 10-48
Miloša Obilića
Mostarska
Nade Dimić
Petra Kočića
19. Železnička stanica Crvenka, železnička 66

Adrese koje pripadaju ovom biračkom mestu:

Alekse Šantića
Žarka Zrenjanina 1-87 i 2-100
Željeznička 1-5 i 2-8
Lenjinova 1-15 i 2-4
Matije Gupca
Moše Pijade 1-45 i 2-26
Otona Župančića
Srpska
Štrosmajerova
20. OŠ “Vuk Karadžić” – mala škola (kod mosta), Moše Pijade 28

Adrese koje pripadaju ovom biračkom mestu:

Ivana Milutinovića 73-149 i 78-156
Ive Andrića 1-9 i 2-10
Maršala Tita 115-193
Moše Pijade 47-57
Njegoševa 1-5/B i 2-16
21. Dom kulture Crvenka, Trg Duška Trifunovića 10

Adrese koje pripadaju ovom biračkom mestu:

Vojvođanska 99-185 i 90-158
Ive Andrića 11-53 i 12-68
Ive Lole Ribara 91-183 i 104-206
Maršala Tita 108-192
Moše Pijade 59-97
Njegoševa 7-41 i 18-42
Save Kovačevića 97-203 i 116-234
Trg Duška Trifunovića 1-10
22. Motel Crvenka, Maršala Tita 194

Adrese koje pripadaju ovom biračkom mestu:

Branka Radičevića
Vrzić salaš
Jovana Jovanovića Zmaja
Marije Bursać
Marka Oreškovića
Maršala Tita 195-245 i 194-234
Petefi Šandora
Radnička
Sime Šolaje
Heroja Pinkija
23. OŠ “Vuk Karadžić”, Maršala Tita 104

Adrese koje pripadaju ovom biračkom mestu:

Ive Lole Ribara 1-89 i 2-100
Maksima Gorkog 7-25 i 6-30
Maršala Tita 40-106
Moše Pijade 40-70
Petra Drapšina 13-51 i 14-42
Save Kovačevića 1-95 i 2-114
24. Ciglana “Jedinstvo”, Lenjinova 110

Adrese koje pripadaju ovom biračkom mestu:

8. marta
Arsenija Čarnojevića
Vojvođanska 1-97 i 2-88
Desanke Maksimović
Đure Đakovića
Lenjinova 37-151 i 28-118
Maršala Tita 2-38
Moše Pijade 99-121 i 72-94
Naselje “Vinogradi”
Nikole Tesle
Nova
Slobodana Penezića
Stevana Sremca
Hilandarska
25. Srednja stručna škola Crvenka, Maršala Tita 107

Adrese koje pripadaju ovom biračkom mestu:

Đure Jakšića
Ivana Milutinovića 1-71 i 2-76
Lenjinova 17-35 i 6-26
Maksima Gorkog 1-5 i 2-4
Maršala Tita 1-113
Moše Pijade 28-38
Petra Drapšina 1-11 i 2-12
26. Dom kulture Nova Crvenka, Maršala Tita 23

Adrese koje pripadaju ovom biračkom mestu:

Gavrila Principa
Lenjinova
Maršala Tita
Slavka Rodića
Slobodana Penezića
Sivac
27. OŠ “20. oktobar”, Maršala Tita 271

Adrese koje pripadaju ovom biračkom mestu:

2. dalmatinske brigade 1-7 i 2-26
3. sandžačke brigade 2-4
Velimira Jakića
Vladimira Kneževića Volođe
Drinska 1-3
Živka Džuvera
Zetska
Kozaračka 1-5 i 2-8
Kosovska 1-7 i 2-12
Maršala Tita 243-339
Mostarska
Nikole Tesle
Partizanska 1-5 i 2-6
Radoja Kontića 1-5 i 2-14
Takovska
Uglena
28. MZ Sivac – kancelarija Udruženja penzionera, Maršala Tita 197

Adrese koje pripadaju ovom biračkom mestu:

1. vojvođanske brigade
Braće Hadžića 2-12
Veljka Vlahovića 1-43 i 2-52
Žarka Zrenjanina 1-55 i 2-60
Marka Oreškovića 1-41 i 2-50
Maršala Tita 195-241
Milovana Jelića 1-55 i 2-24
Miloša Obilića
Moravska
Svetozara Miletića 1-61 i 2-52
Sutjeska
Ciganska mala
29. Narodna biblioteka Sivac, Arsenija Čarnojevića 2

Adrese koje pripadaju ovom biračkom mestu:

8. marta
Arsenija Čarnojevića
Barska
Braće Hadžić 1-17 i 14-62
Veljka Vlahovića 45-75 i 54-122
Dalmatinska
Dušana Pejića
Žarka Zrenjanina 57-117 i 62-124
Jadranska
Marka Oreškovića 45-67 i 52-74
Maršala Tita 151-193
Naselje Mali Stapar
Omladinska 1-3 i 2
Ribarska 1-5, Savska
Salaši
Svetozara Miletića 63-127 i 54-118
Sonje Marinković
30. OŠ “20. oktobar”, Maršala Tita 136

Adrese koje pripadaju ovom biračkom mestu:

Balkanska
Braće Hadžić 19-31 i 64-98
Vlajka Lančuškog
Vuka Karadžića
Ive Lole Ribara 1-41 i 2-38
JNA 111-129 i 98-120
Maršala Tita 1-149 i 2-118
Narodnog fronta
Nenada Popova
Petra Drapšina
Ribarska 7-13 i 2-20
Svetozara Miletića 129-135 i 120-124
Tomaša Žižića 127-147 i 108-112
31. OŠ “20. oktobar”, Maršala Tita 136

Adrese koje pripadaju ovom biračkom mestu:

Beća Đilasa 1-3 i 2-20
Đure Bogdanova
Ive Lole Ribara 43-111 i 40-102
JNA 53-109 i 46-96
Kamenka Rajića
Kurirska
Maršala Tita 120-172
Omladinska 3/A-5 i 4-14
Planinska
Svetozara Markovića
Tomaša Žižića 63-125 i 44-106
32. OŠ “20. oktobar”, Maršala Tita 136

Adrese koje pripadaju ovom biračkom mestu:

2. dalmatinske brigade 9-29 i 28-56
3. krajiške brigade
7. vojvođanske brigade
Beća Đilasa 5-33 i 22-62
Vladimira Rolovića
Zmaj Jovina
Ive Lole Ribara 113-171 i 104-156
JNA 1-51 i 2-44
Kornelija Sentelekija
Maršala Tita 174-200
Milovana Jelića 57-141 i 26-72
Moše Pijade
Petefi brigade
Tomasa Žižića 1-61 i 2-42
Hajduk Veljka
33. OŠ “20. oktobar”, Maršala Tita 271

Adrese koje pripadaju ovom biračkom mestu:

3. sandžačke brigade 1-15 i 6-10
Dolinska
Drinska 5-11 i 2-6
Kozaračka 7-23 i 10-22
Kosovska 9-29 i 14-20
Lovćenska
Maršala Tita 202-294
Njegoševa
Partizanska 7-19 i 8-16
Radoja Kontića 16-28
Rifata Burdževića Trše
Sarajevska
Ruski Krstur
34. Lovačko društvo “Jarebica”, Rusinska 57

Adrese koje pripadaju ovom biračkom mestu:

Borisa Kidriča 71-101 i 68-112
Braće Biljna
Vladimira Nazora
Vladimira Hnatjuka
Vojvođanskih brigada
Đure Kišjuhasa
JNA 73-177 i 74-178
Jovgena Semana 1-39 i 2-4
Jovgena Sivča 25-43 i 58-90
Narodnog fronta 31-113 i 16-78
Partizanska 81-91 i 76-94
Petra Riznića
Fruškogorska 51-139 i 76-192
35. Dom boraca, Fruškogorska 57

Adrese koje pripadaju ovom biračkom mestu:

Ive Lole Ribara 91-219 i 80-154
Jaše Bakova
Jovgena Semana 41-47 i 6-28
Lenjinova 93-239, 88-150
Maršala Tita 81-225 i 70-214
Petra Kuzmjaka
Radnička 23-31 i 8-24
Rusinska 42-150
36. JKP “Ruskom”, Maršala Tita 59

Adrese koje pripadaju ovom biračkom mestu:

Blok 3
Ive Lole Ribara 1-89 i 2-78
Irine Provči 35-103 i 8
Janka Tota Bogmeka
Jovgena Sopke 1-61 i 2-58
Kanalska 1-19 i 20-46
Kratka
Lenjinova 1-91 i 2-86
Maršala Tita 1-79
Radnička 1-21 i 2-6
Ribarska
Rusinska 75-163
Sremskog fronta 1-39 i 4-36
37. OŠ i Gimnazija “Petro Kuzmjak”, Fruškogorska 64

Adrese koje pripadaju ovom biračkom mestu:

Borisa Kidriča 1-69 i 2-66
Irine Provči 1-33 i 2-6
JNA 1-71 i 2-72
Jovgena Sivča 1-23 i 2-56
Kanalska 2-18
Maršala Tita 2-68
Narodnog fronta 1-29 i 2-14
Oros Gabra
Partizanska 1-79 i 2-74
Rusinska 1-73 i 2-38
Salaš
Salontaji Jakima
Sremskog fronta 2
Fruškogorska 1-49 i 2-74
Šajkaškog odreda
Kruščić
38. OŠ “Veljko Vlahović”, Maršala Tita 37

Adrese koje pripadaju ovom biračkom mestu:

1. maja
22. oktobra
Bolnička
Doža Đerđa
Ise Sekickog
Kamenka Rajića
Lenjinova 1-117 i 2-118
Maršala Tita 1-95 i 2-90
Milana Grozdića
Novaka Pejčića
Petefi Šandora
Salaši 2-34 i 17-61
39. Dom penzionera, Vladimira Nazora 19

Adrese koje pripadaju ovom biračkom mestu:

7. jula
Vladimira Nazora
Vojvode Mišića,
Gojka Vojnovića
Željeznička stanica
Ive Lole Ribara
Josipa Kramera
Klaonička
Lenjinova 125-225 i 120-214
Maršala Tita 101-199 i 94-194
Preka
salaši 54-58
Lipar
40. OŠ “Nikola Tesla”, Maršala Tita 38

Adrese koje pripadaju ovom biračkom mestu:

Bratstva jedinstva
Veljka Vlahovića
Đure Gajića
Žarka Zrenjanina
Ive Lole Ribara
Kulska
Maršala Tita
Mire Ratković
Panonska
salaši
Svetozara Markovića
Humska

Izvor: nasemesto.rs

Objavljeno u Kula

Predsednik Skupštine opštine Odžaci Goran Đaković, 3. oktobra raspisao je izbore za Savet u osam mesnih zajednica na teritoriji opštine.

Izbori će istog dana, 11. novembra u vremenu od 7 do 20 sati, biti održani u Odžacima, Srpskom Miletiću, Ratkovu, Deronjama, Karavukovu, Bačkom Gračacu, Bogojevu i Bačkom Brestovcu, a izborne radnje počinju da teku od 4. oktobra.

Izbori za savete mesnih zajednica sprovešće se u skladu sa Odlukom o mesnim zajednicama na teritoriji opštine Odžaci i statutima mesnih zajednica.

Izvor: ico.rs

Objavljeno u Odžaci

Predsednik Skupštine grada Sombora prim. dr Zoran Parčetić raspisao je izbore za članove Saveta u tri seoske i jednoj gradskoj mesnoj zajednici.

Izbori za članove Saveta MZ održaće se u sledećim mesnim zajednicama: „Bački Breg“ u Bačkom Bregu, „Bezdan“ u Bezdanu, „Crvenka“ u Somboru i „Kolut“ u Kolutu.

Izbori u navedenim mesnim zajednicama održaće se 29. jula 2018. godine, a rokovi za izvršenje izbornih radnji teku od danas.

Izbore za članove Saveta u navedenim mesnim zajednicama sprovešće izborne komisije koje će imenovati Saveti navedenih MZ.

Izbori su raspisani zbog isteka mandata članovima Saveta MZ.

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 05 oktobar 2017 00:00

5. oktobar - gde smo 17 godina kasnije?

Pre 17 godina je srušen režim Slobodana Miloševića, a obeležavanje petooktobarskih demonstracija više skoro i da ne postoji.

Iz godine u godinu je sve teže pronaći naslov nosećem članku o 5. oktobru, ali je odavno za sam početak teksta rezervisano mesto za konstataciju da taj datum manje predstavlja nekakav praznik, a mnogo više simbol prokockanog poverenja i neispunjenih očekivanja.

Za mlađe generacije, koje su proteklih godina već stasale za život, sa sve pripadajućim glasačkim pravom, taj datum nema neku vrednost, dok je za one starije 5. oktobar prilika da se podsete gde su bili, šta su radili i čemu su se radovali te 2000. godine, ali i šta su očekivali i šta su na kraju dobili od masovnih demonstracija protiv Miloševića.

Mnogi će priznati da jedna bolna era jeste završena tog dana i da makar delić slobode jeste osvojen, ali su očekivanja od onoga što je trebalo da usledi bila daleko veća od onoga što se ostvarilo. Mnogi će reći i da 6. oktobar nikada nije stigao.

Na drugoj strani, za političare je, kao i većina datuma, 5. oktobar idealna pozornica. Doduše, ovde su se proteklih godina promenili glumci, pa umesto učesnika demonstracija i "pobednika" tog datuma, o njemu više pričaju oni sa, kako se tada samo činilo, "poražene" strane.

Tako smo 2016. godine slušali sadašnjeg ministra vojnog Aleksandra Vulina i šefa diplomatije Ivicu Dačića kako govore o petooktobarskim demonstracijama kao o nečemu što srpskom narodu "nije donelo ništa dobro", dok su lideri sadašnje opozicije uglavnom ćutali ili bili prilično tihi.

Izuzeci svake godine su bivši premijer i prvi čovek Nove stranke Zoran Živković koji je 2016. rekao da su za poraz 5. oktobra krivi "manekeni", kao i predsednik LDP Čedomir Jovanović, koji je tada ocenio da "posao jedne generacije nije završen".

Neki će reći da uz Jovanovićevu ocenu vredi istaći i činjenicu da u javnom prostoru 17 godina posle 5. oktobra i dalje slušamo stara, istrošena imena, od kojih mnoga znamo još iz devedesetih - nebitno na kojoj su strani, važi i za "jedne" i za "druge".

Predsednik zemlje i lider najmoćnije stranke u Srbiji je Aleksandar Vučić, nekadašnji ministar u vladi SPS-SRS-JUL, a na vlasti su, od istorijskog pomirenja sa DS, i SPS i Miloševićev portparol Ivica Dačić, ali i Aleksandar Vulin, baš kao i jedan od lidera DOS-a Rasim Ljajić...

Od starih imena je tu i predsednica parlamenta Maja Gojković, u zemlju se vratio i Bogoljub Karić, samo jedan u nizu tajkuna/biznismena za koje znaju i stari i mladi, a podsećanje na pretpetooktobarske dane stiglo je i kada je objavljeno da će Milovan Bojić biti prvi čovek "Dedinja".

Zato ovog puta, umesto podsećanja na to kako se odvio 5. oktobar (što možete pročitati i u tekstu od prošle godine), podsećamo na to gde je ko od lidera 5. oktobra.

Ocenu gde ste 17 godina kasnije vi, a i svi mi, možete ostaviti u komentarima.

19 lidera DOS-a 17 godina kasnije

Povodom obeležavanja 17 godina od demokratskih promena 5. oktobra u 12 časova ispred glavnog ulaza u Dom Narodne skupštine biće održana konferencija za novinare Demokratske stranke na kojoj će govoriti predsednik DS Dragan Šutanovac.

Osim toga, u 17h časova na Trgu Nikole Pašića biće održana akcija Foruma mladih Nove stranke "Sutra je 6. oktobar".
Vojislav Koštunica (Demokratska stranka Srbije)

Pogleda sa čuvenih predizbornih postera više nema u političkom životu Srbije. DSS je u godinama posle 5. oktobra raskrstio sa tadašnjim partnerima, ali i sa idejom da je budućnost Srbije u Evropskoj uniji. Koštunica se u martu 2014. godine povukao iz politike nakon izbornog neuspeha DSS.

Zoran Đinđić (Demokratska stranka)

Nekadašnji lider DS i premijer Srbije ubijen je 12. marta 2003. godine ispred Vlade Srbije hicima iz snajperske puške. Mnogi taj datum označavaju za početak novog posrnuća zemlje nakon šanse do koje je stigla 5. oktobra 2000.

Velimir Ilić (Nova Srbija)

Čovek koji je 5. oktobra u trenerci uz podršku bagera i traktora rušio jedan režim, u odelu je učestvovao u mnogo mirnijem rušenju drugog režima - 2012. godine. Ilić je 2010. godine odlučio da njegova stranka napusti "narodnjačku koaliciju" sa tada uzdrmanom DSS, i pridruži se sve jačem SNS-u, sa kojom dve godine kasnije dolazi na vlast. Ipak, nakon četiri godine u različitim ministarskim foteljama, dolazi do svađe, raskola i cepanja stranke, pa je Ilić sada ponovo opozicija.

Nebojša Čović (Demokratska alternativa)

Bivši potpredsednik vlade Zorana Đinđića, šef Koordinacionog tela za KiM i nekadašnji SPS-ov gradonačelnik Beograda se povukao iz politike. Jedan je od vlasnika kompanije FMP, ali je u javnosti poznatiji kao sportski radnik. Predsednik je KK Crvena zvezda, koji je poslednjih godina počeo da dominira srpskom košarkom nakon duge vladavine rivalskog Partizana. Bio je i u FK Crvena zvezda, ali je napustio klub.

Dragoljub Mićunović (Demokratski centar)

Bivši predsednik Skupštine Srbije se sa svojom partijom četiri godine nakon 5. oktobra vratio u Demokratsku stranku. I dalje je narodni poslanik, a u DS-u obavlja funkciju predsednika Političkog saveta.

Žarko Korać (Socijaldemokratska unija)

Potpredsednik u vladi Zorana Đinđića, posle ubistva premijera bio je na njenom čelu dva dana. I dalje se bavi politikom i poslanik je u Skupštini Srbije sa liste LDP-a. Dugogodišnji profesor na beogradskom Filozofskom fakultetu.

Goran Svilanović (Građanski savez Srbije)

Nekadašnji šef diplomatije i narodni poslanik iz srpske politike se povukao pre više od jedne decenije. Od 2004. godine postaje jedan od funkcionera Pakta za stabilnost za jugoistočnu Evropu, a bio je koordinator OEBS-a od 2008. do 2012. godine.

Vladan Batić (Demohrišćanska stranka Srbije)

Bivši ministar pravde i narodni poslanik preminuo je 2010. godine.

Dragan Veselinov (Koalicija Vojvodina)

Kao ministar poljoprivrede upamćen je zbog slučaja u kome je njegov vozač izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj je stradala Katarina Marić. Povukao se sa te pozicije, a zatim i iz političkog života.

Vuk Obradović (Socijaldemokratija)

Političku karijeru završio je praktično posle nešto više od pola godine od 5. oktobra, nakon optužbi za seksualnu aferu. Preminuo je 2008. godine.

Dušan Mihajlović (Nova demokratija)

Povukao se iz politike, nešto kasnije nakon niza intervjua i izjava i iz javnog života, ali je kao "politički penzioner" o turbulentnim godinama govorio u dva dela svojih memoara "Povlenske magle i vidici".

Jožef Kasa (Savez vojvođanskih Mađara)

Isključen je iz stranke 2010. godine, da bi dve godine kasnije zbog afere "Agrobanka" bio uhapšen. Pušten je iz pritvora početkom 2013. godine. Preminuo je 2016. godine.

Miodrag Isakov (Reformisti Vojvodine)

Isakov se povukao iz politike krajem prošle decenije, nakon što je bio ambasador u Izraelu. Zvanično je u penziji od 2014. godine, a piše za list "Tabloid" i autor je knjige "ParaDOS".

Nenad Čanak (Liga socijaldemokrata Vojvodine)

Osnivač i lider Lige je i dalje aktivan u politici, dugogodišnji je poslanik u Skupštini Srbije iz koje se na kratko povukao nakon jedne tuče u Novom Sadu, zbog koje mu je i suđeno. Njegov opozicioni status se u "čaršijskim pričama" često osporava. Poslednji put je bio u žiži ovih dana zbog puta u Barselonu na referendum o nezavisnosti Katalonije.

Momčilo Perišić (Pokret za demokratsku Srbiju)

Perišiću se od 2002. godine u Srbiji sudi za špijunažu i odavanje poverljivih informacija, a on je dobrovoljno 2005. godine otišao u Hag gde mu je 2011. prvostepeno izrečena kazna od 27 godina zbog ratnih zločina u BiH i Hrvatskoj. Dve godine kasnije je oslobođen svih optužbi, a po povratku u Srbiju je rekao da se neće baviti politikom.

Rasim Ljajić (Sandžačka demokratska partija)

U vlasti je od 2000. godine do danas. Od 2009. vodi Socijaldemokratsku partiju Srbije. Iako je na izbore 2012. godine njegova stranka izašla u okviru koalicije okupljene oko DS, tokom dugih postizbornih pregovora, Ljajić je podržao koaliciju SNS-SPS-URS i postao potpredsednik Vlade i ministar. Od tada njegov SDPS nastupa na izborima sa SNS. Najavljivao je da će samostalno izaći na prethodne predsedničke izbore, ali se to nije desilo, a Ljajić je podržao Vučića.

Branislav Kovačević (Liga za Šumadiju)

Kovačević je najmanje poznato ime od svih lidera DOS-a, a ostaće zapamćen i kao osnivač Pokreta za demokratske slobode koji je osnovao sa pokojnim profesorom Ivanom Đurićem. Preminuo je 2010. godine, a u godinama nakon petooktobarskih promena bio je poslanik i zamenik direktora RT Kragujevac. Bio je kulturni radnik, pisao je i režirao predstave, a bio je i urednik portala Šumadijapres.

Miroljub Labus (G17 plus)

Bivši ministar i potpredsednik Vlade i jedno od najpoznatijih imena iz G17+ povukao se iz politike 2006. godine, nakon što je EU suspendovala pregovore sa tadašnjom SCG. Bio je redovni profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu, a sada je u penziji.

Srđa Popović (Otpor)

Iako mnogi smatraju da je misija "Otpora" završena 2000. godine, Popović i ta organizacija su još nekoliko godina pokušali da ostanu na političkoj sceni. Nakon neuspeha na izborima nakon ubistva Zorana Đinđića, "Otpor" prestaje da postoji, a dugogodišnji aktivista, a zatim i narodni poslanik se povlači iz politike. Od tada vodi organizaciju CANVAS, iza sebe ima nekoliko knjiga, i drži govore i predavanja širom sveta o nenasilnom otporu, promociji demokratije i svojim iskustvima u borbi protiv režima Slobodana Miloševića. U svetskim okvirima je prepoznat kao ekspert po tom pitanju, a veruje se da je savetovao više pokreta širom sveta.

Izvor: B92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Izbori za članove saveta sprovedeni su 13. avgusta 2017. godine, u gradskim Mesnim zajednicama „Nova Selenča“ , „Gornja Varoš“ i „Mlake“ biralo se 11 članova, a u MZ „Stara Selenča“ i MZ „Selenča“ devet članova saveta.

MZ „Nova Selenča“ – Na izborima za Savet MZ „Nova Selenča“ svoje kandidate dostavile su dve grupe građana i to, GG „Za naprednu Novu Selenču“ i GG „Šamar“. Prema rezultatima glasanja, od 8025 birača upisanih u birački spisak, glasalo je 1817 birača, odnosno 22,64 odsto birača, koji su u Savet MZ izabrali 11 kandidata sa liste „Za naprednu Novu Selenču“. Prema rezultatima članovi biće, prema broju osvojenih glasova: Sonja Konjević (1163), Nikola Krivokuća (1148), Nevena Vujadinović (1114), prof. dr Nedeljko Rodić (1102), Đorđe Zorić (1093), Zoran Bojić (1085), Mile Kalember (1073), Milan Hinić (1065), Mile Zavođa (1058) i Marija Rang (1051).

MZ „Stara Selenča“: Birači su birali devet članova saveta, a liste su istakle – GG „Za naprednu Staru Selenču“ devet kandidata i Građanski front „Stara Selenča“ jednog kandidata. Od 4441 birača upisanih u birački spisak, glasalo je 912 birača, odnosno 20,53 odsto, a prema rezultatima i broju osvojenih glasova Savet MZ „Stara Selenča“ činiće: Orijana Tripković (677), Zoran Mirković (674), Zoran Janjatović (656), Siniša Radojević (636), Zoran Kunić (624), Ninoslav Babić (609), Jezdimir Srećković (607), Aranka Merkl (595) i Miroslav Ulemek (560).

MZ „Selenča“: Na izborima za Savet MZ „Selenča“ listu kandidata podnela je GG „Za naprednu Selenču“. Na birališta je izašlo 825 birača, odnosno 27,43 odsto od 3007 birača upisanih u birački spisak. Prema broju glasova Savet MZ „Selenča“ činiće: Miroslav Dubaić (706), Đuro Todorić (697), Budimir Nastasić (690), Mihajlo Škorić (678), Ilinko Iđuški (677), Jovan Prerad (674), Dragan Lukić (673), Ranko Ubiparip (672), i Goran Perać (640).

MZ „Mlake“: Za izbor 11 članova Saveta MZ „Mlake“ kandidate je istakla GG „Za napredne Mlake“, a prema osvojenim glasovima članovi Saveta će biti: Milica Simendić (1009), Slobodan Katanić (996), Dragan Knežević (987), Jovica Mrđenov (985), Goran Mijić (983), Ružica Pletikosić (972), Gojko Đurica (969), Miomir Bučan (957), Ivan Gligorić (955), Ivlina Reljić (953) i Olga Šundić (948).

Od 5786 birača upisanih u birački spisak glasalo je 1250 birača, odnosno 21,60 odsto birača.
MZ „Gornja Varoš“: Birači sa područja ove mesne zajednice birali su 11 članova za Savet MZ, a listu kandidata podnela je GG „Za naprednu Gornju Varoš“.

Savet MZ činiće: Benčić Ksenija (1389), Dušan Lacmanović (1327), Nedeljko Vučenović (1308), Nikola Đurić (1285), Igor Gromilović (1238), Zoran Nikolić (1235), Bojan Šop (1210), Srđan Kiršner (1199), Robert Repman (1188), Tomislav Đavar (1185) i Tomo Haler (1183).
Od 11.558 birača upisanih u birački spisak, glasalo je 1.819, odnosno 15,73 odsto birača.
Saveti u svim mesnim zajednicama trebalo bi da se konstituišu u roku od 15 dana od dana izbora.

Objavljeno u Somborske vesti

 Na izborima za članove saveta u 13 mesnih zajednica na teritoriji Grada Sombora, održanim 13. avgusta 2017. godine ne samo ubedljivu, već apsolutnu pobedu u 12 mesnih zajednica ostvarile su liste kandidata grupa građana koje podržavaju Srpsku naprednu stranku. Samo kod izbora za članove Saveta MZ „Doroslovo“ u Doroslovu, Savet će činiti pet kandidata GG „Za napredno Doroslovo“ i četiri kandidata GG „Udruženje Mađara za Doroslovo“.

Iz6ori su održani u svim gradskim mesnim zajednicama kod kojih je izlaznost iznosila od 15 odsto u Mesnoj zajednici „Gornja Varoš“, do 27,43 odsto u MZ „Selenča“, odnosno 27,7 odsto u MZ „Mlake“. U MZ „Stara Selenča“ na izbore je izašlo 20,53 odsto birača, a u MZ „Nova Selenča“ 22,64 odsto birača. U svim gradskim mesnim zajednicama apsolutnu pobedu ostvarili su kandidati GG bliskih Srpskoj naprednoj stranci.

Apsolutnu pobedu ostvarile su i liste GG koje podržavaju Srpsku naprednu stranku u seoskim mesnim zajednicama: MZ „Čonoplja“ u Čonoplji, MZ „Rastina“ u Rastini, MZ „Stapar“ u Staparu, MZ „Svetozar Miletić“ u Svetozaru Miletiću, MZ „Gakovo“ u Gakovu, MZ „Stanišić“ u Stanišiću i MZ „Aleksa Šantić“ u Aleksi Šantiću.

U MZ „Doroslovo“ u Doroslovu, članove Saveta činiće pet kandidata GG „Za napredno Doroslovo“ i četiri kandidata GG „Udruženje Mađara za Doroslovo“.
U seoskim mesnim zajednicama izlaznost je bila znatno veća u odnosu na gradske mesne zajednice i to od 61 odsto u Doroslovu do 38,02 u Aleksi Šantiću.

Objavljeno u Somborske vesti

Izbori za članove saveta održaće se u svim gradskim mesnim zajednicama i to: MZ „Gornja Varoš“, MZ „Mlake“, MZ „Stara Selenča“, MZ „Nova Selenča“ i MZ „Selenča“.

Izbori će se održati i u seoskim mesnim zajednicama: MZ „Rastina“ u Rastini, MZ „Doroslovo“ u Doroslovu, MZ „Svetozar Miletić“ u Svetozaru Miletiću, MZ „ Gakovo“ u Gakovu, MZ „Aleksa Šantić“ u Aleksi Šantiću, MZ „Stanišić“ u Stanišiću, MZ „Stapar“ u Staparu i MZ „Čonoplja“ u Čonoplji.

Birališta će biti otvorena od 7.00 do 20.00 časova, a ukupno 49.179 birača, na 48 biračkih mesta imaće priliku da glasaju za kandidate za članove saveta mesnih zajednica koje su dostavile grupe građana.

Izbore sprovode izborne komisije koje su imenovane za svaku od 13 mesnih zajednica u kojima se izbori održavaju.

Objavljeno u Somborske vesti

Povodom saopštavanja izbornih rezultata sa izbora za savet MZ koji su se u nedelјu 06.08.2017 održali na teritoriji opštine Apatin, održana je konferencija za medije.

Predstavnik opštinske izborne komisije Jevto Milojević izrazio je zadovolјstvo da su izbori prošli bez ijednog incidenta i problema, a u ciframa to je izgledalo ovako:

Na teritoriji grada Apatina, na izbore je izašlo 3717 glasača, 206 glasačkih lisića je bilo nevažeće, a pobedu je odnela lista „Za napredni Apatin“ koja je osvojila svih 11 mesta u budućem sastavu mesne zajednice Apatin.

Na izborima za MZ Prigrevicu izašlo je 1630 glasača, od toga važećih listića je bilo 1527, a pobedu je odnela lista „Za naprednu Prigrevicu“ osvojivši svih 9 mesta u budućem sazivu MZ Prigrevica.

Budući saziv MZ Sonte će predstavlјati svih 9 kandidata sa liste „Za naprednu Sontu“ koju je izabrala velika većina od izašlih 818 glasača.

Najmanja izlaznost je bila u Romskom naselјu gde je ukupno izašlo 108 birača. Budući saziv MZ Romsko naselјe predstavlјaće svih 7 kandidata sa liste GG „Za bolјe Romsko naselјe“.

Najveća izlaznost je bila u Kupusini gde je jedino izašlo preko 50% odnosno 864 birača. Budući saziv MZ Kupusine će predstavlјati svih 7 kandidata sa liste GG „Za Kupusinu za naše selo“.

Na izborima za savet MZ Svilojevo, 243 birača koja su izašla na izbore u nedelјu, izabrali su svih 7 kandidata liste „Zajedno za Svilojevo“ u budućem sazivu mesne zajednice ovog sela.

Pojedinačne izveštaje o rezultatima izbora svih kandidata možete pogledati na sajtu opštine Apatinu delu izbori

http://www.soapatin.org/izbori

Objavljeno u Apatin
ponedeljak, 07 avgust 2017 00:00

Završeni izbori za članove MZ opštine Apatin

U 20 sati zatvorena su sva biračka mesta na području opštine Apatin. Izbori za članove Saveta Mesnih zajednica opštine Apatin protekli su regularno, bez ijednog incidenta. Nije bilo pritužbi na rad bilo kog glasačkog mesta, a ukupna izlaznost iznosi oko 30 %. Od Jevte Milojevića, člana Opštinske izborne komisije saznali smo preliminarne rezultate.

U Mesnoj zajednici Apatin odabrano je 11 budućih članova MZ Apatin i svi su sa liste "Za napredni Apatin".

Lista "Za naprednu Prigrevicu" takođe je odnela ubedljivu pobedu, te je u ovom selu svih 9 izabranih članova MZ Prigrevica sa ove liste.

Ista situacija je i u Sonti, pa je svih 9 budućih članova Mesne zajednice ovog sela odabrano sa liste "Za naprednu Sontu".

U Kupusini je pobedu odnela Grupa građana "Za Kupusinu, za naše selo". Svih 7 članova Saveta MZ Kupusina izabrano je upravo sa te liste.

Svilojevo i Romsko naselje imali su samo po jednu prijavljenu listu, te su sa istih i odabrani budući članovi, 7 za MZ Svilojevo (svi sa liste ,,Zajedno za Svilojevo'') i 7 za MZ Romsko naselje (svi sa liste ,,Grupa građana, za bolje Romsko naselje'').

Izvor: 025info

Objavljeno u Apatin

Izbori za članove saveta mesnih zajednica opštine Apatin raspisani su za 6. avgust ove godine. Izbori će biti sprovedeni za mesnu zajednicu Apatin, mesnu zajednicu u romskom naselju na teritoriji naseljenog mesta Apatin, mesnu zajednicu Sonta, mesnu zajednicu Prigrevica, mesnu zajednicu Kupusina i mesnu zajednicu Svilojevo.

Apatinci će glasati na šest biračkih mesta, i to na mestima: Agroglobe Agrar DOO Apatin koji se nalazi na Somborskom putu, vrtić Pčelica u Ognjena Price, OŠ Žarko Zrenjanin, Tehnička škola sa domom učenika, Vatrogasni dom i Dom kulture u Romskom naselju. U Sonti će se moći glasati u Jugoslovenskoj 25 (Weltex doo Čačak, ogranak Sonta), kao i u ulici Vuka Karadžića na brojevima 22 i 84 (biblioteka i poslovni prostor). Prigrevčani će svoje biračko pravo moći ostvariti u Mesnoj kancelariji, OŠ Mladost i vrtiću Pčelica u ovom selu, dok će Kupusinci i Svilojevčani moći glasati na po jednom biračkom mestu, u svojim Mesnim kancelarijama, za razliku od prethodnih izbora, ovoga puta će se glasati po većinskom sistemu glasanja, što znači da će se glasati za ime, a ne za stranku ili grupu građana.

Zbirne izborne liste za Apatin predali su lista “Za napredni Apatin”, lista “dr Živorad Smiljanić – Socijalistička partija Srbije” i “Republikanska stranka Apatin”. Za Romsko naselje predata je lista “Za bolje Romsko naselje”, a za Savet Mesne zajednice Prigrevica liste “Za naprednu Prigrevicu”, “dr Živorad Smiljanić – Socijalistička partija Srbije” i “Srpska radikalna stranka”. Kada je u pitanju Kupusina, predate su dve liste “Za naprednu Kupusinu” i “Za Kupusinu – za naše selo”, za Sontu takođe dve “Za naprednu Sontu” i “dr Živorad Smiljanić – Socijalistička partija Srbije”, a za Svilojevo jedna izborna lista “Zajedno za Svilojevo”.

Izvor: Radio Apatin

Objavljeno u Apatin

Predsednik Skupštine grada Sombora prim. dr Zoran Parčetić, doneo je odluke o raspisivanju izbora za članove Saveta u 13 mesnih zajednica.

Izbori za članove saveta održaće se u svim gradskim mesnim zajednicama i to: MZ „Gornja Varoš“, MZ „Mlake“, MZ „Stara Selenča“, MZ „Nova Selenča“ i MZ „Selenča“.

Izbori su raspisani i za članove saveta u seoskim mesnim zajednicama: MZ „Rastina“ u Rastini, MZ „Doroslovo“ u Doroslovu, MZ „Svetozar Miletić“ u Svetozaru Miletiću, MZ „ Gakovo“ u Gakovu, MZ „Aleksa Šantić“ u Aleksi Šantiću, MZ „Stanišić“ u Stanišiću, MZ „Stapar“ u Staparu i MZ „Čonoplja“ u Čonoplji.

Izbori u svim mesnim zajednicama sprovešće se 13. avgusta 2017. godine, a izborne radnje počinju da teku 28. juna 2017. godine.

Izbore će sprovoditi izborna komisija koju će imenovati svaki savet mesne zajednice.
Izbori su raspisani na osnovu člana 28. Odluke o mesnim zajednicama na teritoriji grada Sombora.

Originalne odluke su dostupne ovde.

Objavljeno u Somborske vesti

U nedelju, 28. maja 2017. godine u Mesnoj zajednici Sivac održani su izbori za nove članove Saveta mesne zajednice. Na izbore je od ukupno 6.588 upisanih u birački spisak izašlo njih 1.643 ili 24,94 odsto.

Savet mesne zajednice će činiti tri dosadašnja i osam novih članova. Novi saziv Saveta u naredne četiri godine činiće: Dragana Žekić sa osvojena 1.244 glasa koliko je dobio i Miladin Marinkov, Jelena Pavkov je dobila 1.218 glasova, Nenad Bajčetić 1218, Zlatko Strunjaš 1212, Bojan Cvetković 1191, Goran Vlahović 1190, Tatjana Mrdak je dobila 1174 , Branislav Pavkov 1164, Ema Vulić Lavro 1138 i Franc Kovač koji je dobio 1098 glasova.

Objavljeno u Kula

Lokalni izbori u opštini Odžaci biće održani 23. aprila 2017. godine. Tim povodom Izborna komisija je donela rešenje o utvrđivanju zbirne izborne liste za lokalne izbore na kojima će učestvovati šest lista koje su podnele stranke, koalicije i grupe građana.

Izborna komisija opštine Odžaci je donela odluku da će glasački listići biti svetlo pave boje a kontrolni listići za proveru ispravnosti glasačkih kutija biće crvene boje. Ukupan broj birača u opštini Odžaci na dan 7. aprila bio je 26.069 birača i toliko glasačkih listića će biti odštampano plus 78 rezrevnih (0,3 odsto) od ukupnog broja birača što znači da će ukupno biti odštampano 26.147 glasačkih listića – odlučila je Izborna komisija opštine Odžaci.

Podsećamo, na izbornoj listi se nalaze imena ukupno 131 kandidata za odbornike u Skupštini opštine Odžaci, među kojima je 55 žena, a građani treba da izaberu 27 odbornika, koliko broji lokalni parlament u opštini Odžaci.

Objavljeno u Odžaci

 

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije saopštilo je da je u saradnji sa Tužilaštvom za visokotehnološki kriminal pokrenulo istragu povodom snimka na kojem se vidi kako se u glasačku kutiju ubacuje više listića, koji liče na glasačke.

Policija preduzima sve mere i radnje u cilju rasvetljavanja ovog slučaja, kao i utvrđivanja da li je reč o pravim glasačkim listićima i ko su osobe koje se mogu čuti na snimku koji se pojavio na društvenim mrežama, navodi se u saopštenju.

Na snimku se vidi kako se u kutiju ubacuju listići sa gomile, na svakom zaokružen broj šest. Osobe koje ubacuju listiće se ne vide, ali se čuje njihov razgovor. Oni, između ostalog, kažu da su već ubacili 120 listića i da će ubaciti još, tako da izlaznost bude 90 odsto.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Čak 45 odsto birača u Srbiji odlučilo je da 2. aprila od 11 predsedničkih kandidata svoj glas ne poveri nikom. Iako su pojedini kandidati optimistično najavljivali veću izlaznost, ona je čak i opala u odnosu na parlamentarne izbore održane prošle godine.

Više je uzroka i posledica slabog odziva birača u Srbiji, a pojedini redovni glasači na društvenim mrežama upravo krive apstinente za ishod izbora uz onu dobro poznatu - ako vam je dobro, onda ništa.

Ipak, ukoliko se osvrnemo na zemlje u kojima ljudi zaista žive dobro videćemo da je njihova izlaznost na izbore nama za sada nedostižna brojka.

Njima je dobro, a opet glasaju

Najsvežiji primer je Holandija, u kojoj je na nedavno održane parlamentarne izbore izašlo neverovatnih 82 odsto birača. I koja je onda njihova tajna?

Upravo takvo pitanje postavili smo Robin Pasko, urednici holandskog lista "Dutch news", koja za "Blic" kaže da je visoka izlaznost u njenoj zemlji uobičajena stvar.

- U našoj zemlji postoji neki osećaj građanske dužnosti, da se na izborima sačuva holandsko društvo i naš način života. Smatram da je na martovskim parlamentarnim izborima taj osećaj bio još jači, pre svega zbog Gerta Vildersa i njegove ekstremne politike - kaže Paskova za "Blic".

S njom se slaže i Zoran Stojiljković, profesor sa FPN, koji za "Blic" potvrđuje da je izlaznost uvek veća kada je u pitanju "veći ulog".

- U Holandiji žive u ideološkom prostoru gde su dosta različita uverenja oko kojih se vi strastveno opredeljujete: migracije za i protiv, za koncept socijalne solidarnosti unutar nacije ili za širi koncept, za ovu ili onu viziju Evrope. Ovde imate beskrajnu želju da budete u mejnstrimu i nemate nikakvih naročitih podela - kaže on.

Izlaznost

Profesor Stojiljković Vučićeve uspehe poslednjih godina deli na dve osnove.

- Jedna je jeftinija, o tome kako je on razorio institucije i uveo sve elemente kontrole izbora i medijskih sloboda, ali ključna i osnovna stvar je što se on godinama nalazi u političkom mejnstrimu koji odgovara prosečnom srpskom glasaču: malo Putin, malo Merkelova, malo Kosovo, malo Evropa. Kada bi se radilo o vrlo različitim politikama, onda bi i izlaznost bila drugačija - kaže Stojiljković.

Zoran Stojiljković: "Izlaznost je uvek veća kada je u pitanju veći ulog. Srbi vole tu mejnstrim poziciju i ne bi je menjali za mejnstrim opozicionu poziciju"

Zoran Stojiljković: "Izlaznost je uvek veća kada je u pitanju veći ulog. Srbi vole tu mejnstrim poziciju i ne bi je menjali za mejnstrim opozicionu poziciju"
pin on pinterestshare it
Jedna od najvećih izlaznosti u Srbiji zabeležena je 1990. godine, na samom početku višestranačja u Srbiji, kada je na birališta izašlo 71,48 posto glasača. Tada je SPS počistio opoziciju. Sledeći rekord bio je zabeležen upravo "sudbonosne" 2000. godine, kada je izlaznost dostigla brojku od 71,55 odsto.

Danas, smatraju analitičari, Srbija se ne nalazi na sličnim političkim prekretnicama, te je stoga i logičnija manja izlaznost.

Jovo Bakić: "Ljudi su ubijeni u pojam. Druga stvar je velika razočaranost značajnog dela građana političkom ponudom. Ljudi misle da nemaju za koga da glasaju"
Foto: A. Dimitrijević / RAS Srbija
Jovo Bakić: "Ljudi su ubijeni u pojam. Druga stvar je velika razočaranost značajnog dela građana političkom ponudom. Ljudi misle da nemaju za koga da glasaju"

- Osim toga, ljudi su ubijeni u pojam. Teško je očekivati od nekoga ko jedva preživljava da se mnogo zanima politikom. Druga stvar je velika razočaranost značajnog dela građana političkom ponudom. Ljudi misle da nemaju za koga da glasaju, iako se ovog puta, barem po mom mišljenju, ponuda znatno poboljšala u odnosu na neki prosek - kaže za "Blic" sociolog Jovo Bakić.

"Apstinenti" odlučuju izbore

Uvreženo je mišljenje, pogotovo nakon ovih izbora, da su apstinenti najviše krivi za Vučićevu pobedu. Ipak, ne znači da je svaki beli listić po automatizmu glas za opoziciju. Svakako da je biračko telo vladajuće partije organizovanije i veruje se da umnogome izlaze na birališta, ali zasigurno među apstinentima ima i onih koji bi, da se odluče da izađu na izbore, glas dali Aleksandru Vučiću. Dakle, opozicija bi svakako dobila veću podršku većom izlaznošću, ali procenat bi otišao i u korist vladajuće partije, a Oov su neki od razloga zbog kojih bi opoziciji bila uskraćena podrška.

Zemlje u kojima je glasanje obavezno

U Srbiji izlazak na izbore je pravo i volja svakog građanina, ali ne i obaveza koju propisuje zakon. U Grčkoj, Luksemburgu, Danskoj, Belgiji, Finskoj, Brazilu, Čileu, Argentini, Australiji i na Kipru glasanje je obavezno, a one koji ne ispune svoju zakonsku obavezu očekuju različite kazne, a kao najpoznatiji primer najčešće se navodi Grčka. Zakonski propisane kazne u Grčkoj su najrigoroznije i podrazumevaju čak i zabranu izlaska iz zemlje, ali prema dostupnim podacima, takva mera još nikom od "neposlušnih" građana nije izrečena.

U Belgiji birači su takođe obavezni da izađu na izbore, a predviđene kazne su od novčanih pa do gubitka prava glasa na 10 godina. Slično kao i u Grčkoj, i u Turskoj, gde kazna za one koji ne glasaju iznosi 22 lire, sankcije se retko primenjuju. Mere kažnjavanja građana koji ne učestvuju na izborima u većini zemalja dovele su do drastičnog povećanja izlaznosti, što je i razlog uvođenja takve obaveze. Izuzetak od pravila je Danska, gde iako ne postoji zakonska obaveza da birači izađu na birališta, u proseku 80 odsto Danaca ipak glasa, i Švedska, gde prosečna izlaznost iznosi 85 odsto.

Izvor: Blic

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
utorak, 04 april 2017 00:00

Kamenovane prostorije SNS u Somboru

U izbornoj noći nepoznata lica su sa više kamenica pogodili i oštetili izlog izbornog štaba GO SNS, na kojem je poster lidera naprednjaka Aleksandra Vučića.

Kako RTV nezvanično saznaje, policija je uhvatila počinioce.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Prema privremenim rezultatima sa biračkih mesta na teritoriji Grada Sombora od ukupno 75.830 birača upisanih u birački spisak glasalo je 42.228, odnosno 55,69 odsto. Važećih glasačkih listića bilo je 41.492, a nevažećih 727.

Najviše glasova 22.485, odnosno 54,19 odsto osvojio je predsednički kandidat Aleksandar Vučić, na drugom mestu je predsednički kandidat Saša Janković sa osvojenih 6.985, odnosno 16,83 odsto glasova birača, a na trećem mestu je predsednički kandidat Luka Maksimović sa osvojenih 3.778, odnosno 9,11 odsto glasova birača izašlih na glasanje.

 

POGLEDAJTE REZULTATE GLASANJA PO MESNIM ZAJEDNICAMA U SOMBORU 

Objavljeno u Somborske vesti

Na jučerašnjim izborima u opštini Sombor, a na osnovu 96,05% obrađenih biračkih mesta, izašlo je da glasa 56,35% upisanih birača tj. 40.485 onih sa pravom glasa.

Najviše glasova osvojio je Aleksandar Vučić i to 53,32% ili 21.586 glaova.
Drugi po broju osvojenih glasova je Aleksandar Janković sa osvojenih 16,52% ili 6.687 glasova.

Komplet lista osvojenih glasova u opštini Sombor:

ALEKSANDAR VUČIĆ - 53.32%, 21.586 glasova
SAŠA JANKOVIĆ - 16.52%, 6.687 glasova
LUKA MAKSIMOVIĆ - 9.09%, 3.682 glasova
VOJISLAV ŠEŠELJ - 5.48%, 2.217 glasova
VUK JEREMIĆ - 4.48%, 1.815 glasova
NENAD ČANAK - 3.41%, 1.382 glasova
SAŠA RADULOVIĆ - 2.07%, 839 glasova
BOŠKO OBRADOVIĆ - 1.9%, 771 glasova
NEVAŽEĆI LISTIĆI - 1.7%, 688 glasova
MIROSLAV PAROVIĆ - 0.98%, 395 glasova
ALEKSANDAR POPOVIĆ - 0.71%, 288 glasova
MILAN STAMATOVIĆ - 0.49%, 198 glasova

Na teritoriji Zapadnobačkog okruga na osnovu 88,37% obrađenih biračkih mesta Aleksandar Vučić je osvojio 56,53% glasova, drugi je Aleksandar Janković sa 14,35% osvojenih glasova , dok je treći Luka Maksimović sa 8,52% osvojenih glasova.

Lista osvojenih glasova na teritoriji Zapadnobačkog upravnog okruga:

ALEKSANDAR VUČIĆ - 56.53%, 47.580 glasova
SAŠA JANKOVIĆ - 14.35%, 12.081 glasova
LUKA MAKSIMOVIĆ - 8.52%, 7.173 glasova
VOJISLAV ŠEŠELJ - 5.81%, 4.894 glasova
VUK JEREMIĆ - 4.25%, 3.578 glasova
NENAD ČANAK - 2.91%, 2.445 glasova
BOŠKO OBRADOVIĆ - 1.99%, 1.673 glasova
NEVAŽEĆI LISTIĆI - 1.9%, 1.596 glasova
SAŠA RADULOVIĆ 1.85%, 1.558 glasova
MIROSLAV PAROVIĆ - 0.82%, 692 glasova
ALEKSANDAR POPOVIĆ - 0.69%, 582 glasova
MILAN STAMATOVIĆ - 0.43%, 363 glasova

Izvor: izbori.live

 

Objavljeno u Somborske vesti

Opštinska izborna komisija proglasila je večeras rezultate izbora za predsednika Srbije, prema kojima je kandidat SNS-a Aleksandar Vučić u Apatinu osvojio 9798 glasova. Za njega je glasalo 62,60 odsto izašlih birača u opštini Apatin.

Kandidat Saša Janković, kojeg je predložila Grupa građana “Za Srbiju bez straha” dobio je poverenje 10.09 odsto Apatinaca (1580).

Kandidat grupe građana “Ljubiša Preletačević Beli – Beli samo jako” Luka Maksimović, 7,06 odsto (1105), slabiji rezultat sa 5,09 odsto, ili 797 glasova, ostvario je kandidat Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj , a za kandidata Vuka Jeremića, kojeg je predložila Grupa građana “Moramo bolje”, glasalo je 3,58 odsto birača (602).
Kandidat Lige socijaldemokrata Vojvodine, Nenad Čanak osvojio je 2,77 odsto (433) glasova u Apatinu , a kandidat pokreta Dosta je bilo, Saša Radulović 2,16, odsto glasova (338).

Kandidat pokreta Dveri, Boško Obradović osvojo je 1,88 odsto glasova (294) dok je za kandidata Narodnog slobodarskog pokreta Miroslava Parovića, glasalo 1,20 odsto Apatinaca (188). Za kandidata Demokratske stranke Srbije Aleksandra Popovića glasalo je 0,38 odsto izašlih birača (59), a za kandidata Milana Stamatovića, ispred grupe građana “Za zdraviju Srbiju” glasalo je 0,33 odsto birača (52).

Nevažećih listića na predsedničkim izborima u Apatinu je bilo 406, odnosno 2,59 odsto. Na izbore je izašlo 15662 birača ili 59,83 odsto od 26178 upisanih u birački spisak.

Izvor: Radio Dunav

Objavljeno u Apatin
ponedeljak, 03 april 2017 00:00

Ko će u premijersku fotelju?

Pobedom Aleksandra Vučića na predsedničkim izborima mesto predsednika Vlade Srbije ostaje upražnjeno. Vlada će se formirati u naredna dva meseca.

Predsednik SNS je kao predsednički kandidat jednom prilikom rekao da “ima neka imena“, ali nije javno rekao ko će ga zameniti na premijerskoj poziciji.

Prema nezvaničnim informacijama prvi kandidat je aktuelni ministar finansija Dušan Vujović, dok se u javnosti spekuliše da bi predsednica Vlade Srbije mogla da postane i ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić.

Kako ni Vujović ni Brnabić nisu članovi SNS, postoje i mišljenja da bi Vučića mogao da zameni visoki funkcioner vladajuće partije i bivši ministar pravde Nikola Selaković, koji je posle prethodnih parlamentarnih izbora ostao bez funkcije u državnom aparatu.

Povodom Vučićevog odlaska sa premijerske pozicije se često u javnosti oglašavao i nekadašnji premijer, sada prvi potpredsednik Vlade Srbije Ivica Dačić, koji je otvoreno isticao da bi prihvatio tu poziciju ukoliko bi mu bila ponuđena.

Izvor: B92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
subota, 01 april 2017 00:00

Treba li ukinuti izbornu tišinu?

S obzirom na to da se povelo mišljenje u različitim političkim organizacijama da izboirnu tišinu treba ukinuti. U eri interneta i informacionih tehnologija aktivnosti na mreži u Srbiji nisu regulisane tako da se javilo stanovište da izborna tišina neće više imati smisla.

Redakcija Danasa postavila je pitanje političkim analitičarima, kako oni komentarišu predloge da izbornu komisiju treba ukinuti?

Bojan Klačar, izvršni direktor CESID-a, smatra da bi trebalo promeniti izbornu tišinu ovakva kakva je sada u izbornoj regulativi, pre svega u dužini trajanja.

- Izbornu tišinu treba svesti na jednu razumnu meru, verovatno na subotu uoči glasanja i probati da se u okviru zakonskih rešenja preciziraju sankcije za kršenje tišine i da se eventualno precizira internet oglašavanje. U smislu da se makar ta vrsta komunikacije svede na najmanju moguću meru, jer se komunikacija na društvenim mrežama i Tviteru ne može potpuno zaustaviti, ocenjuje Klačar.

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković kaže da bi trebalo ukinuti i omogućiti strankama i liderima da se bore do kraja, kao što je to slučaju u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama.

- Uzgred, stranke će agitovati do poslednjeg trenutka. Dakle, ukinuti jer nepraktično, predočava Stanković.

Vladimir Pejić, direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja Faktor plus, kaže da izbornu tišinu apsolutno treba ukinuti.

- S jedne strane to pravilo je samo po sebi besmisleno, a još besmislenije deluje u sadašnjim vremenima novih tehnologija. Međutim, sada pred predsedničke izbore to ne treba činiti, odnosno ne treba menjati pravila, jer se zakon mora poštovati. To bi možda moglo da dovede do povećane tenzije na terenu. Tišinu treba ukinuti ali pred naredni izborni ciklus ili kada izbori još nisu raspisani. To treba da bude konsenzus svih partija. Time bi se smanjio broj kršenja izbornih pravila i procedura ali i incidenata na terenu. Izborna tišina je proizvod nekog drugog vremena, ali sada zaista nema potrebe za njom, smatra Pejić.

Za predsednika Nezavisnog društva novinara Vojvodine je zaista veliko pitanje da li izborna tišina u vreme interneta i modernih tehnologija ima ikakvog smisla.

- Posebno ako se uzme u obzir da će je vlast u Srbiji, sudeći po ovom medijskom mraku u kojem živimo, sigurno na različite načine zloupotrebiti, odnosno da će ona praktično važiti samo za opozicione kandidate. S druge strane, lično se radujem da će bar malo biti smanjen intenzitet jezive, neljudske kampanje kandidata vlasti, smarta predsednik NDNV-a Nedim Sejdinović.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Pravo glasa na predsedničkim izborima u Srbiji koji se održavaju u nedelju, 2. aprila, u opštini Odžaci ima 26.068 birača, a od tog broja 26 birača sa boravištem u inostranstvu se prijavilo da će glasati izvan zemlje.

1Predizborna tišina, uoči predsedničkih izbora počinje u ponoć i trajaće do zatvaranja biračkih mesta u nedelju u 20 sati.

U vreme predizborne tišine zabranjena je bilo kakva izborna propaganda, održavanje javnih skupova i objavljivanje rezultata izbora.

U trci za šefa države je 11 kandidata, a biračka mesta u Srbiji biće otvorena u nedelju od sedam do 20 sati.

Na teritoriji opštine Odžaci glasaće se na 27 biračkih mesta.

Izvor: ico.rs

Objavljeno u Odžaci
nedelja, 26 mart 2017 00:00

Saša Radulović u ponedeljak u Somboru

U okviru predsedničke kampanje „Krug za drugi krug“, lider pokreta Dosta je bilo, Saša Radulović će posetiti Sombor, u ponedeljak, 27. marta.

Saša Radulović će posetu iskoristiti da još jednom pozove naše sugrađane da izađu na izbore, na svojevrsni referendum protiv Vučića, protiv partokratije i partijskog zapošljavanja i protiv propadanja Srbije. Za pobedu nam je potrebna velika izlaznost u prvom krugu. Tokom posete Radulović će predstaviti i plan u 20 tačaka kako od Srbije načiniti državu u kojoj se lepo i rado živi.

Sa Sašom Radulovićem, Sombor će posetiti i članovi Predsedništva Dosta je bilo, narodni poslanici, a prisustvovaće i članovi lokalnog odbora i odbornici u Skupštini Sombora.

Skup i šetnja u Somboru održaće se u pešačkoj zoni, u ulici Kralja Petra I, kod fontane, sa početkom u 16:30 časova.

Objavljeno u Politika

Republička izborna komisija utvrdila je da će birači na predsedničkim izborima 2. aprila moći da glasaju uz važeću ličnu kartu, pasoš ili vozačku dozvolu na čijem je obrascu naveden matični broj, dok će birači kojima su lične karte istekle moći da glasaju uz potvrdu MUP-a da su pokrenuli postupak za njihovo produženje.

„Ovim rešenjem, koje je jednoglasno doneto, pokrili smo sve slučajeve i neće biti diskriminacije u bilo kom smislu“, rekao je predsednik Republičke izborne komisija Vladimir Dimitrijević.

Republička izborna komisija je utvrdila da će glasanje održati 2. aprila od 7.00 do 20.00 časova, a birači bi trebalo da dobiju obaveštenje sa adresom biračkog mesta na kojem će moći da glasaju, ali nisu dužni da to obaveštenje ponesu na biračko mesto.

Republička izborna komisija je takođe odredila da birači koji nisu u mogućnosti da iz zdravstvenih razloga dođu na biračko mesto, kao osobe sa invaliditetom i stare nemoćne osobe, mogu da glasaju ako o tome obaveste birački odbor na dan glasanja do 11.00 sati.

Birači sa invaliditetom mogu da na biračko mesto dođu uz pomoć psa vodiča, kao i da umesto ličnog potpisa koriste pečat sa potpisom odnosno ličnim podacima.

Na sednici Republička izborna komisija je opredelila da će pripadnici Vojske Srbije moći da glasaju na 67 biračkih mesta određenih rešenjem RIK-a.

izvor: RTV

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
ponedeljak, 20 mart 2017 00:00

Na biračkom spisku 6.724.172 glasača

Ukupan broj birača u Srbiji koji će imati pravo glasa na predsedničkim izborima 2. aprila iznosi 6.724.172, saopšteno je danas na sednici Republičke izborne komisije (RIK).

To je broj birača utvrđen 17. marta i za 15.269 je manji od broja građana upisanih u jedinstveni birački spisak 2016. Članovi RIK-a su doneli rešenje prema kojem će se za predsedničke izbore štampati 6.757.793 glasačka listića, odnosno 33.621 više u odnosu na ukupan broj birača. Tih 0,5 odsto više listića predstavljaće rezervu.

RIK je donela i odluku o određivanju vremena počekta i završetka glasanja na biračkim mestima u inostranstvu.

U Austriji, Belgiji, BiH, Grčkoj, Italiji, Južnoj Africi, Kataru, Kini, Libanu, Makedoniji, Malti, Mađarskoj, Nemačkoj, Norveškoj, Poljskoj, Rumuniji, Rusiji, Slovačkoj, Sloveniji, Turskoj, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Finskoj, Francuskoj, Holandiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Češkoj, Švajcarskoj i Švedskoj glasaće se 2. aprila od 7.00 do 20.00 časova po lokalnom vremenu.
U Velikoj Britaniji, Kanadi i SAD glasanje će biti obavljeno dan ranije, 1. aprila od 7.00 do 20.00 časova po lokalnom vremenu.

U inostranstvu će se, kako je ranije saopšteno, glasati na 53 birališta.

Rezultati glasanja u inostranstvu ne smeju biti javno saopšteni niti istaknuti na biračkom mestu pre kraja glasanja u Srbiji. Sve odluke usvojene na današnjoj sednici RIK-a biće objavljene u Službenom glasniku Republike Srbije.

Od članova RIK-a se moglo čuti da je broj glasača nesrazmeran broju stanovnika u Srbiji, od kojih je 19 odsto mlađih od 18 godina.

Kako je objavljeno na sajtu Republičkog zavoda za statistiku po poslednjem popisu u Srbiji ima 7.186.862 stanovnika. Na sednici je rečeno da Srbija ima hroničan problem da ima milion birača više.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
Strana 1 od 4

Web preporuke

loading...

Još vesti iz kategorije...

Top