Sombor.info

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Medicinski radnici u Srbiji smeju da prime od pacijenta nenovčani poklon čija pojedinačna vrednost ne prelazi 2.726 dinara, a ukupna vrednost ne prelazi prosečnu neto platu od 54.521 dinara, sledi iz odredbi novog zakona o zdravstvenoj zaštiti.

Nova ekonomija piše da u nedavno usvojenom zakonu navodi se da se ne smatra korupcijom i sukobom intresa "iskazivanje zahvalnosti u vidu poklona manje vrednosti, reklamnog materijala i uzoraka, koji nije izražen u novcu i čija pojedinačna vrednost ne prelazi 5 odsto, a ukupna vrednost ne prelazi iznos jedne prosečne mesečne plate bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji".

Prosečna neto zarada bez poreza i doprinosa (neto) za januar 2019. iznosila je 54. 521 dinara (462 evra).

Međutim, u zakonu nije predviđeno na koji vremenski period se odnosi ukupna vrednost poklona koje pacijent poklanja medinskim radnicima, piše Nova ekonomija.

Zakon je definisao da zdravstveni radnik i član organa u zdravstvenoj ustanovi, kao i članovi njihovih užih porodica, ne smeju tražiti, niti primiti novac, poklon, uslugu ili bilo kakvu drugu korist za sebe, članove svoje uže porodice ili fizička i pravna lica koja se opravdano mogu smatrati interesno povezanim, a koji mogu uticati na nepristrasnost ili profesionalno obavljanje dužnosti, odnosno koji se mogu smatrati nagradom u vezi sa vršenjem dužnosti i obavljanjem zdravstvene delatnosti.

Izvor: Nova ekonomija

U Muzeju Jugoslovenske kinoteke održan je Prvi nacionalni onkološki forum pod sloganom „Računajte na nas“.

Ovaj događaj je, kako je rečeno na forumu, proistekao iz sinergije pacijenata i struke, pa su tako u njegovom radu učestvovali nekoliko desetina lekara iz cele Srbije, kao i brojni pacijenti iz 15 onkoloških organizacija, ali se predstavnici Ministarstva zdravlja i RFZO nisu pojavili.

Tako su poruke o neophodnosti bolje organizacije primarne prevencije i skrininga za otkrivanje bolesti u ranoj fazi kada je lečenje najefikasnije i najjeftinije, mogli da čuju samo oni koji su o tome itekako dobro obavešteni, a jedna od iznetih činjenica je da smo u oblasti borbe protiv kancer svih vrsta trenutno i ispod zemalja u okruženju.

– Potrebno je modernizovati rad onkoloških konzilijuma i da se nastavi sa uvođenjem novih onkoloških lekova na godišnjem nivou, uz povećanje budžeta. Što pre treba omogućiti i primenu generičkih lekova koji nisu skupi, a primenjuju se u svetu. Cilj treba da bude bar izjednačavanje u dostupnosti inovativnih lekova sa okolnim državama, Crnom Gorom, Hrvatskom i Bugarskom, rekao je dr Nenad Mijalković, predsednik Republičke stručne komisije za citotoksične i molekularne lekove

Predstavnik Evropskog udruženja za rak pluća Alfonso Aguaron iz Madrida je istakao da će ugledni časopis Economist iz Londona tokom 2019. godine, sprovesti i objaviti veliku studiju o raku pluća u 27 evropskih država, uključujući i Srbiju, koja je pored Rusije, jedina država van EU gde će se studija sprovoditi. Učesnici panela su podsetili da se Srbija nalazi na 12. mestu u Evropi po učestalosti obolevanja od raka, ali je zato na neslavnoj drugoj poziciji kada je smrtnost od raka u pitanju. U odnosu na države EU, u Srbiji je smrtnost od karcinoma 30 odsto viša. Kod nekih malignih bolesti, situacija je još alarmantnija, pa je tako po stopi umiranja od raka pluća Srbija na drugom mestu u svetu. Godišnje od posledica raka u Srbiji oboli 36.000 ljudi, a bitku sa opakom bolešću izgubi njih oko 20.000.

Na panelu su učestvovali su dr Davorin Radosavljević – Udruženje medikalnih onkologa Srbije, prof. dr Lidija Kandolf Sekulović – VMA, dr Suzana Vasović – IORS, dr Goran Stojanović – Institut u Kamenici, Olja Ćorović – Udruženje za borbu protiv raka pluća i Domina Spasić – Udruženje za borbu protiv raka dojke. Prisutni su imali priliku i da pogledaju dokumentarni film“Progovori i ti“, a Gorica Đokić iz Udruženja za borbu protiv raka jajnika i Savo Pilipović, predsednik Udruženja pacijenata obolelih od melanoma. predstavili su svoju borbu sa bolešću

Član predsedništva Udruženja medikalnih onkologa Srbije dr Davorin Radosavljević rekao je da je danas u svetu dostupno mnoštvo molekularno ciljanih i imunoloških lekova, ali i u našem okruženju. Po njemu, osnovni cilj jeste taj da se pacijentima omogući što veći broj inovativnih lekova, ali i svih drugih.

Kasno otkrivanje bolesti

Olja Ćorović iz udruženja za borbu protiv raka pluća podsetila je da u Srbiji godišnje od raka pluća oboli 6.000, a umre više od 4.600 ljudi. „Visoka smrtnost u Srbiji uzrokovana je pre svega kasnim otkrivanjem ali i odsustvom lečenja savremenim lekovima. Kao udruženje borimo se da se lečenje raka pluća inovativnim terapijama sistemski reši, a ne da se pacijenti leče uz pomoć donacija i kliničkih studija što je trenutno slučaj“, rekla je ona.

Izvor: Danas.rs

JKP „Čistoća“ Sombor, obaveštava korisnike svojih usluga da se delatnost sakupljanja, transporta i deponovanja otpada neće obavljati za vreme Uskršnjih praznika, odnosno od petka 26. aprila do utorka 30. aprila 2019. godine

Iz ovog preduzeća mole korisnike koji su na rasporedu u petak 26. aprila, da komunalni otpad iz svojih domaćinstava iznesu na uobičajena mesta dan ranije, kako bi se komunalnim vozilima JKP „Čistoće“ sakupio i transportovao na deponiju „Rančevo“. Ovaj raspored se odnosi na korisnike u Gradu i naseljenim mestima.

Takođe, korisnici u MZ „Venac“ i sve ulice unutar Venaca, koji su na rasporedu u ponedeljak 29. aprila, komunalni otpad iz domaćinstava trebaju da iznesu dan kasnije od uobičajenog rasporeda tj. u utorak 30 aprila. Rspored za korisnike u utorak se odvija po uobičajenom planu.
Aktivnosti „Meseca čistoće“ teku po objavljenom planu i rasporedu kako je to navedeno na sajtu našeg preduzeća.

U utorak, 23. aprila, u amfiteatru Pedagoškog fakulteta u Somboru povodom 90 godina od smrti Arčibalda Rajsa biće održana projekcija dokumentarno-igranog filma "Čujte, Srbi - Arčibald Rajs".

Film predstavlja svedočanstvo o životu švajcarskog profesora univerziteta i publiciste, koji je bio veliki prijatelj srpskog naroda u najtežim vremenima ratnih iskušenja od 1914. do 1918. godine.

Nakon projekcije uslediće razgovor sa rediteljem filma Goranom Vukčevićem.

Početak je u 19 časova, a ulaz je slobodan.

Pokrenut je postupak da bi se kao predeo izuzetnih odlika zaštitio prostor gornjeg toka reke Mostonge nedaleko od Sombora, objavilo je Ministarstvo zaštite životne sredine.

Reka Mostonga je duga oko 70 kilometara, a predeo "Gornja Mostonga" obuhvata 3.650 hektara od kojih je ukupno 88 odsto u javnoj, državnoj i društvenoj svojini.

Između naselja Riđica, Kruševlje, Gakovo, Stanišić, Svetozar Miletić, Sombor, Čonoplja i Kljajićevo područje Gornja Mostonga obuhvata kompleks različitih za zaštitu prioritetnih tipova staništa kao što su slatinska, stepska, vodena i vlažna sa, zaštićenim i strogo zaštićenim divljim vrstama od nacionalnog i međunarodnog značaja.

Ovo područje je izdvojeno kao međunarodno značajno za biljke a pripada ekološkom području Srbije - "Slatine severne Bačke" a studiju zaštite podneo je pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine.

Reka Mostonga je 70 kilometara duga pritoka Dunava koja izvire iz močvarnog predela kod Sombora nekada je bila bogata vodom, tekla kroz grad i bila plovna.

Sve se promenilo kada je napravljen Veliki bački kanal, a zatim i kanal Dunav-Tisa-Dunav pa je Mostonga sada tek malo veća od potoka a nekad i presuši.

Izvor: RTV

I danas, od 8 do 20 časova, ljubitelji cveća će biti u prilici da uživaju u raznovrsnoj ponudi više od 50 izlagača.

Manifestacija okuplja izlagače koji u svojoj ponudi imaju veliki izbor cveća, biljaka, sadnica, cvetnih aranžmana kao i najrazličitije vrste dekorativnih materijala za saksije i još mnogo toga. Na Festivalu sve posetioce očekuju i mirisno-ukusne degustacije i mnoga iznenađenja koja će predstaviti učesnici, kao i ideje kako oplemeniti svoj enterijer raznovrsnim aranžmanima naših renomiranih proizvođača i distributera cveća.

Festival se održava pod pokroviteljstvom Opštine Kula i Turističke organizacije opštine Kula.

Dok čekamo da Vlada Srbije i zvanično usvoji leks specijalis koji će doneti rešenje za građane zadužene u švajcarskim francima, pozabavili smo se pitanjem koliko će sve to koštati Petra Petrovića, običnog građanina koji radi i plaća porez a od čijih para će se na kraju ovo i platiti.

 

Računica je sledeća:

Kako su prethodnih dana preneli mediji, iz državnog budžeta će biti izdvojeno 11 milijardi, tačnije 11.686.680.000 dinara. Kada ovaj iznos podelimo sa 2.143.120 zaposlenih, koliko ih trenutno ima prema podacima Državne službe za zapošljavanje, dolazimo do cifre od 5.453 dinara.

Dakle svaki zaposleni građanin će platiti 5.453 dinara za usvojeni leks specijalis.

Da podsetimo, leks specijalis je zakon kojim se određuje neka posebna oblast bitna za neku društvo. Najčešće ga donose Vlade određene zemlje kada žele da reše neki problem koji ne može drugačije da se reguliše. Mnogi verovatno, pored ovog domaćeg „specijalisa“, pamte i onaj koji je nedavno donela susedna Hrvatska, popularni „Leks Agrokor“.

S obzirom da rešavanje ovog problema nije planirano budžetom odlučeno je da se država zaduži tako što će emitovati obveznice i tako namiriti preuzete obaveze.

Da li je ovo dobro rešenje?

Bolje nego nikakvo ali sigurno nije najbolje rešenje. Kada iz medija iščeznu naslovi o švajcarcima pojaviće se o izvršiteljima koji izbacuju iz stanova.

Problem prezaduženih građana je problem koji nema indeksaciju u nekoj valuti. Prezaduženih ima u dinarima, evrima i švajcarcima. Bez mehanizma rešavanja prezaduženih klijenata banke nemaju problem da prezadužuju svoje klijente jer su upravo dobile potvrdu da će to kad – tad platiti država.

Pogba i Ikardi u domaćim klubovima

Ako ovih 11 milijardi dinara pretočimo u evre, dobijamo 99 miliona evropskih novčanica. Za te pare bi neki domaći fudbalski klub mogao da dovede francusku zvezdu i trenutnog člana „Mančester junajteda“ Pola Pogbu ili napadača „Intera“ Maura Ikardija – i da im ostane para. Prema proceni specijalizovanog sajta „Transfermarkt“ vrednost svakog od njih pojedinačno je 90 miliona evra. Za isti novac može se kupiti čak 198 aparata za magnetnu rezonancu najvišeg kvaliteta. Za taj novac bi moglo 55 mesta u Srbiji obogatiti grandioznom fontanom kao što je ona na beogradskoj Slaviji.

Izvor: Danas

U sredu 17. aprila u atrijumu i Svečanoj sali zgrade Županije, u organizaciji Rotari kluba Sombor, grada Sombora i Fondacije Ane i Vlade Divac održana je humanitarna aukcija umetničkih čokoladnih jaja.

Čokoladna jaja koja su bila predmet aukcije izradili su prijatelji ove humanitarne akcije, preduzeće „Art Ival“ d.o.o. iz Beograda, a sredstva koja su prikupljena na ovoj aukciji obezbediće dve jednogodišnje stipendije za talentovane i vredne učenike srednjih škola.

Pozdravljajući prisutne učesnike aukcije i goste, gradonačelnica grada Sombora Dušanka Golubović je istakla da je od izuzetnog značaja za grad što ima jednog vrlo dobrog i kvalitetnog partnera kao što je Rotari klub Sombor.

„Za nas je inicijativa da se jedan ovakav događaj organizuje bila čast i zadovoljstvo, posebno što to radimo i u duhu predstojećih uskršnjih praznika, u želji da afirmišemo mir, blagostanje, ali, svakako, i humanitarni aspekt svih nas kao pojedinaca ovog društva. S druge strane, u tom smo procesu preko Rotari kluba našli jednog vrlo dobrog i kvalitetnog saradnika kao što je Fondacija Ane i Vlade Divac, koji već nekoliko godina na teritoriji grada Sombora sa našim udruženjima, ali i samostalno kao fondacija, sprovode čitav niz vrlo značajnih i kvalitetnih aktivnosti. Kada takve aktivnosti za rezultat imaju i to da naši mladi sugrađani dobiju i finansijsku podršku za to što su uspešni, dobri i žele da se obrazuju, onda to svakako još više doprinosi svima nama i onome što radimo zajedno. Otuda ću ovu priliku iskoristiti da se zahvalim još jednom Rotari klubu Sombor, Fondaciji Ane i Vlade Divac, da se zahvalim našim mladim i dobrim sugrađanima i poželim im da takvi uspešni i dobri i kvalitetni budu i u buduće, a svima onima koji slave čestitam predstojeće uskršnje praznike“ istakla je gradonačelnica Dušanka Golubović u svom obraćanju.

„Rotari klub Sombor u svojoj zajednici deluje stvarajući pozitivne uticaje tako što smo organizovali niz akcija, kao što su pomoć i nabavka opreme za bolnicu, nabavka labaratorijske opreme za dom zdravlja, poribljavanje ribnog fonda puštanjem mlađi u vode koje se nalaze u Somboru i okolini, pa sve do nabavke vatrogasnog vozila koje je još uvek u upotrebi u vatrogasnoj službi“ rekao je predsednik Rotari kluba Sombor Zoran Ogrizović i dodao da Rotari klub i trenutno ima akcije kao što su revitalizacija sata na Gradskoj kući, nova nabavka izuzetno vredne opreme za Dom zdravlja i ova akcija čiji cilj jeste da licitiranjem uskršnjih čokoladnih umetničkih jaja prikupe sredstva za stipendiranje talentovanih mladih učenika srednjih škola iz socijalno ugroženih porodica.

Na juče održanoj aukciji bilo je izloženo 33 eksponata, 30 manjih umetničkih čokoladnih jaja i 3 velika. Licitiranjem je na kraju večeri prikupljeno ukupno 246.600,00 dinara, što će po rečima organizatora biti dovoljno za dve godišnje stipendije.

petak, 19 april 2019 00:00

Sportska rekreacija za žene sa sela

Pod pokroviteljstvom Grada Sombora, u organizaciji Sportskog saveza grada, u Somboru i u sedam okolnih sela, ovog proleća startovao je 18. ciklus koji sprovode sportski stručnjaci iz oblasti sportske rekreacije i i fitnesa za žene.

Sportska rekreacija - kombinacija aerobnih vežbi, vežbi snage i kardio programa prilagođenog ženama, dva puta nedeljno okupi dame iz Čonoplje u sportskoj školskoj sali.

Iako život na selu znači više fizičkog angažovanja u svakodnevnim obavezama, dame bez obzira na godine, s radošću redovno i uspešno vežbaju.

"U slobodno vreme dolazim na rekreaciju koja se održava u našem selu radi druženja i rekreacije koja se održava dva puta godišnje al više bi voleli da se održava malo češće jer bi nam svima dobro došlo", rekla je studentkinja Tamara Kostić iz Čonoplje.

"Sigurno je da nam treba više treninga, bar tri puta nedeljno i da nemamo tako duge prekide po nekoliko meseci! Meni baš odgovara i zbog leđa i zbog kompletnog zdravlja! Stignem sve jer sve se može kad se hoće", kaže učiteljica Nevenka Džinić.

"Znači mi jer se pokrenem! Kod kuće uvek nađeš izgovor – sutra ćeš il sad ćeš...al kad ovde kreneš, bitno je preći prag od kuće pa da se krene! Meni ovo vreme odgovara za treninge jer do tada šta si uradio – uradio si", veli Jasmina Sekulić.

Program besplatne rekreacije osmišljen je u trajanju od sto dana u prolećnom i jesenjem ciklusu sa ciljem omasovljavanja žena u rekreativnom sportu i dostupnosti rekreativnog vežbanja svim ženama i u gradu i na selu.

"Dosta žena dolazi zbog druženja, naročito po selima i nije im najbitniji trening. Meni je najdraže kada one postignu svoj cilj. Svi postavljaju sve veće ciljeve i za dva- tri meseca kad vide brojku na vagi manje – to im je najbitnije. Dajem im i savete u ishrani na osnovu svega što sam naučio kroz rad", rekao je Mario Dugandžić, trener sportske rekreacije i i fitnesa za žene.

"Odličan je odziv što se tiče žena i na selima a nešto više je, normalno, u gradu gde je i po sto žena po uključeno u sportske aktivnosti po jednom ciklusu", dodaje Ilija Lalić rukovodilac sektora za sportske aktivnosti.

Program besplatne rekreacije za žene startovao je kao pilot projekat 2010. po svojevrsnom somborskom modelu u organizuje Sportski savez grada Sombora i već 18 sezonu uspešno animira dame svih generacija u gradu i selima somborske opštine.

Izvor: RTV

U petak 12.4.2019. godine Predsednik Opštine Apatin Milan Škrbić potpisao je 5 ugovora o sufinansiranju radova iz oblasti poljoprivrede u Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo u Novom Sadu.

Tom prilikom potpisani su sledeći Ugovori:

- Sufinansiranje nastavka radova na komasaciji u KO Kupusina, gde ukupna vrednost radova iznosi 15.565.456,80 dinara od toga Pokrajina finansira 6.485.607,00 dinara (50% bez PDV-a) a Opština Apatin finansira 9.079.849,80 dinara (50% i celokupan PDV)

- Sufinansiranje nastavka radova na komasaciji u KO Sonta, gde ukupna vrednost radova iznosi 36.000.000,00 dinara od toga Pokrajina finansira 15.000.000,00 dinara (50% bez PDV-a) a Opština Apatin finansira 21.000.000,00 dinara (50% i celokupan PDV)

- Sufinansiranje radova na čišćenju kanalske mreže u funkciji odvodnjavanja, gde ukupna vrednost radova iznosi 11.000.000,00 dinara od toga Pokrajina finansira 3.666.650,00 dinara (40% bez PDV-a) a Opština Apatin finansira 7.333.350,00 dinara (60% i celokupan PDV)

- Opremanje poljočuvarske službe, gde je ukupna vrednost opreme koja se nabavlja 2.242.085,21 dinara od toga Pokrajina finansira 934.202,17 dinara (50% bez PDV-a) a Opština Apatin finansira 1.307.883,04 dinara (50% i celokupan PDV)

- Sufinansiranje radova na uklanjanju divljih deponija, gde ukupna vrednost radova iznosi 2.000.000,00 dinara od toga Pokrajina finansira 1.000.000,00 dinara (50%) dok Opština finansira 1.000.000,00 dinara (50% )

Ukupna dobijena sredstva od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo za realizaciju navedenih projekata iznosi 27.086.459,17 dinara dok je učešće Opštine Apatin 39.721.082,84 dinara.

Tokom prošle godine u Zapadnobačkom okrugu evidentirana su 263 krivična dela nasilje u porodici, dok su od početka ove godine do kraja marta zabeležena 43 ova krivična dela, podaci su Policijske uprave u Somboru. Žene iz godine u godinu imaju sve veću podršku društva i institucija, ali je potrebna jača osuda javnosti, te da prvenstveno žrtve prijave nasilje i ne kriju ga.

Od 2011 godine oko 100 žena je prošlo kroz Sigurnu kuću u Somboru koja pokriva Zapadnobački i Severnobački okrug. Državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Biljana Popović Ivković najavila je da će u okviru projekta “Unapređenje bezbednosti žena u Srbiji” biti uvedena nova mera zaštite žrtava porodičnog nasilja.

Prema Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici, od 2018. do kraja marta ove godine izrečeno je 1.009 hitnih mera, od kojih 677 hitnih mera zabrane učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj i 332 mere privremeno udaljenje učinioca iz stana, navode u Policijskoj upravi Sombor. U istom periodu, kroz Sigurnu kuću prošlo je 27 žena, žrtava porodičnog nasilja. Deca su uvek indirektne žrtve, ističu u somborskom Centru za socijalni rad.

“Vezano za trend smanjivanja i povećanja nasilja u porodici on svakako raste zato što se nasilje drugačije opaža nego ranije. ranije se smatralo da je nasilje samo teže ili teške telesne povrede, a danas se prijavljuje svaki šamar, guranje, vređanje i omalovažavanje", rekla je Tamara Savović, rukovodilac Sigurne kuće Sombor.

"Zakon o sprečavanju nasilja u porodici stupio je na snagu u junu 2017-te i od tada nama kreće da se povećava broj prijava za nailje i da se usložnjavaju postupci koje mi imamo u Centru za socijalni rad", rekao je Mihajlo Škorić, direktor Centra za socijalni rad Sombor.

Državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Biljana Popović Ivković najavila je da će u okviru projekta “Unapređenje bezbednosti žena u Srbiji” biti uvedena nova mera zaštite žrtava porodičnog nasilja – sistem narukvica za žrtve i počinioce nasilja.

“Narukvice će biti povezane sa policijskim upravama, kako bi žrtve mogle brzo da signaliziraju da se nalaze u opasnosti, a policija odmah da reaguje”, objasnila je Popović Ivković", izjavila je Biljana Popović Ivković.

Nasilje u porodici dešava se u svim društvenim slojevima, a okidači su različiti. Prema iskustvima Centra za socijalni rad u Somboru prijave nasilja su u porastu. Tokom prošle godine otovreno je 400 predmeta, a od ove godine 85.

“Najčešći razlozi za ansilje su konzumacija alkohola ili psihoaktivnih supstanci, kompletna ta priča oko nasilja je potreba nasilnika da kontroliše i dominira na d svojom žrtvom", rekao je Mihajlo Škorić.

“Uvek će postojati tamna brojka gde nećemo imati informaciju vezanu za prijave, a to su tzv. žene u senci kojima je potrebno puno ohrabrivanja i poverenja u sistem da bi prijavile nasilje. takođe prijava nasilja je i istovremeno put u neizvesnost u smislu trajanja procedura. i ako institucije rade svoj posao nekada ne rade dovoljno vrzo koliko bismo mi to želelei. osnovno pravilo je ženama verovati”. Sigurnu kuću ne treba mistifikovati, jer skrivena lokacija ne pruža sigurnost već poverenje u naležne ustanove i institucije, dodala je Savović.

Nasilje ne treba trpeti, već ga treba prijaviti bez straha od posledica, a stručna lica rešenje vide u podizanju svesti žena i društva u celini da se nasilje ne sme sakrivati.

Izvor: RTV

Drugi aprilski vikend bio je još jedan od nebrojeno uspešnih, za najtrofejniji somborski sportski kolektiv, Rvački klub Radnički. Predstavnici ovog kluba startovali su čak na tri takmičenja sa kojih su doneli ukupno 13 novih odličja

U subotu, 13. aprila održano je Prvenstvo Srbije za juniore i veterane u grčko rimskom stilu u Somboru. U uzrastu juniora rvači Radničkog su nastupili sa četvoricom takmičara i osvojili dve medalje. Srebrni je bio Filip Frgić u kategoriji do 67 kg, a bronzani Nikola Katanić, do 60 kg. Bez medalja ostali su ovoga puta David Novič i Bojan Kostić.

Jedan pravi as ponovo je dokazao upornost, znanje, iskustvo i želju, dajući primer i onima koji dolaze: u uzrastu veterana Milan Marić je osvojio zlatnu medalju, u kategoriji do 70 kilograma u A diviziji.

Sutradan, u nedelju, 14. aprila u organizaciji Rvačkog kluba „Soko“ održan je Kup Srbije u rvanju U 11. Rvači Radničkog su nastupili sa sedmoricom takmičara i osvojili 5 medalja. Zlatnim medaljama bez izgubljenog boda okitili su se Kristian Dobi, do 28 kg sa 3 pobede, kao i Srđan Todorović, do 50 kg sa 4 pobede. Srebrnu medalju do 60 kg osvojio je Nikola Gunj, dok su bronzani David Mazinjanin do 37 kg i Nemanja Jančić do 55kg. Bez plasmana ostali su Pavle Vujko i Luka Katanić. Među 15 ekipa rvači Radničkog su osvojili ekipno 2. mesto iza „Potisja“ iz Kanjiže.

Istog dana održan je Memorijal „Petar Cucić“ za dečake U9. Prredstavnici Radničkog su startovali sa šestoricom takmičara i osvojili 6 medalja. Za zlatnu medalju pobrinuo se Vojin Savić, do 27k g, srebrni su bili Ilija Manojlović do 22 kg, Rade Šumonja do 27 kg, Jovan Kosovac do 30 kg i Mladen Batalo do 41 kg. Bronzanu medalju osvojio je Marko Milanko, do 30kg.

Izvor: NRS

sreda, 17 april 2019 00:00

Argentinska piletina sa kukuruzom

Ovaj ručak odličan je za sve članove porodice, a prilagođen je i za dijabetičare.

Za pripremanje ovog jela potrebno vam je:

– 1 pile, isečeno na komade
– biber po ukusu
– 1 kašika maslinovog ulja
– 2 čena belog luka, zdrobljena
– 2 paradajza
– 1 list lovora
– 1/4 kašičica majorana
– 1 pakovanje smrznutog kukuruza šećerca, otopljenog

Kako se priprema argentinska piletina sa kukuruzom

Skinite kožicu sa pileta. Posolite i pobiberite po ukusu. U velikom teflonskom tiganju zagrejte ulje i pržite piletinu, okrećući je, oko 15 do 20 minuta. Kad je piletina gotova, izvadite je iz tiganja i držite na toplom mestu. U tom ulju izdinstajte beli luk, dodajte paradajz, lorber i majoran i dinstajte oko 10 minuta. Dodajte obaren kukuruz i piletinu i dorbo umešajte sa sosom.

Izvor: opusteno.rs

Opšta bolnica "Dr Radivoj Simonović" raspisala je oglas za primanje u radni odnos pet medicinskih sestara na više pozicija.

Uslove oglasa kao i ceo oglas možete preuzeti OVDE.

Policijska uprava u Somboru izdala je saopštenje o stanju bezbednosti saobraćaja u opštinama Kula, Odžaci i gradu Somboru za period od 8. do 14. aprila.

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je 13 saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba zadobila teške i šest osoba lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je 15 vozača.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je devet saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba zadobila teške i četiri osobe lake telesne povrede. Osam vozača je zadržano zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

Na području opštine Apatin nisu evidentirane saobraćajne nezgode. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su četiri vozača.

Na području opštine Odžaci evidentirane su tri saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba zadobila lake telesne povrede. Tri vozača su zadržana zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

U opštini Kula evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda u kojoj je jedna osoba zadobila lake telesne povrede.

Napisana su 63 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdato 316 prekršajnih naloga.

Najčešći uzrok saobraćajnih nezgoda je nepropisno kretanje unazad.

Na 4. festivalu „Pozorišno proleće“ u Šapcu, nakon sedam dana ozbiljnih i raznovrsnih pozorišnih događaja, rukovodeći se kriterijumom kreativne minucioznosti u umetničkom radu, žiri u sastavu Karpo Godina (predsednik), Nikola Ristanovski i dr Petar Kaukov je jednoglasno odlučio da predstavi TARTIF, autorski projekat Igora Vuka Torbice po motivima originalne Molijerove drame (u koprodukciji Srpskog narodnog pozorišta i Narodnog pozorišta Sombor) pripadne šest nagrada.

•Nagrada za najbolju žensku ulogu pripala je Hani Selimović za ulogu Dorine.

•Nagrada za najbolju mušku ulogu pripala je Saši Torlakoviću za ulogu Tartifa.

•Nagrada za najbolju režiju pripala je Igoru Vuku Torbici.

•Nagrada za najbolju predstavu u celini.

•Nagrada za mladu glumicu Danici Grubački za ulogu Marijane.

•Nagrada kompozitoru Vladimiru Pejkoviću.

Na konkurs za projekte samozapošljavanja građani sa evidencije nezaposlenih mogu do 22. aprila da podnesu zahtev, biznis plan i neophodnu dokumentaciju, rekao je direktor Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) Zoran Martinović.

Ove godine možemo da uključimo u taj program blizu 4.000 ljudi, rekao je Martinović i dodao da je podneto, zasad, oko 2.500 zahteva.

Kako je rekao za RTS, procedura nije zahtevna i novac koji se dobije je bespovratna pomoć za pokretanje nekog posla.

Novac može neko nazvati simboličnim, neko podsticajnim. Ove godine dajemo od 200.000 do 240.000 dinara. Mislim da je to makar dovoljno da se godinu dana uplaćuju porez i doprinosi, dovoljno da se započne neki biznis koji ne zahteva velika ulaganja, rekao je Martinović.

Martinović je rekao da je na evidenciji nezaposlenih 569.000 ljudi i da se taj broj smanjio za oko 8% u odnosu na prošlu godinu.

Direktor NSZ naveo je da je ta služba predstavila svoje programe u svim lokalnim samoupravama, a da je najveće interesovanje za otvaranje novih radnih mesta, za šta se može dobiti od 150.000 do 300.000 dinara.

Kao novinu naveo je program pripravništva, koji se od ove godine sprovodi u privatnim kompanijama.

Želimo da razvijemo realni sektor i rasteretimo javni sektor. Ove godine imaćemo dva modaliteta – za lica sa visokom stručnom spremom i sa srednjom stručnom spremom, starosti do 30 godina, rekao je Martinović.

Postoje uslovi koje moraju da ispune budući zaposleni, ali i poslodavci, rekao je Martinović, dodajući da očekuje da se preko ovog programa angažuje oko 1.130 pripravnika.

U utorak, 16. aprila 2019. godine, u Palati Srbija, u Beogradu, gradonačelnica Dušanka Golubović je u ime grada Sombora potpisala ugovor za dodelu bespovratnih sredstava za sufinansiranje mera populacione politike jedinica lokalne samouprave u Republici Srbiji u 2019. godini.

Svečano potpisivanje i uručivanje ugovora organizovao je Kabinet ministra bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku prof. dr Slavice Đukić Dejanović.

U skladu sa rezultatima javnog poziva, sufinansiraće se 85 od 122 jedinica lokalne samouprave.

Za sprovođenje mera populacione politike na teritoriji grada Sombora Ministarstvo bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku odobrilo je 30.433.082,67 din, od kojih Ministarstvo finansira 85 odsto, što je 25.868.120,27 din, a grad Sombor učestvuje sa 15 odsto, što iznosi 4.564.962,40 din.

Odobrene mere na koje će grad utrošiti ova sredstva su:

U ponedeljak 15. aprila 2019. godine održana je redovna sednica Štaba za vanredne situacije grada Sombora, kojom je predsedavala komandant Štaba, gradonačelnica Dušanka Golubović.

Na sednici su razmatrani i usvojeni Izveštaj o radu Štaba za vanredne situacije za 2018. godinu i Plan rada Štaba za vanredne situacije grada Sombora za 2019. godinu.

Prema ovom Planu, prioriteti u radu Šaba za vanredne situacije grada Sombora u 2019. godini biće: mere za smanjenje rizika od poplava; razmatranje epidemiološke situacije; izrada Planova zaštite i spasavanja; ostvarivanje saradnje sa susednim opštinskim štabovima za vanredne situacije; analiza stanja sistema ranog upozoravanja i javnog uzbunjivanja, edukacija stanovništva sa akcentom na decu predškolskog i školskog uzrasta; analiza stanja divljih deponija; kao i redovno praćenje opasnosti, obaveštavanje stanovništva o opasnostima, o preduzimanju preventivnih mera za smanjenje rizika od elementarnih nepogoda i drugih nesreća, kao i o preduzimanju potrebnih mera.

Predstavnici Zavoda za javno zdravlje izložili su informacije o epidemiološkoj situaciji na teritoriji grada Sombora, a članovi Štaba su informisani i o usvojenim resornim zakonima.

Prvi Festival zanatskog piva u Odžacima biće održan u subotu, 20. aprila, sa početkom u 17 sati u Zanatskom centru.

Mali proizvođači sa velikim iskustvom serviraće svoje znanje i umeće pred Odžačanima i pomeriti granice doživljaja piva.

- Pet proizvođača domaćeg piva će izložiti svoje lepe penušave proizvode, a mi smo tu da isprobamo i ocenimo ko od njih to najbolje radi, mada nisu predviđene neke nagrade za njih. Dolaze nam pivare “Vrač” iz Rakovca, “Ravangrad” iz Sombora, “Sindikat” iz Beograda, “Beerokrate” i “Premier beer” iz Novog Sada – kaže Miodrag Stefanović Amer iz kafe bara “Cvjećarnica” koji organizuje festival.

Pored omiljenog pića pivopija koje će predstaviti pet različitih kraft pivara, posetioci će moći uživati u kobasicama sa senfom i predobroj muzici sa vinila DJ Smuka iz kultne novosadske grupe “Zbogom Brus Li”.

Podršku organizaciji Festivala zanatskog piva pružila je Turistička organizacija opštine Odžaci, a u planu je da se na jesen organizuje slično dešavanje.

Izvor: ico.rs

Vlada Srbije je usvojila Predlog zakona o dopunama Zakona o budžetskom sistemu, kojim se izjednačavaju visine plata zaposlenih u predškolskim ustanovama sa platama zaposlenih u osnovnom obrazovanju i vaspitanju, saopšteno je posle sednice Vlade.

Nakon usvajanja predloženog zakona po hitnom postupku, zaposleni u predškolskim ustanovima imaće od maja ove godine veću platu za devet odsto u odnosu na platu iz decembra 2018. godine (umesto dosadašnjih sedam odsto), koja se isplaćuje u junu.

Za to povećanje iz lokalnih budžeta biće izdvojeno 382 miliona dinara.

Izvor: N1

U okviru Programa reforme poreza na imovinu, koje sprovodi Švajcarska organizacija Helvetas uz podršku Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, održan je dvodnevni seminar o „Participativnom budžetiranju“ kome su prisustvovali Branislav Svorcan, pomoćnik gradonačelnika i Ognjen Eraković, pomoćnik načelnika Odeljenja lokalne poreske administracije. Pored grada Sombora, seminaru su prisustvovali predstavnici devet drugih lokalnih samouprava iz cele Srbije.

Seminar je pored samih tehničkih aspekata sprovođenja participativnog budžetiranja kroz radionice i predavanja obradio teme mogućnosti usklađivanja aktivnosti „Akcionog plana za uključivanje građana u proces donošenja odluku o utrošku sredstava prikupljenih od poreza na imovinu“ sa aktivnostima koje proizilaze iz procesa participativnog budžetiranja.

Grad Sombor je jedan od gradova koji već četiri godine uspešno sprovodi participativno budžetiranje i posebno je pohvaljen od strane organizatora i predstavnika Ministarstva na trudu i posvećenosti ostvarenju jednog od ciljeva Vlade Republike Srbije, a to je kreiranje otvorene javne uprave, koja posluje na transparentan način i koja svojim građanima omogućava učešće u odlučivanju o trošenju sredstava koji se prikupe po osnovu naplate poreza na imovinu. Tokom predavanja, poseban akcenat je stavljen na značaj rada sa mesnim zajednica, jer su one nivo vlasti najbliži stanovništvu, ali i na potrebu da se što veći broj građana i predstavnika civilnog sektora uključi u javne rasprave, ankete i ostale vidove ispitivanja javnog mnjenja, koje sprovode lokalne samouprave. Grad Sombor je istaknut kao primer dobre prakse ne samo kada se govori o sprovođenju participativnog budžetiranja već i u izradi građanskog vodiča za budžet te u aktivnostima koje se sprovode u promociji ostvarenih rezultata rada Gradske uprave.

Dana 15. aprila 2019. godine održana je 155. sednica Gradskog veća grada Sombora na kojoj se našlo trinaest tačaka dnevnog reda.

Članovi Veća su usvojili predlog Kriterijuma i teksta Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja u 2019. godini, a iznos sredstava koji će biti na raspolaganju za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja u 2019. godini je 14.000.000,00 dinara.

Usvojeni su i predlog zaključka za raspodelu sredstava u oblasti sporta za 2019. godinu po okončanom Konkursu, Izveštaj o rezultatima Javnog konkursa za organizovanje sprovođenja javnih radova u seoskim područjima i predlog Odluka o pristupu realizaciji projekata po Konkursu koji je raspisao Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

Prema ovom predlogu Odluke o učešću na Konkursu koje je raspisao Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, grad Sombor učestvuje sa sledećim projektima:

„Izgradnja vodovoda u Somboru u Konjovićevoj ulici do Partizanske ulice do ispred pruge“, sa učešćem grada Sombora u iznosu od 1.312.496,207 dinara bez PDV-a, „Izgradnja vodovoda u dužini od 923,28 m u ulici Solunskih boraca u Somboru“ u iznosu od 1.713.872,18 dinara bez PDV-a i „Izgradnja kanalizacije upotrebljenih voda u dužini od 956,00 m u ulici Solunskih boraca u Somboru“, u iznosu od 5.286.527,72 dinara bez PDV-a.

Na sledećoj sednici Skupštine grada će se naći predlog Odluke o prvim izmenama i dopunama Odluke o načinu raspolaganja, održavanja i upravljanja nepokretnostima koje su u javnoj svojini grada Sombora.

U sredu, 17. aprila, u spomen sobi Norme i Preparandije na Pedagoškom fakultetu u Somboru biće održana tribina povodom osam vekova od autokefalije Srpske pravoslavne crkve (1219-2019), pod nazivom "Svetosavlje u prosvetiteljskoj misiji Preparandije u Somboru". Predavač će biti prof. dr Saša Marković, a početak je u 19 časova. Dobro došli!

Kulturni centar "Laza Kostić" Sombor Vas poziva da svojim prisustvom uveličate koncert "Stabat Mater" (Giovanni Battista Pergolesi), koji će se održati u sredu, 24. aprila, u crkvi Svetog Stjepana kralja (Ištvana) u Somboru - poznatijoj kao Karmelićanska crkva (Trg Cara Uroša 3), sa početkom u 18h.

Đovani Batista Pergolezi (Giovanni Batista Pergolesi) je bio italijanski kompozitor, violinista i orguljaš (Jezi, 4. I 1710. - Pocuoli, 16. III 1736.) . Prva znanja iz muzike stekao je u rodnom mestu kod mesnih muzičara, a potom je kompoziciju i violinu studirao na Konzervatorijumu u Napulju ("Conservatorio dei Poveri di Gesù Cristo").
Bio je jedan od najvažnjih kompozitora bufo opere. Za svog veoma kratkog života komponovao je deset opera, veliki broj oratorijuma, kantata, trio sonata i koncerata.
"Stabat Mater" je jedno od njegovih najpoznatijih dela, komponovano 1736. godine, u poslednjim nedeljama Pergolezijevog života, na tekst čuvene srednjovekovne sekvence Stabat Mater dolorosa (Stajaše mati u bolu).
Delo je našlo svoju primenu i na filmskom platnu. Korišćeno je u mnogobrojnim filmovima od kojih su najpoznatiji "Farinelli" i "Amadeus".

Na koncertu u Somboru će učestvovati:
Jana Jovanović - sopran
Nataša Rašić - mecosopran
Marija Družijanić - orgulje

Biografije učesnica:

Jana Jovanović je diplomirala 2011. godine na studijskom programu solo pevanje na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Master studije završila je u Norveškoj na Univerzitetu za muziku i ples u Stavangeru (University Of Stavanger Department for Music and Dance), u klasi profesorke Elizabeth Norberg-Schulz (2012-2013).
Jana je bila honorarni saradnik u Narodnom pozorištu u Beogradu. Odigrala je brojne uloge u zemlji i inostranstvu. Najznačajnije su Clorinda, Poppea, Serpina, Drusilla i uloga Constanze u operi “Who kiddnaped Constanza the Mouse“ - eminentne italijanske kompozitorke Roberte Vake (Roberta Vacca), koja je 2012. godine imala svetsku premijeru u Norveškoj.
Takođe ima zavidno koncertno iskustvo - kako u zemlji, tako i u inostranstvu.
Izdvajaju se koncerti: Šubertova Misa u G-duru (Stavanger Konserthus, Norveška), Voices of Europe (Radiokulturhaus, Beč), Festival u Švencingenu (Nemačka), Abschlusskonzert (Gmunden), ciklus koncerata Podijum kamerne muzike (Kolarčeva zadužbina, Beograd) itd.
Dobitnica je stupendija i nagrada na festivalima i republičkim tamičenjima. Bila je finalista prestižnog takmičenja Renata Tebaldi u San Marinu (Italija).
Ostvarila je uspešnu saradnju sa istaknutim dirigentskim imenima: Eduardo Muller, Fabio Biondi, Ruben Jais, Felice Venanzoni, John Storårds, Walevein Witten, Anom Zoranom Brajović. Takođe je sarađivala sa rediteljima Allesio Pizzech, Caterina Panti Liberovici, Einar Bjørge, Hilde Andresen, Jagošem Markovićem, Ivanom Dragutinović Maričić i mnogim drugima.

Nataša Rašić rođena je u Beogradu, gde je završila Pravni fakultet. Diplomirala je solo pevanje na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a postdiplomske studije solo pevanja završila je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu.
Usavršavala se na master kursevima kod značajnih imena iz sveta operske umetnosti: Alessandro Cor-belli, Jenifer Larmoore, Gabriele Lechner, Elizabeth Norberg Schulz, Carlo Colombara, Darina Takova, Claudia Eder, Adrian Erod, Marijana Mijanović i mnogi drugi.
Više puta bila je stipendista fonda za unapređenje vokalne umetnosti mladih Melanije Bugarinović i ćerke Mirjane Kalinović Kalin.
Ostvarila je brojne operske uloge u zemlji i inostranstvu. Najznačajnije su Mercedes (Carmen), Carmen (Carmen), Tisbe (La Cenerentola), La Ciesca (Gianni Schicchi), Dorabella (Cosi fan tutte), Larina (Ev-genije Onjegin), Orlofsky (Die Fledermaus) itd.
Od 2018. godine je član Udruženja muzičkih umetnika Srbije.
Honorarni je saradnik u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Marija Družijanić je 2010. diplomirala orgulje, 2013. završava specijalističke studije na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu – u klasi profesorke Maje Smiljanić-Radić.
Učestvovala je na više majstorskih kurseva, pod mentorstvom eminentnih profesora i orguljaša. Bila je inicijator, organizator i učesnik brojnih koncerata solističke i kamerne muzike. Aktivna je kao crkveni orguljaš u Beogradskoj nadbiskupiji.
Kao jedan od osnivača udruženja građana „Nebograd“, osmišljava i realizuje projekte koji kombinuju umetnosti i edukaciju – eksperte i lokalnu zajednicu, na obostranu korist i uz međusobnu razmenu iskustva.
Posebnu pažnju pridaje pedagogiji, kojom se bavi kao profesor u MŠ „Stanković” i MŠ „Josip Slavenski” u Beogradu.

Program:
Marija Družijanić • J. S. Bach: Koralna predigra
"O Mensch, bewein' dein‘ Sünde groß", BWV 622
Jana Jovanović • J. S. Bach „Pasija po Mateju”,
arija "Blute nur, du liebes Herz"
Nataša Rašić • J. S. Bach „Pasija po Mateju”, arija "Buss und Reu"

G. B. Pergolesi: "Stabat Mater"

Harm: Nenad Dujić „Aleluja”

Strana 1 od 543

Još vesti iz kategorije...

No result...
Top