Sombor.info

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Članovi Društva podvodnih aktivnosti Sombor, poznati po čestim akcijama čišćenja vodotokova u okolini, prilikom obavljanja ovako društevno odgovornog posla u koritu Velikog bačkog kanala kod Bezdana, bili su nemalo iznenađeni.

Oni su, naime, pokušavajući da u saradnji s Mesnom zajednicom Bezdan povade smeće bačeno u kanalsku vodu na akvatoriji seoskog kupališta, naišli na dva pakovanja sa ukupno četiri minobacačke granate. Granate su bezbedno uklonjene uz intervenciju specijalizovanih ekipa republičkog Ministarstva unutrašnjih poslova.

Ovo nije prvi put da su ronilačke ekipe u okolini Sombora, inače bogatog kanalskim vodotokovima, nailazile na ovakvu vrstu eksplozivnih sredstava, pošto je tokom ne tako davnih građanskih ratova na području bivše SFRJ, prestonica zapadne Bačke bila jedna od sredina koja se neminovno našla na udaru nesavesnih, koji su dolazili u posed velike količine oružja, municije i eksplozivnih sredstava.

Konačni mir za većinu „kolekcionara“ je doneo i glavobolju šta sa svojevrsnim reliktima rata, pa su se bacanjem u vode obližnjih kanala na takav način rešavali kućnih arsenala, iako je država Srbija u nekoliko navrata kroz akcije svojevrsne amnesticione predaje nelegalnog i zabranjenog naoružanja i minsko ekslozivnih sredstava omogućavala bezbednu predaju potencijalno opasnih „trofeja“.

Veliki bački kanal, paradoksalno, do Crvenke spada u najčistije vodotokove da bi se od Crvenke i dalje prema Kuli i Vrbasu pretvorio u pravu kontinentalnu kloaku. Akcija čišćenja Velikog bačkog kanala kod Bezdana omogućena je zahvaljujući projektnim aktivnostima pod naazivom „Neka vode budu čiste“, koje se sprovode pod pokroviteljstvom fondacije „Ana i Vlade Divac“.

Mada je potencijalno izuzetno opasni nalaz minobacačkih granata u njima pripadajućim službenim kontejnerima donekle i zabrinuo somborske ronioce, oni nisu odustali od svog projekta, pa su već koliko dan kasnije, takođe u okviru aktivnosti po projektu „Neka vode budu čiste“, očistili i poznato somborsko kupalište na tromeđi, a u ovoj akciji čišćenja pomogla su i deca.
Kupalište na tromeđi je od pre dve godine, tačnije od uređenja priobalja i postavljanja mola, klupa i trščanih suncobrana, postalo još omiljenije izletište za brojne Somborce i njihove goste, željne letnjeg osveženja i spasa od tropskih vrućina. U ovoj akciji iz kanala je vađen daleko bezopasniji otpad, mada ni to ne služi na čast nesavesnim građanima.

Voda na čijim obalama se sastaju vremešni Veliki bački kanal čiji početak izgradnje datira iz samog kraja 18. veka i kanal vodoprivrednog sistema Dunav -Tisa-Dunav, izgrađen u 20. veku, pokazalo se ovom akcijom, sadrži velike količine novovremenog smeća kao što su limenke, plastične flaše i drugo smeće koje su nesavesni građani bacali u vodu.

Izvor: Dnevnik.rs

Jedan od njboljih igrača Srbije i NBA lige Nikola Jokić posle naporne sezone odmara se u rodnom Somboru gde provodi slobodno vreme sa svojom porodicom, ali i menadžerom Miškom Ražnatovićem koji je na svom Instagramu podelio jednu vrlo zanimljivu fotografiju.

Naime, na ovoj slici sa Instagramu vidimo mural posvećen Nikoli Jokiću na osnovnoj školi „Dositej Obradović“ u Somboru, koji je nastao početkom ove godine.

 – Verzija 10m x 6m dostupna isključivo na zidu OŠ Dositej Obradović u Somboru. Verzija 2.11m dostupna ovog leta u dresu srpske reprezentacije, a na jesen ponovo u bojama svog tima Denver Nuggets – napisao je Ražnatović.

Izvor: kurir.rs

Ne tako davno utvrđeno strateško opredeljenje lokalne samouprave i Pokrajinske vlade da konačno reši pitanje izgradnje somborske industrijske zone počelo je da daje prve rezultate.

Naime, na adresu somborskih gradskih otaca prispelo je pismo o namerama kompanije iz Italije, „Milagri“ S.R.L., koja je u tom obraćanju navela da namerava da upravo u Somboru izgradi svoje pogone na parcelama u Industrijskoj zoni u ukupnoj površini od šest hektara. Italijani bi u prvoj fazi izgradili skladište, silose, sušare, a u drugoj fazi, ukoliko budu zadovoljni uslovima poslovanja, gradila bi se i postrojenja za preradu prehrambenih proizvoda.

Reagujući na tu najavu kompanije iz okoline grada Varezea, sa severozapada italijanske pokrajine Lombardije, somborska gradska skupština je donela odluku o obrazovanju radne grupe za izradu elaborata o opravdanosti otuđenja, izdavanja zemljišta po ceni nižoj od tržišne ili zakupnine bez naknade da bi ceo najavljeni projekat zainteresovanog italijanskog investitora mogao biti realizovan kroz novootvorenu kćerku-firmu „Agricola mas group”.

Italijani bi u prvoj fazi izgradili skladište, silose, sušare

Inače, sam „Milagri“ S.R.L. je kompanija formirana još 1986. godine, specijalizovana za uvoz poljoprivrednih proizvoda u Italiju, a odnedavno se bavi i proizvodnjom visokokvalitetnog drvenog peleta. Ukoliko do realizacije projekta dođe, to ne bi bio prvi kontakt italijanske firme sa srpskim tržištem, pošto se u svom uvozničkom portfoliju gotovo isključivo oslanja na kvalitetne proizvode iz Srbije, kada je u pitanju prometovanje kukuruza, dok žitarice za italijanske mlinove dobavlja prevashodno iz Francuske, Nemačke i ostalih zemalja EU. Osim toga, „Milagri“ S.R.L. je i veliki uvoznik organski proizvedenih žitarica, voća i povrća iz Španije, Poljske, Litvanije i Nemačke, pa bi koristi od pojave te kompanije na srpskom tržištu lako mogli imati i proizvođači poljoprivrednih proizvoda koji poseduju sertifikate organske proizvodnje.

Sombor je u svojim planskim dokumentima i po dugoročnim urbanističkim projekcijama bio jedan od prvih gradova koji su formirali industrijsku zonu, ali se, nažalost, u proteklim decenijama nije mnogo odmaklo od planskih dokumenata. Naime, iako ima oko 500 hektara ucrtane industrijske zone, tek zahvaljujući podršci Pokrajine krenulo se s mrtve tačke od 2016. godine, prvo kroz raskidanje ugovora o zakupu pojedinih parcela u Industrijskoj zoni sa svojevremeno zainteresovanim investitorima, koji su ne samo godinama već i više od decenije kasnili s ispunjenjem obaveze započinjanja i operacionalizacije planiranih investicija.

Pokrajina i Grad odrešili kesu
Vlada AP Vojvodine i Grad Sombor su prošle i ove godine uložili oko 240 miliona dinara u opremanje Industrijske zone, pri čemu je odnos takav da je oko 70 miliona dinara uložio Grad, a 170 miliona Pokrajinska vlada. Tako bi, prema očekivanjima, do kraja ovog meseca Sombor trebalo da dobije oko 40 hektara gradskog građevinskog zemljišta koje je potpuno komunalno opremljeno i dostupno svakom, pa i najnovijem italijanskom investitoru, nakon čega bi vrlo brzo počelo komunalno opremanje dodatnih 30 hekatara u Industrijskoj zoni.

Izvor: Dnevnik.rs

U četvrtak je u Somboru počeo 27. Pozorišni maraton. Festival na kojem će biti odigrano 13 predstava u slavu pozorišta, glumaca i publike okupio je umetnike iz Srbije, Makedonije, Rusije, Ukrajine i Bosne i Hercegovine.

Pozorišni maraton otvorila je Mira Banjac, a zatim su glumci Ateljea 212 odigrali "Petrijin venac", u režiji Bobana Skerlića. Petrija mlada, Petrija gradska i Petrija udovica, i sjajne Marta Bjelica, Jovana Gavrilović i Milica Mihajlović, u drami koja prikazuje tri faze u životu žene u patrijarhalnom društvu.

Maraton je na samom startu potvrdio da je jedinstven festival.

„Sombor ima jedan kult, u to više ne može da se sumnja. On je na jedan čudan način dobio sve što je najbolje. Najumniji ljudi su tu rođeni, sve je tu. Evo, i ovaj izuzetni festival koji nema nigde, samo ovde", kaže Mira Banjac, glumica.

Tako je počeo Maraton, a u nastavku programa prve večeri Autorski projekat Radoslava Milenkovića Striptiz nastao po motivima jednočinke Slavomira Mrožeka, i tekstovima Šekspira i Kafke.

„To je jedna jednostavna priča o slobodi zapravo. Jedna lakrdija o filozofskoj temi, a zapravo je priča o tome na šta smo svi primorani da bismo sačuvali makar iluziju slobode", kaže Radoslav Milenković, glumac i reditelj.

U prepodnevnom programu drugog dana publika je videla Snežnu kraljicu u izvođenju Pozorišta mladih iz Novog Sada.

„Očekuje nas još večeras Zvezdara teatar, Budva grad teatar, Narodno pozorište iz Bitolja. Potom sutra dečija predstava iz Sankt Petersburga iz Rusije, potom uveče predstava Večera budala Zvezdara teatra, Zamak ukrajinski", kaže Bojana Kovačević, direktorica Narodnog pozorišta.

Maraton se završava u noći između subote i nedelje somborskom predstavom Tenor na zajam i proglašenjem glumice i glumca sezone Narodnog pozorišta.

Izvor: RTV

Najvažniji pozorišni događaj, koji po svom značaju potvrđuje svoju kulturološku ulogu u razvijanju amaterskog stvaralaštva u Srbiji, počinje večeras u Kulturnom centru u Kuli. Za festivalske nagrade će se nadmetati 8 najboljih pozorišnih ansambala iz Srbije.

Prve večeri festivala od 20 časova nastupiće Kulturni centar Kula, sa predstavom „Gospođica Julija” Augusta Strindberga, u režiji Fuada Tabučića, koja na festival dolazi kao najbolja amaterska predstava u Vojvodini.

Takođe, u okviru festivalskog programa, u utorak, 18. juna, nastupiće crvenačka predstava “Slučajna smrt jednog anarhiste”, koja je osvojila drugo mesto na 56. festivalu amaterskih pozorišnih društava Vojvodine.

Pored toga, u takmičarskom delu programa nastupiće pozorišta iz Kostolca, Rače, Beograda, Šida, Valjeva i Prokuplja, dok će u subotu, 22. juna kao gostujuća predstava nastupiti pozorište “Pan Teatar” iz Beograda.

Pokrovitelj Festivala je opština Kula i Ministarstvo kulture i informisanja, a organizaciju festivala podržavaju Savez amatera Srbije, Kulturno-prosvetna zajednica opštine Kula i Kultruni centar Kula.

Kabinet Ministarstva bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku je u okviru mera populacione politike u 2019.godini, gradu Somboru, između ostalog, odobrio sredstva za sufinansiranje mere Servis za podršku roditeljstva.

Servis je namenjen roditeljima koji su zaposleni i imaju dvoje i više dece mlađe od 15 godina i/ili starijeg člana domaćinstva.

Usluge koje se pružaju su peglanje garderobe i pranje, sušenje i peglanje posteljine, kao i pranje i sušenje ćebadi.

Servis se pruža na teritoriji grada Sombora i naseljenim mestima, i trajaće do kraja 2019.godine.

Nosilac posla je Crveni krst Sombor i servis je počeo sa radom.

Informaciju o tome šta je potrebno da bi građani ostvarili pravo na ovu uslugu možete dobiti lično u Crvenom krstu Sombor ili na telefon 025/431-430

Zamenik predsednika Skupštine grada Sombora na osnovu člana 28. Odluke o mesnim zajednicama na teritoriji grada Sombora („Sl. list grada Sombora“ broj 2/2010, 11/2011 i 27/2016) raspisao je izbore za članove Saveta MZ „Venac“ u Somboru i za članove Saveta MZ „Riđica“ u Riđici, , za 28.07.2019. godine.

Rokovi za izvršenje izbornih radnji počinju da teku 14.06.2019. godine.

Izbore za članove Saveta u ove dve mesne zajednice sprovešće Izborna komisija za sprovođenje izbora za članove Saveta mesnih zajednica koju je imenovala Skupština grada Sombora na 34. sednici održanoj 10.06.2019. godine, Rešenjem broj 02-163/2019-I..

Povodom Svetskog dana dobrovoljnih davalaca krvi u lokalnoj samoupravi je i ove godine organizovan prijem dobrovoljnih davalaca krvi sa teritorije grada Sombora. Dušanka Golubović, gradonačelnica Sombora i dr Dalibor Forgić, član Gradskog veća za oblast zdravstva i socijalne zaštite zahvalili su se dobrovoljnim davaocima krvi na humanosti i apelovali na sve građane, kojima to zdravstveno stanje omogućava, da daju krv.

„Veliko je zadovoljstvo primiti bar deo onih koji su tokom prošle godine dali svoj doprinos i dali krv pre svega u humane svrhe. Svoj skromni doprinos tokom prethodnih godinu dana dali su i članovi gradskog veća sa mnom na čelu i nadam se da je to bar malim delom popravilo rezultat u bazi krvi, koju smo iz Sombora uputili ka Novom Sadu jer su se u tom smislu propisi promenili. Zbog toga smo u velikoj meri bili i zabrinuti da li će to uticati na volju građana da daju krv i da li će to uticati na snabdevanje krvi pre svega naših sugrađana ali kako čujem to sve dobro funkcioniše i u tom smislu nema nekih većih problema. Ono što bih možda ovom prilikom istakla iako nije direktno vezano za davalaštvo krvi već za ovu akciju koja se odnosi na broj donora koji je Republika Srbija do sada prepoznala i to je svakako aktivnost koju i na ovaj način treba promovisati i treba razmišljati makar za početak u pravcu da i sami postanemo donori organa“ istakla je gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović.

Dr Dalibor Forgić član gradskog veća grada Sombora zadužen za zdravstvo i socijalnu zaštitu se zahvalio ispred lokalne samouprave i u svoje lično ime svima koji su se odlučili na ovaj humani čin istakavši da svi oni koji daju krv, su veliki humanisti koji dajući krv drugima daju i deo sebe.

Gradonačelnica je ugostila i predstavnike GO Crvenog krsta Sombor koji od septembra prošle godine, od izmene zakona o transfuziji krvi nose veliku odgovornost prilikom prikupljanja ove za sve nas najznačajnije tečnosti, koja život znači. Svim dobrovoljnim davaocima krvi Svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi čestitali su i dr Milan Zobenica počasni predsednik GO Crvenog krsta Sombor, Dr Marija Gutović predsednik komisije za dobrovoljno davalaštvo krvi u Vojvodini i dr Dejan Milinković pomoćnik direktora za medicinska pitanja, opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“

Četvoro srpskih takmičara koji su se plasirali u finale međunarodnog takmičenja u programiranju CODEIT, ostvarili su do sada najveći uspeh na ovom prestižnom nadmetanju, održanom ovaj put u Bugarskoj.

Okosnicu našeg tima činili su mladi Somborci. U seniorskoj konkurenciji, Aleksa Plavšić sa Računarskog fakulteta u Beogradu osvojio je treće mesto, dok je Duško Obradović, profesor somborske Gimnazije „Veljko Petrović“, bio četvrti. Viktor Lučić, učenik 4. razreda iste gimnazije osvojio je sedmo mesto, dok je u juniorskoj konkurenciji Srbiju predstavljao Nemanja Majski, učenik 7. razreda osnovne škole iz Sombora, koji je u finalnom takmičenju bio treći.

Rezultati koje su naši takmičari ostvarili, predstavljaju najveći uspeh srpskih timova na ovom tradicionalnom takmičenju. O kakvom uspehu je reč, svedoči i činjenica da je od ukupno 17 finalista u Sofiji, Srbija imala četiri predstavnika, a da se za mesto u finalu od oktobra do maja, borilo čak 183 učesnika iz 19 zemalja. I ovog puta, odlazak naših programera u Sofiju sponzorisao je Microsoft - Razvojni centar u Srbiji.

- Još jedan fenomenalan rezultat naših takmičara na jednom ovakvom prestižnom takmičenju, potvrđuje da zaista imamo mlade programere koji su među najboljima u svetu. Razvojni centar kompanije će nastaviti da podržava naše talentovane učenike i studente, jer verujemo da ulaganjem u njihovu budućnost, ulažemo i u budućnost čitave zajednice - kaže Tadej Kurepa, iz Razvojnog centra kompanije Microsoft u našoj zemlji.

Za Sombor je značajno da je kroz niz ovakvih takmičenja Gimnazija „Veljko Petrović“ dobila odobrenje resornog republičkog Ministarstva prosvete da otvori odeljenje za učenike posebno nadarene za programiranje.

Izvor: Dnevnik.rs

Sinoć je u Somboru počeo dvadeset sedmi Pozorišni maraton. Festival u slavu pozorišta glumaca i publike trajaće do subote, a posetioci će videti trinaest predstava.

"Trka može da počne. Imamo naša trkačka glumačka grla. Navijajte. Navucite šešire i uživajte Festival je otvoren".

Ovako je Mira Banjac podigla zavesu dvadeset sedmog Pozorišnog maratona, koji se ove godine održava pod sloganom: Liberte Egalite Fraternite. Sloboda Jednakost Bratstvo su neprolazne vrednosti kojima moramo svakodnevno težiti, poručuju glumci.

Prve festivalske večeri publika je videla "Petrijin venac" u izvođenju Ateljea 212 sa sjajnom glumačkom ekipom: Milicom Mihajlović, Tihomirom Stanićem, Igorom Đorđevićem, Branislavom Zeremskim, Isidorom Minić i mladima Martom Bjelicom i Jovanom Gavrilović. Viđen je i autorski projekat Radoslava Milenkovića "Striptiz" i predstava "Animals" u izvodjenju kruševačkog pozorišta.

Pozorišni maraton traje do subote, a zatvara ga somborsko pozorište predstavom "Tenor na zajam."

Izvor: RTV

četvrtak, 13 jun 2019 00:00

Na snazi narandžasti meteo-alarm

Republički hidrometeorološki zavod izdao je upozorenje u kojem navodi da su na području Zapadnobačkog upravnog okruga moguće opasne vremenske pojave. Upozorenje, tzv. narandžasti meteo-alarm, važi za period od 13.06.2019. u 00:00 do 15.06.2019. u 00:00 časova

U upozorenju se navodi da će temperatura dostići 35 stepeni Celzijusa.

Temperatura od oko 35 Celzijusovih stepeni, naročito ako traje nekoliko uzastopnih dana, posebno je nepovoljna za hronične bolesnike, meteoropate i lica koja su pod medicinskom terapijom. Visoke temperature mogu prouzrokovati i probleme u snabdevanju električnom energijom i druge probleme.

Narandžasti meteo-alarm Republičkog hidrometeorološkog zavoda na snazi je na čitavoj teritoriji naše zemlje.

Upozorenje RHMZ dostupno je ovde.

Filip Krajinović, srpski teniser, je za B92 priznao da je mogao da postigne i bolji rezultat na Rolan Garosu, iako se plasirao u treće kolo.

Filip ipak nije nezadovoljan, na pragu je povratka u Top 50 na svetskoj listi i za njega će drugi deo sezone koji startuje Vimbldonom 1. jula biti od velikog značaja.

Ono što je najvažnije, ponovo je zdrav i spreman, ima velike ambicije, tako da od tenisera iz Sombora možemo i dalje očekivati dobre rezultate.

Na druženju u "Teniskoj akademiji Tipsarević", sa Filipom smo razgovaralio tek završenom turniru i naredim planovima. Taj meč sa Cicipasom verovatno će Filipu dugo biti u mislima, pre svega zbog propuštenih prilika.

“Jako mi je žao tog meča. Mislim da je bio dobar i kvalitetan, žao mi je što nisam iskoristio taj prvi set gde sam imao brejk i brejk šansu. Bio je to meč u koji je on ušao nervozan, mislim da sam to morao da iskoristim. To me je koštalo drugog seta, jer se on opustio i počeo da igra stvarno jako dobar tenis i tu nisam mogao ništa. Treći set je trebalo mnogo ranije da završim, da odem u svlačionicu i da rezultat bude 2:1 za njega. Međutim, sved se iskomplikovalo, pao je mrak, njemu je to odgovaralo i eto, sutradan smo opet izašli. Imao sam taj četvrti set u rukama, nisam iskoristio šanse, ali mislim da je to iskustvo za budućnost. pre svega ako želim da pobeđujem najbolje na svetu, to moram da koristim. Želeo sam da vidim kako će izgledati taj peti set, pa da bolji pobedi, ali ništa od toga", kaže Krajinović za B92 i TV Prva.

Posebno će biti analiziran onaj momenat kada je na 5:3 sudija tražio da se meč prekine, a Filip je želeo da servira. Pitanje je da li bi sada voleo da se meč tada ipak prekinuo.

“Da, voleo bih. Bio sam u naletu, imao sam 5:2, 5:3, nekoliko set lopti, rekao sam sebi, ‘hajde, iskoristi to’. Lakše je ići u stan sa 2:1 u setovima. To se nije desilo i bio sam dosta nervozan, nisam mogao ni da spavam. Jako je teško spavati posle takvog meča, jer sutradan morate da nastavite pri rezultatu 5:5 u trećem setu a gubite 2:0 u setovima. On je imao skoro mat poziciju da završi meč, ali borio sam se i uspeo meč da vratim u neki egal. Opat, žao mi je što sve nije ušlo u peti set“, dodaje Filip.

Srbija je imala čak četvoricu igrača u trećem kolu što je zaista odličan rezultat. Krajinović kaže da ništa nije slučajno i da je sve to plod velikog truda i napora koje svi ulažu.

“Veoma sam ponosan što sam deo te ekipe i što sam Srbin, fantastično je čuti toliko srpskih imena na jednom grend slemu. Tako smo mala država, a ima tako mnogo kvalitetnih igrača. Vučemo jedan drugog, što je jako dobro i pozitivno. Pre svega samo jako dobri prijatelji, Duci, Đere, Janko i Viktor, svi smo bliski, podržavamo jedan drugog, naravno tu je i Miomir Kecmanović, on je malo mlađi od nas ali stvarno je fantsatičan igrač. Moglo bi da se desi da uskoro imamo i četvoricu među prvih 50, ako ja uspem da uđem u taj krug, što bi bilo fenomenalno. Mislim da svi mogu da budu ponosni, a mi ćemo da se potrudimo da nas bude što više i da pravimo još veće rezultate".

Konačno, možemo reći da je Sombor veliki sportski grad iz kojeg dolaze dva imena.Osim Krajinovića, tu je pre svega košarkaš Denvera, Nikola Jokić koji je ove godine ostvario sjajne rezultate sa Nagetsima.

“Nikola i ja se odlično poznajemo, on je malo mlađi nod mene, Sombor je mala sredina i svaka mu čast na svemu. Jako sam ponosan na njega i kada negde čujem da imamo jednog Jokića iz Sombora, ili kad vidim neki naslov gde se pominje da je Somborac, stvarno mi je lepo. Želim mu sve najbolje. Nisam ga sreo ove godine, trenutno je u Somboru, tako su mi rekli drugari, ali lep je čuti za njega. Šta da kažem, Nikola mi je uzeo titulu kralja Sombora!", nasmejao je Krajinović.

Krajinović je proteklih godina doživeo igračku transformaciju. Imao je mnogo problema sa povredama, ali i pored toga napredovao je u svakom pogledu.

“Odrastao sam, pre svega. Imao sam neke teške povrede koje su me sputavale da ispoljim sav svoj potencijal. Žao mi je što sam izgubio nekoliko godina ležeći u krevetu zbog povreda, nisam mogao da igram tenis. To me je dosta koštalo, ali iskreno, sada sam jači, imam jako dobar tim iza sebe što je jako bitno i verujem u sebe. Pre sam verovao da mogu da igram dobar tenis, ali to nije bilo dovoljno. Sad verujem da mogu da pobedim i najbolje igrače na svetu. Niko me nije lako dobio,svi su imali neki problem sa mnom što mi govori da sam na dobrom putu. Postavio sam sebi velike ciljeve. Idem ka tome i stvarno verujem da će se to nekako isplatiti i da ću napraviti ono što želim."

Uskoro kreće Vimbldon, ali Filip ima mnovo veće ambicije na turnirima koji slede iza njega, na šljaci.

“Na travi neću igrati ništa sem Vimbldona, takav smo plan napravili. Posle toga očekujem dosta od sebe, igraću još turnira na šljaci, Umag, Hamburg, Kicbil. Cilj sam skoro već ostvario, da se vratim u prvih 50. Početkom godine pao sam ispod stotog mesta. Drugi cilj mi je da se vratim među prvih 30 gde sam već bio prošle godine i zbog te povrede pete nisam uspeo da uđem u prvih 20. Bio sam jako blizu, šest meseci prošle godine nisam ništa branio, nisam mogao da igram. Sad je realan taj cilj za Top 30, a nekad u budućnosti ko zna, možda uđem i među 20."

U Parizu je rekao da po završetku karijere ne namerava da se bavi trenerskim pozivom. Ostaje pri tome iz nekoliko razloga.

“Imam veliki problem sa putovanjima. Stvarno mi to predstavlja ozbiljan problem i ne volim da odlazim iz Srbije, a ovo je takav sport da morate, tako da samo iz tih razloga ne vidim sebe kao trenera. Više bih voleo da tim igračima pomognem ovde, da im dam neki savet i to je to. S druge strane, želim da uložim sav novac koji zarađujem u neke pametne stvari", zaključio je Krajinović.

Izvor: B92

U svečanoj sali Skupštine grada Sombora danas (sreda, 12. juna) podeljena su auto sedišta za bebe. Ona ujedno predstavljaju poklon Saveta za bezbednost saobraćaja i grada Sombora. Sedišta su uručili gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović i zamenik gradonačelnice, Antonio Ratković.

Izražavajući zadovoljstvo što su roditelji po poklon došli sa svojim mališanima i što danas u ovoj skupštinskoj sali imamo najlepše moguće predstavnike grada Sombora, gradonačelnica Dušanka Golubović je dodala:

“To su naše bebe, kojima ćemo ovom prilikom donirati 95 auto sedišta, a pet smo uručili već prvorođenim bebama na samom početku godine. Od ranije postoji ova praksa da grad Sombor i Savet za bezbednost saobraćaja ovako najlepše sarađuju: najčešće su to bile prvorođene bebe u jednoj kalendarskoj godini tako je bilo i ove godine, ali zahvaljujući našem Savetu koji je prepoznao značaj i važnost jedne ovakve opreme za našu decu, ove godine smo u prilici da izdvojimo i više sredstava i dodamo još devedesetpet, dakle ukupno stotinu sedišta”. Gradonačelnica je ovom prilikom izrazila nadu da će ova akcija postati redovna praksa.

Ovo je treća godina zaredom kako obavljamo ovu podelu – nastavio je zamenik gradonačelnice Antonio Ratković, predsednik Saveta za bezbednost saobraćaja.

“Krenuli smo sa pet autosedišta, pa sa 20 i evo ove godine ukupno sto auto sedišta. Mi smo pre mesec dana usvojili i Strategiju o bezbednosti saobraćaja i usaglasili smo se da naši najmlađi učesnici u saobraćaju budu apsolutni prioritet. Sigurno da ćemo nastaviti i u budućnosti sa ovakvim akcijama – napomenuo je Ratković, istovremeno se zahvaljujući na ovako velikom odzivu.”

Branko Stamatović, načelnik Odeljenja za lokalnu samoupravu Agencije za bezbednost saobraćaja pozdravio je akciju grada Sombora koja će svakako doprineti bezbednosti dece. On je istakao da je u proteklih pet godine čak više od 7 hiljada dece zadobilo povrede u saobraćaju na teritoriji Srbije.

“ Ogroman je to broj, više od hiljadu petstotina dece zadobije povrede tokom jedne kalendarske godine, a 200 dece teške telesne povrede, razne vrste preloma, koje ostavljaju trajne posledice. Godišnje, 10-12 dece u Srbiji gine. U Somboru je taj podatak na sreću blaži, ali upravo ono što je za Sombor karakteristično, letnji meseci su najugroženiji, jun, jul, avgust, dakle period baš u koji smo ušli, pa od 105 povređenih mališana u Srbiji, 15-oro njih biva povređeno baš u Somboru, zato je veoma značajan ovaj dan kada smo se zajedno okupili i već od sutra, budimo pažljiviji u saobraćaju naročito kada su u pitanju naši najmiliji, najmlađi.“

Predstavnice Agencije za bezbednost saobraćaja potom su na „lutka-bebi“ demonstrirale pravilan način upotrebe auto sedišta za bebe.

Sve je spremno za početak tradicionalne turističke manifestacije „Apatinske ribarske večeri“, koje će se pedeset šesti put zaredom održati u u Apatinu od 4. do 7. jula – potvrdio nam je Nemanja Jović, direktor Turističke organizacije opštine Apatin.

Tokom četiri dana Apatinci i njihovi gosti će uživati u brojnim dešavanjima sa preko 1000 učesnika i 40 različitih sadržaja, koncerata, revija, izložbi, predstava, sportskih takmičenja te nadmetanja u kuvanju ribljeg paprikaša.

Svečano otvaranje „56. Apatinskih ribarskih večeri“ predviđeno je, 4. jula, tradicionalnim obraćanjem predsednika opštine Apatin, kojem će prethoditi defile mažoretkinja, koncerti domaćih bendova, nastupi kulturnoumetničkih društava, filatelistička izložba, revija frizura i kvalifikacije za Zlatni kotlić.

Nakon otvaranja manifestacije, na trgu Nikola Tesla od 22:30 će nastupiti pop pevač, Željko Vasić.

Drugog dana manifestacije, u 17 sati na čardi „Pčela“ (Kupusinska čarda) će biti održana trka čamaca Apatinaca. Program na trgu otvoriće kulturnumentnička društva, nakon kojih će u 20 sati krenuti kvalifikacije „Zlatni kotlić“ za takmičare van opštine Apatin. Kraj drugog dana manifestacije obeležiće nastup bivšeg frontmena grupe „Zabranjeno pušenje“, dr Neleta Karajlića i predgrupe Prljavi Romeo.

U subotu 6. jula, na Dunavu će se i ove godine održati tradicionalna ribolovačka takmičenja, od 10 sati takmičenje u pecanju „Zlatna ribica“. Program na trgu počinje finalnim kuvanjem paprikaša „Zlatni kotlić 2019″, od 20 sati na bini nastupaju Plesni klub „Ronda“ i „Bajadera band“, a od 22:15 planirano je proglašenje pobednika u takmičenju za „Zlatni Kotlić 2019“. Trećeg dana Apatinskih ribarskih večeri na glavnoj bini će nastupiti popularni pevač narodne muzike, Jovan Perišić.

U nedelju 7. jula, poslednjeg dana 56. Apatinskih ribarskih večeri, na trgu Nikola Tesla od 18:30 biće odigrana dečja predstava „Stidljiva aždaja“, u 19:30 nastupiće učenici i profesori muzičke škole „Stevan Hristić“, održaće se i „Apatinska noć“ -revijalno kuvanje Apatinskog ribljeg paprikaša, a čast da zatvore ovogodišnje ribarske večeri pripašće tamburaškom sastavu „Mesečina“ koji će od 22:30 na bini održati svoj koncert.

„Food Corner“ se i ove godine nalazi na parkiralištu kod Apatinske pivare gde posetioci mogu da uživaju u ribljim specijalitetima, langošima i pivu. Da sednu, pojedu poručeno, popiju, i uživaju u muzici, za koju je ove godine na maloj bini zadužen duo „Mile & Dule“.

MOTO SUSRET

U okviru 56. Apatinskih ribarskih večeri na kanalu kod “Bele Loze”, održaće se i četrnaesti po redu moto skup, u organizaciji Moto kluba “Panter” iz Apatina.

Nakon dočeka gostiju i otvaranja skupa, u petak 5. jula u moto-kampu nastupaju rok grupe „Rock Fest Bend “ iz Apatina i „Godfathers“ iz Crvenke.

U subotu, 6. jula, program će započeti moto igrama u kampu, a nakon toga od 17 sati uslediće dobro poznati defile motora ka centru grada. Po završetku defilea “bajkeri” će se vratiti u kamp gde će ih zabavljati grupe „Faust“ iz Subotice, „Trilogy“ iz Sombora, i „Duo Trio Quattro“ iz Kragujevca.

Izvor: Apatinske novine

Nastup naših najboljih boksera juniora na Evropskom prvenstvu u rumunskom Galatiju rezultatima neće ući u anale plemenite veštine u Srbiji, ali je svakako pod reflektore sportske javnosti u našoj zemlji pozicionirao Aleksandru Tepavac, članicu Bokserskog kluba Sombor, koja je svoj iznenađujuće dobar nastup završila u polufinalnim borbama kategorije do 63 kilograma.

Aleksandra je u meču za finale izgubila od kasnije najbolje juniorke Starog kontinenta, Italijanke Viole Piras i on je jedina od naših juniora osvojila medalju. Piras se dokopala kontinentalnog trona pošto je sa 3:2 savladala Irkinju Kristinu Vini Mekdonah, a uz našu Aleksandru Tepavac, u kategoriji do 63 kg, bronzu je osvojila i Ani Manukjan iz Nemačke.

- Ovo je najveći uspeh bokserskog kluba Sombor od osnivanja, odnosno od 1947. godine. Aleksandra je tek godinu dana u boksu, ali je bila vredna, hrabra i uporna, posebno u poslednjih 40 dana kada je izuzetno radila i na EP je nagrađena za svoje odricanje – kaže učitelj somobrskih boksera Stojan Knežević, kojem je evropska medalja mlade Aleksandre ujedno i najveći uspeh u trogodišnjoj trenerskoj karijeri.

Izvor: Dnevnik.rs

Danas je na oglednim poljima u organizaciji Poljoprivredno stručne službe Sombor u Biliću održan „Dan polja“.

Pored zainteresovanih poljoprivrednih proizvođača „Danu polja“ prisustvovali su i predstavnici semenskih kuća, proizvođači i distributeri sredstava za zaštitu bilja, predstavnici poslovnih banaka i predstavnici ministarstva za poljoprivredu, Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, kao i predstavnici grada Sombora, zamenik gradonačelnice Antonio Ratković, i gradski većnik za poljoprivredu Darko Radulović.

Marko Rovčanin pomoćnik pokrajinskog sekreta za poljoprivredu izrazio je zadovoljstvo što prisustvuje današnjem „Danu polja“ jer sekretarijat posebno podržava ovakve manifestacije iz razloga što se ovde vidi sve ono novo što je u struci i naravno vide se ogledi, vide se polja, baš onakva slika kakva i jeste na terenu.

„Ja moram da kažem da mi kao Pokrajina imamo preko 30 konkursnih linija i da je većina naših konkursa zatvorena i potpisani su ugovori, te da mi u Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu zajedno sa vama, uz sve vaše sugestije, pokušavamo da menjamo situaciju u poljoprivredi. Pozivam sve, da zajednički radimo na poboljšanju upravo ove grane, jer davno je jedan čovek rekao, da ako sve propadne, uvek se može krenuti iz početka upravo iz poljoprivrede“ istakao je Rovčanin i poželeo poljoprivrednicima dosta sunčanih dana sa povremenim kišama kako bi imali što veći prinos.

U ime Ministarstva poljoprivrede i vodoprivrede Republike Srbije, načelnik odeljenja za priznavanje sorti Dragan Dedić pozdravio je sve prisutne i organizatore i izneo sve pohvale na račun organizatora.

„ S obzirom da po prirodi posla obilazim ovakve manifestacije, moram istaći da na oglednim poljima PSS Sombor uvek ima nešto da se vidi i nauči. Sve sorte strnih žita koje vidite ovde su ispitane, rađeni su svi testovi. Testovi proizvodne i upotrebne vrednosti, kao i impuls testovi, različitosti, uniformosti i stabilnosti. Praktično ovde možemo da vidimo skoro sav sortiment koji je zastupljen u Republici Srbiji“ rekao je Dragan Dedić poželevši svima prijatno druženje.

Ispred gradske uprave grada Sombora i gradonačelnice grada, učesnike i organizatore „Dana polja“ pozdravio je gradski većnik za poljoprivredu Darko Radulović koji je pohvalio organizatora PSS koji svake godine kao i ove organizuje ovakve dane za primer.

Pored nekih osamdesetak sorti žitarica svih mogućih proizvođača semena , prisutni su danas na „Danu polja“ mogli da vide oglede sa primenom herbicida u šećernoj repi, oglede sa herbicidima kukuruza i suncokreta kao i oglede iz oblasti zaštite bilja na strnim žitima.

Opština Kula i ove godine omogućava poljoprivrednicima da koriste beskamatne kratkoročne kredite namenjene za poljoprivrednike . Za potrebe pokrića kamate odobreno je 5 miliona dinara iz opštinskog budžeta.

Javni poziv se upućuje registrovanim poljoprivrednim proizvođačima sa teritorije opštine Kula, koji su zainteresovani za poljoprivredne kratkoročne kredite kod poslovnih banaka za nabavku obrtnih sredstava, na period od 12 meseci, uz učešće opštine u subvencionisanju kamate i/ili naknade, u visini 100 %.

Rok za podnošenje prijava sa potrebnom dokumentacijom je do utroška sredstava, a najkasnije do 31. 12.2019. godine.

Za sve dodatne informacije možete se obratiti Goranu Krupljaninu na telefon 025 751 187 ili lično u kancelariji 303, zgrada Opštinske uprave Kula, treći sprat.

Kompletan tekst javnog poziva pročitajte ovde- Javni poziv

Prijavu možete preuzeti ovde – Prijava

Na Sednici Skupštine Grada Sombora za direktora Narodnog pozorišta Sombor imenovana je Bojana Kovačević, na mandatni period od 4 godine, na osnovu Konkursa koji je raspisao UO Narodnog pozorišta Sombor.

Narodno pozorište Sombor navodi u saopštenju da je ovim razrešena dvoipomesečna kriza u kojoj se našlo Narodno pozorište Sombor, nakon isteka mandata direktora Mihajla Nestorovića.

Na inicijativu gradonačelnice Sombora Dušanke Golubović, Konkurs za direktora je raspisan u najkraćem roku, a pri odlučivanju su uvažena i mišljenja Udruženja dramskih umetnika Srbije, Saveza dramskih umetnika Vojvodine i glumačkog ansambla Narodnog pozorišta Sombor.

Bojana Kovačević, producentkinja koja već sedam godina radi u somborskom pozorištu, bila je i predlog zaposlenih za mesto direktora.

Narodno pozorište Sombor ističe u saopštenju da se ovim putem zahvaljuje svim kolegama, publici i institucijama na brzoj reakciji i velikoj podršci za koju smatraju, kako navode, da je bila presudna u najvažnijim momentima.

Izvor: nedeljnik.rs

U nedelju 9. Juna na somborskom hipodromu održan je prvi trkački dan. Konjički klub „Vojvođanin“ iz Sombora je i ove godine kao organizator potrudio se da sve protekne u najboljem redu, a veliki broj gledalaca na Hipodromu u Somboru je imao šta da vidi.

Održano je ukupno 10 trka u kojima je učestvovalo 98 grla iz sedamnaest konjičkih klubova. Konjički klub „Vojvođanin“ ostvario je zapaženi rezultat i u ukupnom plasmanu ima osvojena tri prva mesta, jedno treće i jedno peto mesto.

Trka dana bila je „brza“ partija posvećena osvajanju pehara grada Sombora. Prijavljeno je bilo sedam učesnika, tri grla domaćeg odgoja i četiri grla oždrebljena u inostranstvu. Grlo Lejla S.P. u trku je ušla kao pobednica trke „Državno prvenstvo za grla od 5 godina“ održane dve nedelje ranije u Beogradu, a Isaac Nenjton A.T. kao pobednik „brze“ partije održane u Subotici 19. maja. Ipak najbolji u „brzoj“ partiji osvojivši pehar grada Sombora za 2019. godinu bio je konj, vlasnika Horvatski Antuna, Nadir Three sa vozačem Vukov Ivanom.

Pehar grada je uručila gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović.

Pored kasačkih trka, u nedelju na Hipodromu, predstavljena je i škola jahanja Suzane Sekulić, a gosti su mogli da uživaju i u izboru najlepših šešira kao i u vožnji fijakerom. Posetiocima je na Hipodromu u Somboru predstavljena i promenada Sombora kroz istoriju.

Na Staparskom putu u Somboru, tokom proteklog vikenda započeti su pripremni raovi za presvlačenje kolovoza novim slojem asfalta.

Ovi radovi podrazumevaju popravku deformisanih ivičnjaka, nivelisanje slivničkih rešetaka i šaht poklopaca na kolovozu. Radove izvodi kompanija „Vojput“ doo iz Subotice, a poslove stručno-tehničkog nadzora obavlja JKP „Prostor“ Sombor-Upravljač puta.

Kako za vreme izvođenja ovih radova ulica nije zatvorena za saobraćaj, mole se svi učesnici u saobraćaju na pojačan oprez, te da brzinu kretanja svog vozila prilagode stanju na putu!

Zonska smotra folklornog stvaralaštva odraslih biće održana u Domu kulture u Apatinu, 15. juna sa početkom u 17 časova, obavestila je Turistička organizacija opštine Odžaci.

Opštinu Odžaci će na zonskoj smotri predstavljati KUD “Nikola Tesla” iz Bačkog Brestovca sa svojim samičarima, muškom i ženskom pevačkom grupom, kao i KUD “Marko Orešković” iz Bačkog Gračaca sa prikazom igara iz Like.

Izvor: ico.rs

ponedeljak, 10 jun 2019 00:00

Avio tretman komaraca u utorak 11. juna

Obaveštavaju se građani grada Sombora i naseljenih mesta Bački Monoštor i Bezdan, da će se u utorak 11.06.2019. godine izvršiti aviotretman komaraca na području zaštitnog pojasa uz Dunav i obodnih delova naselja Bački Monoštor i Bezdan.

Koristiće se preparat na bazi aktivne materije lambdacihalotrin. Preparat je štetan za pčele te se mole pčelari da zaštite ili izmeste svoje košnice na udaljenost od najmanje 5 km od mesta tretiranja. Dejstvo preparat je 3 dana. Tretman sprovodi preduzeće Oris doo Sombor u saradnji sa Ciklonizacija AD Novi Sad.

Sve informacije na telefon: 025 515 50 55

ponedeljak, 10 jun 2019 00:00

Somborci požnjeli 260 medalja

Slavu proneli Radivoj Korać i Nikola Jokić, Ivica Frgić, Mirjana Đurica...

SOMBOR se sve češće pominje u svetu zahvaljujući sjajnom košarkašu Nikoli Jokiću, NBA igraču Denvera, koji je sa 24 godine postao megazvezda. Amerikanci sada znaju da je rođen "u tem Somboru", kako peva Zvonko Bogdan. Sigurno će Joka još više i još dugo proslavljati svoj grad, a prva prilika za to biće Svetsko prvenstvo u Kini, gde će braniti čast srpske reprezentacije u koju se vratio posle olimpijske srebrne medalje osvojene u Riju 2016.

Grad bogate kulturne baštine - gde su mnogi umetnici i pesnici našli svoj ravničarski mir u kome su stvarali svoja najistaknutija dela (poput slikara Milana Konjovića i Save Stojkova, pesnika Laze Kostića, književnika i akademika Veljka Petrovića), i koji je nadaleko poznat po zelenilu, tačnije po bođošima koji su doneseni iz doline Misisipija još 1903. godine, i s pravom nosi epitet najzelenijeg grada - može da se podiči da je baš u njemu iznikla, pa i odnegovana, plejada vrhunskih sportista.

Na olimpijskim igrama, svetskim i evropskim prvenstvima, somborski sportisti su u poslednjih stotinu godina osvojili ukupno 260 medalja, od kojih je skoro polovina zlatnih. Sombor je iznedrio i 48 olimpijaca, koji su osvojili 18 medalja.

OSIM zbog dobroćudnog diva Jokića, ljubitelje košarke za Sombor vežu sećanja i na Radivoja Koraća: 2. juna se navršilo 50 godina od njegove tragične smrti. Jedan od najboljih jugoslovenskih košarkaša svih vremena poginuo je u 30. godini u saobraćajnoj nesreći 1969. kod sela Kamenice, 12 kilometara od Sarajeva, vraćajući se posle utakmice između reprezentacije Jugoslavije i selekcije BiH.

Sahranjen je u Beogradu, kao prvi sportista koji je dobio mesto u Aleji zaslužnih građana. Prema rečima Milana Stepanovića, ovdašnjeg hroničara i istoričara, njegov kovčeg bio je, na insistiranje predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, prekriven olimpijskom zastavom umesto jugoslovenskom trobojkom, jer se smatralo da je veći od zemlje koju je predstavljao i da je pripadao celom svetu.

- Njemu u čast, FIBA je 1971. ustanovila evropsko košarkaško takmičenje nazvano "Kup Radivoja Koraća", koje je trajalo do 2002. godine. Danas je to zvaničan naziv košarkaškog Kupa Srbije "Radivoj Korać Žućko", kao počast jednom od najslavnijih naših sportista u 20. veku - pojašnjava Stepanović.

Korać je rođen u Somboru 5. novembra 1938. Majka Zagorka je bila iz stare, građanske, somborske porodice Gradinski, a otac Bogdan, čiji su otac i stric bili sveštenici, poreklom iz Like. Rano detinjstvo i ratne godine Žućko je proveo u ovom gradu. Po završetku rata, roditelji su se preselili u Beograd, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju, i upisao Elektrotehnički fakultet. Počeo je da igra za OKK Beograd, debitovao je u saveznoj ligi 1957. i iste godine postao najbolji strelac prvenstva, a taj uspeh ponovio je još šest puta. Sa svojim klubom četiri puta je osvojio naslov prvaka Jugoslavije.

Sa reprezentacijom Jugoslavije je osvojio srebrnu medalju na svetskim prvenstvima 1963. i 1967, na EP 1961. i 1965. i na Olimpijskim igrama u Meksiku 1968.

Korać je bio i vrstan poznavalac muzike, slikarstva i književnosti (prijateljevao je sa Ivom Andrićem, koji mu je posvetio zapis u svojim "Znakovima pored puta"), i smatra se da je upravo on doneo prve ploče "Bitlsa" u Jugoslaviju.

VEKOVNU sportsku tradiciju ima Sombor. Kolevka je rvanja, stonog tenisa, plivanja, vaterpola, iako za to nisu postojali adekvatni sportski tereni. Još od početaka u 18. veku, postao je stecište sportista, ovde već 160 godina traje organizovan sportski život.

Najbolji somborski sportista u dvadesetom veku je rvač Ivica Frgić. Višestruki državni prvak, reprezentativac sa više od 400 nastupa, na Olimpijskim igrama 1976. osvojio je srebrnu medalju, 1975. bio prvak Evrope, 1978. drugi na svetu, a sa svetskih i evropskih prvenstava doneo je još tri bronzane medalje. Potom se posvetio trenerskom radu u matičnom klubu Radnički, bio je šef stručnog štaba svih državnih selekcija, predsednik Sportskog saveza grada Sombora. Preminuo je 31. oktobra 2015. u 63. godini.

Značajnu karijeru imala je rukometašica Mirjana Đurica, udata Vermezović. U svojoj bogatoj kolekciji ima dve olimpijske medalje - srebrnu iz Moskve 1980. i zlatnu iz Los Anđelesa 1984. (u Seulu 1988. sa reprezentacijom Jugoslavije je bila četvrta). Sa Svetskog prvenstva 1982. ima bronzu.

Aranka Binder, šampionka u streljaštvu, zbog sankcija nametnutih SR Jugoslaviji, na Olimpijskim igrama 1992. u Barseloni takmičila se kao nezavisni učesnik i osvojila bronzanu medalju u disciplini vazdušna puška.

PRVI rvači koji su učestvovali na Olimpijskim igrama bili su Somborci Pišta Nađ i Nikola Grbić, poreklom Ličanin. Bilo je to 1924. u Parizu. Malo je poznato da je između dva svetska rata skoro kompletna stonoteniska reprezentacija bila iz Sombora, a najpoznatiji među njima je Ladislav Heksner. Višestruki državni prvak i rekorder u plivanju Đerđ Sentđerđi bio je učesnik pariske olimpijade, ali je bio i član prve vaterpolo reprezentacije Jugoslavije na Sveslovenskoj olimpijadi 1928. godine.

Počeli su atletičari da treniraju 1872. godine, i taj klub i danas postoji. Najpoznatiji somborski atletičari su Helmar Miler i Siniša Peša.

Posle Drugog svetskog rata počinju da se razvijaju i drugi sportovi, a pun zamah dobijaju sredinom prošlog veka, kada Sombor ima žensku prvoligašku rukometnu ekipu, sjajne odbojkaše, kajakaše, kuglaše i šahiste, a na scenu stupaju i džudo i karate, čiji će takmičari kasnije steći svetsku slavu.

Gimnastičarka Tereza Kočiš osvajala je medalje na evropskim i svetskim prvenstvima, a učestvovala je na Olimpijskim igrama 1952. u Helsinkiju i 1960. u Rimu.

Rvač Stevan Horvat bio je dvostruki prvak sveta i jedini rvač u svetu i jedini sportista sa ovih prostora koji je dobio svetsku nagradu za fer-plej "Pjer de Kuberten".

Ivan Ivančević, nekada vrsni gimnastičar i prvak, 16 godina je bio predsednik Tehničkog komiteta Svetske gimnastičke federacije.

U Bezdanu je rođena Antonija Nađ, srpska kajakašica na mirnim vodama, osvajač medalja na evropskim prvenstvima, evropskim i svetskim kupovima, mediteranskim igrama.

PAMTE se slavni dani ženskog rukometa u Jugoslaviji i legendarna Dragica Palaversa Mijač, rođena u obližnjem Stanišiću, koja je blistavu karijeru gradila u ORK Dalma Split. Sa reprezentacijom SFRJ osvojila je srebrnu medalju na Svetskom prvenstvu 1971. u Holandiji i zlatnu 1973. u Beogradu.

Sadašnju generaciju rukometašica Srbije predvode rođene Somborke - kapiten Katarina Krpež Šlezak i Kristina Liščević, zaslužne što smo se radovali srebrnoj medalji na Svetskom prvenstvu 2013. u "Beogradskoj areni".

Jožef Holpert (rođen u Bezdanu) počeo je da igra rukomet u Crvenki, tada jednom od najjačih jugoslovenskih klubova, a pripadao je jugoslovenskoj reprezentaciji koja je na Svetskom prvenstvu 1986. osvojila zlato i, dve godine kasnije, na Olimpijadi u Seulu - bronzu. I braća Čutura, Dalibor i Davor, Ličani po poreklu, igrali su uspešno za nacionalni tim Srbije.

AGASI iz Sombora nadimak je velike teniske nade Filipa Krajinovića, koji je belim sportom počeo da se bavi u rodnom gradu već sa pet godina.

Presudnu ulogu u kreiranju asova svetskog sporta imali su i imaju nastavnici u školama. I Nikola Jokić je u ovdašnjoj OŠ "Dositej Obradović" počeo pronicanje u tajne košarkaške igre, a talenat su otkrili njegovi nastavnici, koji su ga prosledili u KK So koš, koji i danas okuplja najmlađi uzrast dece.

Žitelji Sombora ponose se ovim vrhunskim sportistima. Pogotovo što je većina njih sportskim veštinama naučena na školskim terenima.

Danas su u gradu aktivni rvački klubovi Radnički i Soko, Teniski klub Žak, a u Bezdanu Kajkaški klub Dunav. Među najstarijim somborskim sportskim kolektivima je 107 godina "star" Fudbalski klub Radnički, gde su ponikli i sadašnji internacionalci Miloš Kosanović i Nemanja Milić, nekadašnji prvotimac Crvene zvezde, kao i najnoviji fudbalski penzioner Vladimir Torbica, donedavno stub subotičkog Spartaka. Svi dvoranski sportovi (rvanje, košarka, odbojka) krenuli su ka uspesima iz Sportskog centra "Soko" (bivši Sokolski dom). Sportisti iz ovih klubova i danas učestvuju na mnogobrojnim takmičenjima, regionalnim, državnim i međunarodnim, i osvajaju medalje.

KOLEVKA VATERPOLA

VATERPOLO je naš najtrofejniji sport, a malo ko zna da je vaterpolo kod nas rođen u - Somboru. "Fudbal u vodi", nastao u Glazgovu juna 1869, kada su se sastale dve grupe škotskih mornara, došao je ovde u prvoj deceniji 20. veka. Doneli su ga somborski studenti, iz Budimpešte. Izgradnja Velikog bačkog kanala stvarala je povoljne uslove da u ovom ravničarskom gradu, dosta udaljenom od Dunava, počne da se igra vaterpolo.

Entuzijazam somborskih studenata ubrzo je urodio plodom. Igrači Somborskog sportskog udruženja osvojili su 1913. pokrajinsko prvenstvo Mađarske, a posle Prvog svetskog rata, somborski vaterpolisti osvojili su 1921. i naše prvo državno prvenstvo. Septembra te godine, u hladnoj vodi Bledskog jezera, igrači iz bačke varošice ubedljivo su trijumfovali ispred igrača iz Splita, Zagreba, Sušaka i Ljubljane. Imena Hamedera, Laloševića, Maurera, Žigmonda, Šuljoka i Lugomerskog zapisana su kao prvi državni prvaci. Somborci su taj svoj uspeh ponovili i sledeće godine.

Izvor: Večernje novosti

ponedeljak, 10 jun 2019 00:00

Veliki moto skup na "Štrandu"

Somborski Moto klub „Lowlanders“ ove godine obeležava dve decenije postojanja, a tim povodom somborski motoristi organizovali su veliku moto žurku na Gradskom kupalištu „Štrand“, koja se održala ovog vikenda (od 7. do 9. juna 2019. godine).

Gradonačelnica Sombora sa saradnicima je na poziv organizatora drugog dana susreta posetila učesnike moto skupa i u 17 sati je učestvovala na svečanom defileu motora kroz grad. Učesnici moto skupa su na čelu sa gradonačelnicom, prodefilovali somborskim Vencima i Apatinskim putem se vratili na „Štrand“, gde su zajedno sa posetiocima imali priliku da vide zanimljive akrobacije na motoru, dok su od 19 sati održane bajkerske igre. U večernjim satima za dobar zvuk pobrinuli su se bendovi „Zbogom Brus Li“ i „Trilogy“

Prvog dana susreta, 7. juna učesnike su zabavljali bendovi „Nešto između“ i „Prljavi romeo“. I ove godine organizaciju moto susreta podržao je grad Sombor.

Paradokslano, dok se nastavlja trend depopulacije, odnosno smanjenja broja stanovnika, na zapadu Bačke cene kvadrata stanova u novogradnji nalaze se u blagom, ali konstantnom rastu.

Ova činjenica je u Somboru uslovila i porast broja investitora u stanogradnji, koji se, zahvaljujući aktuelnom Generalnom planu koji im je to omogućio, sve češće odlučuju za gradnju višespratnica u samom centru grada.

Mada Somborci, generalno, ne gledaju previše blagonaklono na nicanje novih višespratnih zgrada u samom srcu grada, koji bi kao ambijentalnu celinu trebao da štiti za to nadležan Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika, samo u prvoj polovini ove godine izdato je pet dozvola za gradnju, sa novih 90 stambenih jedinica i dvadesetak lokala, čija bi ukupna površina bila čak 11.000 kvadratnih metara.

Kao i svaka roba, tako i novi stanovi u Somboru imaju svoju cenu koju diktira tržište, pa je veća potražnja samo jedan od razloga što cene novoizgrađenih stanova u ovom gradu polako, ali sigurno rastu. Trenutno se na samom obodu najstrožeg centra grada završava zgrada čiji je investitor lokalni vlasnik lanca prodavnica mešovite robe i u kojoj je kvadratni metar stana 850, a lokala čak 1.000 evra, što je cena nezabeležena u ovom milenijumu. Ima doduše i nešto jeftinijih kvadrata koji se i danas grade unutar četiri glasovita somborska Venca, pa se ipak može reći da je prosečna cena nekih stotinak evra niža, koja dodatno može pasti za pet odsto ukupne cene, ukoliko se dogovor s investitorom postigne pre početka gradnje.

Inputi su sve veći, materijal, energenti... a možda je to najvidljivije kod radne snage, koje je sve manje, tvrdi jedan od većih investitora, koji je pristao da pojasni stanje na ovom tržištu uz uslov vlastite anonimnosti.

Kako je dodao, kvalitetni majstori su odavno otišli put zapadne Evrope, njima su se pridružili i ovi priučeni, pa danas ni za dnevnicu od 35 ili 40 evra ne možete naći kvalifikovanog zidara, armirača, tesara ili stolara.

Pri tome, takse za uređenje građevinskog zemljišta su svake godine sve više, ali makar danas, nakon uvođenja sistema elektronskog podnošenja zahteva, ne morate dugo da čekate na dozvolu za gradnju, što se rešava unutar mesec dana, kaže naš sagovornik.

Ovom somborskom preduzetniku poznato je da velikom broju Somboraca nije preterano drago što se zidaju višespratnice u arhitektonski starom, strogom centru grada, ali kaže da se zida po pravilu, na placevima odavno zapuštenih i urušenih kuća.

Za razliku od drugih gradova, Sombor nema problem sa kapacitetima vodovoda, kanalizacije ili elektromreže, što zbog toga što se i u vreme infrastrukturne izgradnje računalo na daleko veći broj stanovnika, što zbog toga što se tada postojeći broj stanovnika dodatno i smanjio, ukazuje ovaj somborski investitor.
Iz somborskih agencija za promet nekretnina potvrđuju da se u poslednje vreme novogradnja preselila sa nekada najatraktivnijeg dela grada, Nove Selenče, na uži deo Sombora oivičen saobraćajnicama nazvanim po srpskim vojvodama iz Prvog svetskog rata, ali i ulice koje se ulivaju u centar najzelenijeg srpskog grada.

Potražnja za novim stambenim jedinicima konstantno raste, pa su delimično izmenjeni standardi po kojima se traži novi krov nad glavom, potvrđuje nam Itana Lalić iz ovdašnje Agencije za nekretnine „Mirna RM“ koja posluje na somborskom tržištu četvrt veka.

Danas su naši klijenti za nove kvadrate najčešće mladi bračni parovi, zaposleni ili u državnom, javnom sektoru ili u pojedinim, bolje stojećim somborskim kompanijama, kojima visoko obrazovanje obezbeđuje bolje pozicije i nešto veće zarade, pa samim tim i bolji kreditni rejting u poslovnim bankama, kaže Itana Lalić, naglašavajući da se najčešći upiti ovakvih klijenata za kupovinu stana u novogradnji odnose na stambene jedinice površine od 55 do 80 kvadratnih metara, dok jednosobne stanove manje kvadrature kupuju stariji Somborci, obično nakon smrti jednog od supružnika, posle čega prodaju porodične kuće i sele se u stanove lakše za održavanje.

Seoske kuće za bagatelu
Dok cene stanova u novogradnji rastu, porodične kuće u samom gradu, ali pogotovo u okolnim selima se prodaju, najčešće bezuspešno, za bagatelu. Tako se u obližnjoj Kupusini, doduše selu apatinske opštine, odlično održavana kuća sa ekonomskim dvorištem i prostranom baštom može kupiti i za svega 10.000 do 15.000 evra.
Neslavni rekord drži Riđica najudaljenije selo somborskog atara na smoj granici sa Mađarskom u kojoj se do sasvim solidnog krova nad glavom dolazi i za sume manje od 5.000 evra.

Izvor: Dnevnik.rs

Strana 1 od 553

Još vesti iz kategorije...

No result...
Top