Sombor.info

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
utorak, 19 februar 2019 00:00

Kako da se zaštitite od gripa?

Sezona je gripa, a đaci u Srbiji na produženom su raspustu kako bi se smanjilo širenje virusa. Lekari navode da je zaraza najveća odmah po nastanku simptoma i najčešće traje od pet do sedam dana.

Neki od simproma koje oboleli osećaju su povišena temperatura, bolovi u mišićima, kašalj i nos koji curi ili je zapušen.

Institut za javno zdravlje Niš i Centar za promociju zdravlja pripremili su kratko uputstvo o načinima prevencije gripa:

Prilikom kašljanja i kijanja potrebno je staviti maramicu na lice, koju, po potrebi, odmah treba baciti.
Takođe se savetuje redovno pranje ruku ili korišćenja gela za dezinfekciju.
U slučaju bolesti, ne treba ići na posao, a bolesnu decu ne treba puštati u školu ili voditi u vrtuć.
Prilikom pozdravljanje ne treba se rukovati niti razmenjivati poljupce u obraz ili usta.
Ne treba deliti namirnice ili tanjir i pribor za jelo ni sa kim.
Potrebno je provetravati prostorije u kojima se boravi, kao i redovno čistiti kvake na vratima, rukohvate na stepenicama, igračke, telefone i druge predmete koje dodiruje veliki broj osoba.
Najbolja zaštita od novog gripa je svakako vakcinacija.

Izvor: Danas

Nebojša Karan (26) iz Sombora nestao je pre deset dana i od subote 9. februara porodica ne zna ništa o mladiću.

Majka Radmila i otac Siniša kažu da apsolutno ništa nije moglo da nagovesti Nebojšin nestanak, naprotiv, situacija u kući je dobra i on je bio sasvim uobičajeno raspoložen.

- U našoj kući vladaju sasvim normalni odnosi. Bila sam tada u Nemačkoj, ali je Nebojša bio kod kuće sa ocem i starijim bratom. Po svemu što se toga dana dešavalo, ali i prethodnih, proveli su mirno i normalno dan. Čuo se i sa kumom, pošto je dobio kumče i planirao je da narednih dana vidi bebu - priča za "Blic" Nebojšina majka Radmila.

Nebojša je tog dana iz kuće izašao i nestao, a mobilni telefon nije poneo.

- Moj sin nikada ne ode nigde ni na 15 minuta, osim ako ode do kapije u dvorištu, a da se ne javi i telefon je uvek imao sa sobom. Oko osam sati muž i drugi sin su bili u dnevnoj sobi i pričali su. Oboje su čuli vrata i pomislili su da je Nebojša izašao napolje, ali od tada se njemu gubi svaki trag - priča ona zabrinuto.

Izvor: Blic

Dan grada Sombora, 17. februar, obeležen je nizom manifestacija, a centralni događaj, svečana akademija u Narodnom pozorištu, bio je prilika za podsećanje na dešavanja u proteklih 270 godina od sticanja statusa slobodnog kraljevskog grada, ali i prilika da se pojedincima i organizacijama koje doprinose promociji Sombora uruče zahvalnice, a najistaknutijem Somborcu u 2018. godini uruči Povelja grada Sombora. Bio je to i povod za susret sa delegacijama prijateljskih i bratskih gradova: Kišpešte, Baje, Višegrada, Pirota, Zvečana, Pljevlja, Mojkovca, Novog Pazara, Belog Manastira, Subotice, Novog Sada, Odžaka, Kule, Apatina …

Obraćajući se prisutnima gradonačelnica Dušanka Golubović je o Somboru govorila kao o gradu u kojem je su rođene i stvarale velike ličnosti, o Somboru koji predstavlja dom za više od dvadeset različitih nacija, različitih kultura, religija, običaja, gradu u kojem se prepliću prošlost, sadašnjost i budućnost.

„U godini za nama Sombor je obeležio čitav niz jubileja i značajnih datuma od 240 godina od osnivanja Norme Avrama Mrazovića, 120 godina od rođenja čuvenog slikara Milana Konjovića, 100 godina prisajedinjenja Sombora Srbiji ali i Dan oslobođenja Sombora u drugom Svetskom ratu, Batinsku bitku i brojni drugi značajni datumi.

Tokom prošle godine održali smo niz, sada već tradicionalnih, manifestacija poput SOMUS-a, Pozorišnog maratona, Art okupacije, Terminala, Likovne jeseni… po prvi put smo organizovali filmski festival.

Grad Sombor takođe slovi i za grad obrazovanja. U želji da ga takvim i očuvamo, tokom prošle godine ulagali smo u škole, obnavljali ih i opremali, proširili smo i dve vaspitne grupe unutar predškolske ustanove i započeli sa sufinansiranjem privatnih vrtića. Ono sa čime se najviše ponosimo jeste što smo uspeli da otvorimo novo informatičko odeljenje u somborskoj Gimnaziji. U želji da Sombor ostane centar visokog obrazovanja pružili smo punu podršku opstanku Pedagoškog fakulteta ali svakako nastojimo u nameri da broj visokoškolskih ustanova u gradu bude i veći.

2018. godinu završili smo osnivanjem Centra za stručno usavršavanje u obrazovanju koji će imati sedište u zgradi Preparandije, koja je bila i ostaće zgrada namenjena obrazovanju.
U cilju očuvanja kvalitetne zdravstvene zaštite pružili smo podršku opstanku ambulanti u naseljenim mestima, kompletno smo obnovili ambulantu Doma zdravlja u Mirnoj ulici, ali smo radili i na jačanju kadrovskih kapaciteta u ovoj ustanovi. Godinu smo završili Planom javnog zdravlja za Sombor, koji je jedan od najbolje ocenjenih u Srbiji od strane Setske zdravstvene organizacije.

Tokom prošle godine započeli smo izgradnju zgrade za izbegla i socijalno ugrožena lica i završili projekat obnove zgrade Centra za socijalni rad. Proširili smo krug korisnika, ali i krug usluga koje se subvencionišu od strane grada kada su u pitanju komunalne usluge namenjene najranjivijim grupama stanovništva. Proširili smo i rad dnevnog boravka za lica sa smetnjama u razvoju i omogućili funkcionisanje tokom vikenda. U 2018. godini započeo je i dao izuzetne rezultate projekat „Inkluzivni džudo“.

U prošloj godini podržavali smo i žene kroz razne projekte, a nismo zanemarili ni najstarije sugrađane i zahvaljujući Udruženju penzionera u Somboru prošle godine je održan prvi „Sajam penzionera“.

U oblasti sporta finansirali smo sportske stipendije, ali smo vodili računa da imamo i besplatne programe kojima ćemo podići nivo rekreativnog bavljenja sportom. Istočna tribina gradskog stadiona dobila je svoju funkciju, a grad Sombor bio je domaćin brojnih takmičenja.

Za grad Sombor tokom prošle godine možemo da kažemo da ima i Evropsku budućnost zato što uspešno realizuje brojne Evropske projekte počevši od projekta „Visitus“, projekta „Sombor-Baja 2“, projekta socijalnog preduzetništva za žene u ruralnim područjima, projekta „Grinveja“ i „Evropskog Amazona“.

Realizovani su i brojni domaći programi. Infrastrukturno i komunalno opremanje kako Industrijske tako i poslovno stambene zone, izgradnja dovodnika vode, fabrike vode i crpne stanice zahvaljujući kojoj ćemo 4 nova naseljena mesta priključiti na adekvatan sistem vodosnabdevanja. Obnavljali smo puteve, otvarali kružne tokove, otvorili Turistički informativni centar.

Grad Sombor je tokom 2018. godine bio mesto i novih privatnih investicija poput Elektrane na biomasu, proširenja jednog domaćeg i otvaranje jednog stranog trgovinskog lanca, izgradnje jedne velike poliklinike, hotela, carinskog terminala i brojnih drugih privatnih investicija. Želja nam je da tako nastavimo i u 2019. godini da se u Somboru još više infrastrukturno ulaže, da se brojna kulturna dešavanja i dalje prepoznaju u odnosu na ostale, ali i da, svakako, damo jedan novi pečat pored onog što radimo primenom savremenih tehnologija, kreativnih industrija i svega onoga što grad Sombor može da učini gradom budućnosti.

Zato neka ovih 270 godina iza nas bude svedočanstvo kako se može biti i prepoznat i zanemaren, kako se može biti među prvima i među poslednjima, kako se može biti i pobednik i gubitnik ali zato treba da znamo da iza svakog poraza postoji šansa za novu pobedu. Da iza svake propuštene prilike stoji šansa za novi uspeh, i upravo zato svako od nas treba da postigne jednu pobedu više i jedan uspeh više u odnosu na prethodni, jer ćemo samo tako biti slobodni i osećaćemo se kraljevski u gradu koji je taj epitet u naslovu odavno zaslužio i opravdao“ istakla je gradonačelnica Dušanka Golubović u svom obraćanju i svim sugrađanima čestitala Dan grada.

POVELJA GRADA PROFESORU DUŠKU OBRADOVIĆU

Na svečanoj akademiji za istaknuti profesionalni angažman; afirmaciju i promociju Sombora i podizanje ugleda grada u zemlji i inostranstvu uručene su zahvalnice udruženjima UG „BUNJEVAČKO KOLO“ SOMBOR, UDRUŽENJU NEMACA „GERHARD“ SOMBOR, UG „URBANI ŠOKCI“ SOMBOR i MAĐARSKOJ GRAĐANSKOJ KASINI SOMBOR za doprinos očuvanju tradicije, negovanju duha zajedništva i multikulturalnosti i bogaćenju kulturne ponude grada.

NARODNOM POZORIŠTU SOMBOR za osvojenu nagradu na Festivalu mediteranskog teatra – Purgatorije 2018 za najbolju predstavu „Kad bi Sombor bio Holivud“
PREDUZEĆU „MOBILITY MGB“ DOO“ SOMBOR za društveno odgovorno poslovanje i inovativan pristup pružanju usluga socijalne zaštite najranjivijim kategorijama sugrađana
SAJONELI KRGA za doprinos realizaciji projekta „Inkluzivni džudo“ i uključivanja mladih i dece sa smetnjama u razvoju u sportske aktivnosti
KUD-u „Ravangrad“ Sombor za osvojenu Zlatnu plaketu na Pokrajinskoj smotri – starija grupa dece za koreografiju „Bunjevačke igre“ pod umetničkim rukovodstvom Ljiljane Šelember
KUD – u „Đurđevak“ Kljajićevo za osvojenu Srebrnu plaketu na Pokrajinskoj smotri – starija grupa dece za koreografiju „Igre iz Bele Palanke“ pod umetničkim rukovodstvom Ljiljane BjelivukMKPZ „STAPAR“ (Mesnoj kulturno-prosvetnoj zajednici) za osvojenu Srebrnu plaketu na Pokrajinskoj smotri – mlađa grupa dece za koreografiju „Igre iz Srema“ pod rukovodstvom Žarka Goretića
SOMBORSKOM PEVAČKOM DRUŠTVU za osvojeno drugo mesto mešovitih horova na 6. Međunarodnom muzičkom festivalu u Bratislavi pod upravom Milana Radišića
DAVIDU KECMANU DAKU za osvojenu književnu nagradu „Milovan Vidaković“ za najbolju priču po konkursu „Srpskih nedeljnih novina“ za 2018. godinu
SLUŽBI HITNE POMOĆI SOMBOR za ispoljenu posvećenost poslu i doprinos spasavanju ljudskih života
Dr STEVANU CVETIĆANINU za doprinos razvoju hirurgije i savremenih medicinskih metoda lečenja pacijenata u Opštoj bolnici „Dr Radivoj Simonović“ Sombor
Prof. Dr SAŠI BOŠNJAKU za izuzetno uspešno vrednovane i realizovane projekte iz sredstava predpristupnih fondova Evropske unije
IŠTVANU SILAĐIJU, SZILAGYI ISTVAN za izuzetan doprinos razvoju saradnje dva bratska grada Sombora i Kišpešte kroz projekat razmene učenika osnovnih škola „U znaku Evrope i sigurnosti“
Kapetanu policije JOSIPU KOBERSKOM za značajan doprinos rasvetljavanju najtežih krivična dela.
Povelja grada Sombora za dostignuća u 2018. godini i to u oblasti prosvete i razvoja školstva i unapređenje i zaštite životne sredine od značaja za grad Sombor, na predlog Gimnazije „Veljko Petrović“, dodeljena je Dušku Obradoviću, profesoru ove somborske školske ustanove.
Program Svečane akademije izveden je prema scenariju Milivoja Mladenovića, a u programu su učestvovali Mešoviti hor Somborskog pevačkog društva sa dirigentom Milanom Radišićem i glumci Biljana Keskenović, Marko Marković, Saša Torlaković i Lea Jevtić.
Svečanoj akademiji prisustvovali su i predstavnici bratskih gradova, opština Zapadnobačkog upravnog okruga, verskih zajednica, nacionalnih zajednica, policije, Vojske Srbije, sudova, tužilaštva, javnih komunalnih preduzeća, javnih ustanova, škola…

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović potpisala je danas u Pokrajinskoj vladi ugovore o sufinansiranju dva projekta. Radi se o projektu iz oblasti saobraćajne infrastrukture „Lokalni put regionalnog značaja Stapar – Sivac na teritoriji Grada Sombor“ u iznosu od 150.015.184,10 dinara i projekat iz oblasti vodosnabdevanja „Izgradnja vodovoda u naseljenom mestu Doroslovo u iznosu od 45.000.000,00 miliona dinara.

Osim Somboru Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović uručio je danas ugovore predstavnicima još 40 lokalnih samouprava vredne 4,1 milijardu dinara, za realizaciju 56 projekata na teritoriji AP Vojvodine u oblastima vodosnabdevanja i zaštite voda, lokalnog i regionalnog ekonomskog razvoja, saobraćajne infrastrukture, energetske efikasnosti, kulture, predškolskog i osnovnog obrazovanja i vaspitanja i u oblasti razvoja sporta.

Od ukupnog iznosa sredstava, Pokrajinska vlada, preko Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, obezbedila je 3,4 milijarde dinara.

„Nastavljamo i u 2019. godini realizaciju najvažnijih infrastrukturnih projekata. Radićemo na uređenju saobraćajnica u Novom Sadu, počinjemo sa radovima na izgradnji lokalnog puta Stapar-Sivac, završavamo rekonstrukciju puta Opovo-Debeljača, a realizovaćemo i brojne projekte u oblasti sportske infrastrukture rekao je predsednik Mirović i dodao da je cilj Pokrajinske vlade da svaka lokalna samouprava u Vojvodini ima sportski objekat.

Među značajnijim projektima, kako je naveo, je rekonstrukcija postrojenja za prečišćavanje pijaće vode u opštini Odžaci, početak radova na izgradnji vodovoda u Doroslovu, privođenje nameni objekta mosta u Adi, kao i početak izgradnje vrtića u Šimanovcima.

„U Vojvodini smo pokrenuli novi veliki investicioni ciklus i zajedno sa lokalnim samoupravama radićemo na realizaciji ovih projekata“, rekao je predsednik Mirović.

Centar za socijalni rad Kula u saradnji sa STŠ „Mihajlo Pupin“, povodom Svetskog dana socijalne pravde, organizuje tribinu na temu „Socijalna pravda danas“, sa posebnim osvrtom na porodično nasilje.

Tribina će se održati u sredu, 20.02.2019.godine u Svečanoj sali škole, sa početkom u 10 sati. Predstavnici Centra za socijalni rad Kula će u okviru teme nastojati da učenicima predoče aktuelno stanje u lokalnom okruženju, mogućnosti i obaveze postupanja, ali će istovremeno podsticati i aktivno uključivanje učenika u razgovor.

Organizovanje i realizacija ovog i sličnih skupova jeste prilika da se društvo podseti da je socijalna pravda moguća jedino ako zajedno radimo na iskorenjivanju siromaštva, nezaposlenosti, rodne nejednakosti i svakog oblika nasilja.

Minimalna plata u regionu najniža je u Crnoj Gori – 193 evra i šest puta je manja nego u Nemačkoj.

 

Iznos zakonom propisane minimalne plate u evropskim zemljama se značajno razlikuje.

Minimalac u Švajcarskoj, koja nije članica Evropske unije, iznosi 2.709 evra i gotovo je 12 puta veći od minimalca u Bugarskoj, članici EU-a, 222 evra).

U Švajcarskoj nema minimalne plate u svim kantonima te je ovo prosek minimalaca u kantonima Jura i Neuchatel.

Najniži minimalci su u istočnoevropskim državama – u Moldaviji minimalna plata iznosi 105 evra, Belorusiji 115 evra, Ukrajini 118 evra i Rusiji 124 evra.

U zemljama regiona najniži minimalac je u Crnoj Gori – 193 evra.

Sličan je i u Severnoj Makedonij – 195 evra. U Bosni i Hercegovini, prema zvaničnoj statistici, minimalna plata iznosi 208 evra; nešto viša je u entitetu Republika Srpska – oko 230 evra.

U Hrvatskoj 405 evra, u Sloveniji 667 evra. Ovi iznosi su gotovo šest puta niži od iznosa nemačkog minimalca i čak 14 puta od švajcarskog.

Minimalac u Srbiji iznosi 231 evro.

Iako je u Bosni i Hercegovini, Srbiji i Severnoj Makedoniji veći iznos minimalne plate nego u Crnoj Gori, zvanične prosečne plate u ovim državama su manje.

U Hrvatskoj minimalna plata iznosi 405 evra, a u Sloveniji 667 evra.

Izvor: Al jazeera Balkans

ponedeljak, 18 februar 2019 00:00

Brza pasta sa patlidžanom

Recept za jedan lagani obrok, pun povrća koji ćete napraviti očas posla.

Sastojci:

- 500g testenine

- 20g putera

- veći patlidžan, isečen na kockice

- 30ml maslinovog ulja

- so i biber

- tri čena belog luka

- četiri srednja paradajza (možete umesto toga i nekoliko sušenih)

- svež bosiljak

- šaka sveže rukola

- 50g sira po izboru za serviranje (feta, parmezan, kačkavalj)

Priprema: 

Pastu skuvajte sa malo soli, ocedite i stavite puter. Dobro pomešajte da se sav puter upije i ostavite sa strane.

U tiganju stavite maslinovo ulje, sitno seckani beli luk, paradajz, patlidžan i začine. Dinstajte to neko vreme dok ne ispari voda, pa pri kraju dodajte rukolu i malo bosiljka. Sve još par minuta kuvajte, pa dodajte pastu u šerpu.

Sipajte u činije, izgrendajte sir po izboru i ukrasite sa malo bosiljka.

ponedeljak, 18 februar 2019 00:00

MMA spektakl održan u Somboru

U gradskoj hali ,"Mostonga", u Somboru sinoć je održan pravi MMA spektakl - Serbian Battle Championship. Ovo je četvrti put da se u ovom gradu održava ovakav turnir.
Četrnaest boraca odradilo je 7 fantastičnih borbi, od kojih je glavna bila za pojas SBC šampiona u teškoj kategoriji između prave legende MMA sporta Satoshija Ishiija, nekadašnjeg Olimpijskog prvaka u džudou i njegovog protivnika iz Brazila Rodriga Buge Karlosa.

"Dobro sam radio,s tvarno sam bio dobar. Protivnik je dobar điuđica borac, ali tlo je ipak moja teritorija i mislim da sam danas bio stvarno dobar. Nastaviću da se takmičim i nisam siguran ali nadam se da ću se boriti protiv Fabia Maldonada ", rekao je nakon pobede Satoshi Ishii.

"Druga glavna borba bila je između Mira Jurkovića iz Sombora koji je stigao do šeste pobede u karijeri i sada ima skor od 6:0, takođe tu je pobednik Nemanja Kovač, pravi miljenik domaće publike i bivši SBC šampion u lakoj kategoriji i mislim da smo zaista imali priliku da uživamo u sedam fantastičnih borbi", kaže Nikola Rupić iz organizacija SBC.

"Protivnik je izuzetno čvrst iako nema iskustva u MMA borbama, više se borio u kik boksu i rvanju, ali je izuzetno jak i spreman momak i može dosta da istrpi", rekao je Nemanja Kovač, član Family Fight Team.

Tehničkim nokautom pobede su odneli i Rifat Prušević i Jovan Zdelar. Dušan Salaković jednoglasnom sudijskom odlukom pobedio je Marka Giustarinia, dok je Predrag Bogdanović pobedio Stefana Smiljanića takozvanim "gušenjem".

Izvor: RTV

„Kao što je i prethodnih godina bio običaj galerija „Milan Konjević“ se pridružila gradu u obeležavanju praznika Dana grada Sombora.

Datum 17. februar je dan koji obeležava 270-ti rođendan našeg grada, odnosno dan kada je 1749. godine carica Marija Terezija potpisala povelju kojom se Sombor uzdigao u rang slobodnih i kraljevskih gradova. Sama galerija je podržala ideju grada da ove godine napravimo jednu tematsku godišnjicu. Tema je „Laza Kostić“ njegova ekspresija i njegovo životno izražavanje kroz 110 godina pesme srpske moderne koja je nastala u Somboru „Santa Maria della Salute“ Proslava je posvećena 110 godina od nastanka najljubavnije pesme (1909-2019.) Laze Kostića“ rekao je Branislav Svorcan.

Izložbu „Milan Konjović – Povratak koloritu“ otvorili su direktorica galerije Milena Rackov Kovačić i pomoćnik gradonačelnice za kulturu i informisanje Branislav Svorcan. Autor izložbe kustos Nebojša Vasić ovom prilikom naglasio je da su pedesete godine prošlog veka vreme novih tendencija i slikarskih mogućnosti, a za Konjovića su pedesete godine značile povratak njegovom strasnom i dinamičkom slikarstvu. „Od 1953. godine Konjović slika jedan slobodniji i maštovitiji svet, sav od zanosa i emocija, koji nije fokusiran na sam motiv kao ranije. Ovaj preokret je označio duboku stilsku promenu u Konjovićevom stvaralaštvu, novo razdoblje – takozvanu kolorističku fazu“ rekao je Vasić.

Milan Konjović je svoju neiscrpnu i pokretačku energiju crpeo iz bliskog okruženja i ljubavi prema čoveku, baš kao i pesnik Laza Kostić koji je svoju inspiraciju crpeo iz ljubavi. Oba umetnika ostavila su duboki trag u životu Sombora u kome su živeli, stvarali, voleli i u kome su večno i ostali.

Sombor je 17. februara obeležio dan grada, dan kada je 1749. godine carica Marija Terezija potpisala povelju kojom se Sombor uzdigao u rang slobodnih i kraljevskih gradova.

Proslava je ove godine bila tematska posvećena Lazi Kostiću i 110 godina od nastanka najljubavnije pesme srpske moderne koja je nastala u Somboru „Santa Maria della Salute“ (1909-2019.) Laze Kostića.

Dan grada obeležen je nizom kulturnih i sportskih manifestacija od petka 15. februara do nedelje 17 februara. U nedelju je gradonačelnica grada Sombora Dušanka Golubović sa svojim saradnicima, pomoćnicima gradonačelnice, gradskim većnicima i predstavnicima ustanova kulture položila venac i upalila kandilo na grobu Laze Kostića.

Za samo tri godine grad koji je mahom pokosio poljoprivredne useve u Srbiji, napravio je štetu od 6,18 milijardi dinara, a u isto vreme za sanaciju te štete izdvojeno je iz budžeta 233 miliona dinara, pokazala je analiza Državne revizorske institucije.

 

Od 2015. do 2017. država je u protivgradnu zaštitu u Srbiji prosečno godišnje ulagala 625 miliona dinara.

Analizirajući sistem protivgradne zaštite u Srbiji, jedan od najzaostalijih u ovom delu sveta, DRI je u svom izveštaju iznela niz primedbi i sugestija i Republičkom hidrometeorološkom zavodu koji je direktno nadležan da štiti teritoriju od grada, ali i Ministarstvu poljoprivrede koje je zaduženo za nadzor. U slučaju Ministarstva DRI nije mogla, kako su istakli, da oceni njihov doprinos, jer se ispostavilo da Ministarstvo ima samo delimičan nadzor nad RHMZ. S druge strane, DRI je došla do zaključka da ne postoji stabilnost finansiranja protivgradnog sistema jer RHMZ nije dosledan u zahtevima prilikom planiranja sredstava.

RHMZ-u je zamereno u izveštaju da se oslanja na pomoć iz budžetske rezerve, ali i na podršku lokalnih samouprava, iako nema konkretnih podataka o tome koliko koja opština i sa čime raspolaže. Osim toga, RHMZ je tražio povećanje limita, a kada mu država to nije odobrila, onda je iz postojećeg budžeta uzimao sa programa koji je namenjen za protivgradnu zaštitu u korist nekog drugog.

DRI je tako utvrdila da je Ministarstvo poljoprivrede za 2017. RHMZ-u povećalo limit za 61,7 miliona dinara, međutim, za protivgradnu zaštitu izdvojen je svega 14,1 milion, a ostatak je uložen u meteorološke i hidrološke poslove. RHMZ se oslanjao na to da će opštine nabaviti rakete iako o tome nisu imali podatke. Tako je maja 2017. RHMZ poslao dopis lokalnim samoupravama za nabavku 6.000 raketa, iako je sezona počela 15. aprila. Do 15. maja RHMZ je dobio od opština 852 rakete, a očekivao je, ističe se u izveštaju DRI, da će dobiti još hiljadu do 1.500 raketa. Za sve to vreme, Zavod je sa samo nekoliko opština imao potpisane sporazume o saradnji te je DRI zaključio da je efikasnost protivgradne zaštite ugrožena jer RHMZ ne raspolaže pouzdanim podacima.

U celoj Srbiji inače postoji 13 radarskih centara i 1.418 lansirnih stanica, u koje u poslednje dve i po godine, kako je pokazala analiza DRI, RHMZ nije uložio ništa, osim u osnovne popravke. DRI je utvrdio i da je RHMZ poslednje tri godine raspolagao sa manje raketa nego što je potrebno, ali da čak ni one nisu upotrebljene. Tako je svaka opština u Srbiji u 2017. imala 9,2 rakete po lansirnoj stanici, što je neznatno povećanje u odnosu na prethodne godine. Te godine je, na primer, od raspoređenih 13.055 protivgradnih raketa u Srbiji, iskorišćeno svega 5.464 raketa. Očigledno veliki problem u funkcionisanju ovog sistema jeste i neujednačen pristup opština i koordinacija sa nadležnima. Od 145 opština, tokom ove tri godine, samo je njih 24 redovno doniralo rakete, a 70 nije uopšte doniralo rakete, dok je finansiranje strelaca bilo redovno u 70 opština.

Agroekonomski analitičar Milan Prostran kaže za Danas da Srbija još nije konsolidovala mrežu protivgradne zaštite jer se nekada teritorija Srbije od grada branila sa pozicija iz Slavonije i istočne BiH. „Najosetljiviji deo su nabavka raketa koje su u nadležnosti lokalnih samouprava, ali i slabo plaćeni strelci“, ističe Prostran.

Kod nas i dalje, kako kaže, postoji samo sistem odbrane od grada raketama, iako je bilo predloga da se zaštitimo i nekim drugim sistemima.

– Bilo je predloga i to su predstavljali stručnjaci sa Mašinskog fakulteta da se uvede mobilni sistem protivgradne zaštite višecevnim bacačima, potom postojala je i ideja zasejavanja gradonosnih oblaka mlaznim avionima, ali ni to nije zaživelo jer nismo imali dovoljno takvih aviona – napominje Prostran.

On podseća da je i dalje malo onih koji osiguravaju svoje useve, nekih 10 odsto, ali i da je problem mnogo kompleksniji, jer nam nedostaju rakete, bolje obučeni strelci, a bitna karika je, kako kaže, i dobra regionalna saradnja.

U Srbiji u proseku godišnje je 49 dana sa gradom, posmatrajući od 1981. najviše grada palo je u zapadnoj Srbiji i delu Šumadije, Fruškoj gori i Sremu, kao i južnoj Bačkoj, Kopaoniku i u delu južne Srbije. RHMZ je 2017. odbranu od grada sprovodio na više od 7,7 miliona hektara, od čega je 5,1 milion poljoprivredno zemljište.

Analitičar Vojislav Stanković kaže da su klimatske promene uz sve ostalo toliko negativno uticale na našu poljoprivredu da je za poslednjih 18 godina stopa rasta 1,4 odsto, što je na nivou supsaharskog regiona. Nedostatak novca svakako je, kaže Stanković, glavni razlog zbog kog imamo zastarelu tehnologiju. „Nema dovoljno novca za rakete, strelci su stari, a osiguravajuće kuće restriktivne, jer često se dešava da poljoprivrednici ne mogu da naplate osiguranje. Osim toga, i dalje je jako malo onih koji mogu da plaćaju ta osiguranja – ističe Stanković.

On napominje da ni Ministarstvo poljoprivrede nema baš jasne ciljeve šta bi trebalo da radi. „Agrarni budžet izgleda skromno na prvi pogled, ali su ta sredstva ipak značajna. Mislim da bi mogao mnogo efikasnije da se koristi“, naglašava Vojislav Stanković.

Izvor: Danas

nedelja, 17 februar 2019 00:00

Somborska gimnazija povezuje Andrića i NASU

Nobelovac Ivo Andrić i Svemirska agencija NASA nemaju ništa zajedničko. Ne bi ni imali da nije učenika somborske Gimnazije „Veljko Petrović" koji su našli način da povežu Andrića i NASA, ali i da u tu priču dodaju i ćirilično pismo. 

Spojila je ova ideja maturante prirodno-matematičkog smera i njihovu proferorku sprskog jezika i književnosti. Početni korak bio je kodiranje eseja napisanog o romanu Ive Andrića Prokleta avlija.

„On je zapisan na memorijskoj kartici u obliku jedinica i nula. Memorijaska kartica je skup mnogo tranzistora i poluprovodnika okruženih plastikom", objašnjava Petar Đurić.

Kodirani esej snimlje na memorijskoj kartici biće u balonu poslat u gornje slojeve stratosfere, a cilj je da se vidi da li će to uticati na promene na meomorijskoj kartici.

„Naša hipoteza je da se ništa neće destiti, a glavni razlog je što neće izaći direktno u svemir, imaće zaštiti ozona tako da savaki vid zračenja koji bi mogao da utiče neće uticati upravo zbog zaštite ozona. To je naša hipoteza, a da li će tako i biti videćemo kada se naša kartica vrati", Petar.

„Na karticu može uticati ili vlaga ili mikroorganizimi, što će se najverovatnije i desiti, ali to neće biti toliko da prouzrokuje promene na kartici", kaže Ana Anđelić.

Ovaj projekat učenika somborske gimnazije i njihove profesorke deo je NASA projekta „Kockice u svemiru" (Cubes in Space) i među 270 je odabranih, a da bi projekta bio prihvaćen trebalo je objasniti njegov cilj.

„Ivo Andrić je naš Nobelovac, ćirilica je naše pismo i zato smo odabrali esej o Andriću na ćirilici.Bili smo dovoljno ubedljivi u tom definisanju cilja projekta i naša ideja je prihvaćena", kaže Lidija Nerandžić Čanda, profesorka srpskog jezika i književnosti.

Momorijska kartica sa ćiriličnim teksto provešće stratosferi između tri i 24 sata, a nakon toga ove učenike čeka novi posao - utvrđivanje da li ima promena na memorijskoj kartici.

Izvor: RTV

Predsednik opštine Kula, Damjan Miljanić, čestitao je danas nagrađenim studentima. U okviru svečanog prijema, on se zahvalio studentima što na najbolji način predstavljaju opštinu Kula, ističući da je briga o mladima siguran put ka izgradnji boljeg i uspešnijeg društva. “Opština Kula će nastaviti da nagrađuje i da pomaže najboljim studentima, a oni će joj to vratiti tako što će nastaviti da se uspešno obrazuju, da se bore i da budu pošteni”, kaže prvi čovek opštine Kula.

Miljanić je pozvao studente da se aktivno uključe sa predlozima i sugestijama u proces kreiranja razvoja opštine Kula, napominjući da su uvek dobrodošli, kao i da je spreman da sa njima razgovara o važnim projektima, koji treba da unaprede kvalitet života u ovoj sredini. Od sledeće nedelje na zvaničnoj internet prezentaciji opštine Kula www.kula.rs, kao i na fejsbuk profilu opštine Kula, biće postavljen baner pod nazivom “Budućnost Kule – dogovor sa mladima”, putem kojeg će biti predstavljeni najvažniji projekti u narednom periodu. Takođe, biće omogućeno slanje predloga i sugestija po ovom pitanju.

Studentima se obratila i Dragana Potpara, rukovodilac Odeljenja za društvene delatnosti, koja je podsetila da lokalna samouprava u kontinuitetu studentima pruža ovakav vid podrške. Ona je rekla da je ovaj dan jedan od najlepših, jer se nagrađuju najbolji studenti na koje smo svi ponosni.

Studentkinja druge godine Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, Jovana Simin iz Sivca, kaže da uspešno studiranje zahteva puno odricanja i dodaje da bi volela da nakon završenih studija ostane da živi i radi u svojoj sredini. “Izabrala sam ono što volim, a na meni je samo da nastavim da istrajem u onome što sam započela. Svakako ovakav vid podrške mi olakšava studiranje jer su troškovi studiranja za nas koji dolazimo iz manjih mesta, nešto veći nego za one koji su rođeni i žive u univerzitetskim sredinama”, objašnjava Jovana Simin, koja ima prosek ocena 9,60.

I ove godine studenti sa Filolofskog fakulteta su među najuspešnijima.

Student treće godine Filološkog fakulteta u Beogradu, Momčilo Goranović iz Kule, odsek Skandidavski jezik, kaže da je dobro što se nagrađuju najboji učenici jer se tako olakšava i roditeljima, koji su osnovni oslonac kada je reč o finansiranju troškova studiranja. “Moji planovi su da i ubuduće izučavačam skandidavske jezike, kao i da konkurišem za jednu od stipednija, kako bih usavršio jezik tako što ću biti u neposrednom kontaktu sa maternjim govornicima ovih jezika”, navodi Goranović, koji ima prosek ocena 9.

Studentima koji su ostvarili najmanju prosečnu ocenu 9, uručena su Rešenja, na osnovu kojih će dobiti nagrade u visini od 60 hiljada dinara.

Povodom Dana državnosti Republike Srbije i Dana Grada Sombora, u petak 15. februara u Narodnom pozorištu Sombor održan je muzičko-scenski program posvećen Srbiji u Prvom svetskom ratu.

Prvak beogradske opere Narodnog pozorišta Oliver Njego, glumac i upravnik Narodnog pozorišta Beograd Slobodan Ćustić, glumac Narodnog pozorišta Beograd Tihomir Arsić, glumac Narodnog pozorišta Beograd Lepomir Ivković, baletski umetnik Narodnog pozorišta Beograd Nebojša Stanković, prvakinja baleta Pozorišta na Terazijama Beograd Jelena Arsić, solista Orkestra garde Vojske Srbije major Ljuba Stoičić i drugi učesnici ovog programa su glasom, muzikom, pokretom i rečju podsetili na vreme kada je Srbija učestvovala u Prvom svetskom ratu.

Među somborskom publikom našli su se gradonačelnica Dušanka Golubović i gradski većnik za oblast kulture i obrazovanja Nemanja Sarač.

Fenomenalne i uz slane i uz slatke priloge

Sastojci:

550 g brašna
300 ml jogurta
1 kašičica šećera
1 kašičica soli
1 kašičica sode bikarbone
1 kašičica praška za pecivo
ulje za prženje

Priprema:

U dublju posudu sipati jogurt, dodati šečer, so, sodu bikarbonu, prašak za pecivo i izmešati. Postepeno dodavati brašno i zamesiti mekše testo.

Testo staviti u najlon kesu (za zamrzivač) i ostaviti u frižider da odstoji 10 minuta. Nakon toga, testo premesiti na pobrašnjenoj radnoj površini, formirati oblik “valjka”, i iseći na 7 delova. Svaki deo premesiti formirajući 7 loptica.

Staviti ih na tacnu i ostaviti da odstoje 5 minuta, pa svaku lopticu oklagijom razviti u krug (veličine tanjira). Ulje zagrejati i lepinje pržiti na umerenoj vatri dok ne porumene sa obe strane. Gotove lepinje odlagati na papirni ubrus, kako bi se ocedio višak masnoće.

Služiti uz sir, ajvar, kajmak ili kao slatku varijantu uz džem, pekmez ili krem… Odlične su u svakoj kombinaciji!

Izvor: oklagija.rs

Ekološki pokret Odžaka obaveštava učesnike likovnog konkursa „Naša ekološka lepota“ i javnost da se, shodno odluci Ministarstva zdravlja o prekidu nastave zbog epidemije gripa, odlaže i otvaranje izložbe.

O novom terminu otvaranja izložbe učesnici konkursa i javnost biće blagovremeno obavešteni.

petak, 15 februar 2019 00:00

Sve obmane Komore izvršitelja

Tokom prošle godine imali smo prilike da pratimo sve češće izveštavanje medija o radu privatnih izvršitelja.

Što je interesovanje javnosti za ovu temu postajalo intenzivnije, sve više smo mogli da gledamo i predstavnike Komore javnih izvršitelja, uglavnom Aleksandru Trešnjev i Svetlanu Manić u medijskoj kampanji na televizijama (Prva, Pink, Happy itd.), u pokušaju da objasne kako oni samo rade po zakonu.

U ovom istraživanju ZA Krov nad glavom bavimo se izjavama i objašnjenjima koje smo mogli da čujemo prilikom ovih gostovanja, kao i u drugim obraćanjima javnosti, poput konferencije za medije u Medija centru 27. decembra prošle godine kojoj su prisustvovali i naši aktivisti.

Iz komore izvršitelja osuđuju senzacionalističko pisanje medija o njihovom radu. Osuđujemo ga i mi iz razloga što takvo izveštavanje skreće pažnju sa kriminalnog karaktera izvršiteljske delatnosti. Zato se u ovom tekstu bavimo činjenicama i nastojimo da oborimo argumentaciju Komore izvršitelja.

Prilikom gostovanja u raznim emisijama pojedini novinari su dozvoljavali predstavnicima Komore da iznose nepotpune informacije i poluistine dok su odgovornost za svoje postupanje prebacivali na sudove i na Zakon o izvršenju i obezbeđenju, u čijem su pisanju učestvovali (o tome više kasnije u tekstu).

Pokušavajući da zataškaju katastrofalne posledice svog postupanja, predstavnici Komore uporno prebacuju odgovornost na loš zakon i pokušavaju da iza statistike sakriju konkretne ljudske tragedije koje su proizveli, govoreći pritom o svemu osim o onome što je u njihovom delokrugu i njihovoj moći. Zato ćemo se u ovom tekstu usredsrediti isključivo na probleme koji proizilaze iz njihovog rada, koji su deo njihove nadležnosti, u koje između ostalog spada i kontrola rada javnih izvršitelja koju treba da sprovodi Komora. Ovo ne znači da mislimo da je Zakon dobar, naprotiv izneli smo brojne predloge za njegova poboljšanja, međutim važno je razumeti da značajan deo odgovornosti za tragedije koje proizvodi izvršni postupak snose sami izvršitelji.

Naročito apelujemo na javnost i na novinare koji prate rad izvršitelja da ne nasedaju na manipulacije statističkim podacima. Svaki put kada su suočeni sa konkretnim slučajem zloupotrebe od strane izvršitelja, predstavnici Komore daju objašnjenja kako je to jedan u moru navodno pravilno sprovedenih izvršenja i da ne predstavlja pravilo. Nedavno smo mogli čitati da je uhapšen predsednik jedne opštine zbog sumnje da je nalogodavac paljenja kuće novinara. Zamislite da je u toj situaciji neko rekao kako je to zanemariv procenat, kada se uzme u obzir broj predsednika opština u Srbiji koji nisu pokušali ubistvo novinara. Važno je dakle insistirati na odgovornosti u konkretnim slučajevima zloupotrebe, i ne dozvoliti da se zloupotrebe zataškavaju pričama o većini „dobrih“ izvršitelja, ili o lošem zakonu.

Svi javni nastupi predsednice komore i njene zamenice se svode na nekoliko demagoških poenti koje se beskrajno kombinuju, a zasnivaju se na pogrešnim ili nepotpunim informacijama.

Prilikom gostovanja na TV Prva u emisiji „Jutro sa Natašom“, u kojoj je učestvovao i naš aktivista Aleksa Petković, koji je spomenuo našu inicijativu da se zakonom zabrani iseljenje iz jedinog doma, iliti krova nad glavom, Aleksandra Trešnjev je izjavila:

„Šta se dešava u situacijama kada neko živi u tuđem stanu? Šta se dešava kada krov nad glavom nije njegov, nego je krov nekog drugog poverioca, koji je takođe u teškoj materijalnoj situaciji?“

Pre svega je važno primetiti kako svi izvršitelji kada ih pitate za konkretne zloupotrebe protiv konkretnih ljudi sa imenom i prezimenom, izbegavaju odgovor tako što navode nekakve hipotetičke situacije. Najčešće kažu: „Dobro, a zamislite recimo vi odete na more, neko vam obije stan, promeni bravu i useli se i vi ostanete na ulici. Zato postojimo mi da vas vratimo u vaš dom.“ Omiljena misaona konstrukcija Aleksandre Trešnjev uključuje i da poverilac ima bolesnu majku, dete koje školuje i slično. Ovakve situacije, iako retke, sigurno postoje. Međutim, kako one opravdavaju kršenje prava ljudi koje poverioci iseljavaju iz jedinog doma? Pritom još nismo čuli da je neko od izvršitelja rekao da se situacija sa odlaskom na more, ili bolesnom majkom zaista desila u njihovoj praksi. Sa druge strane, Združenoj akciji Krov nad glavom se pre nekoliko meseci obratila jedna samohrana majka iz Beograda ne da traži pomoć, već da sa nama podeli sledeće iskustvo: kupila je stan od investitora koji je onda odbio da joj stan preda, već se sam u njega uselio, pa je angažovala izvršitelja da je uvede u njen dom; međutim, od njega je mesecima dobijala samo izgovore da izvršenje iz ovog ili onog razloga nije moguće. Na kraju je problem rešila tako što je uzurpatora izbacila uz pomoć prijatelja. Ova priča jasno ilustruje ono što svi znamo o izvršiteljima – da su jaki samo prema nemoćnima, dok se istovremeno prenemažu i klanjaju pred jakima.

Ipak, i u pomenutoj emisiji na TV Prva Aleksandra Trešnjev kaže: „Ne prikažete poverioca i njegovu decu, čiji je to možda stan i ima bolesnu majku.“ Možda se i to događa, ali zanimljivo je da je ovo izgovoreno kao kontraargument nakon priloga o Branki Havatmi, čiji je stan od 90.000 evra prodat zbog duga od 6.500 evra. Stan je prodat na javnoj licitaciji 30. decembra 2016. godine u klanici u Bečmenu (selo kod Surčina), na kojoj je prisustvovalo 5 ponuđača. Prodat je po početnoj ceni od 26.000 evra i samo jedan ponuđač (advokatska kancelarija) je prihvatio početnu cenu, ostali su se dan uoči Nove godine provozali do Bečmena zabave radi (?!). Osvrnimo se na još neke slučajeve poznate javnosti:

Mirjana Ristić, Mirijevo – vlasnica uredno plaćenog i uknjiženog stana koju kao „treće lice“ izbacuju ljudi koji su se sudili sa prethodnim investitorom na lokaciji na kojoj je izgrađena njena zgrada; o tom suđenju Mirjana nije bila obaveštena dok je ono trajalo; isti problem imaju i druge porodice koje su kupile stan u istoj zgradi.

Porodica Uzelac, Zemun – poverilac Eurobanka, prodaje se stan zbog predatorskih kamata i „bankarskih proizvoda“, iako je dug praktično otplaćen.

Dobrila Petrović, Vračar – 45 godina bila zaštićeni podstanar, kažnjena da nakon iseljenja plaća milionske troškove iseljenja (više kasnije u tekstu, kao i o troškovima iseljenja).

Porodica Vuksanović, Autokomanda – porodica u kući od 1930-ih, kuća iz presude kojom je određeno iseljenje ne postoji od 2000. godine.

Saša Bubnjević, Zemun – poverilac Eurobanka, stan prodat zbog duga od 4.000 evra.

Julijana Terek, Dedinje – poverilac gradska opština Savski venac, samohrana majka koja je u tim prostorijama živela 25 godina.

Tatjana Aničić, Dorćol – takođe samohrana majka, još jedno „treće lice“ koje iseljavaju iz stana koji je uredno platila, na osnovu presude u procesu za koji nije znala, a sud odbio da postupi po nalogu Apelacije da je uključi u proces.

Porodica Šaulić, Sremska Mitrovica – prodati im stan i kuća zbog duga koji je mogao da se naplati na drugi način, iseljava se trudnica u šestom mesecu trudnoće.

Dragana Milisavljević, Zvezdara – uredno platila i uknjižila stan, sada je iseljavaju zbog ranije prevare sa kojom nema ništa.

Silvana Maurer, Bulevar Kralja Aleksandra – žrtva falsifikata na osnovu kog je podignut kredit kod Eurobanke, iseljena po zahtevu Eurobanke iako je dokazala falsifikat.

Kao što možemo videti, u javnosti najpoznatijim slučajevima, nema ni jedna situacija poverioca u čijem jedinom krovu nad glavom živi neki bahati dužnik, a „najbolesniju majku“ u Srbiji očigledno ima Eurobanka. Ljudi koji se iseljavaju su u većini slučajeva žrtve prevara ili im se prodaju stanovi zbog nesrazmerno malih dugova.

Zbog sličnih problema, u Sloveniji su promenjeni propisi o izvršenju i zaštićeno pravo na krov nad glavom, ali tek nakon što je Evropski sud za ljudska prava doneo presudu u korist Zorana Vaskrsića protiv države Slovenije u kojoj obavezuje državu da mu uplati 85.000 evra, jer mu je oduzet jedini krov nad glavom zbog duga za komunalije u iznosu od 124 evra. Da li će Srbija učiti na tuđim greškama, ili će čekati da počnu da pljušte presude iz Strazbura i odštete zbog bahatosti izvršitelja koje će pasti na teret svih nas?

Naravno, najvažnije pitanje javnog interesa u ovoj stvari je da li hoćemo da živimo u sistemu koji proizvodi beskućnike? Na početku 16. veka smo imali situaciju, o kojoj je pisao Tomas Mur, da su ljudi masovno ostajali beskućnici zbog industrijske revolucije, kada su veleposednici i prvi kapitalisti odlučili da na mestu njihovih imanja prave pašnjake za ovce kako bi uvećali svoje bogatstvo. Pola milenijuma kasnije proživljavamo sličnu farsu u Srbiji – država uvećava broj beskućnika, a da od toga korist ima samo povlašćena manjina koja kupuje obezvređene nekretnine. Stanovi ljudi koje izbacuju na ulicu odlaze bankama i prevarantima, proizvode se socijalni slučajevi i ništa osim toga. Opisana situacija u 16. veku je dovela do porasta kriminala, pljački i ubistava, jer su ljudi završavali u gradovima bez kuće i novca, osuđeni na golo preživljavanje. Društveni interes je opet stavljen iza interesa manjine.

Analizirajmo još dve rečenice, koje je gospođa Trešnjev izgovorila u pomenutoj emisiji:

„Banke odobravaju kredite, ukoliko se prihvati ovo rešenje… da li mislite da će banke odobravati kredite.“

Bez posebne dublje analize, konstatujemo da banke postoje i u Sloveniji, i naravno da daju kredite. Pretpostavka da će građani masovno prestati da otplaćuju kredite ako im se zaštiti pravo na jedini dom je jednostavno nerealna. Moguće je da će u neznatnom obimu porasti broj ljudi koji varaju banke, ali će se u mnogo većem obimu smanjiti broj ljudi koje varaju banke, što je, složićemo se, mnogo veći društveni problem, jer banka kao jača strana uvek ima mnogo više mogućnosti na raspolaganju da se zaštiti od prevaranata. Na kraju krajeva, o kom broju stvarnih ljudi koji varaju banke zaista govorimo? Zamislite običnu porodicu koja do svog krova nad glavom dolazi tako što sebi za sva vremena zagorčava život u ratu sa bankom, koja će i nakon što se zaštiti krov nad glavom moći da se izvršava na drugim stvarima, poput pokretnosti, plate ili penzije.

Još jedna izjava Aleksandre Trešnjev:

„U zemljama u regionu i u uporednom pravu postoje elektronske aukcije kao platforma za prodaju“ i „predlažemo uvođenje elektronskih aukcija“.

Eto kako se može naći primer iz uporednog prava kada vam odgovara. Isti predlog smo i mi, zajedno sa Efektivom, podneli Ministarstvu pravde u okviru naših predloga za izmene i dopune zakona. Ova praksa naravno nije loša, ali moramo napomenuti da aukcije i sada, po važećim propisima mogu biti transparentne, a ne da se održavaju dan pred novu godinu u lokalima po selima u Srbiji za zatvoren krug ljudi, kao u slučaju Branke Havatmi. Zato je jako važno, naporedo sa osavremenjavanjem postupka prodaje, uspostaviti mehanizme kontrole i kažnjavati zloupotrebe.

Praksi netransparentnog rada dodajemo i primer gde je „javna“ aukcija za prodaju stana porodice Uzelac održana u kancelariji Mirjane Dimitrijević, a našim aktivistima je bilo zabranjeno da prisustvuju, kao i samom vlasniku stana i to bez akta da je javnost isključena, što mora postojati u ovim slučajevima, jer član 39. Zakona o izvršenju i obezbeđenju predviđa da se u izvršnom postupku i postupku obezbeđenja shodno primenjuje zakon kojim se uređuje parnični postupak, a koji predviđa da se javnost može isključiti samo u slučajevima propisanim zakonom. Umesto da obezbedi javnost, Mirjana Dimitrijević je na ulaz postavila obezbeđenje, koje nam je reklo da ne možemo da uđemo u „službene prostorije“, a zgradu je dodatno obezbeđivalo dvadesetak policajaca. Policija se povukla u stranu nakon što smo im rekli da ne mogu da nam ograničavaju slobodu kretanja, niti da nam zabrane da kao javnost prisustvujemo javnoj aukciji koju organizuje javni izvršitelj. Privatno obezbeđenje, međutim, ne interesuju propisi, oni imaju samo naređenje onoga ko ih plaća i ništa drugo ih ne zanima.

Još jedan od problema u radu izvršitelja koji zabrinjavaju javnost i proizvode beskućništvo je kršenje načela srazmere. O ovome od izvršitelja nikada nismo čuli nikakvo smisleno objašnjenje, a Aleksandra Trešnjev je na konferenciji za štampu u Medija centru na pitanje novinarke Insajdera odgovorila da joj nije poznato da je bilo koji izvršitelj ikada sankcionisan zbog kršenja ovog načela. Slična pitanja uputili su i naši aktivisti, kao i Branka Havatmi koja je bila sa nama na konferenciji. Nakon toga izvršitelji su ušli u objašnjavanje šta načelo srazmere zapravo znači i šta sve podrazumeva, osim vođenja računa od strane izvršitelja da ne prodaje nečiji dom zbog duga nesrazmerno manje vrednosti. Da sada ne zamaramo prepričavanjem beskrajnog tumačenja srazmere koje je usledilo, ostaje pitanje kako je moguće da se Komora izvršitelja bavi tumačenjem zakona, kada je, po izjavi gospođe Trešnjev: „Zakon o izvršenju izrazito formalan zakon, gotovo da nema diskrecionih ovlašćenja u postupanju, nikoga u izvršnom postupku.“

Ovde onda postavljamo još jedno pitanje: zašto uopšte poverioci biraju izvršitelje, kada oni samo kao roboti izvršavaju zakon. Ako je sistem takav kakvim ga predstavlja predsednica komore, to bi značilo da svi izvršitelji donose identične odluke i rade na identičan, „strogo formalan“ način. Takođe se onda postavlja pitanje zašto se u nekim situacijama poverilac odlučuje da promeni izvršitelja. Jedan od slučajeva poznatih javnosti je porodica Vuksanović sa Autokomande, u kom je izvršiteljka donela odluku da zastane sa izvršenjem zbog parnica koje su u toku i komplikovane pravne situacije u kojoj je nejasno šta je zapravo predmet izvršenja (objekat na koji se presuda odnosi više ne postoji). Poverilac se nakon ove odluke takođe odlučio da promeni izvršitelja i angažuje Mirjanu Dimitrijević (više o ovom slučaju u tekstu).

Pored kršenja načela srazmere, za koje imamo brojne primere, čest element izvršiteljske prevare je neuredna dostava, iz čega često proizilazi i nagomilavanje troškova. Prenosimo sada izjavu Dejana Gavrilovića iz Efektive, koji je gostovao na TV Pink sa Svetlanom Manić, potpredsednicom komore: „Imamo primere da su izvršitelji obračunavali neprimereno velike troškove i zbog toga bili kažnjavani. Mogu da navedem: izvršitelj Vojislav Milajić, izvršitelj Ivan Mladenović, oni su kažnjeni zato što su troškove obračunavali suprotno tarifniku ili su pumpali te troškove.“ Nastavio je da objašnjava kako pumpanje troškova podrazumeva kade se prave troškovi koji nisu potrebni, na primer kada se proverava neka informacija koja već postoji u predmetu.

U ovoj emisiji, kao i u gostovanju Aleksandre Trešnjev kod Dejana Pantelića na TV Prva možemo čuti još jednu maglu koju izvršitelji često prodaju, a koja je vrhunac cinizma njihovog javnog nastupa: da ljudi moraju plaćati svoje dugove i da su sami sebi krivi kada dođe do izvršenja. Statistika koju Komora izvršitelja nikada neće objaviti je koliko dužnika kojima izvršitelji uteruju dugove su istovremeno i poverioci koji ne mogu da naplate svoja potraživanja, koji nemaju novca da plate predujam izvršiteljima? Ponovo ističemo da je sistem koji je uspostavljen zakonom iz 2011. godine organizovan tako da štiti isključivo interese jakih poverilaca, pre svega banaka, državnih poverilaca, javnih preduzeća i sl, to jest da cilj nije ni bio da se popravi naplata potraživanja, već da se dugovi svale na siromašne ljude koji nemaju gde da pobegnu od izvršitelja.

Združenoj akciji Krov nad glavom do sada se javilo više građana kojima izvršitelji uteruju dugove, uglavnom prema javnim preduzećima, a istovremeno imaju nenaplativa potraživanja za svoje zarade koja nisu ni dali na izvršenje, jer veruju da bi samo bacili pare na predujam – poslodavci su odavno svu svoju imovinu preneli na rođake, a na firme-dužnike se ne vodi ništa. U materijalu koji su nam predstavnici Komore podelili na konferenciji za štampu 27. decembra, svi podaci o izvršenjima su predstavljeni u tačnim brojkama i procentima, međutim u delu u kom su izvršitelji pokušali da se pohvale kako su između ostalog naplaćivali i dugove poslodavaca prema radnicima, navedeno je samo nekoliko ilustrativnih primera, bez tačnih brojeva i procenata. Primeri su predstavljeni sa velikom brigom za detalje – o kojoj firmi-dužniku se radi, koliko radnika je uspelo da se naplati i sl. Ukupan broj radnika usrećenih u svim ovim ilustracijama je par stotina. Sa druge strane, izvršavanje na nekretninama je predstavljeno bezličnom cifrom od 3.736 predmeta, sa naglaskom da se radi o svega 1% od ukupnog broja izvršnih predmeta. Ne zna se šta je strašnije – da li pokušaj da se nesreća više od 3 hiljade porodica minimizira kao „1%“, ili podatak da barem polovina stanovništva Srbije spada u kategoriju dužnika? I svi su oni, po mišljenju izvršitelja, „sami krivi“ za svoj položaj.

Kada su u pitanju neopravdano visoki troškovi izvršenja, kao i javni interes da ne proizvodimo socijalne slučajeve, ističemo slučaj Dobrile Petrović, koja nam je za ovo istraživanje dostavila troškove svog iseljenja iz porodičnog doma u Njegoševoj ulici na Vračaru. Radi se o poznatom slučaju kada su solidarni građani blokirali ulicu ceo dan, dok je unutra trajala borba i pretnje porodici da će im Centar za socijalni rad oduzeti decu ukoliko ne napuste stan.

Dobrila je sa ćerkom i sa njeno dvoje male dece iseljena. Bila je u sporu sa vlasnikom stana u kom je živela 45 godina. Dakle u pitanju je spor oko imovine, nema nikakvih kredita, zajmova, banaka, niti bilo kakvog oblika dugovanja. Dobrila je u tom procesu bila „izvršni dužnik“ samo zato što je to zakonski naziv za stranu u izvršnom postupku. Međutim, nakon iseljenja ona postaje stvarni doživotni dužnik.

Izvršitelj u ovom slučaju je Mirjana Dimitrijević. Prema Dobrilinim rečima, u kancelariji izvršiteljke su odbili da joj daju rešenje o troškovima uz obrazloženje da nisu dužni da to urade, pa ga je dobila u PIO fondu.

Da, dobro ste pročitali, milion i tri stotine hiljada dinara ili oko 11.000 evra sada mora da plaća Dobrila Petrović, beskućnica, na ime troškova iseljenja. Radi naplate ovih troškova njoj se od penzije skida 2/3 primanja.

Na početku teksta smo naveli da su izvršitelji učestvovali u pisanju zakona za koji sada tvrde da nije dobar i da je kriv za situaciju u kojoj se nalaze svi dužnici u Srbiji. Često se navodi da izvršitelji nisu krivi za određene zakonske probleme. Hajde sada da se malo time pozabavimo.

Za početak navodimo tri citata nasumično odabrana u moru sličnih koje možete pronaći na internetu:

1.„Kompanija Paragraf organizovala je i održala jednodnevno stručno savetovanje na temu ‘Primena novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju’. Savetovanje je održano u Beogradu, u Centru Sava, 27. januara 2016. godine.

Predavači na savetovanju bili su Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda, član radne grupe za izradu novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju; Jasmina Stamenković, sudija Privrednog apelacionog suda, član radne grupe za izradu novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju; Mirjana Dimitrijević, javni izvršitelj, član radne grupe za izradu novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju; prof. dr Nebojša Šarkić, redovni profesor Pravnog fakulteta Union.“

2.„Novi ZIO donosi niz novina, a ključna je bolja zaštita građana. Takođe, izvršitelji se sada zovu javni izvršitelji, čime zakon potencira da im država daje javna ovlašćenja. Tačnije, sud na njih prenosi deo svog autoriteta.Sud će i dalje određivati izvršenje i izvršitelja koga je poverilac pre toga izabrao i označio sudu – kaže javni izvršitelj Mirjana Dimitrijević, inače članica Radne grupe.“

3.„Zbog ukidanja paralelne nadležnosti, sud će sprovoditi samo četiri vrste izvršnih postupaka, za koje će biti isključivo nadležan i u te postupke se neće uključivati javni izvršitelji, rekla je Tanjugu član radne grupe za izradu novog Zakona izvršitelj Mirjana Dimitrijević.“

Najpoznatija izvršiteljka u Srbiji, koja je za godinu dana prijavila zaradu od 900.000 evra, bila je članica radne grupe za izradu Zakona o izvršenju i obezbeđenju! Zašto se ovo pitanje nikada ne postavi kada iz komore izvršitelja govore o tome kako je zakon loš i kako se sprema izmena? Da li oni učestvuju i u pripremi novog zakona? Da li će Mirjana Dimitrijević koja je pre nego što je postala privatna izvršiteljka, bila sudija, a u jednom trenutku i zamenica predsednika suda, ponovo da drži obuke oko primene novog zakona?

Zašto je neko ko je bio sudija odlučio da promeni karijeru i postane privatni izvršitelj? Odgovor je jasan, sudija ne može sebi da napiše zakon i da onda od primene tog zakona zaradi 900.000 evra za godinu dana. Sudija ne može da odredi troškove u pojedinačnom slučaju od 11.000 evra i da ih po zakonu koji je sam pisao stavi sebi u džep.

Da rezimiramo ključne izvršiteljske spinove:

Pravo na dom ne može da se zaštiti zakonom – Nije tačno, pravo na dom je zagarantovano ljudsko pravo po Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima (član 8) i ovo rešenje već postoji u drugim zemljama. Ovim se štite i pojedinci od zloupotreba i javni interes, jer se sprečava eskalacija beskućništva. Jedini kojima ovo ne ide u prilog su “javni” izvršitelji, odnosno privatni preduzetnici koji od izbacivanja siromašnih građana na ulicu stiču milionske profite, a troškove beskućništva svaljuju na državu i društvo.

Izvršitelji ne rade samo za jake – Sve dok ne izađu sa relevantnim statističkim podacima koji potkrepljuju ovu bajku, tretiraćemo je kao bajku.

Načelo srazmere – Ovo načelo je mrtvo slovo na papiru, obesmišljeno je time što je dato na tumačenje izvršiteljima. Ipak, pogrešno je ovaj problema objašnjavati samo lošim zakonom koji treba menjati. Za kršenje načela srazmere su prvenstveno odgovorni izvršitelji, kojima ni danas sa ovakvim zakonom niko ne brani da poštuju načelo srazmere. Ipak, oni se uvek odlučuju da naplaćuju dugove prodajom nekretnine, jer je tu najbolji prostor za prevaru i korupciju. Najefikasnija zaštita od ovakvih prevara je da se pravo na dom zaštiti zakonom, to jest da se ukine mogućnost da dom zavisi od dobre volje i „integriteta“ izvršitelja.

Neuredna dostava i napumpani troškovi su retki izuzeci – Postoji čitava lepeza mogućnosti u izvršnom postupku da izvršitelji lažno napumpaju troškove izvršenja, što se jasno vidi na brojnim primerima, a dovoljan je samo jedan – 11.000 evra troškova koje je Dobrili Petrović nakon izbacivanja na ulicu dosudila Mirjana Dimitrijević. U pitanju je najobičnija osveta Dobrili Petrović zbog toga što se opirala izvršenju i što su je štitili solidarni građani, odnosno lekcija drugim „dužnicima“ šta će im se desiti ako se ne povinuju volji izvršitelja.

Izvršitelji samo sprovode zakon – Jasno je iz svega navedenog da to nije istina i da od odluke izvršitelja zavisi da li će neko na ulicu ili ne. U velikom broju slučajeva ZA Krov nad glavom svojim solidarnim akcijama zapravo samo kupuje vreme ljudima koji pred sudom traže svoja prava. Od svih slučajeva koje smo naveli nema ni jedan u kom ljudi i dalje ne čekaju na pravdu pred sudom, dok istovremeno žive pod opsadom izvršitelja. Sistemski problem je što je postupak izvršenja hitan, dok suđenja traju godinama, a samo od volje izvršitelja zavisi da li će uvažiti prava dužnika i trećih lica ili ne. Kao što možemo videti u pojedinim situacijama, čak i kada izvršitelj donese odluku koja nije po volji poverioca, taj poverilac može jednostavno da promeni izvršitelja, sve dok ne nađe dovoljno beskrupuloznu i korumpiranu kancelariju koju interesuje samo profit.

Poseban sistemski problem koji proizilazi iz prethodnog su različite brzine izvršnog i parničnog postupka. Ako je zaista tačno da parnični postupci koje vode dužnici i treća lica radi zaštite svojih prava ne mogu biti (mnogo) brži, odnosno dovoljno brzi da efektivno spreče nepravdu koju izvršitelji nanose dužnicima, zašto zakonodavac o tom problema nije vodio računa? U čijem je interesu donet zakon sa ovako upadljivom „rupom“, koja je jasna svakom građaninu koji je ikada imao iskustvo sa parnicom i izvršenjem, i koja je sigurno bila jasna i piscima zakona. Posebno pozivamo medije da istražuju i veze izvršitelja i pravosuđa, jer je očigledan prostor za prevare u njihovim različitim brzinama“. Boreći se za pravdu za ljude koje branimo, vrlo dobro znamo koliko je godina potrebno da se okonča sudski proces ili usvoji privremena mera. Kako je onda moguće da izvršitelji tuže jedan dnevni list 31. decembra 2018, a da privremena mera o zabrani pisanja o izvršiteljima bude doneta 04. januara 2018? Evo šta je o tome izjavio Dejan Gavrilović iz Efektive za Informer:

„Prosto je zapanjujuće da su i tužba i rešenje i zabrana i dostavljanje odluke vašem listu trajali svega devet dana. Pogotovo ako imamo u vidu da se sve to dešava u jeku novogodišnjih i božićnih praznika, kada sudovi uglavnom ne rade i da je sama odluka doneta 31.12. Prvi put čujem da je poslednjeg dana godine održano ovakvo jedno ročište, zaista se radi o presedanu. Mi u ‘Efektivi’ imamo ogroman broj predmeta koji bi, zato što su u pitanju prava potrošača, trebalo da se rešavaju ekspresno, a od tužbe do presude prođe minimum šest meseci.“

Koji je javni interes da se na ovaj način tretiraju ovako ozbiljni problemi i štite privatni izvršitelji od javne kritike? Tačno je da mnogi mediji o postupanju izvršitelja pišu senzacionalistički, međutim pre nego što odgovornost za to svalimo na stanje medija u Srbiji moramo imati u vidu da trošak izvršenja od 11.000 evra jeste senzacija, privremena mera doneta za 5 dana jeste senzacija, zarade izvršitelja koje se mere milionima evra jesu senzacija!

Pozivamo organizacije i pojedince i medije da dele ovaj tekst na društvenim mrežama, svojim portalima i novinama i da nastave da istražuju ovo pitanje, kako bi se podigla svest oko izvršiteljske prakse koja razara društvo, jer samo tako ćemo zaštititi javni interes i sprečiti Komoru izvršitelja da obmanjuje javnost. Povod za pisanje ovog teksta je taj što se delovanju izvršitelja ne pridaje dovoljna pažnja što ostavlja mogućnost za njihovo spinovanje, izvrtanje činjenica i nesmetano bogaćenje na štetu građana Srbije.

NIKO BEZ DOMA!

Tekst je objavljen u dodatku Bilten za samoobrazovanje i društvena pitanja, uciteljneznalica.org

Izvor: danas.rs

petak, 15 februar 2019 00:00

Kako da kupujete namirnice?

S obzirom da sam dijetetičar, smatram da je isplanirana kupovina namirnica jedan od najosnovnijih koraka ka zdravijoj, bolje isplaniranoj ishrani.

Teško je praviti i pripremati hranu za sebe ako ne obnavljate zalihe namirnica dovoljno često. A onda su vam mnogo veće šanse da se priklonite manje hranljivim i skupljim opcijama kao što je hrana za poneti.

U okviru rada sa dijetetičarem, često će vam se desiti da idete u kupovinu namirnica kako biste naučili korisne strategije i veštine koje će biti osnova ukusnih i hranljivih užina i obroka. Evo nekoliko saveta za punjenje ostave i frižidera

1. Pre ovih saveta, evo jedne opšte preporuke: probajte da budete otvoreni za nove stvari.

Mnogi kupuju iste namirnice iz nedelje u nedelju. I naravno da svi imamo svoje favorite i omiljena mesta. Međutim, treba da se oslobodite tako suženog izbora: zastanite da pogledate šta stoji na policama iznad i ispod namirnica koje uzimate, isprobajte neko novo povrće, vidite šta je novo te nedelje ili trenutno na popustu. Raznovrsnost ishrane je odličan način da vam bude zanimljivo i da nastavite da pravite hranu koju ćete sa zadovoljstvom pojesti.

2. Napravite zalihe svežeg i smrznutog voća.

Već znate da osnova vaše ishrane treba da bude voće i povrće ali ako kuvate za jednu ili dve osobe, teško je održati takve namirnice cele nedelje. Smrznuto povrće i voće je jednako hranljivo kao sveže zahvaljujući činjenici da je većina upakovana u roku od 24 sata nakon branja. Takođe ostaju na biljci dok ne dostignu punu zrelost, tako da su svežeg i slatkog ukusa.

Možda ste videli ili čitali nešto o tome da treba da izbegavate voće sa visokim sadržajem šećera. Što se tiče svežeg voća, ne treba da brinete o „mnogo” ili „malo” šećera. Samo izaberite voće koje volite i radujte se što ćete ga dodati obroku ili užini. Suština je u tome da u stvari ne postoji dovoljna razlika u hranljivosti među različitim vrstama voća da biste trošili vreme razmišljajući da li treba da jedete ovo ili ono voće.

3. Ne plašite se da probate neku novu vrstu voća ili povrća.

Nema ništa loše u tome da probate voće koje nije poreklom iz vaše zemlje, kao što je mangostin,pomelo, zmajevo voće ili persimon. Ukusno je i predstavlja pravo osveženje u odnosu na standarno voće poput jabuke ili kruške. I svež liči je odličan; veoma je sladak, lako se ljušti i ne zahteva nikakvu posebnu pripremu! Ima ukus kao mešavina dinje i grožđa, pri čemu je svež liči mnogo ukusniji od onog u obliku sirupa ili u konzervi.

Od povrća treba jesti tamnozeleni lisnati zeleniš poput rukole, spanaća, kelja i raštana. Puni su vitamina A i folata. I krompir je dozvoljen. Pun je skroba ali zbog toga daje osećaj sitosti, da ne pominjemo ukus. Kao i kod voća, savetuje se da probate nove vrste povrća bilo da to znači da otkrijete da vam se dopada još nešto osim brokolija ili isprobate povrće koje se ne gaji tamo gde živite. Da ponovimo, raznovrsna ishrana je zanimljiva.

4. Jedite hleb koji je bogat i obezbeđuje sitost.

Hleb kao deo svakodnevne ishrane treba da bude hranljiv, da sadrži više proteina i vlakana i da bude od proklijalih žitarica sa celim zrnom, jer to znači da je bogat hranljivim materijama kao što je vitamin B. Ne sadrži konzervanse pa je preporučljivo da se drži u frižideru ili zamrzivaču da bi duže trajao.

Preporuka je da kupujete vekne koje imaju između tri ili četiri grama vlakana po parčetu i što manje grama šećera. Vlakna daju sitost i dobra su za varenje. Hleb sa više vlakana i proteina bolje zasiti od klasičnog sendviča. Ako kupujete hleb u pekari, izaberite onaj od žitarica sa celim zrnom koji je pun i težak.

5. Probajte da ne brinete zbog dodatog šećera.

Većina nas unosi previše dodatog šećera, što hranu čini ukusnijom ali ne nudi ništa u smislu hranljivosti, naročito kad se dodaje namirnicama kao što je hleb ili preliv za salatu. Bolje je jesti slatkiše i deserte za užinu nego u procesovanim namirnicama koje ne treba da budu slatke ali sadrže dodati šećer koji zamenjuje eliminisane masti ili daje ukus. Ugljeni hidrati su takođe sasvim u redu, naročito oni hranljivi kao krompir, na primer. Nijedan sastojak nije vredan prevelike brige.

6. Kad je reč o mesu, konzumirajte mešavinu svežeg i smrznutog.

Na odeljku za meso i ribu treba kupovati ono što je na akciji i ono što izgleda dobro. Tu obično spadaju ćureći kotleti sa kostima (bolje je kupovati meso sa kostima jer je jeftinije i ukusnije), losos, pakovanje smrznutih škampa (treba ih uvek imati u zamrzivaču ako hoćete brzo da napravite obrok) i celo pile za pečenje.

7. Kupujte tofu jer je dobra biljna opcija bogata proteinima.

Biljni proteini su dobri i korisno je uvek imati ekstra tvrd tofu u frižideru za pomfrit, na primer, ili za preliv za salatu. Takođe nije loše imati konzerve leblebije za brza jela kao što je kari ili sočivo za takose ili meksičko sočivo sa palentom.

8. Od mlečnih proizvoda, kupujte punomasno mleko i sir (ili barem one varijante koje ne sadrže premalo masti).

Što se tiče mlečnih proizvoda, za užinu mogu da se konzumiraju puter, mleko, feta i parmezan. Poželjno je izbegavati mlečne proizvode sa manje od dva odsto masti. Njihov ukus nije sjajan a nema konkretnih razloga da za zdravlje ima razlike između punomasnih i malomasnih mlečnih proizvoda. Ako vam je potrebna užina bogata proteinima, tu je švapski sir jer ima više proteina od većine vrsta jogurta sa različitim ukusima. Takođe sadrži kalijum i pakuje se u male plastične posude koje možete da držite u tašni.

9. Ako namirnice birate samo u jednom delu radnje, propuštate mnogo toga dobrog.

Vreme je da razbijemo jedan od najdugovečnijih i najpopularnijih mitova kad je ishrana u pitanju: onaj koji kaže da ako želimo da kupujemo zdravo, treba da kupujemo samo u jednom delu prodavnice. To uopšte nije tačno; hranljive namirnice su svuda.

Gondole u sredini takođe imaju sjajnu ponudu: konzervisan i sušen pasulj, ovsenu kašu, testeninu (u redu je i pasta od pšenice sa celim zrnom i bela, a i savršena je za pripremu unapred), konzervisanu tunjevinu, orašaste plodove i semenke i začine. Tu je i maslinovo ulje, najbolje je ekstra devičansko za kuvanje i jelo. U srednjoj gondoli možete naći i energetske pločice koj su bogate proteinima i imaju jednostavne, cele sastojke. Možete ih jesti za doručak, posle vežbanja, u kolima na putu do posla.

10. Kupujte namirnice koje možete termički da obradite i jedete (ili termički obradite i poslužite).

Čak i ako sami kuvate, desi se da nemate vremena da pripremite sve. Zato nije loše imati pri ruci smrznute pileće štapiće, piletinu, humus, smrznute riblje štapiće i smrznute prolećne rolnice.

11. Ne zaboravite desert ili omiljene grickalice.

To može biti čips, keks ili sladoled.

Suština kupovine namirnica nije u samo u pripremanju savršenih jela i užina. Bitno je imati normalan odnos prema hrani, što znači da je sva hrana dozvoljena, pri čemu se nijednoj vrsti namirnica ne daje posebna prednost. Ako su vam neke vrste hrane duže vreme „zabranjene”, velike su šanse da ćete ih na kraju jesti u mnogo većim količinama, što nije zdravo a i jako je teško prekinuti sa takvom praksom.

Zdrava ishrana podrazumeva veliku raznovrsnost namirnica i dobar stav prema hrani i jelu. Život je suviše kratak za bilo šta manje od toga.

Izvor: https://www.self.com/story/rd-grocery-shopping-tips

Ukusna pita na malo drugačiji način.

Potrebno je:

400 g mlevenog mesa
1 šargarepa
glavica crnog luka
mešavina začina
so i biber
1 dl kečapa
500 g kora za pitu
3 jajeta
2 dl kisele pavlake
100 g kačkavalja
2 kašike ulja

Priprema:

Na ulju propržiti sitno iseckani crni luk, izrendanu šargarepu, pa dodati mleveno meso. Sve zajedno dinstati dok se meso ne uprži do pola. Začiniti po ukusu, dodati kećap i sve dobro promešati. Kore podeliti uzduž tako da se od jedne dobiju dve kore. Na sredinu svake kore staviti fil, svaku preklopiti sa obe strane prema sredini i urolati. Dobijene kanelone složiti u podmazan pleh. Preliti ih umućenom smesom od jaja i kisele pavlake i posuti izrendanim kačkavaljem. Kanelone peći u rerni na 200 stepeni, 35 do 40 minuta.

Nakon toga kaneloni su gotovi. Uživajte u savršenom ukusu.

Izvor: Cook book

Nikola Jokić deo je najvećeg spektakla u NBA ligi, Ol-star vikenda, a u njegovom rodnom Somboru je pre nekoliko dana osvanuo veliki mural s njegovim likom.

 Nastanak umetničkog dela zabeležen je i kamerom, pa video sada daje potpuno novu perspektivu muralu.

Pogledajte kako je na zidu osnovne škole "Dositej Obradović", koju je pohađao Nikola Jokić, nacrtana ogromna slika.

Izvor: Kurir

Somborka Julijana Palanački, supruga poznatog pesnika Laze Kostića, testamentom je odredila da celokupna velika imovina nakon njene i muževljeve smrti bude podeljena u dobrotvorne svrhe. Ipak, u Somboru nema svoju ulicu, a njeno dobročinstvo ostalo je u senci slave njenog poznatog supruga.
Sombor još uvek nema kompletno ažuriran adresni registar, pa nije poznat tačan naziv ulica ni broj, ali zna se da ima preko deset ulica koje nose nazive znamenitih žena poput Dr Ružice Rip, Isidore Sekulić, Ljubice Odadžić, Milke Grgurove, Majke Jevrosime, Marije Bursać, Roze Luksembrug, Vere Gucunje, Vukice Mitrović ili Milunke Savić.

Da li će se među njma naći i ime Julijane Palanački?

I ako je bila velika dobročiniteljka i bogatu zaostavštinu testamentom ostavila u dobrotvorne svrhe, Julijana Palanački, još uvek nije dobila čast da neka ulica u Somboru, njenom rodnom gradu, dobije njeno ime.

"Julijana Palanački je mnogo više od samo supruge Laze Kostića. Ona je najveći dobročinitelj u istoriji Sombora. Niko nije ostavio veće imanje Somboru, nego ona", kazao je Milan Stepanović, publicista i zavičajni istoričar.

Sve svoje imanje je ostavila Somboru i Somborcima. Pa, je tako u toj zaostavštini ostavila i zgradu u centru Sombora, nekoliko kuća u Vojvođanskoj i Čitaoničkoj ulici, pa i više stotina jutara zemlje, koje je dala u humanitarne svrhe za lečenje Somboraca i školovanje siromašnih đaka".

Somborci ocenjjuju da je nedostatak prava žena u prošlim vremenima doprineo tome da one negde ostanu u senci istorije i njihovih supružnika, ali da je Julijana zaslužila da ima svoju ulicu.

Nadležni isitiču da je zahteva da ulice nose imena po znamenitim ženama bilo, a zašto Julijana nema svoju ulicu vide u činjenici da nije bilo predloga od građana ili udruženja.

"Bilo je mnogo drugih inicijativa u sklopu ažuriranja adresnog registra. Uglavnom su to nazivi sa muškim imenima. Direktno nije bilo inicijative za Julijanu Palanački, ali je bilo inicijativa da ulice dobiju nazive po muškarcima", izjavila je Darija Pavlović, Odeljenje za komunalne delatnosti Gradska uprava Sombor.

"Plemenita namera izuzetno plemenite Somborke danas više ne postoji, a ona je pala u zaborav i u senku Laze Kostića", saopštio je Milan Stepanović.

Da li će Julijana Palanački dobiti svoju ulicu, pokazaće volja Somboraca, da li će joj odati tu čast u budućnosti.

Izvor: RTV

Povodom Dana grada Sombora u Gradskoj hali „Mostonga“ u Somboru, održana je sportska manifestacija pod nazivom „Potrčimo zajedno do zvezda“, kojom najmlađi stanovnici Sombora obeležavaju praznik grada.

Pod pokroviteljstvom grada Sombora, a u organizaciji Sportskog saveza grada Sombora i Predškolske ustanove „Vera Gucunja“ Sombor u Gradskoj hali „Mostonga“ okupilo se preko 200 mališana iz svih somborskih predškolskih ustanova.

Deca su se u okviru manifestacije „Potrčimo zajedno do zvezda“ takmičila u trčanju na 30 metara u konkurenciji devojčica i dečaka. Najbrži su posebno nagrađeni, a svi učesnici su dobili diplome.

Manifestaciji su prisustvovali gradonačelnica Dušanka Golubović, gradska većnica za sport i omladinu Antonija Nađ Kosanović, direktorica PU „Vera Gucunja“ Aleksandra Perović, direktor sportskog centra Darko Kosanović i predsednik Sportskog saveza grada Sombora Milan Stakić.

Pozdravljajući naše najmlađe sugrađane, gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović je izrazila zadovoljstvo što proslavu 270-og rođendana grada Sombora započinjemo jednom sportskom aktivnošću u kojoj učestvuju naši najmlađi sugrađani.

„Od srca vam se zahvaljujem što ste dali svoj doprinos proslavi 270-og rođendana grada jer su upravo mladost, zdravlje i deca budućnost grada Sombora i sa tim započinjemo proslavu ovog praznika. Želim vam puno sreće, zdravlja i svakako da današnji dan protekne uspešno, a nadasve zabavno i čestitam vam svima rođendan grada Sombora“ istakla je gradonačelnica i zvanično otvorila takmičenje „Potrčimo zajedno do zvezda“.

Na osnovu rešenja stečajnog sudije Privrednog suda u Somboru oglašena je prva prodaja celokupne pokretne imovine fabrike za proizvodnju veštačkih vlakana Ites Rilon Lorison iz Odžaka.

Putem javnog nadmetanja prodaju se tri imovinske celine. Prva, po početnoj ceni od 17.540.106,77 dinara, obuhvata postrojenje, mašine i uređaje, laboratorijsku i prateću opremu i alat i pribor, kao i internet stranu.

Druga celina podrazumeva kancelarijsku opremu i nameštaj i nudi se po početnoj ceni od 118.869,47 dinara, a treću predstavljaju zalihe, čija početna cena iznosi 380.543,55 dinara.

Javno nadmetanje biće održano 27. marta 2019. godine u 11 časova u Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika u Beogradu.

Za više informacija posetite portal eKapija.

Izvor: N1

Saglasno odluci Vlade Republike Srbije od 14. februara, koja je doneta na preporuku Ministarstva zdravlja, zbog epidemije gripa nastava se obustavlja u svim školama na teritoriji AP Vojvodine u periodu od 18. do 24. februara.

Deca se u školske klupe vraćaju u ponedeljak, 25. februara.

U dopisu Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine-nacionalne zajednice upućenom direktorima ustanova osnovnog i srednjeg obrazovanja navodi se da će odluka o načinu nadoknade propuštenog obrazovno-vaspitnog rada biti doneta naknadno.

četvrtak, 14 februar 2019 00:00

Knjiga Bore Otića predstavljena u Somboru

U Gradskoj biblioteci "Karlo Bjelitski" u Somboru predstavljena je nova, druga knjiga našeg kolege novinara Bore Otića.

"Šorom sredom, dvared" druga je knjiga našeg kolege novinara i hroničara Bore Otića. U knjizi nema likova iz emisije "5kazanje", nego ima nekih bajkovitih likova i priča koje opisuju naš narod, naše legende i našu narav.

"Pratim redovno njegove emisije, čitala sam knjigu, a čitam i njegove priče u Vojvođanskom magazinu. Volim njegove priče, zato što beleže sećanje na moje detinjstvo i duh ravnice, na jednostavne ljude i njihove sudbine. Od ove knjige očekujem da bude interesantna, zabavna, sa puno humora i duha", rekla nam je Milica Buča.

"Tu je Bora da nam to sve sastavi u jednu dobru knjigu i očekujem da će knjiga biti dobra", dodao je Antun Petrović.

"Zanima me to neko vreme kada smo bili deca i mladi i da se to prenese našim budućim generacijama", ispričala je Vinka Pleša.

"Emisije obavezno pratim,čak i reprizu,od knjige očekujem da bude bolja od emisije", rekao je Antun Pekanović.

Jedno vreme koje nam polako ističe i sve priče koje polako odlaze u zaborav, hroničar Bora Otić pretočio je u 42 priče ove druge knjige, a kaže u planu je i treća.

"Zašto dvared, zato što želim da to bude triologija, koja naravno treba da sadrži tri knjige i nema lepšeg izraza i slikovitijeg objašnjenja od zašto tri knjige... jedared, dvared i trired. Kako biste rekli za četiri? Trired i još jedared", ispričao je autor knjige Bora Otić.

U punoj sali Gradske biblioteke u Somboru čuo se smeh, a videla se i po koja suza, sve emocije smeštene su između korica knjige, koja može da divani, a može i da govori.

izvor: RTV

Strana 1 od 530

Još vesti iz kategorije...

No result...
Top