Sombor.info

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Od 3. aprila prestaje da važi trajna registracija za mopede. Nakon tog datuma, svi mopedi moraće da imaju standardnu registraciju i da je obnavljaju svake godine, saznaje sajt Polovni automobili.

 

Na ulicama i dalje mogu da se vide skuteri sa novim i starim, tojest trajnim tablicama. Postavlja se pitanje, zašto jedni mogu trajno da se registruju, a drugi ne?

Odgovor je sledeći – pre više godina izmenjen je Zakon o bezbednosti saobraćaja, ali nije donet određeni podzakonski akt u vezi sa tehničkim pregledom, pa je mopedima sa trajnom registracijom ostavljena mogućnost da zadrže taj status, ukoliko ne dođe do promene vlasnika.

Dakle, mopedi već dugo ne mogu da dobiju trajnu registraciju, ali oni koji su je imali, mogli su da je zadrže. Sve do sada, odnosno. do aprila 2019. godine.

Naime, 2018. godine u aprilu stupio je na snagu izmenjen Zakon o bezbednosti saobraćaja, pa je vlasnicima mopeda sa trajnom registracijom ostavljeno godinu dana da uzmu nove tablice, tj. da obave standardnu registraciju.

Dobijaju novu saobraćajnu dozvolu (umesto potvrde o registraciji), nove registarske tablice i registracionu nalepnicu.

Takođe, registracija se produžava svake godine, što znači da moped mora da prođe tehnički pregled, a važe ista pravila kao za automobile.

Sve mora da bude ispravno i bez izmena ili dodataka kada su u pitanju svetla, sedišta, upravljač i drugi delovi – isključivo po fabričkim specifikacijama.

Problem sa "kategorizacijom"

Probleme kod "preregistracije" imaće mnogi vlasnici mopeda koji nemaju svu dokumentaciju ili im je maksimalna brzina veća od 45 km/h.

Naime, moped je po zakonskoj definiciji:

"motorno vozilo sa dva točka čija najveća konstruktivna brzina, bez obzira na način prenosa, ne prelazi 45 km/h, pri čemu radna zapremina motora, kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem ne prelazi 50 cm3, ili sa motorom čija najveća trajna nominalna snaga ne prelazi 4 kW kada vozilo ima električni pogon".

Dakle, ako u dokumentaciji piše da je maksimalna brzina 48 km/h, moraće da se registruje kao motocikl, što znači da je za njegovu vožnju neophodna najmanje A1 kategorija.

Ta 3 km/h razlike u praksi ne znače ništa, ali zakon je jasno napravio podelu.

Probleme će imati mnogi vlasnici Tomos motocikala (APN, ATX...) pošto im je maksimalna brzina preko 45 km/h. Imaće osetno veće troškove – skuplja registracija nego za moped i to svake godine, plus eventualno polaganje za A1 kategoriju.

Ukoliko neko nema dokumentaciju o tehničkim karakteristikama, a siguran je da maksimalna brzina nije veća od 45 km/h, može na određenim tehničkim pregledima da obavi testiranje i dobije potvrdu.

Ovo ne važi samo za mopede
Nova pravila ne važe samo za vlasnike mopoeda. Naime, ukida se trajna registracija i za radne mašine, motokultivatore i traktore.

Dakle, njihove potvrde o registraciji takođe prestaju da važe 3. aprila ove godine.

Odgovor iz MUP-a

U policiji su potvrdili da trajne potvrde o registraciji prestaju da važe 3. aprila:

"Na osnovu odredbe člana 351. stav 9 Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, potvrde o registraciji vozila na motorni pogon izdate za radnu mašinu, motokultivator, bicikl sa motorom i potvrda o registraciji traktora namenjenog za obavljanje poljoprivrednih radova i priključno vozilo koje vuče ovaj traktor prestaju da važe nakon isteka jedne godine od dana stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima ( „Službeni glasnik RS“ br. 24/2018) odnosno 03.04.2019. godine."

Izvor: B92

Otvaranje izložbe fotografija autora Bojana Đurišića, pod nazivom "Priče iz radionice", biće upriličeno 26. marta u Maloj galeriji Kulturnog centra "Laza Kostić" Sombor (ulica Laze Kostića br. 5), sa početkom u 19h. Postavka će biti aktuelna do 12. aprila.

Autor o izložbi:
"Prizori ispred Vas nastali su slučajno, istiniti su i do sada verovatno više ne postoje. Možda, i samo slučajno saznamo kako su i zašto nastali. Snimio sam ih u radionicama i u okruženjima gde se nešto radi ili se radilo. Najčešće su to neka prljava mesta ni nalik onima u kojima će ove fotografije živeti. Sebi ovde pripisujem radoznalost, sve ostalo je dokumentarizam, entropija i estetika. Ove fotografije su nastajale dugo, temeljno i slučajno. Cilj mi je da sačuvam ove prolazne prizore i obogatim neke prostore kojima je potrebno malo 'prljavštine'".

Bojan Đurišić je rođen u Somboru 1979. godine. Pronašao je sebe u multimedijalnim umetničkim praksama i posvećen je istim skoro dve decenije. Kaže da kratke misli i priče beleži klasičnim fotoaparatom, a one kompleksnije filmskom kamerom. Biografija mu je obeležena poslovima filmskog radnika, fotografa i autora. Danas živi u Novom Sadu.

Međunarodni salon automobila pod sloganom „U retrovizoru“ biće održan od 22. do 31. marta na Beogradskom sajmu, a na njemu će učestvovati više od 400 izlagača iz 30 zemalja, najavili su danas organizatori.

 

Istovremeno sa 54. Salonom automobila na Beogradskom sajmu će biti održan i 13. Međunarodni sajam motocikala.

„Biće 48 premijera i 32 noviteta koji će se tom prilikom prvi put predstaviti na Beogradskom sajmu. Ukupno će biti prisutno 35 automobilskih brendova i 11 brendova proizvodjača lakih privrednih vozila“, kazao je na konferenciji za novinare koordinator te manifestacije Zoran Lupšić.

On je ocenio da ove godine postoji veliko interesovanje uvoznika i distributera električnih motocikala i bicikala, a primetno je, po njegovim rečima, i interesovanje za garažnu servisnu opremu.

„Najnovija dostignuća auto-moto industrije biće predstavljena u sedam hala Beogradskog sajma, a očekujemo više od 145.000 posetilaca“, rekao je Lupšić.

Po njegovim rečima, Međunarodni salon automobila upotpuniće i prateća automobilska industrija, odnosno ponuda rezervnih delova, derivata, naftne industrije, auto-galanterije i kozmetike.

„Premijum brendove će ove godine svojom ponudom predvoditi Rols Rojs, Mercedes, Ferari, BMW, Audi, Porše, Jaguar i drugi“, naveo je Lupšić.

Aleksandar Vićentić iz Udruženja proizvođača drumskih vozila Srbije ocenio je da automobilska industrija u Srbiji ima bogatu i dugu tradiciju.

„Međunarodni salon automobila je jedan od 15 najznačajnijih automobilskih dogadjaja u svetu, a ta manifestacija istovremeno otvara i sezonu vozila u ovom delu Evrope“, rekao je Vićentić.

On je dodao da je Salon automobila u Beogradu reprezentativna regionalna smotra automobilske industrije.

Predsednik Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova Miloš Petrović naveo je da ta organizacija predstavlja sve svetske proizvodjače vozila koji posluju u Srbiji.

„Naše tržište ima potencijal već godinama, a rezultat da je u prošloj godini od sedam do osam odsto povećana prodaja novih vozila pokazuje da dolazi bolje vreme za automobilsku industriju“, rekao je on.

Petrović je kazao da će na 54. Međunarodnom salonu automobila podjednako biti zastupljeni svi svetski proizvodjači automobila.

„Nadam se da će država moći podsticajima da omogući ljudima da voze čiste automobile i da kroz infrastrukturu obezbedi i punjače za te automobile“, naveo je Petrović.

On je dodao da je u poslednjih pet godina u Srbiju uvezeno 600.000 starih automobila, a da se godišnje kupi oko jedan odsto novih automobila.

Izvor: Danas

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru uhapsili su A.N. (2000) iz Sombora i D.T. (1998) iz okoline Sombora, zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo povreda groba.

Sumnja se da su oni u noći između 16. i 17. marta ove godine oštetili 15 spomenika na Velikom katoličkom groblju u Somboru. Policiji je oštećenje spomenika prijavljeno 18. marta, a osumnjičeni su ubrzo identifikovani i uhapšeni.

Po nalogu tužioca, A. N. i D. T. je određeno zadržavanje do 48 sati i oni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni Osnovnom javnom tužilaštvu u Somboru, saopšteno je iz MUP-a Srbije.

Za ovo krivično delo zaprećena je zatvorska kazna od jedne do osam godina.

„Zatečeni smo onim što su vandali uradili. Ovaj čin je apsolutno za svaku osudu. Sigurnosne kamere na groblju snimile su počinioce, koje je policija odmah identifikovala i privela”, kaže u izjavi za Tanjug Goran Nonković, direktor JKP Prostor iz Sombora, preduzeća koje je zaduženo za održavanje grobalja na teritoriji Grada Somboru i okolnih mesta.

Izvor: Politika

Somborska filijala Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) organizuje Sajam zapošljavanja koji će se održati 29. marta 2019. godine u zgradi Sportskog centra „SOKO“, ulica Venac Petra Bojovića br.11, Sombor, u periodu od 11 do 13 časova.

Sajmovi zapošljavanja su novi način posredovanja pri zapošljavanju, osmišljeni kao direktan kontakt nezaposlenih određenih zanimanja i poslodavaca koji imaju potrebe za određenim strukama.

Pozivaju se nezaposlena lica da posete Sajam zapošljavanja i pogledaju ponude poslodavaca.

Saradnja Nacionalne službe za zapošljavanje i opštine Apatin na izuzetno je visokom nivou. S tim u vezi, danas je u Velikoj sali SO Apatin, održana prezentacija aktivnih mera zapošljavanja koje za privrednike sa teritorije naše opštine.

- NSZ se već prilikom formiranja opštinskog budžeta uključio i dao predloge na koji način se može pomoći zapošljavanjem i samozapošljavanjem u opštini Apatin. Za mere aktivne politike zapošljavanja opredelili smo 5 miliona dinara, od čega 2 miliona udružujemo sa sredstvima NSZ-a, dok preostala 3 miliona lokalna samouprava dodeljuje na osnovu sopstvenih konkursa. Danas imamo priliku da prezentujemo sve te mogućnosti privrednicima sa teritorije opštine Apatin i velika mi je čast što je sa nama danas i zamenik direktora NSZ-a. Uz pomoć opštine i Nacionalne službe, naši privrednici će imati mogućnost da otvore nova radna mesta, rekla je Dubravka Korać, zamenica predsednika opštine.

Prema rečima Koraćeve, prethodna iskustava pokazuju da su reakcije privrednika pozitivne i da je interesovanje veliko.

- Želeli smo čuti iskustva ljudi iz NSZ-a, koji je broj ljudi koji se njima obraća, koji je iznos sredstava potreban za samozapošljavanje, i došli smo do iznosa koji je na nivou prošlogodišnjih potreba. 2018. godine sredstva su bila nešto manja i nismo uspeli pokriti sve potrebe, ali sada je cilj da svi koji ispunjavaju kriterijume koje propisuje NSZ dobiju podršku, kako bismo obezbedili nova radna mesta za naše sugrađane, zaključila je zamenica predsednika opštine Apatin.

Sekula Tanjević, direktor somborske filijale NSZ-a, istakao je da su dve osnovne aktivnosti NSZ-aa su rad sa poslodavcima i rad sa nezaposlenim licima.

- U radu sa nezaposlenim licima Nacionalna služba ima obavezu da nezaposlena lica evidentira, da ih savetuje i edukuje u smislu ostvarivanja aktivne uloge u traženju posla. Na drugoj strani, sa poslodavcima imamo obavezu da istražujemo njihove potrebe za zapošljavanjem i da ih podmiruje. Gde nismo u mogućnosti da to i učinimo, postoje mogućnosti prekvalifikacije, odnosno obučavanja određenih kategorija nezaposlenih. Još jedna od obaveza NSZ-a je i da približi poslodavcima javne pozive, kao i ostale mere kada je u pitanju podrška u zapošljavanju. Organizujemo i Sajmove zapošljavanja, anketiramo nezaposlene i poslodavce, a sve sa ciljem zapošljavanja, kaže Tanjević.

Kako saznajemo od direktora somborske filijale NSZ-a, današnja prezentacija namenjena je poslodavcima, koji konkurišu javne pozive.

- Najveći deo naših javnih poziva usmeren je ka privatnom sektoru, a ima i nešto poziva prema javnom sektoru, gde spadaju stručna praksa i javni radovi. Što se finansiranja ovih mera tiče, NSZ finansira kategorije određenih nezaposlenih lica. Među teže zapošljive, na čemu je akcenat, su mladi koji do sada nisu radili, zatim lica preko 50 godina, lica sa posebnim potrebama, žene i nezaposleni sa sela, rekao je Sekula Tanjević.

Izvor: 025info.rs

Narodna banka Srbije danas je objavila uporednu listu naknada 14 najznačajnijih platnih usluga za građane i 18 platnih usluga za pravna lica i preduzetnike, pošto je stupila na snagu odredba Zakona o platnim uslugama.

 

Cilj Narodne banke bio je da građani mogu da uporede sve tarife koje banke naplaćuju za raznorazne usluge. Iako je namera NBS bila da se i standardizuju usluge koje banke pružaju, ipak i dalje je teško se snaći u mnoštvu tekućih i platnih računa koje nude. U zavisnosti od paketa, razlikuju se i cene vođenja računa, kao i druge naknade, pa poređenje usluga nije uopšte tako jednostavno.

Propisom koji je juče stupio na snagu banke ali i drugi pružaoci platnih usluga moraće najmanje jednom godišnje klijentima da dostave izveštaj o svim naplaćenim naknadama po računu, pa ćemo tako moći da na jednom mestu, zbirno vidimo koliko nas godišnje košta banka, ne računajući kredite.

Kako navode u NBS ove odredbe zakona koje se odnose na pravo po računu sa osnovnim uslugama, treba da podstaknu veću finansijsku inkluziju i lakši pristup platnom računu, a ujedno povećavaju udeo bezgotovinskih plaćanja.

U centralnoj banci veruju da će ovo dovesti do konkurencije i sniženja tarifa kako bi se privukli klijenti. Inače, prošlog leta veliki broj banaka je menjao i uglavnom povećavao naknade, a neke su počele da naplaćuju i usluge koje su ranije bile besplatne poput provere stanja na računu.

U tom trenutku, kada je već donet zakon i čekalo se da odredbe stupe na snagu, guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković je istakla da „u trenutku kada mnoge banke čekaju da na snagu stupi zakon koji će ih obavezati da transparentno daju i naziv i cenu svakoj od usluga, da bi uporedivost mogla da građanima omogući da se opredele za najbolje i najjeftinije, za nas se otvara pitanje postojanja kartelskog ponašanja u bankarskom sektoru“, rekla je guvernerka tada ne želeći ni tada ni kasnije da precizira na koje banke i na kakve dogovore misli, samo dodavši da to rade mnoge banke.

Kod nekih usluga pravi je šareniš u naknadama dok su druge manje -više standardizovane. Tako nijedna banka ne naplaćuje otvaranje tekućeg računa, ali vođenje računa se plaća od 110 dinara pa do 300 dinara mesečno. Takođe, izdavanja čekova neke banke uopšte ne naplaćuju, u nekima je pet dinara po čeku, a u nekim čak 50, mada je najčešća tarifa 20 do 25 dinara po čeku.

Možda su najveće razlike u kamatama na dozvoljeni minus. Efektivna godišnja kamatna stopa na dozvoljeno prekoračenje po računu kreće se od 21- 22 odsto do čak 48,8 odsto.

S druge strane, troškovi podizanja novca platnim karticama sa bankomata ili sa šaltera, u zemlji ili inostranstvu su standardizovani i uglavnom je ista cena. U zemlji podizanje novca na bankomatima banke čija je kartica je besplatno, a na bankomatu druge banke košta dva odsto od podignute sume. Ukoliko se podiže novac kreditnom karticom na bankomatu druge banke provizija je tri odsto.

Nominalne kamatne stope na zaduženja po kreditnim karticama su od 18,4 do 34 odsto godišnje u dinarima, a ukoliko su krediti po kreditnim karticama u evrima, kamatne stope su dosta niže i iznose oko 12 odsto, mada samo nekoliko banaka daje takvu mogućnost.

Olakšana promena banke

Novina je takođe i to što će građani moći mnogo lakše i jeftinije da promene banku u kojoj imaju tekući račun. Klijenti koji smatraju da mogu jeftinije da prođu u drugoj banci, moći će da daju novoj banci ovlašćenje čime se inicira prenos računa. Umesto da građani kao do sada odlaze u prvu banku da zatvore račun, pa u drugu da otvore uz sve peripetije ukoliko su u paketu i krediti, trajni nalozi i druga zaduženja, banke će to same da završe između sebe.

Izvor: Danas

Preukusan recept, spanać sa krompirom na ovaj način pripremljen oduševiće svakog. Može poslužiti na raznim slavama i gozbama kao salata-prilog uz meso, ribu, posna je pa može i u vreme posta.

Sastojci:

– 1,500 g krompira
– 300 g spanaća
– 3 čena belog luka
– 2 kašike limunovog soka
– 3 kašike biljne masti (margarina ili 100 ml. ulja)
– 1 kašičica soli

Priprema:

Krompir obarite u ljusci, ostavite da se ohladi, ogulite ga i isecite na kocke. Pripremite i spanać, operite ga i iseckajte. Zagrejte billjnu mast ili ulje pa dodajte sitno iseckan beli luk, pržite par sekundi, posolite pa dodajte spanać. Promešajte, poklopite i na tihoj temeraturi ostavite da krčka oko 2 minute. Dodajte limunov sok i krompir, promešajte opet poklopite i ostavite 10 minuta da se dinsta.

Izvor: serpica.net

Na Konferenciji pod nazivom „Prezentacija studija razvoja pedeset potencijalnih banjskih lokaliteta na području Autonomne Pokrajine Vojvodine“ održanoj u petak, 15. marta 2019. godine, u Velikoj sali Skupštine AP Vojvodine, zameniku gradonačelnice Antoniju Ratkoviću uručena je studija namenjena gradu Somboru.

Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam, u saradnji sa Rudarsko-geološkim fakultetom Univerziteta u Beogradu i stručnim autorskim timom sa Arhitektonskog i Medicinskog fakulteta u Beogradu, predstavio je studije o razvoju balneološkog potencijala Vojvodine. Nakon dvogodišnjeg rada definisano je i prepoznato pedeset najperspektivnijih lokacija na teritoriji pokrajine, koje bi trebalo da se stave u funkciju za turističke, rekreativne, ali i zdravstvene svrhe.

Među pedeset potencijalnih lokacija, koje su prepoznate kao pogodne za investiranje u razvoj banjskog turizma u narednom periodu, nalaze se tri lokacije na teritoriji grada Sombora, to su Bački Monoštor, Lemeška banja i Riđica.

U okviru EU projekta LENA („Lokalna ekonomija i očuvanje prirode u regionu Dunava“), u sklopu INTERREG – Dunavskog transnacionalnog programa, održana je obuka za vodiče za područje Dunava – „Danube Guides“.

Obuku koja se sastojala iz četiri modula, u Somboru i Sremskim Karlovcima, prošlo je trinaestoro polaznika, iz Bačkog Monoštora, Sombora, Sremskih Karlovaca, Donjeg Milanovca, Negotina, Kladova i Golubca. Sertifikate za Dunavske vodiče sa područja Sombora dobili su: Biljana Latić – JP Vojvodinašume, Zdenka Mitić, Anica Periškić, Jelisaveta Bešenji, Dejan Mitić – UG Podunav Bački Monoštor, Miodrag Aleksić – Pokret gorana Sombor i Miloš Momirović – Vegeterijana plus Sombor.

Nosilac projekta je udruženje GMO FREE DUNAV SOJA, a glavni cilj istog je stvaranje novih mogućnosti za ostvarivanje prihoda u okviru turizma i tumačenja prirode u zaštićenim područjima i regijama u slivu Dunava. Obuke su vodili treneri Sonja Bađura i Jovana Dragić May iz Svetske organizacije za prirodu – WWF, Nikola Blagojević – Eko centar Radulovački Sremski Karlovci, prof. dr Christian Baumgartner – Donaubiro GmbH i prof. dr Miloš Ćuruvija – Konsalting u turizmu „Futurizam“.

Obuke za vodiče za područje Dunava bile su namenjene iskusnim turističkim vodičima i vodičima u prirodi koji žele da uvećaju svoje znanje. Iste su razvijene u skladu sa važećim nacionalnim zahtevima za pružanje turističkih usluga i/ili tura sa vodičem, a održane su i u Nemačkoj, Bugarskoj, Rumuniji, Sloveniji, Srbiji i Hrvatskoj. Cilj obuke je da omogući vodičima za područje Dunava da stvaraju prihod kroz edukativne metode zasnovane na očuvanju životne sredine i opštim principima održivosti, a koji se oslanjaju na upotrebu znanja o specifičnostima predela duž toka Dunava u Republici Srbiji.

U narednom periodu projektni partner predviđa uspostavljanje internet platforme za promociju vodiča za područje Dunava i njihovih aktivnosti, povezivanje instruktora i vodiča, dodatne serije vebinara i onlajn alata kao što su biblioteka za produbljivanje sadržaja i nove obuke, proširivanje mreže vodiča za područje Dunava na dodatne podunavske zemlje ili pilot mesta.

utorak, 19 mart 2019 00:00

Na somborskim njivama nikad manje repe

Setva šećerne repe je u toku, ali ovog proleća repe na njivama u Somboru i okolini biće manje nego ikada, jer su mnogi proizvođači odustali od ove proizvodnje. U Svetozaru Miletiću nekada je sejano i više od 200 jutara repe, a ovog proleća repu će zasejati samo dva proizvođača.

"Tu imamo neku, da kažemo, sigurnost. Više ni to nije kao što je nekada bilo, ali ipak koliko-toliko to je i dalje najsigurnija proizvodnja ", kaže Pero Tomić.

"Ako sve bude kako treba biće 35 euro centi po kilogramu. Da bi tu cenu postigli treba da bude dobra digestija, da ne bude nečistoća. Onda možemo računati i na stimulaciju, pa i ukupno na tih 35 evro centi po hektaru", kaže Ištvan Lacko.

Pero Tomić setvu repe još nije počeo jer čeka kakvu takvu kišu, a Ištvan Lacko je setvu počeo iako kaže da kiše već sada treba barem 10 do 15 litara .

"Sada izgleda da ćemo nadrljati, jer kiše nema. Čekali smo da padne barem nešto kiše, ali nema ni izgleda pa smo danas počeli setvu. Zemlja je suva, pa ćemo videti da li će i kakvo će biti nicanje", kaže Lacko.

Naši sagovornici jedini u Svetozaru Miletiću istrajavaju u proizvodnji repe, ali kažu i oni su u dilemi sejati repu ubuduće ili ne.

"Sejem više od 20 godina repu i nikako da odustanem. Razmišljao sam ove godine, ali ipak neću. Ne može se planirati proizvodnja samo na osnovu jedne godine", kaže Lacko, koji će ovog proleća posejati oko 35 jutara repe.

"Šećerane su nam ove godine izašle u susret iza polovinu njiva posejanih repom dobićemo seme gratis. Sa proizvodnjom repe počeo je moj otac pre 25 godina i njega je šećerna repa podigla, ali ovih poslednjih godina je to na ivici rentabilnosti", kaže Tomić, koji planira setvu na oko 18 jutara.

Ipak mnogi proizvođači ovog proleće neće sejati repu. U somborskim zadrugama koje ugovaraju proizvodnju kažu da će setva biti prepolovljena.

Izvor: RTV

Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima Republike Srbije izdvojila je više od sto miliona dinara za obnovu Tehničke škole Odžaci.

Projektom su obuhvaćeni objekti u kojima učenici obavljaju praktičnu nastavu, odnosno tekstilni deo i mašinska radionica, kao i školsko dvorište sa košarkaškim terenom, što je prva faza obnove školske zgrade.

- Posle tri godine rada na pripremi projektne dokumentacije, konačno su nam odobreni svi projekti i polako treba da krenemo u postupak javne nabavke. Očekujemo da bi radovi mogli krenuti u junu. Projekat je vredan 106 miliona dinara, što su za našu školu i našu sredinu značajna sredstva. U tekstilnom delu dobićemo tri velika kabineta, a projekat predviđa i izgradnju sanitarnog čvora za ovaj deo školske zgrade – kaže direktorica škole Snežana Lučar.

Vlada Srbije je osnovala Kancelariju za upravljanje javnim ulaganjima sa ciljem pomoći lokalnim samoupravama u finansiranju i izvođenju radova na obnovi objekata javne namene.

Predsednica opštine Latinka Vasiljković kaže da će posle prošlogodišnje rekonstrukcije i adaptacije odeljenja pedijatrije i ginekologije Doma zdravlja Odžaci ovo biti drugi veliki projekat obnove u Odžacima koji će finansirati Kancelarija za javna ulaganja.

- Slobodno možemo reći da je Tehnička škola Odžaci ostvarila jedan izuzetan rezultat na konkursu koji je raspisala Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima. Trenutno još tri ustanove rade na izradi projektno-tehničke dokumentacije kako bi im mogla biti odobrena sredstva. To su Centar za socijalni rad Odžaci, OŠ “Branko Radičević” iz Odžaka i Dom zdravlja Odžaci – navela je Vasiljković.

Predsednica opštine je obišla Tehničku školu zajedno sa svojim pomoćnikom Igorom Praćom i rukovodiocem Odeljenja za društvene delatnosti Snežanom Grujičić.

Vasiljković je tom prilikom istakla da je lokalna samouprava u prethodnom periodu uložila značajna sredstva u unapređenje uslova u kojima učenici i učenice Tehničke škole pohađaju nastavu i stiču nova znanja i kompetencije za svoje buduće pozive.

Snežana Grujičić je dodala da lokalna samouprava čini sve da deca ostanu u svojoj opštini i da se u njoj školuju, podsetivši da je Tehnička škola Odžaci među prvim srednjim školama u kojima je zaživelo dualno obrazovanje.

Izvor: ico.rs

U nedelju 17. marta 2019. godine održano je četvrto izdanje ultramaratona Apatin Osijek koje je ove godine privuklo rekordnih 150 učesnika iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Mađarske. Razdaljina između dva grada u dužini od 50 kilometara mogla je da istrči pojedinačno ili u štafetama od dva ili tri člana. Trkači su imali izuzetno teške uslove za trčanje, veoma toplo vreme sa jakim vetrom koji je duvao tokom cele trke.

Pobednik 4. ultramaratona Apatin Osijek je Danijel Bečkei iz Bačke Topole, dok je u ženskoj konkurenciji pobedu odnela članica Ark ''Somaraton'' iz Sombora Tijana Odobašić koja je nastavila odlične rezultate somborskih dugoprugaša u novoj sezoni.

Celu trasu ultramaratona u dužini od 50 kilometara istrčali su i članovi ''Somaratona'' Đorđe Munjas i Lazar Rišar.

Štafetne trku uspešno su istrčali Arpad Šarkezi, Boško Jerković, Miloš Stambolija, Maja Bodrožić, Marina Brbaklić Tepavac, Biljana Vezmar, Bogdan Nikolić, Zoran Nikolić, Zoran Nikolić, Milan Kovačić, Ilija Zvekanov, Atila Sič, Slobodan Dragić, Ljubica Vojnović, Renata Štajner.

Takođe u nedelju u Kruševcu je održano državno prvenstvo na 10 kilometara na kojem je članica Ark ''Somaraton'' iz Sombora Tijana Kabić, u veoma jakoj konkurenciji, zauzela odlično četvrto mesto sa svojim novim ličnim rekordom na 10 kilometara.

Član Ark ''Somaraton'' Sombor Robert Lalić je predstavaljao naš grad na Afričkom kontinentu gde je uzeo učešće na trci na 10 kilometara ''Naqura run 10k'' na veoma zahtevnoj trci, sa velikim brojem eltinih trkača gde je uspeo da istrči svoj novi lični rekord na 10 kilometara.

U sredu, 20. marta će apatinska sekcija "Društva za borbu protiv raka Sombor" obeležiti Nacionalni dan borbe protiv raka dojke i u Apatinu.

Na manifestaciji koja počinje u 11 časova ispred Maxi-ja će nastupiti dečiji folklor KUD-a" Dunav" a najboljim učesnicima literarnog i likovnog konkursa na temu "Osvrni se oko sebe nekome treba tvoja pašnja" i "Cvet narcisa" će biti uručene nagrade.

Iz Društva za borbu protiv raka pozivaju sugrađane da im se pridruže u ovoj akciji.

Privatne penzije u Srbiji na kraju 2018. godine uplaćivalo je 192.295 korisnika, što je devet odsto ukupno zaposlenih, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).

Prema podacima izveštaja NBS o dobrovoljnim penzijskim fondovima na kraju prošle godine, 40.956 korisnika ili 21 odsto od ukupnog broja su članovi dva ili više dobrovoljnih penzijskih fondova.

Prosečan iznos akumuliranih sredstava na računima članova fondova iznosio je 235.800 dinara.

Dobrovoljni penzijski fondovi su na kraju prošle godine korisnicima isplatili 361 milion dinara, dok su neto uplate u fondove iznosile 928,3 miliona dinara, a dobit od ulaganja je iznosila oko 521,5 miliona dinara.

Prosečna starost korisnika je oko 46 godina.

Najviše je korisnika starosti od 40 do 60 godina, oko 62 odsto, dok onih koji su stariji od 53 godine ima 28 odsto.

Prema izveštaju NBS, neto imovina svih fondova na kraju 2018. godine iznosila je 40,2 milijarde dinara, što je 2,8 odsto više nego na keraju trećeg kvartala.

U Srbiji posluju četiri društva za upravljanje, koja upravljaju imovinom sedam dobrovoljnih penzijskih fondova.

Dobrovoljni penzijski fondovi su u Srbiji počeli da posluju 2006. i od tada je prosečan prinos investicionih jedinica svih fondova iznosio 9,1 odsto. Najveći deo imovine fondova - 83,1 odsto, uložen je u državne obveznice.

Izvor: N1

Somborska publika, pre svega ona najmlađa, imala je priliku da protekle subote, 16. marta, uživa u desetom festivalu „Šareni vokali“.

Deca iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Slovenije i Republike Srpske nastupala su na sceni Narodnog pozorišta Sombor uz pratnju dečijeg hora Somborskog pevačkog društva „Šareni vokali“.

Stručni žiri u sastavu Nemanja Mihajlović, Milijana Protić, Sandra Perić, Zorana Iđuški i Marko Kon imao je težak zadatak da među talentovanim mladim pevačima izaberu one najbolje. Gran-pri nagrada „Šareni vokal 2019.“ je dodeljen Danilu Milosavljeviću iz Banja Luke.

Grad Sombor je za pokroviteljstvo festivalu „Šareni vokali“ dobio zahvalnicu koju je direktorka festivala Marija Hajnal Stošić uručila gradonačelnici Dušanki Golubović.

U velikoj sali Skupštine Opštine Apatin, u subotu 16. marta, sa početkom u 10 časova, održana je redovna godišnja skupština Atletskog kluba Apatin, kojoj je prisustvovao veliki broj članova kluba. Skupštinom je predsedavao, predsednik Skupštine AK Apatin, Goran Čegar.

Na dnevnom redu skupštine bilo je osam tačaka. Nakon izbora radnog predsedništva u prvoj tački dnevnog reda, u okviru druge tačke Goran Čegar je podneo izveštaj o radu Atletskog kluba Apatin u 2018. godini, i tim putem izneo da je klub bio je izuzetno aktivan. Članovi Atletskog kluba Apatin učestvovali su na više od 100 takmičenja u zemlji i inostranstvu.

Po osvojenim medaljama seniora Atletskog kluba Apatin ovo je bila jedna od najuspešnijih. Osvojeno je osam medalja na seniorskim prvenstvima Srbije.
- Đuro Borbelj osvojio je tri medalje (zlatnu medalju na Prvenstvu Srbije u planinskom trčanju, i dva treća mesta na Prvenstvu Srbije na 10 km na stazi i 3000 metara stipl),
- Aleksandra Burkanović, osvojila je dve medalje (zlatna na Prvenstvu Srbije na 50 kilometara i srebrna na Prvenstvu Srbije u maratonu),
- Snežana Milošević, osvojila je srebrnu medalju na Prvenstvu Srbije u ultramaratonu na 6 sati,
- Zoran Radičanin, bronzanu medalju na Prvenstvu Srbije u maratonu,
- Slađana Dečermić, bronzanu medalju na Prvenstvu Srbije u ultramaratonu na 6 sati.

Izneto je takođe da je klub ponosan na besplatnu škole atletike koja je zaživela tačno pre dve godine i kroz koju je prošlo više od 100 mladih atletičara (od kojih je trenutno u trenažnom procesu oko 40). Raduju rezultati mladih atletičara AK Apatin, koji su u 2018. godini učestvovali na više takmičenja, u Sremskoj Mitrovici (letnji i prolećni miting prijateljstva), Novom Sadu (Novi Sad OPEN i novogodišnji miting), Zrenjanin (Prvenstvo Vojvodine u krosu), učestvovai na takmičenju iz programa dečije atletike – na kojima je osvojeno iznad 30 meadalja.

Tokom 2018. godine u više navrata nabavljana je sportska oprema i rekviziti pretežno za mlade atletičare, kojim je omogućeno da bu treninzi relizovani kvlaitetnije...

Atletski klub Apatin uspešno je organizovao dva kvalitetna takmičenja, 23. ASIKS Dunavski polumaraton u oktobru i 3. Prekogranični Ultramaraton Apatin-Osijek koji je realizovan sa partnerima iz Osijeka (mart).

Pokrenuta je procedura u vezi sa početkom izgradnje atletskog stadiona, u Apatinu je boravio direktor Atletskog saveza Srbije koji je obećao punu podršku da se projekat privede kraju. Atletski savez Srbije planirao je sredstva za finansiranje izrade projekta atletske staze, dok je Opština Apatin preuzela da finansira izradu projekta ostalih sadržaja atletskog kompleksa.

U trećoj tački dnevnog reda iznet je finansijski izveštaj za 2018. godinu, istaknuto je da je Atletski klub Apatin finansiran sredstvima koja su dobijena od Sportskog saveza Apatina na osnovu redovnog godišnjeg finansiranja sportskih organizacija. Odobrena sredstva (450 hiljada dinara) korišćena su za plaćanje licenci u ASS i ASV, preregistarciju takmičara, sredstva su korišćena za angažovanje prevoznih sredstava za prevoženje na takmičenja, plaćanje kotizacija za učešće takmičara na prvenstvima, najveća stavka u trošenju sredstava je isplata sredstava za volontiranje trenera Bojana Tomaševića, sredstva su korišćena za nabavku sportske opreme i rekvizita. Sredstva dobijena od strane Sportskog saveza Apatina utrošena su namenski, uz permanentno praćenje stručnih organa.

Organizacija Dunavskog polumaratona finansirana je prikupljanjem startnina od strane učesnika događaja i sredstvima prikupljenih od donatora (60 odsto sredstava), Opština Apatin (300 hiljada) i Turistička organizacija Apatina (70 hiljada) su pružili podršku u organizaciji (u iznosu od 40 odsto od ukupnog budžeta). Organizacija 3. Prekograničnog ultramaratona Osijek-Apatin, finansirana je sopstvenim sredstvima i sredstvima od prikupljenih od startnina koje su takmičari dali za svoje učešće.

Finansijski izveštaj je jednoglasno usvojen. Goran Čegar je izneo i predlog plana rada Atletskog kluba Apatin u 2019. godini. Napomenuto je da se akcenat u 2019. godini stavlja na nastavak rada sa mlađim kategorijama. Nastavak procesa oko izgradnje konačnog projekta atletskog stadiona, da bi sa istim mogli aplicirati u državne fondove. Nastavak učešća na atletskim takmičenjima tokm čitave godine sa svim kategorijama.

Cilj u 2019. godini, osvajanje 3-5 medalja na seniorskim prvenstvima Srbije i osvajanje medalja na atletskim takmičenjima mladih atletičara. Nastavak organizacije kvalitetnih sportskih manifestacija (24. ASIKS Apatinski Dunavski polumaraton, 20. oktobra 2019. godine i 4. Prekogranični ultramaraton Osijek – Apatin (17. mart 2019. godine). Predlog plana rada AK Apatin za 2019. godinu, usvojen je jednoglasno.

U četvrtoj tački dnevnog reda izglasana je dopuna Statuta kluba, a radi omogućavanja da se za učešće na takmičenjima kada je manji broja takmičara, koriste vozila članova kluba uz prethodno potpisan ugovor. Ovim bi se omogućilo da klub može da izmiri troškove licima koja voze članove AK Apatin na takmičenja sopstvenim vozilima. Dopuna statuta je jednoglasno prihvaćena.

U okviru pete tačke dnevnog reda, izveštaj o radu besplatne škole atletike podneo je trener Bojan Tomašević i istakao da je jako srećan što je dobio šansu da radi i bude jedan od kreatora rada besplatne škole i da je izuzetno srećan zbog jako dobre komunikacije sa decom i posebno istakao rezultate koje su ostvarili mladi atletičari.

Potom, usledila je svečanost; u šestoj tački proglašeni su najbolji članovi kluba za 2018. godinu: Na osnovu ostvarenih rezultata u 2018. godini, AK Apatin je za najuspešnijeg seniora progasio: Đuru Borbelja, dok je najbolja seniorka Aleksandra Burkanović.

Najbolji mladi atletičari su: Milica Zanze i Miloš Dreković. Atletski klub Apatin dodelio je posebno priznanje treneru Bojanu Tomaševiću.

U sedmoj tački dnevnog reda pristupilo se podeli zahvalnica za neizmernu podršku radu AK Apatin; Roditeljima: Milani Kuridža, Jeleni i Davoru Zanze, Jeleni i Goranu Ćopiću, Mišelu Drekoviću.

Institucijama: Opštini Apatin, Atletskom savezu Srbije, Sportskom savezu Apatina, Turističkoj organizacija Apatina, Crvenom Krstu Apatin, Dobro jutro Apatine, Anakondi, MUP R. Srbije PS Apatin, Banji Junaković, ARK Somaraton, Udruzi Zdravo Trčanje Osijek.

Medijima: Radio Dunav, Radio Apatin, Portal 025 Info, Novi Radio Sombor i Siniša Stričević, TV Apatin, Apa-Pres, Nove Apatinske novine, Sofiji Pualić Špero, Sportskom žurnalu i posthumno Tazo Baćanov (Apatinska plovarica).

Pojedincima: Draganu Popoviću, Željku Obradoviću, Simi Rankoviću, Draganu Koraću, Miroslavu Radmanoviću, Filipu Demiću, Miroslavu Pešiću, Milanu Kovačiću, Slavku Jerkoviću, Mariji i Arpadu Šarkeziju.

Na kraju realizacije skupštine koja je završena u 11 časova, upriličen je mali koktel za sve prisutne.

Izvor: Novi Radio Sombor

Rotari klub Sombor poziva zainteresovane na tradicionalni BAL NA SALAŠU kojim ove godine slavi 82 godine tradicije somborskih Rotara i 20 godina obnavljanja aktivnog rada Rotari kluba Sombor.

Bal će se i ove godine održati na Dida Hornjakovom salašu 11. maja sa početkom u 19 časova i pored druženja učesnike očekuje AUKCIJA SLIKA PO IZNENAĐUJUĆIM POLAZNIM CENAMA, PLES, TOMBOLA, ŠVEDSKI STO.

Kotizacija za bal: 20 evra ili 2500 dinara
Kotizacija uključuje i poklon bon za tombolu

Svi zainteresovani svoj dolazak treba da potvrde najkasnije do 1. maja 2019. godine

Sav prihod od aukcije i tombole namenjen je fondu za obnavljanje sata na staroj gradskoj kući u Somboru.

Odličan indonežanski recept za pirinač pripremljen sa mesom, soja sosom, pečurkama i još sa nekim sastojcima koji daju savršen ukus ovom jelu.

Sastojci:

– 300 g pirinča
– 300 g pilećeg belog mesa (može i drugo)
– 100 g praziluka
– 2 paradajza
– 2 ljute papričice
– 3 čena belog luka
– 1 glavica crnog luka
– 2 – 3 šampinjona
– 200 g maslaca (može i sa uljem)
– 2-3 kašike soja sosa
– 1 kašičica soli
– 2-3 jaja

Priprema: 

Pirinač obarite i potom ga stavite da se isuši kuvajući ga desetak minuta na pari.

Izmiksajte papričice, paradajz, beli i crni luk. Zagrejte maslac sipajte izmiksanu smesu, pa krčkajte pet minuta. Dodajte iseckanu piletinu i krkajte oko deset minuta. Potom ubacite iseckane pečurke i praziluk i sve zajedno dinstajte pet minuta. Dodajte dva jaja, promešajte i na kraju izmešajte sa pirinčem i soja sosom. Ostalo je još par minuta da se pirinač sa svim sastojcima uprži i možete poslužiti odmah jer najlepše je dok je toplo. Prijatno i uživajte u savršenstvu ovog ukusnog obroka.

Izvor: serpica.net

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović i načelnica Gradske uprave Helena Roksandić Musulin učestvovale su na Konferenciji „Partnerstvo za otvorenu upravu- otvorenost u službi poverenja“ koja je održana 15. marta u Beogradu.

Od 11. do 17. marta 2019. godine u okviru međunarodne inicijative Partnerstvo za otvorenu upravu održava se nedelja Partnerstva za otvorenu upravu. Tokom ove nedelje održano je više događaja koji su posvećeni uključivanju lokalnih samouprava u POU, a završni događaj je Konferencija „Partnerstvo za otvorenu upravu- otvorenost u službi poverenja“.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, u saradnji sa misijom OEBS u Srbiji, je organizovalo ovaj događaj.

Lokalna samouprava Sombora je jedna od pet lokalnih samouprava u Srbiji koja je deo pilot projekta Partnerstvo za otvorenu upravu čiji su osnovni principi unapređenje transparentnosti, učešće javnosti u radu lokalne samouprave, javna odgovornost i tehnologija i inovacije kao instrument za sprovođenje otvorene uprave. U toku je javni poziv za izbor članova za radnu grupu koja će pristupiti izradi Lokalnog akcionog plana Partnerstva za otvorenu upravu.

Počelo je renoviranje otvorenog olimpijskog bazena u Odžacima koji beleži veliku posećenost kupača iz celog regiona.

Lokalna samouprava koja je proteklih godina uložila značajna sredstva u taj objekat, ove godine je iz budžeta za uređenje bazena izdvojila oko četiri miliona dinara.

U toku su radovi na platou oko bazena gde će dotrajale pločice biti zamenjene behaton pločama, tako da će bazen u novom ruhu dočekati kupače na početku letnje sezone.

- Kada smo 2018. godine pripremali budžet opštine jedan od prioriteta nam je bio uređenje bazena i kompletnog sportskog centra “Šumice”. Bazen je centar dešavanja u letnjim mesecima i ne koriste ga samo građani Odžaka, već dolaze kupači iz čitave opštine i regiona, a imamo i jako puno posetilaca iz Hrvatske – kaže pomoćnik predsednika opštine Milorad Stanišić.

Olimpijskim bazenom u Odžacima poslednjih nekoliko godina upravlja Javna ustanova “Sportski centar Odžaci”.

- Najveća investicija je bila pre pet godina kada su kupljeni novi filteri, jer je prioritet bio da se obezbedi najbolji kvalitet vode, po čemu smo postali prepoznatljivi u regionu. Prošle godine je ugrađen dozer za sumpornu kiselinu, promenjeni su glavni ventili, kupljen je reduktor za mešanje perlita, a urađeno je i jako puno stvari oko samog bazena zahvaljući pomoći lokalne samouprave i radu samih zaposlenih na bazenu – ističe Miroslav Stanković, direktor “Sportskog centra Odžaci”.

Prema njegovim rečima, na bazenu su zamenjeni svi tuševi, promenjeni su trščani krovovi na bini i kafiću, urađen nov mobilijar za decu, napravljena pokretna kuglana, a nabavljeno je i novo ozvučenje, kao i jedan broj ležaljki i suncobrana.

Direktor Stanković ističe da je jedan od prioriteta bezbednost kupača, koja je podignuta na viši nivo uspostavljanjem saradnje sa agencijom čiji licencirani spasioci tokom sezone brinu o bezbednosti posetilaca bazena. Navodi da su ove godine opredeljena sredstva i za postavljanje dva nova električna stuba za reflektore, čime će se dobiti jače osvetljenje i stvoriti bolji uslovi za organizaciju noćnog kupanja, a u planu je i uvođenje video nadzora.

Početak sezone kupanja je planiran za polovinu juna, a kako bi se moglo dalje ulagati u bazen i posetiocima ponuditi novi sadržaji u upravi bazena razmišljaju o povećanju cene ulaznice koja je godinama ubedljivo najniža u odnosu na slične objekte u okruženju.

Izvor: ico.rs

Košarkaška reprezentacija Srbije u subotu (11.45) saznaće protivnike na Svetskom prvenstvu u Kini, pošto je tada u Šenženu na programu žreb, a kuglice će izvlačiti legenda NBA lige Kobe Brajant.

Proslavljeni as Los Anđeles Lejkersa dan uoči žreba je odgovarao na pitanja navijača putem Instagrama, a jedno je glasilo da li bi Srbija mogla da pobedi Sjedinjene Američke Države, ukoliko u Kini dođe do njihovog međusobnog duela.

- Odgovor je da – mislim da Srbija može da pobedi SAD. Ne mislim da su oni jedini koji imaju šansu da ih savladaju. Amerikanci, morate biti spremni, jer je više nego očigledno da mogu da nas pobede - rekao je Kobe Brajant.

Da podsetimo, Svetsko prvenstvo u Kini na programu je od 31. avgusta do 15. septembra, a u subotu će biti poznat sastav grupa. Naši košarkaši će se naći u drugom šeširu i za protivnike će moći da dobiju selekcije iz trećeg (Rusija, Australija, Brazil, Italija), šestog (Kanada, Crna Gora, Filipini, Koreja) i sedmog šešira (Nigerija, Senegal, Novi Zeland i Angola).

Biće formirano osam grupa sa po četiri reprezentacije u svakoj, a u naredni tok takmičenja će proći po dve najbolje selekcije i u drugoj fazi će biti sastavljeno nove četiri grupe sačinjene od po četiri nacionalna tima.

Izvor: Blic

Od 3. aprila počinju da važe novi, stroži propisi za sticanje dozvole za upravljanje automobilima. Problem i upravljanje vozilima sa velikom kubikažom

KO stekne vozačku dozvolu posle 3. aprila ove godine moraće da pregura najmanje dve a najviše četiri godine sa statusom početnika i poštuje brojna ograničenja koja propisuje Zakon o bezbednosti saobraćaja Srbije.

Naime, ukoliko posle ovog datuma sa 18 godina položite vozački, dobijate probnu vozačku dozvolu koju možete da zamenite tek sa navršenom 21 godinom života (probna dozvola može da se dobije i sa 17 godina) ili posle dve godine "sticanja iskustva".

To u praksi znači da će i osoba sa na primer 35 godina života morati da dve godine "usavršava znanje" po strožim propisima, do sticanja "prave" dozvole za vožnju.

Zato i ne čudi ogromna navala na auto-škole mladih kandidata koji pokušavaju da pre 3. aprila dođu do vozačke dozvole.

- Prema ranijem zakonu probna vozačka dozvola je važila godinu - objašnjava Mladen Rašeta iz Privredne komore auto-škola Srbije - Ali, zbog hroničnog manjka ispitivača ni kandidati koji su završili teoretsku obuku u novembru nisu sigurni da će do 3. aprila dobiti priliku da polažu praktični deo nastave.

Zašto svi pokušavaju da dođu do vozačke pre 3. aprila je sasvim jasno kada se uzmu u obzir brojna ograničenja koja propisuje ZOBS.

IZUZETAK
ZA đake srednjih stručnih škola, koji se obrazuju za obrazovni profil "vozač motornih vozila" i koji su položili vozački ispit za upravljanje vozilima "C" i "CE" kategorije, ne važi odredba po kojoj moraju najmanje dve godine da imaju probnu dozvolu. Naime, njima se probna vozačka dozvola za upravljanje vozilom kategorije "B" izdaje sa rokom važenja od jedne godine.

Naime, po članu 182. ZOBS vozač sa probnom vozačkom dozvolom može da upravlja vozilom samo uz prisustvo osobe koja ima najmanje pet godina vozačkog iskustva. Pri tome u vozilu ne sme da bude više od tri osobe računajući i "supervizora" uz čije prisutvo jedino sme da vozi. Srećom po buduće vozače starijih leta, ovo se odnosi samo na maloletnike. Stariji od 21 godine će moći da voze i sami.

Ipak, automobil za čijim upravljačem se nalaze ne sme da ima više od 80 kilovata (108,76 konjskih snaga), pri čemu ne sme da se nalazi u saobraćaju između 23 časa i 6 časova! I to važi za sve.

Zakonodavac je ovde, računajući da će početnici voziti "porodični auto", napravio mali ustupak vozačima sa probnom dozvolom, pa će oni moće da voze i "jači" auto od 80 kilovata u prisustvu člana porodice koji ima vozačku dozvolu najmanje pet godina.

- Da ovo nije urađeno mladi vozači ne bi mogli, na primer, da voze očev automobil koji ima više od 109 "konja", objašnjava analitičar automobilskog tržišta Dragan Škrnjić. - To je dobra vest i za uvoznike automobila jer sada je, zbog turbo ere, teško naći automobil sa malo konjskih snaga iako su u pitanju motori sa tri cilindra, dakle smanjene radne zapremine.

Opšta tolerancija na količinu alkohola u krvi od 0,3 promila ne važi za vozače sa probnom dozvolom. Oni se tretiraju kao profesionalni vozači - za njih važi "nulta tolerancija".

Za ovu kategoriju vozača važi i "izuzeće od ograničenja maksimalne dozvoljene brzine na putevima".

Tako, na auto-putu ne smeju da voze brže od 110 km na čas, na moto-putu od 90, a na svim ostalim smeju da razviju maksimalnu brzinu koja ne prelazi 90 odsto od zakonski dozvoljene (u gradu to znači 45 km na čas).

I vozač sa probnom dozvolom ne sme da telefonira u toku vožnje, čak ni uz pomoć "hends-fri" uređaja!

Izvor: novosti.rs

Jedna od glavnih, ako ne i glavna poruka sa nedavno završenog biznis foruma na Kopaoniku je da je Srbiji potreban rast od najmanje pet-šest odsto godišnje kako bi počeli da smanjujemo zaostatak za zemljama Centralne i Istočne Evrope.

 

Međutim, od toga po svemu sudeći nema ništa, bar u narednih pet do 10 godina, jer nema ko da povuče rast. Prema analizi urednika MAT-a Ivana Nikolića, problem srpske privrede je njena struktura i to posebno u industriji, koja se zasniva na malim i srednjim preduzećima.

– Postoji neka percepcija da mala i srednja preduzeća mogu da nose razvoj, ali ne mogu. NJihova priroda je da budu naslonjeni na velike jake sisteme. Mi smo u početnim godinama tranzicije ugasili velika preduzeća, a ono što je ostalo su fabrike niske tehnologije i niske dodate vrednosti kao što je na primer železara. Ne možemo dugoročno da održimo visoku stopu rasta. Iluzija je da možemo da skočimo sa tri-četiri na pet-šest odsto godišnjeg rasta, jer nema ko taj rast da napravi – ocenjuje Nikolić.

On ističe da je jedna mogućnost da se uradi sve da se privuku strane kompanije koje bi onda ovde zapošljavale komponentaše, a druga da sami pokušamo da napravimo velike kompanije, ali bi to značilo da u srednjem roku nema rezultata.

– U najpozitivnijem ishodu tek za pet godina se može nešto promeniti. Pitanje je i kako to izvesti, pošto državne firme više nemamo, a pitanje je da li privatnici to hoće i mogu – napominje Nikolić.

Da nema mnogo šanse za skok na viši nivo privrednog rasta smatra i LJubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, samo što on ističe da strane kompanije neće doprineti razvoju srpske privrede.

– Srpska privreda više nema kičmu razvoja. I to malo velikih preduzeća što je preostalo više zavisi od države nego što može biti generator rasta. Jedan deo tih kompanija je u rukama stranaca i one nemaju visok multiplikativni efekat, odnosno nisu povezani sa dobavljačima u Srbiji da bi vukli privredni razvoj – napominje Savić.

Što se tiče stranih investicija, to su, prema njegovim rečima, uglavnom komponentaši koji rade za neke veće kompanije, tako da ni oni ne mogu biti okosnica razvoja.

– Dobar primer je Fijat. Dok je bila Zastava u SFRJ, bez obzira na efikasnost i kvalitet proizvoda, imali su dobavljače po celoj Jugoslaviji i bila je pokretač razvoja. Sada imamo Fijat koji pravi automobile veće vrednosti, ali mali deo komponentaša je iz Srbije. I ti koji jesu u Srbiji su strane kompanije. Tako imamo visok izvoz, veliku vrednost, ali to ne pokreće druge delove privrede. Na kraju imamo dobre statističke rezultate, ali suštinski nema rasta standarda – objašnjava Savić.

On napominje da je moguće u po nekoj godini ostvariti visoku stopu rasta, ali ono što je nama potrebno, dugoročno održive visoke stope rasta, ne možemo.

– Današnja mala i srednja preduzeća nemaju šanse da budu ozbiljne kompanije, ne zato što neće ili ne znaju, već zato što nema velikih preduzeća na koja mogu da se oslanjaju, kojima će prodavati svoje proizvode. Stranci neće razvijati našu privredu, a najviše što možemo da očekujemo je proizvodnja neke komponente. Pri tome, uvek treba imati na umu da strani investitor lako može da ode negde gde su niže plate ili veće subvencije – ističe Savić.

Međutim, on napominje da nije nerealno i nemoguće da sami promenimo privrednu strukturu i stvorimo velike kompanije.

– Ako sve dobro uradimo, možemo očekivati rezultate posle pet ili 10 godina, a mi ovde imamo izbore svake dve-tri godine. Nije pitanje da li vlasti hoće ili neće, već imamo konstrukcionu grešku, gde se gleda samo kratak rok. A za industrijalizaciju je potrebno vreme. Zato nama ostaje da budemo jeftina radna snaga bez ikakve nade za visoke stope rasta – zaključuje Savić.

Teški brojevi

Prema istraživanju Ivana Nikolića, mala i srednja preduzeća u Srbiji su preopterećena radnom snagom u poređenju sa Mađarskom, Slovačkom, Češkom i Poljskom (Višegradska grupa). Prema podacima iz 2016. prosečno malo preduzeće zapošljava sedam ljudi, a u ovim zemljama 3,1 radnika. Ovo čini srpska preduzeća mnogo neproduktivnijim od centralnoevropskih. Mereno bruto dodatom vrednošću, prosečni zaposleni u srpskom MSPP sektoru pravio je 11.448 evra, dok je u CIE 17.382 evra. Po ovome, produktivnost u srpskim malim preduzećima je skoro četiri puta manja nego u EU, gde je prosek 42.714 evra po zaposlenom. Otuda je i doprinos MSPP Srbije rastu dodate vrednosti od 2012. do 2016. bio 48,4 odsto, dok je u zemljama CIE bila 55,3 odsto.

Međutim, ni sa velikim preduzećima stvar nije bolja. Dodata vrednost po zaposlenom u velikim preduzećima u 2016. bila je 17.935 evra, dok je u Češkoj to bilo 35.168 evra, u Mađarskoj 32.371 evro, a Slovačkoj 36.588 evra. Najmanja razlika je u IKT sektoru gde je prosečna dodata vrednost po zaposlenom bila 26.926 evra, a u CIE oko 40.000 evra.

Nikolić objašnjava da je manja produktivnost posledica proizvodnje proizvoda manje vrednosti. „Takva nam je proizvodna struktura i ona je decenijama stvarana. Da promenimo to preko noći, neće moći. Pitanje je samo kako to ubrzati“, zaključio je Nikolić.

Izvor: Danas

Više nego poželjno je da uz ovaj obrok ide neki fini proizvod od mleka – kašika pavlake ili šolja kiselog mleka

Sastojci:

600 grama pilećih grudi (filea)
1 kilogram spanaća
2 kašike mešavine začina
1 glavica luka
1 kašika mlevene crvene paprike
ulje
so
mleveni crni biber

Način pripreme:

Pileće grudi isečemo na kocke (ili na šnicle), posolimo, začinimo mešavinom začina, pobiberimo i pržimo u tiganju sa zagrejanim uljem. U tiganj nalijemo 100 mililitara vode. Glavicu luka isečemo na tanke šnite i dodamo u tiganj na šporetu. Još jednom začinimo mešavinom začina. Dodamo crvenu mlevenu papriku i sipamo još 100 mililitara vode.

Keramičku posudu poprskamo uljem i stavimo pola od prethodno opranih listova spanaća. Pola sadržine iz tiganja nanesemo u keramičku posudu. Potom preko stavimo preostale listove spanaća, pa preostalu sadržinu iz tiganja dodamo u posudu.

Poklopimo poklopcem i stavimo u rernu. Pečemo 60 minuta na 220 stepeni. Izvadimo posudu iz rerne i kašikom izvadimo jelo na posude za serviranje. Po ukusu, moguće je uz porciju dodati i po jednu kašiku pavlake ili servirati kiselo mleko.

Izvor: Stil

Strana 1 od 536

Još vesti iz kategorije...

No result...
Top