loading...

Sombor.info

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Nekoliko stotina građana Sombora učestvovalo je u jučerašnjem protestu protiv vlasti.

Oni su se okupili na Trgu Svetog trojstva. Kako su naveli organizatori, prvo narodno okupljanje u Somboru organizovano je pod čuvenom parolom "Peščanika", "Ako vam je dobro, onda ništa". Naveli su da podržavaju zahteve sa beogradskih protesta, "Stop krvavim košuljama", odnosno "1 od 5 miliona".

Uputili su poziv svim građanima Sombora i okolnih naseljenih mesta da im se pridruže u protestnoj šetnji i time ukažu na neophodnost promena koje će doneti bolji život svima.

Izvor: N1

Sindikati Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) koji su u štrajku, nisu prihvatili predlog sporazuma Vlade Srbije jer ne obuhvata zahtev štrajkača da im bude isplaćena nadoknada za umanjena primanja u 2018. godini, pa će štrajk biti nastavljen, saopšeno je danas.

Štrajkački odbori saopštili su da im je juče ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đordjević ponudio predlog sporazuma koji ne sadrži ni odredbe kojima se definiše utvrđivanje odgovornosti rukovodstva RGZ-a zbog odluka koje su u donete protiv učesnika u štrajku.

„Dogovoren je nastavak pregovora sa kabinetom predsednice Vlade Srbije u ponedeljak 21. januara“, navodi se u saopštenju.

Zaposleni u više od 110 službi zа kаtаstаr su 24. decembra 2018. obustavili rad nezadovoljni mаnjkom kаdrovа, uvećanjem obima posla i smanjenjem primanja.

Jedinstvena organizacija sindikata i Sindikat „Nezavisnost“, koji su organizatori štrajka, naveli su da su im se pridružile i službe za katastar sa područja Grada Beograda.

Izvor: Danas

U našem narodu postoji izreka da se za Bogojavljensku noć pomišlja želja i jedu pihtije.

Iako njih pripremamo na Krstovdan, kada se inače posti, jedemo ih na Bogojavljanje u čast krštenja Isusa Hrista. One su nezaobilazne i na slavi Sveti Jovan.

Sastojci:

3 suve i 3 sveže svinjske nogice

2 para svinjskih ušiju

3 svnjska repa

jedna svinjska kolenica

1 teleća noga

biber u zrnu, so

4 glavice belog luka

Priprema:

Sve sastojke lepo očistite i stavite ih u veći lonac. Začinite ih po ukusu i nalijte oko 1 litar vode. Šporet uključite na tihu vatru i sve sastojke kuvajte do 5 sati (u zavisnosti od toga koliko vam je meso staro).

Krštenje deteta: Običaji, verovanja i sva verska pravila!

Tokom kuvanja obavezno, s vremena na vreme, sakupljajte masnoću i penu koja se nakupi na površini.

Da su pihtije kuvane znaćete tako što ćete videti da meso samo otpada sa kostiju (podignite jedan komad, pa ako vam meso samo sklizne, pihtije su gotove), a tečnost postaje lepljiva. Tada skinite lonac sa vatre i ostavite sa strane da se prohladi. Ako se mast i dalje skuplja na površini, skinite je.

Prohlađenu smesu procedite kroz gusto sito, a meso i kosti ostavite sa strane i iseckajte na komade željene veličine. Iseckano meso rasporedite u dublje tanjire, preko naseckajte beli luk i u svaki tanjir nalijte proceđenu tečnost.

Tako pripremljene pihtije ostavite u frižider da se hlade preko noći. Prilikom serviranja pospite ih ljutom mlevenom paprikom.

Izvor: opanak.net

nedelja, 20 januar 2019 00:00

EKSPLOZIJA U SOMBORU: Tri osobe povređene!

Tri osobe su povređene u Somboru kada je eksplodirala plinska boca u jednom domaćinstvu.

Kako nezvanično saznajemo eksplozija se dogodila oko 15 sati i izazvala požar u kući, tom prilikom su povređena je jedna starija muška osoba i dve ženske. O slučaju je obaveštena policija, hitna pomoć i vatrogasci koji su ubrzostigli na mesto nesreće i pomogli povređenima. Policija je obavila uviđaj, šta je uzrokovalo eksploziju boce biće utvrđeno tokom istrage.

Izvor: Kurir

Izložba slika svih članova Umetničkog studija Sombor otvorena je 18. januara na Dečjem odeljenju Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“ u Somboru. Izlagalo je ukupno 60 članova, starosti od 6 do 65 godina. Po prvi put, na kolektivnoj izložbi svoje slike predstavili su i odrasli članovi Umetničkog studija.

Izložena dela rađena su različitim likovnim tehnikama na slobodnu temu. Prema utiscima posetilaca izložbe, kojih je bilo oko 200, ova izložba je po svom kvalitetu najjača do sada. Tome u prilog govori predanost i talenat somborskih mladih umetnika.

Ovom prilikom nagrađeni su i članovi koji su uradili najbolje radove tokom proteklog leta, za vreme letnje pauze. U C kategoriji nagrađena je Nataša Laketić, u B kategoriji Sara Rokvić, a u A kategoriji nagrađen je Milan Knežević.

Pred umetnicima je još jedna kreativna godina i pripreme za predstojeće izložbe, likovne kolonije i likovne smotre.

Izložba će za posetioce biti otvorena do kraja januara.

Proslava velikog hrišćanskog praznika Bogojavljenja i tradicionalno plivanje za Časni krst održano je i ove godine na Gradskom kupalištu „Štrand“. Ova manifestacija se održava 7. put za redom i iz godine u godinu postaje sve masovnija i uspešnija.

Bogojavljensko plivanje za Časni krst organizuje Zavičajno udruženje Srba „Korijeni“ iz Sombora, uz podršku grada Sombora i Sportskog saveza grada Sombora.

Velikom broju Somboraca koji su se okupili na „Štrandu“, kako bi podržali ovu manifestaciju, pridružili su se i zamenik gradonačelnice Antonio Ratković i gradska većnica za sport i omladinu Antonija Nađ Kosanović.

Za plivanje za Časni krst ove godine prijavilo se 28 plivača među kojima je učešće uzela i jedna žena, Sonja Antić. Najmlađi plivač Miloš Josić je 2004. godište, a najstariji Čedomir Stojšić 1938. godište. Do Časnog krsta prvi je doplivao sedamnaestogodišnji David Šešević kojem je ovo drugo učešće na ovom događaju.

Plivanje za Časni krst prvi put u Somboru je organizovano 2012. godine, kada se takmičilo 12 plivača, da bi se narednih godina broj učesnika povećavao.

Bogojavljenje je hrišćanski praznik kojim se obeležava Hristovo krštenje na reci Jordan i javljanje Boga u vidu goluba sa rečima: „Ovo je sin moj i njega poslušajte“.

subota, 19 januar 2019 00:00

Mekane lepinjice sa jogurtom (VIDEO)

Vazdušaste lepinjice omiljeni su doručak jer svojim ukusom osvajaju i teraju da jedete još i još.

Potrebno je:

500 g brašna
300 ml jogurta
1 kašičica soli
1 kašičica šećera
pola kašičice sode bikarbone
pola kašičice praška za pecivo
250 ml ulja za prženje lepinja

Priprema:

U jednu posudu stavite jogurt koji je bio na sobnoj temperaturi, zatim šećer, so, sodu bikarbonu i prašak za pecivo. Sve to lepo izmešati.

Pola kilograma brašna dodati u to i promešati kašikom, žicom ili rukom. Testo treba da bude meko, ali ne sme da se lepi za ruke. Umestiti i staviti u frižider 10 minuta da malo odmori. Nakon toga ponovo malo umestite i napravite 5,6 loptica. Ostavite da stoji 5 minuta.

U posudu stavite ulje, treba dosta ulja da bi se lepo ispekle. Zagrejte ulje da bude vrelo, a kad stavite da se peče smanjite temperaturu. Pre pečenja još malo razvaljajte testo.

U vrelo ulje stavite da se peku lepinje na laganoj vatri. Kad je lepo pečena sa obe strane možete je izvaditi i staviti na ubrus da se ocedi višak masnoće.

Uživajte u savršeno pečenim lepinjicama. Kao prilog možete uzeti kajmak, sir ili neki slatki namaz, džem, krem…

Prijatno!

Izvor: Kuhinja Sabi

Razvojni fond Autonomne pokrajine Vojvodine raspisao Konkurs za dugoročne kredite za nabavku nove poljoprivredne mehanizacije s ciljem obezbeđenja finansijskih sredstava radi podrške razvoju i unapređenju poljoprivrede povećanjem nivoa tehničke opremljenosti.

Pravo učešća na konkursu imaju fizička lica – nosioci komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva na teritoriji AP Vojvodine, koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava, sa aktivnim statusom i ima izmirene naknade za odvodnjavanje.

Krediti će se dodeljivati za finansiranje nabavke nove poljoprivredne pogonske i priključne mehanizacije. Iznos kredita može biti od 100.000 do 5.000.000 dinara. Kamatna stopa iznosi 1,5% na godišnjem nivou. Sopstveno učešće poljoprivrednika je najmanje 20% predračunske vrednosti u slučaju finansiranja pogonskih mašina, a bez učešća u slučaju finansiranja priključnih mašina.

Rok vraćanja kredita je do pet godina u okviru kojih je obuhvaćen grejs period do 6 meseci. Tokom ovog perioda obračunava se i plaća interkalarna kamata mesečno, tromesečno ili šestomesečno u visini ugovorene kamatne stope. Anuiteti se obračunavaju i plaćaju mesečno, tromesečno ili šestomesečno. Naknada za korišćenje usluga Kreditnog biroa za korisnika kredita iznosi 246,00 dinara.

Konkurs je otvoren do iskorišćenja sredstava planiranih za njegovu realizaciju ili do donošenja odluke nadležnog organa o zatvaranju Konkursa. Zahtev za kredit sa kompletnom dokumentacijom se podnosi u prostorijama Fonda u Novom Sadu, Bulevar cara Lazara 7a, u Sektoru za kredite, ili se dostavlja poštom na istu adresu.

Izvor: eKapija

subota, 19 januar 2019 00:00

160 godina somborske biblioteke

Iako je tradicija somborskog bibliotekarstva započela internom bibliotekom u Franjevačkom manastiru u Somboru, te osnivanjem najstarija Srpska narodna bibilioteka u Preparandiji koja i danas postoji kao biblioteka Pedagoškog fakulteta u Somboru, somborsku Gradsku biblioteku otvorio je njen inicijator, Karlo Bijelicki, pre 160 godina.

Knjižni fond somborske gradske biblioteke broji preko 360.000 primeraka, monografskih publikacija, na srpskom, mađarskom engleskom, francuskom i nemačkom jeziku, 662 naslova serijskih publikacija i preko 5.600 godišta periodike.

"Dolazim ovde svakog radnog dana da bih učio, spremam se za pravosudni ispit, a i koristim literaturu koja mi je potrebna, naučnu", ispričao je Marko Milanović iz Sombora.

Mladen Petrović je penzioner i redovno posećuje biblioteku.

"Od 1999. godine redovno dolazim. To je za mene sveto mesto u Somboru, i što je posebno interesantno Sombor je sačuvao sve ustanove kulture i mislim da je biblioteka na prvom mestu po svojim aktivnostima", kazao je on.

"Somborci dosta čitaju i posećuju biblioteku. Dnevno poseti biblioteku do sto pedeset čitalaca i pozajme do dve stotine publikacija", saopštila je Žana Gnjatović, dipomirani bibliotekar.

Nataša Turkić, direktorica biblioteke objasnila je da "biblioteka poseduje pozajmno odeljenje, odeljenje za nabavku i obradu bibliotečko informacione građe, odeljenje za stručnu literaturu, referentnu zbirku i periodiku, zavičajno odeljenje".

Preko sedam stotina bibliotečkih jedinica među kojima je i najstarija knjiga u somborskoj biblioteci – Zbornik Božidara Vukovića iz 1538. čini zbirku retke i stare knjige koja se nalazi na zavičajnom odeljenju biblioteke.

Pedesetih godina 19. veka, angažovanjem Karla Bijelickog, započele su prve inicijative za prikupljanje knjižnog fonda buduće biblioteke.

"On je počeo da prikuplja knjižni fond, a 1850 godine otvorio je prvu gradsku biblioteku u kojoj je skoro 15 godina radio potpuno volonterski", ispričao je Milan Stepanović, publicista i zavičajni istoričar.

Do 1920. se nalazila u zgradi Gradske kuće, potom se selila od Fenbahove kuće, Sokolskog doma, Mađarske čitaonice da bi šezdesetih godina bila smeštena u zgradu nekadašnje najveće somborske lokalne banke na šta podsećaju ostali simboli banke, gde se i danas nalazi.

"Somborska gradska biblioteka je redovni član virtuelne biblioteke Srbije i u elektronskom sistemu COBISS-a sa još preko dve stotine biblioteka u Srbiji dakle povezana je elektronskim putem i u elektronskoj katalogizaciji i razmeni podataka sa ostalim bibliotekama", istakla je Nataša Turkić, direktorica Gradske biblioteke u Somboru.

Godinu jubileja, biblioteka započinje svečanom proslavom 25. januara, brojnim promocijama knjiga, dečijim radionicama a svakog meseca, najvredniji i najsavesniji čitaoci biće nagrađeni odabranim knjigama.

Izvor: RTV

subota, 19 januar 2019 00:00

Novi put od "Motela" do naselja Vagoni

U okviru projekta Gradimo zajedno, Ministarstvo privrede Republike Srbije odobrilo je na osnovu konkursa na koji je aplicirala opština Apatin, sredstva u iznosu 28.519.894,20 dinara bez PDV-a za rekonstrukciju puta od plaže „Motel“ do naselja „Vagon čarda“. Projekat je podržala i Evropska investiciona banka.

„Obnavljanjem i proširenjem puta od Motela do Vagona, izuzetno prometnog naročito u periodu letnje sezone, građani naše opštine dobiće moderan, širi i bezbedniji put na ovoj deonici. Veliki broj naših sugrađana koristi ovaj pravac i mislim da oni shvataju značaj ovog projekta. Posebno je važno što ova deonica prati trasu evropske dunavske biciklističke rute Eurovelo 6, koja prolazi kroz našu opštinu, što može biti dodatni podsticaj razvoju turizma. Na ovom pravcu se nalazi i čarda Harčaš, čiju rekonstrukciju počinjemo ove godine, sa ciljem da je pretvorimo u vizitorski centar za obilazak rezervata prirode Gornje Podunavlje“, naglašava Dubravka Korać, zamenik predsednika opštine Apatin.

Rekonstrukcija ovog putnog pravca je samo jedan od planiranih projekata sanacije i proširenja putne infrastrukture u opštini Apatin u 2019. godini. Najavljeno je proširenje parkinga kod gradske pijace, završetak ulice Petefi Šandora, kao i kompletna rekonstrukcija puta do apatinske deponije. Pored toga, lokalne samouprave Apatin i Sombor zajedno su konkurisale za sredstva za izgradnju puta između Kupusine i Monoštora.

U prvoj nedelji januara krenula je sa radom Školica za trudnice u Domu zdravlja Odžaci radnim sastankom sa prvom grupom žena.

Edukator i vođa škole za trudnice je dr Sanja Dimitrijević, lekar specijalista ginekologije i akušerstva zaposlena u Službi za zdravstvenu zaštitu žena.

- Škola za trudnice je uspešno počela da radi u našoj opštini. U prvoj grupi imamo nekih desetak trudnica, a na prvom sastanku žene smo uputili u program i način rada. Prvi časovi su edukativnog karaktera vezano za reproduktivno zdravlje žene i vodič kroz trudnoću do ulaska u porođajnu salu. Namera je da napravimo sa ženama plan za kvalitetan život u trudnoći – kaže dr Dimitrijević.

Školica je namenjena da osposobi trudnice da se adekvatno pripreme kako za porođaj, tako prethodno i za trudnoću i rad je koncipiran tako da osim psihofizičke pripreme budućih majki, pruži i prave informacije o nezi novorođenčeta, dojenju i dolasku novorođenčeta kući.

- U školicu mogu doći sve trudnice, kao i one žene koje planiraju trudnoću. Takođe, nije važno ni ko je njihov izabrani lekar. Sastanci se održavaju četvrtkom u 16 sati. Sve žene ćemo ispratiti kroz celu trudnoću, tako da nam se u svakom momentu mogu priključiti i druge zainteresovane trudnice – dodaje Sanja Dimitrijević.

Školica je tu i da omogući savetovanje oko prikupljanja papirologije za prijavu bebe, regulisanja porodiljskog odsustva i ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici nakon dolaska bebe na svet.

Sve su to važne i korisne informacije koje su od značaja kako za trudnice koje su već rađale, tako i za žene koje će se prvi put ostvariti kao majke i one koje planiraju trudnoću.

- Sam početak školice je bio jako zanimljiv. Govorili smo o promenama koje trudnice očekuje u svakom mesecu trudnoće, a i ostalo što ćemo saznati verujem da će biti od koristi posebno nama trudnicama koje očekujemo svoje prvo dete – kaže polaznica Dragana Salijević.

Pohađanje školice je besplatno i na dobrovoljnoj osnovi za žene koje se pripremaju za najvažniju ulogu u životu.

- Mislim da je prava stvar da se na ovaj način pomogne ženama da bezbrižno prođu kroz trudnoću i porođaj. Meni je ovo druga trudnoća, ali uvek može da se sazna nešto novo i možda više obratim pažnju na neke stvari, kao što su vežbe disanja i slično. Kada dobijete prave informacije, manji su strahovi, manje su brige i bolje ćemo se mi majke psihički i fizički pripremiti za taj porođaj – kaže Milica Gaković i ističe da se za školicu prijavila i kako bi pružila podršku doktorici.

Školica za trudnice kao vid podrške roditeljstvu, počela je sa radom u Domu zdravlja Odžaci u okviru projekta koji su sufinansirali lokalna samouprava i Kabinet ministra bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku. Cilj projekta je da se roditelji ohrabre na proširenje porodice.

Prva Školica za trudnice otvorena je u Odžacima kako bi se sve buduće majke sa teritorije opštine na vreme i pravilno pripremile za materinstvo. U tome će im pomoći saveti ginekologa, stomatologa, farmaceuta i stručnjaka iz drugih oblasti.

Izvor: ico.rs

Četvoročlana porodica Ćitić iz Užica mogla bi uskoro da bude iseljena iz svoje kuće, jer je taj objekat prodat na javnoj licitaciji koju je, po odluci suda, sproveo javni izvršitelj, kako bi se namirio dug naslednicima koji polažu pravo na jednu trećinu te kuće.

Porodica navodi da nije bila obaveštena o javnoj licitaciji, koju je za 6. decembar prošle godine oglasio javni izvršitelj Đorđe Dogandžić iz Užica, iako je s pažnjom pratila poštu i obaveštenja na oglasnoj tabli Osnovnog suda.

Uz sumnje o prevari, korupciji i kršenju Zakona o izvršenju i obezbeđenju, supružnici Gordana, medicinska sestra, i Branislav Ćitić, koji je nezaposlen, a koji imaju dvoje dece od kojih je jedno student u Beogradu, a drugo maloletni srednjoškolac, navode da su ostali bez cele kuće, kako bi se izvršila presuda u sporu oko jedne trećine nasledstva te kuće.

Prodajom je formalno započeo proces njihovog iseljenja, što oni odbijaju, a protiv javnog izvršitelja Đorđa Dogandžića je pravna zastupnica porodice podnela prigovor Komori izvršitelja, kao i nekoliko tužbi Osnovnom sudu u Užicu.

Kuća, koja se nalazi u Vidovdanskoj ulici, sagrađena je 1926. godine. Branislav Ćitić je naslednik dela imovine, a druge delove je porodica Ćitić otkupljivala od ostalih naslednika i postala vlasnik dve trećine kuće. Vlasnici ostatka su Zoran Nikačević, Branislavov ujak i biznismen, kao i njegova sestra Miroslava Nikačević, koji žive u Engleskoj.

Nakon što su Nikačevići pokrenuli spor oko nasledstva, Ćitići su počeli da im isplaćuju novac za trećinu kuće, ali su rođaci to kasnije odbili. Potom su im ponudili prizemlje koje je, kako navodi Gordana Ćitić, po površini veće od jedne trećine kuće, ali ni to nisu prihvatili. Odbili su, kako ističe, da im porodica Ćitić ustupi svoju vikendicu u selu LJubanje, kod Užica i da njenom prodajom naplate svoj deo.

Od pre nekoliko godina, kuća se ne vodi na Branislava Ćitića, koji je izvršni dužnik, već na njegovu suprugu Gordanu, zbog čega je jedan od sudija Osnovnog suda u Užicu ranije doneo privremenu meru kojom su oborene prve dve zakazane licitacije. Sudski veštak Blagoje Radojičić je procenio vrednost celokupne imovine na oko 100.000 evra iako je, kako Gordana navodi, vrednost kuće od 112 kvadrata, i pored toga što se nalazi na dobroj lokaciji, po proceni Poreske uprave oko 40.000 evra i dodaje da je izgrađena na zemljištu čiji je vlasnik država, što znači da se može prodavati samo objekat.

– Nismo znali da je kuća bila na prodaju 6. decembra. Izvršitelj nije želeo nikakav kontakt sa nama jer je, valjda, bio uvređen i ljut, zbog prigovora koje je naša pravna zastupnica podnela protiv njega Komori izvršitelja i krivičnih prijava Osnovnom sudu, kaže za Danas Gordana Ćitić. Ona dodaje da je na toj licitaciji celokupnu kuću, koja je bila procenjena na 12,4 miliona dinara, kupio Zoran Nikačević, za koga navodi da trguje oružjem, po ceni koja je za 50 odsto niža od tog iznosa. Porodica će morati, kako dodaje, da plati i sve sudske i ostale troškove, za koje pretpostavlja da neće biti manji od pet ili šest hiljada evra.

– Ostatak novca trebalo bi da nam vrati, ali smo odbili da dostavimo izvršitelju broj tekućeg računa, jer ne želimo da prodajemo našu kuću i nećemo se iseliti. Svima je jasno da je u pitanju organizovani kriminal. Nikačević je unapred znao cenu i da će biti javna prodaja. Dato mu je pravo da bira na koji način će da ostvari svoje potraživanje i odbio je da se to namiri prodajom prizemlja kuće ili naše vikendice, već hoće celu kuću. U pitanju je bila, maltene, ucena – ili ćemo celu kuću da prodamo ili ćemo morati na sud, što se dogodilo.. Neće da uzme jednu trećinu kuće, pa da je proda, nego hoće celu kuću u kojoj ne planira da živi, dodaje Gordana i navodi da njena porodica u toj kući živi već 30 godina.

Sumnje u organizovanu prevaru, ona potkrepljuje time što su na javnoj licitaciji, 6. decembra, za koju tvrdi da nigde nije bila objavljena, bili javni izvršitelj i Nikačević sa advokatom i svoja dva prijatelja, koji su se predstavili kao javnost, što ukazuje na, kako kaže, „dogovor između poverioca i javnog izvršitelja“.

– Razgovarala sam sa iskusnim pravnicima i rekli su mi da to liči na prevaru i da postoje drugi zakonski načini da se namiri poverilac, a ne da naša porodica ostane bez krova nad glavom. Moj suprug je prepisao kuću na mene kako bih je mogla dati pod hipoteku za kredit kojim bismo Nikačevićima isplatili novac za jednu trećinu kuće. Iako ja nisam izvršni dužnik, već je to moj suprug, ceo spor se vodi kao da sam ja dužnik, objašnjava naša sagovornica.

Osim na ponašanje javnog izvršitelja, porodica ima pritužbe i na odnos suda, za koji navodi da je odbijao sve predloge i žalbe porodice.

– Obraćali smo se i Zaštitniku građana i on nas je uputio na policiju, a u policiji su nam rekli da to nije u njihovoj nadležnosti. Nisam verovala da je ovo moguće. Sve je to neverovatno i u ceo slučaj su upleteni uticajni ljudi u gradu. Izgleda da smo krivi zbog toga što je naša kuća na dobrom mestu, pa nas finansijski iscrpljuju i maltretiraju, navodi Gordana.

– Kakav je to sud i kakva je to država koji ne štite porodice sa decom. Želim da svi pobegnemo odavde i svim mladim ljudima predlažem da što pre pobegnu odavde, jer u Srbiji nema ni prava, ni pravde. Izgubili smo veru u ljude i ceo sistem. Tresemo se od straha šta će nam se dogoditi. Otimaju nam krov nad glavom i iživljavaju se nad nama. Nikačeviću nismo osporavali pravo na nasledstvo, ali nije nam jasno odakle tolika mržnja i teror prema nama, govori kroz suze ogorčena Gordana Ćitić.

Uz posebno isticanje da je Gordana vlasnica kuće, ali ne i izvršni dužnik, već da je to njen suprug, Dragana Obrenović, pravna zastupnica porodice Ćitić, kaže da je, i pored toga javni izvršitelj, protiv koga je Ćitićeva pokrenula spor za poništaj odluke o prodaji, prodao njenu kuću i to bez njenog znanja.

– Oglas o prodaji nije u skladu sa članom 173 Zakona o izvršenju i obezbeđenju, jer ne sadrži naznaku da se prodaje Gordanino prebivalište u kome živi sa članovima porodice i time je izvršitelj Đorđe Dogandžić doveo u zabludu učesnike javne prodaje. NJenu imovinu je prodao bez njenog znanja. S druge strane, kako sudski postupci za poništaj odluke o prodaji nisu pravosnažno okončani, javni izvršitelj nije mogao da preduzima bilo koju izvršnu radnju, kazala je za Danas Obrenovićeva i dodala da Dogandžić sve vreme ignoriše činjenicu da Gordana nije izvršni dužnik.

– Kako je kuća Gordanino prebivalište i prebivalište njene dece, Zakonom o izvršenju i obezbeđenju je zabranjeno je da je javni izvršitelj iseljava, dok joj ne obezbedi prebivalište istog stambenog kvaliteta, koje mora da se nalazi u krugu od 500 metara od prebivališta iz koga iseljava nju i njenu porodicu, poručila je advokatica Dragana Obrenović.

Zaštita žrtava izvršitelja

Dragana Obrenović, koja je i predsednica Upravnog odbora i članica pravnog tima Udruženja građana „Inicijativa za pravdu“, kaže da su mnogi ljudi u Srbiji, poput porodice Ćitić, žrtve javnih izvršitelja i da je to Udruženje krenulo od tužilaštva kako bi se otkrilo šta oni rade. „Izvršitelji su dužni da u oglasima o javnoj prodaju navedu sve činjenice, onako kako to Zakon nalaže. Međutim, izostavljanjem određenih informacija, oni onemogućavaju veći broj ljudi da se jave na te oglase. Postoji određeni krug tih licitatora, koji idu od licitacije do licitacije i unapred znaju do koje cene će se licitirati. Javni izvršitelji navodno rade transparentno, tako što se objavi oglas o prodaji na oglasnim tablama ili na internet stranicama sudova, ali dužnici o tome nisu informisani i mali broj ljudi u Srbiji posećuje internet stranice sudova“, objašnjava Obrenovićeva.

Javni izvršitelj ćuti

Danas je pokušao da od javnog izvršitelja Đorđa Dogandžića dobije pojašnjenja u vezi sa spornom prodajom kuće, ali u njegovoj kancelariji službenik je rekao da „on nije na poslu“ i da „ne daje nikakve izjave“.

Sud tvrdi da je oglas bio objavljen

U Osnovnom sudu u Užicu tvrde da je zaključak javnog izvršitelja Đorđa Dogandžića o javnoj prodaji kuće, od 8. novembra 2018. godine, bio postavljen na oglasnu tablu tog suda i da se može pronaći na internet stranici suda.

Izvor: Danas

Na osnovu rešenja komunalnog inspektora Odeljenja inspekcije i komunalne policije, radnici somborskog JKP „Zelenilo“ otpočeli su vađenje stabala drvoreda u Kanarinskoj ulici.

Obavezni su i da posade novi drvored na istoj lokaciji do kraja sadne sezone 2019. godine.

Na osnovu zahteva stanovnika Kanarinske ulice stručna služba Odeljenja inspekcije i komunalne policije izvršila je uvid i utvrdila da su stabla lipe razvila površinski korenov sistem, koji je svojim rastom potpuno deformisao trotoar duž čitave ulice, pa ga pešaci više ne mogu koristiti. Vidljivi su znaci delovanje korena i na kolovozu, jer su stabla u jako uskom zelenom pojasu između trotoara i kolovoza, i može se očekivati da u daljem periodu deformišu i kolovoz, stoji u nalogu. Zaključeno je da je neophodno izvršiti uklanjenje stabala lipe i popraviti trotoar, uz sadnju odgovarajućih drvorednih sadnica.

Izvor: Dnevnik

petak, 18 januar 2019 00:00

Subvencije za gajenje somborske kaporke

Autohtona rasa kokoši, somborska kaporka se, zahvaljujući entuzijazmu i upornosti pojedinih odgajivača, i danas može naći u izvornom obliku. Ustanovljeni standard rase biće razmatran i dopunjen na predstojećem, 43. Međunarodnom sajmu peradarstva koji će biti održan od 25. do 27. januara u Somboru.

Svih pet varijeteta somborske kaporke- beli, plavi, žuti, crni i graorasti, već više od dve decenije su ljubav i hobi odgajivača Marina Đurina iz Bačkog Monoštora.

Skladne forme, sa ćubom na glavi od prvog dana po izleganju, otporne, dobre nosivosti, temperamentne i živahne – osnovne su karakteristike somorske kaporke.

"One su veoma razdragane, trčkaraju po dvorištu, cunjaju...to je živina prostora! Ja ih držim iz ljubavi, ne iz neke materijalne koristi ili da bi pravio biznis. Volim taj tip živine!"

Alarmantan podatak da je broj somborskih kaporki u Vojvodini pao ispod hiljadu komada, svrstao je kaporku među pet subveniosanih rasa živine. Pravo na subvenciju od četiri stotine dinara po jedinki ostvaruju poljoprivredna gazdinstva sa minimum pedeset prstenovanih, umatičenih kaporki.

"Ta pomoć je, u svakom slučaju dobra za odgajivače, da bi se ta rasa proširila i sačuvala!" saglasan je Marin Đurin.

"Sa tih četiri stotine dinara koliko je Ministarstvo, trenutno, u stanju da obezbedi, to nije dovoljno jer hrana je zaista skupa. Kada se još uloži trud... Mi smo skormni, kažemo da nam je dovoljno i to, ali da bi se očuvala rasa, trebalo bi nekako da se podstakne da što više odgajivača počne da gaje somborsku kaporku!" objasnio je Igor Gromilović, sekretar Društa odgajivača sitnih životinja "Sombor 1871".

Najlepši primerci autohtonih sorti golubova i živine biće samo deo eksponata na predstojećem 43. Sajmu peradarstva u Somboru od 25. do 27. januara kada će biti organizovan i sastanak na temu standarda i eventuale revizije postojećeg standarda somborske kaporke.

Izvor: RTV

Privredna komora Srbije i Privredna komora Vojvodine predvodile su proteklog vikenda privrednu delegaciju iz Republike Srbije na Međunarodnom sajmu turizma „Ferien“ u Beču. Ovaj sajam je od brojnih turističkih sajmova koji se organizuju u Austriji, a najveći je tog tipa.

Kako saznajemo od Ljuljane Krec, direktorke apatinske marine, ovo je bio jedan od najvećih sajmova na kojem je Javno preduzeće za upravljanje putničkim pristaništem i marinom ,,Apatin'' učestvovalo, a zahvaljujući aktivnostima Privredne komore Vojvodine i Privredne komore Srbije, ove godine je apatinska Marina dobila priliku da ima besplatan štand.
- Ovo je veoma značajno, ne samo za naše preduzeće, već i za ostalih 20 učesnika, koliko nas se ukupno predstavilo iz Srbije. U pitanju je jedan izuzetno velik i posećen sajam. Bilo je preko 80 zemalja učesnica, a sajam je obišlo preko 155.000 posetilaca. To je za nas bio velik izazov, a predstavljanje na tako značajnom sajmu može samo da unapredi naše poslovanje, rekla je Ljiljana Krec.

Prema rečima Krecove, na ovom međunarodnom sajmu predstavili su ne samo svoje preduzeće već i celu opštinu Apatin, a takođe i kompaniju koja poseduje rečne kruzere, Dunav Serv Shipping, a koja posluje upravo u našem gradu.

- Moram da kažem da je vladalo zaista veliko interesovanje za nas, jer opšte je poznato da je apatinska marina prva na ulasku u Srbiju, kao jedina međunarodna marina na celom toku Dunava kroz Srbiju. Od ove godine svi putnici će moći da toče gorivo na pumpi

Kako bi se išlo u korak sa modernim trendovima, JP za upravljanje putničkim pristaništem i marinom ,,Apatin'' je krajem prošle godine preuredilo prostorije upravne zgrade.
- Ovakvim ulaganjem prvenstveno smo napravili funkcionalniji prostor. Prvi utisak kada nam gosti dođu na smeštaj sada je mnogo lepši. Recepcija je modernizovana, proširena, a uveli smo i prodaju suvenira, kao i bezalkoholnih pića, za sve one koji idu na vožnju brodom, a ne ponesu šta im je potrebno, ili za posetioce koji dolaze jahtama i koriste usluge marine, a nemaju vremena da odu do grada.

Izvor: 025info

U petak, 1. februara u Somboru, na Trgu Svetog Trojstva, u vremenu od 8 do 16 časova, biće održana najava i promotivni nastup Humanitarno-turističke organizacije "Kobasicijada" iz sela Turija koju već preko 20 godina tradicijom podržava naš grad.

Inače, centralnu manifestaciju pod nazivom "Turijska Kobasicijada 2019" po 35. put organizuje istoimena organizacija od 22. do 24. februara u Turiji.

Kako je ovo neprofitabilna i humanitarno-turistička manifestacija, "Turijska Kobasicijada" daruje i 30 metara svojih proizvoda somborskim organizacijama.

Među ekonomistima se pre nekoliko dana razvila polemika o privrednom rastu Srbije.

Tako je profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta Ljubomir Madžar za Danas tvrdio da su Srbija i Hrvatska dve najsporije rastuće privrede u regionu jugoistočne Evrope, ali i u grupi zemalja u tranziciji, sa čime se nije saglasio Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku.

Srbija je za sada jedna nedopadljiva privreda sa neuspešnom razvojnom politikom, izjavio je profesor ekonomije Ljubomir Madžar i dodao da vlast to predstavlja drugačije, naime, da je Srbija lider u regionu, što nije istina. Ocenio je da je srpska kombinacija niskog dohotka po stanovniku i niske stope rasta pravi recept za razvojnu katastrofu.

Na drugoj strani, Miladin Kovačević, čelnik Republičkog zavoda za statistiku, iako Madžara ne pominje imenom, za Politiku kaže da je privreda Srbije u prošloj godini porasla za 4,4 odsto i da se u ostvarenim rezultatima vidi potencijal budućeg rasta, zato što investicije napreduju brže od BDP-a, kao i potrošnja. Otuda je, zaključuje on, „notorna neistina koja se ovih dana iznosi u medijima da je Srbija prošle godine bila među dve najsporije rastuće privrede u regionu“. On dodaje da je rast u Crnoj Gori, recimo, bio 4,8 odsto, ali da tamo raste i javni dug, a da je Hrvatska zabeležila rast od svega 2,8 odsto.

Istina je, međutim, da aktuelna vlast često Srbiju kiti sintagmom „lider u regionu“. Tako se hvalila da je zemlja i u 2017. godini imala veliki privredni rast, iako je bio svega 1,9 odsto BDP-a. Ali, čak i manji rast od Srbije – 1,7%, odnosno, 1,8 posto, imale su te godine i razvijene zemlje kao što su Belgija, Francuska i Velika Britanija.

Očekivano je, naime, da manje razvijene zemlje imaju veći rast nego razvijenije jer su prinosi na investicije u manje razvijenim privredama veći nego u razvijenijim. Zato je apsurdno reći da je srpska privreda razvijena kao privrede Britanije, Belgije, Švedske, Finske ili Danske, koje su u pomenutom periodu imale izrazito niske stope rasta. I tu je upravo varljivi potencijal izdvajanja stope privrednog rasta bez korelacije sa drugim ekonomskim parametrima. Na to upozorava i konsultant za strana ulaganja Mahmut Bušatlija.

„Nikada se ni jedan investitor neće osloniti na analizu koja je zasnovana na upoređivanju GDP-ja (BDP-a) jer je to besmislena stvar. Politički lepo zvuči kad izgovarate neke procente, ali je to potpuno irelevantno za investitore, zato što vi možete upoređivati samo ono što je uporedivo. Dakle, ako imate, recimo, 4% rast našeg BDP-a, onda je on uporediv samo sa zemljom koja ima oko 7 miliona stanovnika, strukturu ekonomije sličnu našoj, cene, razmenu, dugove i sve ostalo, što bi, na primer, mogla biti Bugarska; znači, kad imate dve zemlje sa približno istim performansama, onda nešto znači to što će jedna od njih rasti 1% više nego druga. Ali, upoređivanje našeg sa, recimo, nemačkim BDP-om, koji je u procentu mnogo manji, a u milijardama evra hiljadu puta viši od našega – to je stvarno besmisleno“, kaže Bušatlija za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Srbija je u periodu 2001 – 2008. godine – do svetske ekonomske krize – imala prosečnu stopu rasta od čak oko 6%, ali taj procenat, iako visok, ne govori pohvalno o njenoj ekonomskoj politici jer je privredni rast ostvarivan na nezdrav način, stimulisanjem uvoza i potrošnje, kao i ogromnim zaduživanjem privrede i građana, što je izbijanjem globalne krize dovelo zemlju gotovo do privrednog sloma.

U kontekstu ogromnog zaostajanja za Evropom, a i njenim centralnim i istočnim zemljama, koje je Madžar ilustrovao procenom da bi, kad bi ubrzala privredni rast, a Evropa usporila, Srbija tu Evropu stigla za 30 do 50 godina, Bušatlija kaže da Srbija ne bi lako pristigla bilo koju iz skupine tranzicionih postkomunističkih zemalja koje se u procesu tranzicije već trideset godina kontinuirano kreću napred, čak ni kad bi se razvijala po stopama od sedam i više odsto godišnje.

„Mi nismo u tome učestvovali. Nažalost, najveći problem je što smo mi poslednjih 18 godina, otkako je krenula zvanična tranzicija zvana privatizacija, nju sprovodili bez ikakvog plana, osim ideje da se državna imovina rasproda da bi se popunili budžeti. Vreme je pokazalo da je ta tranzicija donela jednu tajkunizaciju i privatizaciju koja je, u stvari, uništila privredu, odnosno, jedan deo privrede koji je čak preživeo devedesete godine“, podseća naš sagovornik.

Osvrćući se na podatak koji je izneo njegov kolega Ljubomir Madžar da su Srbija i Hrvatska imale najsporiji privredni rast, ekonomista Goran Nikolić, koji takođe podseća na ekonomsko pravilo da što je zemlja privredno razvijenija, to ima manju stopu rasta, kaže da je onda bilo za očekivati da je Srbija, kao manje razvijena zemlja od Rumunije, Mađarske ili Hrvatske, imala veće stope rasta od njih.

„Zbog toga je Etiopija, recimo, u ovoj dekadi imala vrlo visoke stope rasta, I većina subsaharskih zemalja je imala veoma visoke stope rasta. Zato što je tri puta manje razvijena nego Kina, Indija takođe ima visoku stopu rasta, višu nego Kina“, navodi Nikolić.

Nikolić kritikuje neoliberalnu politiku sadašnje srpske vlasti, posebno ističući podatak da su građanima dohoci realno niži nego što su bili pre deset godina kada je izbila svetska ekonomska kriza. Aktuelna vlast ekonomskom politikom stimuliše strani biznis i uvoznike. Tvrda politika kursa koju sprovodi odgovara uvoznom lobiju. To je druga Nikolićeva kritička primedba na adresu aktuelne srpske vlasti.

„Da sam uvoznik u Srbiji ja bih bio jako zadovoljan ovom vlašću i želeo bih da oni ostanu doživotno. Takođe, da sam strani investitor u Srbiji, bio bih jako zadovoljan ovom vlašću, zato što se trudi da stranim investitorima obezbedi stabilan kurs i tako dalje“, kaže Nikolić.

„S druge strane“, dodaje, „ne možeš to ni da osporavaš jer moraš da privučeš investicije kad imaš toliku nezaposlenost i nemaš mnogo izbora. Hoću da kažem, da osim tih subvencija, nemaš mnogo izbora kad imaš tolike nezaposlene ljude jer je bolje da rade bilo šta nego da ostanu i propadaju kao večno nezaposleni“.

Nikolić pojašnjava ovaj svoj stav:

„Neko će misliti da sam kontradiktoran, ali ja mislim da nisam, zato što, ako imate nezaposlenost pri niskom nivou razvoja, vi onda nemate izbora nego da taj neuposleni ljudski potencijal uposlite, pa taman i putem subvencija. Ja bih ih tu pohvalio zato što su bili spremni da izađu u susret stranom investitoru, koji u suštini jedini može da ponudi održiv biznis jer ima uhodane lance prodaje i snabdevanja – to su u većini slučajeva nemačke kompanije, austrijske, italijanske. Uglavnom su to firme srednje veličine koje su oni privukli i koje privlače, što generalno utiče na to da se ta stopa nezaposlenosti blago smanjuje, iako je, naravno, najveći deo smanjenja nezaposlenosti posledica umiranja ljudi. Eto, to je jedina pozitivna stvar, krupna, kao i to što su uspeli Kineze da dovedu u ova dva srpska gubitaša (kompaniju Ziđin u RTB Bor kao i Hestil u Smederevsku železaru). To bih pozdravio jer vi imate 5.000 ljudi u Boru, čitav grad na izdisaju.“

Izvor: Danas.rs

Rok za ozakonjenje objekata koji su predmet ozakonjenja (nelegalno izgrađeni objekti) je 06. novembar 2023. godine.

Za objekte koji do tada ne budu ozakonjeni odnosno legalizovani, biće odbijeni zahtevi za ozakonjenje. Na osnovu konačnog rešenja kojim se odbija ili odbacuje zahtev za ozakonjenje sprovešće se rušenje nezakonito izgrađenog objekta, a o trošku vlasnika objekta.

Građevinski inspektor u roku od tri dana od dana dobijanja konačnog rešenja kojim se odbacuje ili odbija zahtev za ozakonjenje objekta, obaveštava komunalno preduzeće da se taj objekat isključi sa mreže. Komunalna preduzeća su dužna da ga isključe za najviše 30 dana.

Za rušenje nezakonito izgrađenih objekata obezbeđena su sredstva u budžetu grada Sombora.

Poruka svim građanima jeste da kada dobiju Obaveštenje o dostavi potrebne dokumentacije istu dostave u traženom roku i nakon toga plate taksu za ozakonjenje. Nepostupanje po Obaveštenju, odnosno ne dostavljanje tražene dokumentacije i takse za ozakonjenje je osnov za donošenje rešenja kojim se odbacuje zahtev za ozakonjenje. Konačnim rešenjem kojim se odbacuje zahtev za ozakonjenje, stiču se uslovi za rušenje nezakonito izgrađenog objekta, odnosno dela objekta.

Nadležni organ za postupak ozakonjenja je Odeljenje za prostorno planiranje, urbanizam i građevinarstvo Gradske uprave grada Sombora. Sve potrebne informacije o postupku ozakonjenja i statusu predmeta građani mogu dobiti svakog radnog dana od 7:30 do 15:00 časova u prostorijama zgrade „Županija“, Sombor, Trg cara Uroša br.1, kancelarija broj 148/I sprat.

Tradicionalno, poslednjeg vikenda u januaru Sombor je centar odgoja sitnih životinja ne samo u Srbiji, Balkanu nego u čitavom ovom delu Evrope

43. Međunarodni sajam peradarstva i Državni šampionat sitnih životinja Republike Srbije, trajaće od 25. do 27. januara.

Organizator, Društvo odgajivača sitnih životinja "Sombor 1871", uz podršku Grada Sombora, priprema gostima brojna lepa iznenađenja.

Gradska uprava grada Sombora, u saradnji sa Kancelarijom za informacione tehnologije i elektronsku upravu, postavila je pet POS terminala i time omogućila korisnicima svojih usluga da administrativne i druge takse, naknade i porez na imovinu plate elektronski.

Elektronsko plaćanje dostupno je platnim karticama (DinaCard, VISA, MasterCard) bez obzira na banku izdavaoca. POS terminal (Point Of Sale) omogućuje plaćanje robe i usluga, opremljen je softverom za procesiranje transakcija platnim karticama.

Uspostavljanje plaćanja taksi na šalterima putem platnih kartica doprinosi načelu delotvornosti i ekonomičnosti postupaka, a u cilju uspostavljanja profesionalne i moderne uprave kao servisa građana. E-plaćanjem stranka izbegava odlazak do pošte/banke i čekanje u redovima, i na taj način joj se omogućava da efikasnije ostvari svoja prava.

četvrtak, 17 januar 2019 00:00

U Somboru počeo osmi "Kup nacija"

U Sombru je počeo 8 "Kup nacija" u ženskom boksu. Ovo je drughi put da se u Somboru održava ovakvo takmičenje ,a po kvalitetu svrstava se u jedno od boljih u svetu. 23 devojke iz Srbije izborile su plasman za ovo takmičenje.

Više od 200 učesnica iz 23 zemlje uzele su učešće u 8. "Kupu nacija" u ženskom boksu. Takmičarke iz Rusije, Francuske, Kazahstana, Kine i mnogih drugih zemalja odmeriće snage u ringu gradske hale "Mostonga" u Somboru. Bokserke će boriti u četitri uzrasne kategorije. Reprezentativke Srbije i ove godine se nadaju se medalji.

"Duže vreme sam se spremala sa trenerom samo za ovaj turnir. Volela bih da bude zlato, ali videćemo", rekla je Nina Stajković, reprezentativka Srbije.

"Srbija je u zlatnoj sredini Evropskog i svetskog boksa. Trenutno imamo dobre rezultate i medalje u mlađim kategorijama na evropskom nivou. Ovo je dobar pomak u srpskom boksu i pokazatelj da se dobro radi, na čelu sa predsednikom boks saveza Srbije Nenadom Borovčaninom. Boks se omasovio, ponovo su krenuli klubovi, prva liga Srbije je startovala. Prošle godine nismo imali ni jednu takmičarku iz Sombora, a ove godine ih imamo četiri iz dva somborska kluba. Ukupno imamo 23 devojke iz Srbije i nadamo se da će napraviti dobre rezultate", rekao je Jovan Panić, direktor turnira.

"Ovaj turnir je uvertira za neka veća takmičenja, što se tiče naših takmičarki. Očekujem da ćemo imati bar 3 finala", istakao je Marko Tubić, selektor ženske reprezentacije Srbije.

"Prezadovoljni smo, organizacija je na svetskom nivou. Ovo je jedan od najjačih turnira u Evropi, da ne kažem i u svetu", rekao je Nikola Milinković, direktor bokserske lige Srbije.

Kvalifikacioni mečevi očekuju se tokom 17.januara, u petak 18. januara sledi četvrtfinale, a finalni mečevi planirani su za nedelju 20. januar od 16 časova.

Izvor: RTV

Na inicijativu lokalne samouprave opštine Odžaci, 15. januara u kabinetu predsednice opštine Latinke Vasiljković održan je sastanak sa Srđanom Stepanovićem, upravnikom Carinarnice Sombor.

Tema sastanka je bilo rešavanje problema preopterećenosti saobraćajnice kod graničnog prelaza Bogojevo. Naime, taj granični prelaz je po prometu robe i putnika na šestom mestu u Srbiji, a problem predstavljaju gužve koje stvaraju teretna i putnička vozila što uslovljava otežano odvijanje saobraćaja na regionalnom putu Apatin-Bogojevo–Odžaci.

Zbog toga će opština Odžaci u saradnji sa Upravom carina iz Sombora uputiti inicijativu radi rešavanja ovog problema, kako bi se unapredio tranzit robe i putnika, a bezbednost saobraćaja kod graničnog prelaza Bogojevo podigla na viši nivo, saopšteno je posle održanog sastanka.

Izvor: ico.rs

JKP “Parking Servis Sombor” Sombor, poziva korisnike parkirališta koji ostvaruju pravo na besplatne parking karte za osobe sa invaliditetom, da se obrate JKP “Parking servis Sombor”, radi dobijanja novih kartica za 2019. godinu.

Besplatne parking karte za osobe sa invaliditetom izdaju se svakog radnog dana do 14:00 časova.

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) Srbije danas je saopštio da je izmenama zakona o PIO predvidjeno da građanima koji se samostalno uključuju u obavezno osiguranje, a ne plate doprinos u roku od šest meseci od dana dospelosti, prestaje svojstvo osiguranika.

Rok dospelosti je 15. u mesecu za svaki prethodni mesec u godini.

Izmenama zakona će se utvrditi i prestanak osiguranja osiguranicima koji pre 30. septembra ove godine nisu platili doprinos u roku od šest meseci od dana dospelosti, bilo zbog toga što su plaćali doprinose za PIO na nižu osnovicu od utvrdjene za taj period ili su neredovno izmirivali obaveze.

Ti osiguranici neće moći da naknadno uplate doprinose za period za koji on nije plaćen šest meseci od dana dospelosti.

Podaci osiguranika koji su doprinose za PIO uplaćivali u tačnom iznosu i u roku dospelosti, registruju se u matičnoj evidenciji i predstavljaju osnov za obračun penzija kada se za to steknu pravni uslovi.

Lica koja se dobrovoljno opredele za samostalnu uplatu, čak i ako im je rešenjem PIO fonda prestalo svojstvo osiguranika, mogu ponovo da podnesu zahtev i pristupe obaveznom osiguranju, poštujući novu zakonsku normu o redovnosti uplate doprinosa za PIO.

U saopštenju se navodi da od uplate za januar 2019. važe nove osnovice osiguranja koje su za 3,76 odsto više u odnosu na prethodnu godinu, a gradjani mogu da se opredele za jednu od 13 osnovica osiguranja.

Po zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, najniža osnovica osiguranja iznosi 35 odsto prosečne republičke zarade za prethodnih 12 meseci, što je 23.921 dinara, a najviša pet prosečnih plata, odnosno 341.725 dinara.

Doprinos za PIO je 26 odsto, pa će mesečni izdatak za samostalnu uplatu doprinosa za PIO biti od 6.219 dinara do 88.848 dinara.

Građani koji ne žele više da uplaćuju samostalno doprinose u obavezi su da podnesu zahtev za prestanak uplate.

Pravo na samostalnu uplatu doprinosa imaju lica koja su van osiguranja, starija su od 15 godina, imaju prebivalište u Srbiji, nisu korisnici penzije ostvarene u Srbiji ili u državi sa kojom je zaključen medjunarodni ugovor o socijalnom osiguranju.

Izvor: Danas

Ako imate dovoljno novca, zaista možete biti građanin sveta.

“Mnogim bogatim ljudima je jako važno da imaju dva ili tri pasoša kako bi imali veću slobodu“, kaže savetnik Nuri Kac, za „Biznis insajder“. – “Za neke je to statusni simbol, kao što je kupovina automobila.“

Kupovina drugog (ili čak trećeg) pasoša je rastući trend među bogatašima. Ali to nije opcija koja je dostupna svima.

U pitanju je „državljanstvo u zamenu za investiciju“ ili CIP i dozvoljeno je u velikom broju zemalja širom sveta.

Dok neki mogu koristiti taj drugi pasoš za putovanje do odredišta na koja s prvim ne mogu da putuju, mnogi koriste dokumentaciju za kupovinu stanova u zemljama u kojima su porezi niži. Priznaćete, sasvim pametna investicija – državljanstvo se ne može oduzeti, osim ako dotično lice ne počini neki ozbiljan prekršaj.

Zemlje koje su uključene u ovakvu vrstu programa žele da regrutuju bogate strane investitore kako bi podstakli lokalnu ekonomiju. Tako pasoš može koštati od 3,000 dolara godišnje na Tajlandu do investicije od milion dolara u američko preduzetništvo. U karipskim zemljama kao što je Antigva, Sent Kits i Nevis ili Sveta Lucija pasoš će vas koštati između 100 i 150 hiljada dolara. Velika Britanija, s druge strane, traži da podnosilac zahteva mora živeti u zemlji nekoliko godina pre podnošenja predloga za kupovinu pasoša u zamenu za investiciju. Malta, koja je članica Evropske unije, traži milion evra za pasoš koji vam kasnije otvara mnoga vrata u svetu.

Mnogo zemalja nudi ovakve vrste programa, a da biste pronašli više informacija o tome kako možete investirati za državljanstvo u zamenu posetite zvaničan sajt zemlje koja vas interesuje i u pretrazi kucajte “CIP“, odnosno „Citizenship by investment“ kako biste videli uslove.

Jedno je svima zajedničko, a to je da treba da platite.

Izvor: B92

Strana 1 od 523

Još vesti iz kategorije...

No result...

Web preporuke

loading...
Top