Sombor.info

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Guvernerka Narodne banke Srbije zahvalila se predsedniku Srbije na savetu da treba da kupuje zlato za devizne rezerve Republike Srbije, mada je izjava Aleksandra Vučića više delovala kao nalog nego kao savet.

 

On je potvrdio prekjuče da se na njegovu inicijativu povećavaju rezerve u zlatu, s ciljem da se zemlji obezbedi sigurnost i sigurnija budućnost u okolnostima potencijalno negativnih kretanja na finansijskim i robnim tržištima. On je čak i dao rok Narodnoj banci da do kraja godine poveća rezerve zlata sa 20 na 30 tona, a u narednim godinama na 50 tona.

„Voleo bih da možemo više, ali ovoliko koliko možemo želim da povećamo naše rezerve u zlatu i mislim da će Narodna banka, ali i Vlada, odgovoriti tom zadatku“, rekao je Vučić, kako je prenela Politika. Zanimljivo je da je predsednik iskoristio reč „zadatak“ koja malo ili nimalo ne liči na reč „savet“ kako ga je okarakterisala guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković. Nažalost juče nismo dobili pojašnjenje iz NBS da li se radilo o nalogu predsednika centralnoj banci da kupuje zlato, kao ni da li postoji i koje je obrazloženje za kupovinu zlata i promenu strukture deviznih rezervi koje je spomenula Tabaković.

Rezerve su ozbiljna stvar

Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i nekadašnji guverner NBS, kaže da „u principu predsednik ima pravo da iskaže svoje mišljenje o ovom pitanju, ali upravljanje deviznim rezervama je ozbiljan posao koji podrazumeva upravljanje likvidnošću deviznih rezervi“.

„Kupovina zlata za devizne rezerve jeste opcija, ali važno je čuvati nezavisnost centralne banke u donošenju odluka, a bitan deo toga je i nezavisnost u upravljanju deviznim rezervama. Centralna banka bi tu odluku trebalo da donese nezavisno i na osnovu analiza koje uključuju mnoge faktore poput kretanja cena na hartije od vrednosti, deviznih kurseva i mnogih drugih elemenata, a ne na osnovu medijskih napisa ili laičke logike“, ocenjuje Šoškić.

On objašnjava da se devizne rezerve dominantno drže u hartijama od vrednosti nekih zemalja, zatim kao gotovina u određenim bankama i moguće i u drugim instrumentima među kojima je i zlato.

„Međunarodne institucije savetuju da se smanji procenat zlata u deviznim rezervama, jer kao i svaka roba može imati nestabilnu cenu, nestabilniju od hartija od vrednosti prvoklasnih zemalja. Takođe, na te hartije od vrednosti plaća se neka kamata, dok zlato ne daje nikakav prinos osim u slučaju eventualnog rasta cene zlata“, napominje Šoškić uz komentar da centralna banka treba da prati konzervativna pravila upravljanja deviznim rezervama koja podrazumevaju pre svega visok procenat likvidnosti i nizak nivo rizika, dok je prinos u drugom planu.

„Najveći stručnjaci na svetu“

Vučić je argumentovao zadatak koji je poverio Vladi i centralnoj banci time da se ne zna ni koje će valute kako da stoje, ni kako će da se ponaša Evropska centralna banka, ni američki Fed.

„I onda vam je najveća sigurnost u tome da držite jedan deo rezervi u zlatnim polugama. Mnoge zemlje u svetu to danas rade, i Rusija i Kina, koje imaju veliku izloženost prema dolaru, ali i one koje imaju izloženost prema evru. Kupuju sve više zlato i mogu sebi to da priušte“, rekao je on istakavši da je to bila njegova ideja koju su proverili „sa najvećim stručnjacima u svetu“.

Ekonomista Danilo Šuković sarkastično primećuje da bi u državi trebalo ukinuti sve institucije osim predsednika.

„On odlučuje koliko će rasti plate, koliko zlata da se kupuje… U Srbiji je sve zavisno, a nezavisnost institucija je samo na papiru. Glavni problem je što se u Srbiji propisi ne primenjuju i sve je u rukama autoritarnog režima. Umesto institucije da su nezavisne i jake, ostaje na jednom čoveku da radi šta mu se sviđa“, upozorava Šuković.

Na stranu odnosi državnih institucija, a pre svega predsednika i Narodne banke kojoj Ustav garantuje nezavisnost, kretanja na tržištu zlata pokazuju rekordne količine zlata koje kupuju centralne banke. Prema podacima organizacije Svetski savet za zlato, u prva tri meseca ove godine centralne banke su kupile 145,5 tona zlata, što je 68 odsto više nego u istom periodu 2018. i najviše u jednom kvartalu u poslednjih šest godina.

Najveći kupac je Rusija sa dodatnih 55,3 tone u prvom tromesečju, a njihove ukupne zlatne rezerve dostigle su 2.168,3 tone (19 odsto ukupnih rezervi). Rusija je u 2018. kupila 274,3 tone što je četvrta uzastopna godina u kojoj kupuju više od 200 tona, dok istovremeno smanjuju udeo američkih obveznica u deviznim rezervama. Veliki kupac u prvom tromesečju bila je i Kina sa 33 tone i njihovih 1.885 tona je manje od tri odsto ukupnih deviznih rezervi. Značajni kupci bili su i Turska, Ekvador, Kazahstan i Katar.

Zlato iz RTB-a

Srbija raspolaže trenutno sa 20,8 tona zlata što je prema trenutnoj vrednosti oko 764 miliona evra, a to je 6,6 odsto ukupnih deviznih rezervi koje iznose 11,5 milijardi evra.

Boško Živković, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe da je kupovina zlata generalno dobar potez, jer dugo nismo obnavljali zlatne rezerve nakon deobe rezervi SFRJ.

„Zlato se kupuje jer raste neizvesnost i rizici. Kinezi će verovatno oslabiti juan, a dolar će ojačati. ECB nije definisala kakvu će monetarnu politiku voditi. U takvim uslovima investicije u zlato su česta pojava, a velike centralne banke nisu ni napuštale zlato u ozbiljnijoj meri. Kod nas je dobro što imamo domaćeg proizvođača zlata, pa bi bilo dobro ako bi kupovinu obavljali u dinarima. Naš nivo deviznih rezervi to omogućava. Nisu poznati detalji transakcije i kako će se to uraditi, ali ne bi bilo dobro ako bi se to radilo emisijom novca NBS“, napominje Živković.

Dejan Šoškić ističe da Srbija ima konstantan priliv zlata iz RTB Bora, ali je to zlato u izvornom obliku potrebno dodatno obraditi kako bi bilo standardizovano i moglo se koristiti kao instrument u međunarodnim plaćanjima i Narodna banka to tradicionalno radi.

Guvernerka Jorgovanka Tabaković istakla je da je do 2005. godine prodato deset tona zlata, a da se od zlata nasleđenog iz SFRJ samo jedna tona čuva u Bazelu. „Sve što je u međuvremenu kupila Srbija i od kada sam ja guverner čuva se u trezoru NBS“, rekla je Tabaković.

Izvor: Danas

petak, 24 maj 2019 00:00

Češki gulaš sa knedlama

Savršen ručak za gurmane, oduševiće vaše ukućane.

Sastojci:

Za gulaš

700g luka isečenog na rebarca
600g junećeg mesa od šola
½ dl ulja
1,5 l povrtnog bujona
1 kašika slatke začinske paprike
2 kašike brašna
So i biber

Za knedle

½ kg kuvanog krompira
1 jaje
250g oštrog brašna
1 kašičica soli
Prstohvat bibera
Za dekoraciju
Svež peršun

Način pripreme:

U šerpi odgovarajuće veličine zagrejati ulje i propržiti luk da omekša. Meso iseći na kocke veličine zalogaja. Kada luk omekša dodati meso, začiniti (so i biber) i nastaviti prženje sve dok meso ne dobije koricu. Dodati začinsku papriku, brašno i sve dobro promešati, pa naliti bujonom da ogrezne. Dobro promešati i ostaviti da se krčka oko 2h. Povremeno promešati. Po potrebi dolivati po malo bujona ili vode. Ovaj gulaš treba da bude malo tečniji da bi bilo dovoljno safta u koji se umaču knedle. U svakom slučaju pred kraj kuvanja treba proveriti i doterati ukus po potrebi.

Krompir kuvati u ljusci ocediti i ostaviti da se ohladi. Ohlađeni krompir oljuštiti i ispasirati, dodati jaje, so i biber, a zatim malo po malo dodavati brašno dok se ne dobije kompaktno testo.

Od testa napraviti „salamu“ i ostaviti da odstoji 20min. Celu „salamu“ kuvati u ključaloj slanoj vodi oko 15-20min. Kuvanu salamu izvaditi iz ključale vode i iseći na kriške. Servirati gulaš sa knedlama dekorisan sitno seckanim peršunom.

Uz ovakav savršen gulaš preporučuje se i čaša dobrog hladnog piva.

Izvor: lepibrka.com

Preduzeće „Oris“ doo Sombor u saradnji sa „Ciklonizacija“ Ad Novi Sad u periodu od 27.05.2019.godine do 09.06.2019.godine vršiće tretman suzbijanja odraslih komaraca na teritoriji grada Sombora i pripadajućih naselja iz vazduha i sa zemlje. Tretman će se vršiti u predvečernjim časovima od 18:00 do 23:00 časa u danima kada meteorološki uslovi budu povoljni.

Suzbijanje odraslih komaraca sa zemlje će se vršiti ULV tehnikom na teritoriji svih naselja preparatom na bazi aktivne materije deltametrin, dok će se aviotretman vršiti preparatom na bazi aktivne materije lambdacihalotrin u zaštitnoj zoni Dunava i obodnim delovima naselja Bački Monoštor i Bezdan.

Preparati su štetni za pčele, te se mole pčelari da zaštite ili izmeste svoje košnice. Mape sa lokacijama na kojima se vrši tretman nalaze se na fb i internet stranici preduzeća ORIS doo Sombor, gde se mogu pratiti najave i precizni termini radova.

Dostupan telefon za sva pitanja je: 025/ 515 50 55

U okviru realizacije projekta GKUD–a „Ravangrad” Sombor „Pevačka radionica i radionica izrade oglavlјa Srba (Bačvana) starosedelaca”, 25. maja 2019. godine u Gradskom muzeju Sombor sa početkom u 20 časova održaće se koncert pevačkih grupa i izložba zlatoveza.

Učesnici: GKUD „Ravangrad” Sombor, KUD „Ivo Lola Ribar” Sonta, Pevačka grupa „Melizmi” ADZNK „Gusle” Kikinda, MKPZ „Stapar” Stapar, Dom kulture Sivac i GKUD „Sombor” Sobmor.

Na izložbi će biti izložene i kape džege, ubrađaji i peškiri rađeni zlatovezom iz zbirke Gradskog muzeja Sombor.

Ulaz je besplatan.

Jubilarni 10. maturanski ples Valcengrad održaće se 29.maja u 18 sati ispred platoa Županije u Somboru. Idejni tvorac i organizator manifestacije je plesni klub "RavangradDance", koji nastaje pod okriljem Gradskog kulturno- umetničkog društva "Ravangrad" iz Sombora.

Valcengrad se pokazao kao jedna od najvećih kulturnih događaja grada koji istovremeno okuplja decu i mlade oko iste ideje – zajedničkog i organizovanog obeležavanja maturiranja.

Zahvaljujući uspešnoj realizaciji počevši od 2010. godine, Valcengrad prerasta u lokalnu tradiciju i novi somborski brend, prepoznatljivog vizuelnog identiteta. Svake godine Valcengrad okupi oko 2.000 direktnih i indirektnih učesnika, uz značajnu medijsku pažnju. Postao je inspiracija mnogim drugim lokalnim zajednicama da same koncipiraju svečani trenutak maturiranja, i obeleže ga kroz javni ples i muziku.

Učesnici manifestacije: vrtići "Neven", "Vila", „Đurđevak",„Bajka", OŠ "Nikola Vukićević", "Dositej Obradović", "Avram Mrazović", "Ivo Lola Ribar", "Moša Pijade" (Bački Breg), "Laza Kostić" (Gakovo), Gimnazija, Srednja medicinska škola "Dr Ružica Rip"; Srednja ekonomska škola, Srednja škola "Sveti Sava", Poljoprivredno-prehrambena škola, Srednja tehnička škola.

Pokrovitelji i prijatelji projekta: Grad Sombor, Addiko banka, Sportski savez Grada, Sportski centar „Soko", Dom učenika srednjih škola, Galerija "Milan Konjović", Gradska biblioteka "Karlo Bijelicki", JKP "Ćistoća", JKP "Prostor", JKP "Zelenilo" i mreža mnogih drugih lokalnih institucija i organizacija.

U slučaju lošeg vremena manifestacija se pomera na dan posle u prigodno vreme. Za sve informacije pratite fejsbuk stranicu Valcengrad.

Izvor: RTV

Sombor je od 22. do 24. maja 2019. godine domaćin simpozijuma „Nemačka nacionalna manjina i Evropa“. Otvaranje simpozijuma je upriličeno 23. maja u Svečanoj sali Skupštine grada Sombora nakon čega je nastavljen dijalog na temu položaja nacionalnih manjina i zaštite evropskih vrednosti danas u multinacionalnim sredinama i aktuelnim društveno-političkim odnosima.

Organizator je Fondacija „Konrad Adenauer“, u saradnji sa Gradom Somborom i udruženjem Nemaca „Sv. Gerhard“ iz Sombora.

„Sombor je sedište Nacionalne zajednice Nemaca u Srbiji. Ovo je jedna izuzetno važna činjenica na koju smo ponosni, obzirom da grad Sombor od svog nastanka jeste jedna multinacionalna sredina u kojoj i danas živi preko dvadeset različitih nacionalnih zajednica. Nadam se da naši sugrađani prepoznaju brojne pomake kada su u pitanju prava nacionalnih zajednica na teritoriji našeg grada. Kao lokalna samouprava afirmisali smo, pored zaštite kulture i kulturnog nasleđa, i zaštitu jezika, pisma, književnosti, tradicije i običaja nacionalnih zajednica koje žive na teritoriji našeg grada“ rekla je gradonačelnica Golubović i istakla primer dobre prakse i saradnje lokalne samouprave i udruženja Nemaca „Sv. Gerhard“ iz Sombora. „Najznačajnije među brojnim aktivnostima jesu one koje su vezane za upotrebu nemačkog jezika i pisma, pre svega kroz projekte bilingvalne nastave od predškolske ustanove, pa sve do kraja srednje škole i afirmacija nemačkog kao prvog stranog jezika. Ono što još uvek za nas predstavlja najznačajniji poduhvat jeste otvaranje Muzeja podunavskih Švaba u Somboru. Nemačka nacionalna zajednica u Somboru nije najveća, niti je među najvećima, ali je zaista jedna od najaktivnijih i najagilnijih i zahvaljujući njoj smo u stanju da govorimo o realizaciji ovih projekata. Upravo to daje nam jednu bitnu poruku, a to je da su u svemu onome što radimo bitni ljudi, međusobna saradnja, tolerancija i partnerstvo jer se samo tako postižu dobri rezultati“ istakla je Golubović.

Važnost pitanja položaja nacionalnih manjina u Srbiji potvrdilo je i prisustvo generalnog sekretara predsednika Republike Nikole Selakovića i predsednika Skupštine APV Ištvana Pastora.

„Spoljna politika Republike Srbije kada su u pitanju odnosi sa drugim državama, ali i unutrašnja politika, odnos centralne države, pokrajine, ali i svake lokalne samouprave kada su u pitanju odnosi većinskog naroda sa manjinskim zajednicama, za cilj upravo ima da tražimo ono što je zajedničko, da svoje posebnosti, identitetske i kulturne različitosti čuvamo, ali i da unapređujemo ono što su zajedničke veze i spone radi svetlije i bolje budućnosti u kojoj treba da žive naša deca“ naglasio je generalni sekretar predsednika Republike Nikola Selaković.

Predsednik Skupštine APV Ištvan Pastor rekao je da su za opstanak nacionalnih manjina od brojki značajniji institucionalni okvir i energija koja postoji u nacionalnoj zajednici. „Republika Srbija u proteklim godinama učinila je izuzetno značajne korake u stvaranju pravne regulative i institucionalnog ambijenta da manjinske nacionalne zajednice mogu očuvati svoj identitet“ istakao je Pastor i dodao da Srbija danas može evropskoj praksi pokazati dobar primer institucionalnog odnosa većine i manjina.

Novi predsednik Nacionalnog saveta Nemačke nacionalne manjine u Srbiji Mihael Plac je rekao da nova lica koja su se našla na ovoj konferenciji jesu pokazatelj da postoji uzajamna želja za saradnju, za ostvarivanje boljih veza i realizaciju zajedničkih projekata.

Pod pokroviteljstvom ministarstva zdravlja, Dom zdravlja Kula će u nedelju – 26. maja 2019. godine, u periodu od 08-16 časova u novom objektu specijalističkih službi u Kuli, vršiti sledeće preventivne preglede: kontrola nivoa šećera u krvi, kontrola krvnog pritiska i kontrola EKG.

Svi pregledi su besplatni i mogu se obaviti bez zakazivanja i zdravstvene knjižice .

Iz Doma zdravlja Kula podsećaju građane na značaj zdravih stilova života i prevenciju faktora rizika za nastanak najčešćih poremećaja zdravlja.

Spektakularni koncert “MUZIKA BEZ GRANICA” koja će biće održana 26. maja 2019. godine u novoizgrađenoj velikj multifunkcionalnoj dvorani – u “Evropa Sali” na kompleksu Event Center "BAJKÚT" Na Svetištu u Doroslovu je izuzetna prilika da se čuju nezaboravni biseri i hitovi mađarske klasične i zabavne muzike.

Program obuhvata evergrin melodije opere, operete i mjuzikle. Nastupaju vrhunski izvođači: Agneš Ana Kun operska pevačica, Balaž Felegi operski pevač, Gergelj Nogradi opersi pevač-  kantor, Neli Tester pijaniskinja.

Početak koncerta je u 17:00 sati. Cena ulaznice je 300,00 dinara i može se kupiti na ulazu pred početak koncerta.

Nakon koncerta u restoranu Svetišta za večeru vam nudimo gastronomske specijalitete doroslovačke kuhinje: autentični jagnjeći i juneći paprikaš po ceni od 650,00 dinara (domaća rakija – aperitiv, paprikaš, salata, lepinja, voda/po osobi = 650,00 dinara), odnosno pljeskavicu od 200,00 dinara. Piće se naručuje na licu mesta. Sve rezervacije za večeru nas kontaktirati najkasnije do 25. maja 2019. godine na 064 24 08 521 ili putem e-maila: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Ministar finansija Srbije Siniša Mali najavio je danas da bi u drugoj polovini godine trebalo da bude usvojen švajcarski model za indeksaciju penzija, jer je ocenjen kao model koji je najbolji i najpravedniji za nastarije građane.

 

„Tokom sledeće misije MMF, koja se očekuje krajem septebmra ili početkom oktobra, mi ćemo to i usvojiti“, rekao je Mali odgovarajući na pitanja novinara u pauzi konferencije o sivoj ekonomiji.

Dodao da će se u međuvremenu razgovarati o još nekoliko modela, ali da ipak očekuje „da će ovaj model (švajcarski), kao najpravedniji i najbolji, biti usvojen“.

Objasnio je da švajcarski model podrazumeva da se indeksacija vrši svake godine u zavisnosti od toga koliko je stopa inflacije i koliko su porasle plate u prviredi.

„Oba ta pokazatelja su ponderisana sa po 50 odsto. To je model koji se primenjuje u velikom broju zemalja i prema mome mišljenju je i najpovoljniji i fer za naše najstarije sugrađane, jer se vezuje za dva pokazatelja koji su i osnovne determinante visine penzija“, precizirao je ministar finansija.

Mali je kazao da se sada rade računice u vezi sa tim modelom, ali je naveo da još nije napravljen dogovor niti doneta konačna odluka.

„Kada bi po tom modelu povećanje penzija bilo oko pet odsto, mi bismo oko 27 ili 28 milijardi dinara morali više da izvdvojimo u budžetu za te potrebe“, kazao je Mali i istakao da je to sistemsko rešenje.

On je podsetio da je Vlada Srbije prošle godine obećala da će naći fer formulu za indeksaciju penzije.

„Kroz ovaj model siguran sam da ćemo to obećanje ispuniti“, naglasio je Mali.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić istakla je da će sa napretkom privrede, većim budžetom i rastom investicija rasti i standard gradjana, pa će biti prostora i za povećanje penzija.

„Mi u svakom trenutku, ma šta da radimo, obraćamo pažnju na životni standard penzionera, posebno onih sa najmanjim penzija, koji primaju manje od 25.000 dinara“, kazala je Brnabić i kao primer navela da su domaćinstva tih penzionera izuzeta iz naplate naknada za zaštitu životne sredine.

Izvor: Danas

Ako nemate puno vremena da se posvetite ručku, onda je ovo idealno rešenje za vas. Lovačkim šniclama niko ne može da odoli pogotovo ako napravite kao prilog krompir pire.

Sastojci:

1/2 kg junećih šnicli
1,5 šolja ulja
2 kašike brašna
2 čena belog luka
1/2 čaše belog vina
1 šolja kuvanog paradajza
začin
so, biber

Priprema:

Izlupajte šnicle, posolite ih i uvaljajte u brašno, pa ih propržite na ulju.

Kada šnicle porumene, izvadite ih iz tiganja, pa u istoj masnoći propržite kašičicu brašna i izgnječen beli luk.

Dodajte vino, kuvan paradajz i začin.

Kada sos provri, u njega vratite šnicle i kuvajte ih zajedno sa umakom na smanjenoj temperaturi još oko 10 minuta.

Izvor: krstarica.com

U skladu sa akcijom besplatnih preventivnih pregleda koju je pokrenulo Ministarstvo zdravlja Republike Srbije Opšta bolnica „Dr Radivoj Simonović“ Sombor će 26. maja (nedelja) organizovati besplatno sledeće preglede:

1. Oftalmološki pregledi
2. EKG
3. Merenje krvnog pritiska
4. Merenje šećera u krvi

Navedeni pregledi obavljaće se u zgradi Specijalističkih ambulanti Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Sombor, ulica Vojvođanska 75, u periodu od 08.00 do 16.00 časova.

Preglede mogu obaviti svi zainteresovani građani, dakle i oni građani koji nemaju regulisano zdravstveno osiguranje.

U eri koju karakteriše starenje stanovništva Srbije, a posebno Vojvodine, sve su veće potrebe u sektoru zbrinjavanja ovdašnjeg življa koje je duboko zagazilo u jesen života, u čemu svoju ulogu imaju gerontološki centri.

Poučeni brojnim negativnim iskustvima sa privatnim domovima za stara lica, stanovnici na zapadu Bačke i ne samo oni, sve se više oslanjaju na usluge ovdašnjeg Gerontološkog centra i pored nešto duže administrativne procedure koja podrazumeva i ispunjavanje određenih uslova za smeštaj u jedan od dva objekta ove ustanove.
Ono što posebno raduje je činjenica da se ovih dana, nakon nedavne sanacije krova iznad ambulante koja radi u njegovom sastavu, užurbano radi na rekonstrukciji celog somborskog Gerontološkog centra na Prvomajskom bulevaru. Reč je o objektu koji je namenjen za penzionere i starija lica kojima nije preterano narušeno zdravstveno stanje. Vrednost investicije je 36,5 miliona dinara, a ovaj nemali novac za prvu veću investiciju u objekat od njegovog otvaranja 80-ih godina minulog veka, obezbedio je resorni
Pokrajinski sektretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravonst polova.

- U toku su radovi na rekonstrukciji, dogradnji i adaptaciji jednog dela našeg prostora, spajaju se dve lamele, zatim pravimo novi hol i toplu vezu između dve zgrade. Postavljen je termoizolovani krov, čime smo sprečili dalja prokišnjavanja i oštećenja na elektroinstalacijama - kaže Zoran Drča, direktor somborskog Gerontološkog centra.

Očekuje se da se ovim radovima poboljšaju uslovi stanovanja i života za oko 300 korisnika.

- Na osnovu dosadašnjeg rada našoj ustanovi je od strane nadležnog republičkog Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja obnovljena licenca za rad, bez koje se niko ne bi smeo baviti institucionalnom brigom o našim starijim građanima. Pored dobijanja zvanične licence, zahvaljujući između ostalog i ovim radovima na rekonstrukciji objekta dobrano narušenog stanja usled godina zanemarivanja, odobreno nam je i proširenje postojećih kapaciteta za još 50 mesta, pa bi samo u ovom objektu na Prvomajskom bulevaru pun i zaslužen konfor moglo pronaći ukupno 350 naših seniora- kaže Drča.

Kapaciteti ove državne ustanove socijalnog staranja opslužuju ne samo seniore zapadne Bačke, već značajan broj korisnika usluga, znajući koliko se pažnje i brige posvećuje stariji osobama u somborskom Gerontološkom centru dolazi iz cele Srbije, a kako bi se olakšalo kretanje korisnika u poodmaklim godinama, planirano je postavljanje lifta u desnoj zgradi.

Kako kaže agilni direktor ove ustanove, Zoran Drča, predviđeno je i proširenje postojećeg restorana i dogradnja novog sa baštom koji bi nakon završetka svih radova bio namenjen i ostalim građanima, a ne samo korisnicima usluga gerontocentra, a pride će biti urađena nova kuhinja i vešeraj.

Radovi do sredine juna
Poslove na izvođenju najzamašnije rekonstrukcije zdanja somborskog Gerontološkog centra na Prvomajskom bulevaru od njegovog otvaranja izvodi tročlani konzorcijum sastavljen od firmi „Bobo“ i „Inteks“ iz Novog Sada i preduzeća „Neoizgradnja“ iz Veternika. Kako kažu neimari, ugovorom je predviđeno da ceo posao obnove arhitektonski zanimljivog i funkcionalnog, a ujedno velelepnog objekta u delu grada Nova Selenča, bude završen do polovine juna.

Izvor: Dnevnik

Danas su u Velikoj sali zgrade Županije uručeni ugovori za 30 seoskih domaćinstava namenjenih izbegličkim porodicama iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske, u okviru potprojekta 5, Regionalnog stambenog programa.

Regionalni stambeni program zajednički je višegodišnji program Republike Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Republike Hrvatske, koji ima za cilj da obezbedi trajna stambena rešenja za najugroženije izbegličke porodice u regionu, od kojih je najveći broj upravo ovde u Srbiji. Sprovodi se uz podršku OEBS-a i UNHCR-a, a finansiran je sredstvima Evropske unije, koja je i najveći donator, Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke, Norveške, Italije, Švajcarske, Danske, Turske, Luksemburga, Španije, Kipra, Češke, Mađarske, Rumunije i Slovačke. Fondom RSP upravlja Banka za razvoj Saveta Evrope.

Uspešno sprovođenje RSP-a ne bi bilo moguće bez efikasne saradnje sa jedinicama lokalne samouprave. U ime grada Sombora prisutnima se obratila Dušanka Golubović gradonačelnica Sombora koja je izrazila zadovoljstvo što je uručeno 30 ugovora kojim će se trajno stambeno zbrinuti one koji već decenijama čekaju na svoj adekvatan smeštaj.

„Otuda ću pre svega čestitati svima vama koji ste adekvatno aplicirali i ispunili sve uslove u nadi da će ovo stambeno pitanje, koje znam da je najvažnije za svakog čoveka, stvoriti uslove za kvalitetan život na teritoriji grada Sombora. Mogu da kažem da mi je posebno zadovoljstvo što je reč o kupovini kuća na selima. Znamo da su naša sela nešto što je važno za grad Sombor koji ima 15 naseljenih mesta i želi jednak kvalitet života u njima ali naravno i ljude koji će u njima živeti. Upravo iz tih razloga zahvaljujem se što ste imali ovakav izbor, čestitam i želim sve najbolje, istakla je gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović.

U ime Evropske Unije, najznačajnijeg donatora Regionalnog programa stambenog zbrinjavanja, obratila se predstavnica delegacije EU u Srbiji Brigita Kuhar koja je istakla da je ovo još jedan korak u pronalaženju trajnih stambenih rešenja za izbegla lica koja su zbog ratnih dešavanja pre mnogo godina došla u Srbiju.

„Evropska unija aktivno pomaže aktivnosti čiji je cilj obezbeđivanje trajnih stambenih rešenja za preostale izbeglice nakon rata u bivšoj Jugoslaviji. Sa 232 miliona evra EU je najveći donator Regionalnog stambenog programa te je već do sada blizu 3.200 porodica dobilo stan, seosko domaćinstvo, paket građevinskog materijala ili montažnu kuću“ rekla je Brigita Kuhar predstavnica delegacije UE u Srbiji.

„Delim vašu radost danas zbog dobijanja mesta što možete nazvati domom nakon toliko godina provedenih u raseljenju. UNHCR i OEBS pružaju podršku opštinama Republike Srbije i njihovim zajedničkim naporima da ispune svoje uloge i obezbede stambena rešenja. Danas vidimo konkretan rezultat naše saradnje. Ključevi novih domova u vašim su rukama“ istakao je Džozef Melot zamenik šefa Misije OEBS u Srbiji.

Događaju su pored gradonačelnice Sombora, Dušanke Golubović, prisustvovali pomoćnik komesara za izbeglice i migracije Republike Srbije, Ivan Gerginov, zamenik šefa Misije OEBS u Srbiji, Džozef Melot, predstavnica delegacije EU u Srbiji Brigite Kuhar, ispred Jedinice za upravljanje projektima u javnom sektoru, Jelena Tomić, direktor Fonda za izbegla, raseljena i prognana lica, Duško Ćutilo, kao i predstavnici drugih državnih i međunarodnih institucija i organizacija i korisnici.

„Karavan radosti i prijateljstva Dunav osiguranje Sportskih igara mladih Srbije“ 22. maja 2019. došao je na Trg svetog Trojstva u Sombor. Ova manifestacija se održava u 25 gradova na teritoriji Srbije, već šestu godinu za redom, a ove godine prvi put učestvuje Sombor.

Sportske igre mladih su najveća manifestacija amaterskog sporta u Evropi, čiji je osnovni cilj da promoviše zdrav način života i prijateljstvo. Učesnici su deca i mladi uzrasta od 7 do 15 godina, a takmiče se u 10 sportskih disciplina: mali fudbal, odbojka na pesku, ulični basket, rukomet, odbojka, između dve vatre, stoni tenis, tenis , atletika i šah.

Na svečanom otvaranju Sportskih igara mladih u Somboru zakletvu u ime sportista položila je atletičarka Maša Bujišić, a u ime sudija Anja Laličić, odbojkaški sudija.

„Čuli smo da ova manifestacija traje već više od dve decenije u svetu, a nekoliko godina u nazad se održava i u našoj zemlji. Veliko mi je zadovoljstvo što smo kao grad mogli da damo svoj doprinos i mogli da učestvujemo u jednom ovakvom događaju. Na prvom mestu se zahvaljujemo svoj somborskoj deci, nastavnicima, učiteljima, ali i Sportskom savezu grada Sombora, jer su preuzeli veliku ulogu učesnika i organizatora jednog ovakvog događaja. Možemo da poručimo da grad Sombor ima budućnost, zato što imamo decu i mlade koji su sposobni da učestvuju u izazovu, da se takmiče i da pobeđuju. Neka danas na prvom mestu pobedi poštena igra, veliko prijateljstvo i dobro druženje“ rekla je gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović na otvaranju Dunav osiguranje Sportskih igara mladih.

Predsednica Dunav osiguranje Sportskih igara mladih Srbije Ivana Jovanović je izrazila zadovoljstvo što je „Karavan radosti i prijateljstva Dunav osiguranje Sportskih igara mladih Srbije“ danas u Somboru i što se na licima dece vide osmesi, što predstavlja osnovnu pobedu ovog takmičenja i zahvalila se gradu Somboru što se priključio i postao domaćin.

Predsednik Sportskog saveza grada Sombora Milan Stakić podsetio je na moto „Važno je učestvovati“ i time poručio svim učesnicima da su pobednici.

Većnica grada Sombora za oblast omladine i sporta Antonija Nađ Kosanović rekla je da joj je drago što se ova manifestacija prvi put održava u Somboru i što će deca imati priliku da učestvuju u raznim sportskim disciplinama i da se bore za svoje ciljeve, jer sport na poseban način oblikuje čoveka.

Finalno takmičenje, na kom će se naći najbolji takmičari iz gradova širom Srbije, održaće se krajem jula u Beogradu, a međunarodno finale je u Splitu od 20. do 26. Avgusta.

Kulturni centar "Laza Kostić" Sombor Vas poziva na otvaranje izložbe kaligrafskih radova Violete Marković, koje će biti upriličeno u sredu, 29. maja, na dve lokacije u Somboru - u 12h u holu Pedagoškog fakulteta i u 13h u svečanoj sali gimnazije "Veljko Petrović".

Violeta Marković rođena je 1974. godine u Požarevcu. Bavi se kaligrafijom i slikarstvom. Višu školu likovnih i primenjenih umetnosti završila je 1995. godine u Beogradu, gde je i učila pismo kod profesorke Mirjane Vojnović. Član je ULIS-a “Milena Pavlović Barili” Požarevac, od 1995. godine. Do sada je samostalno izlagala četrnaest puta i učestvovala na preko pedeset kolektivnih izložbi.

"Svojom selekcijom, odabirom ornamentike i pisma Violeta Marković nudi kompleksan prikaz savremene kaligrafije. Ona spaja misli velikih pisaca sa magično simboličkim i dekorativnim ornamentima, koji su često stilizovani oblici prirode i ponekad apstraktni geometrijski prikazi današnjice. Motivi, oblici i boje na delima ove umetnice rezultat su određenog podneblja i mentaliteta. Važnu karakteristiku ovih ornamenata predstavlja njihova povezanost sa mudrim mislima, citatima i poučnim pričama. Ovakvu celinu simbola na svojim delima umetnica planski pozicionira na značajnim mestima kako bi kod posmatrača izazivala jako osećanje morala i podsetila ga da se i danas etičke norme moraju poštovati zarad kvaliteta dalje egzistencije. Kao čuvar misli od zaborava Violeta Marković ujedno beleži i iskustva svoje generacije i predaje ih budućim pokolenjima. Njeni aktuelni radovi pozivaju posmatrača da se upusti u sopstvenu čulnu i duhovnu naraciju uz pomoć savremene kaligrafije, odnosno putem umnih izreka i igre linija koji su u domenu univerzalnih pobuda današnjice." (kustos Biljana Milosavljević Pićurić, istoričarka umetnosti i master istorije)

U Evropi raste broj osoba koje služe vanzavodske sankcije i mere, poznate i kao alternativne sankcije, a istovremeno opada broj lica koja izdržavaju zatvorsku kaznu, ali je Srbija po primeni alternativnih sankcija u Evropi na samom začelju, pokazao je izveštaj koji je danas objavio Savet Evrope (SE).

U Evropi je 31. januara 2018. vanzavodske sankcije pod nadzorom nadležnih nacionalnih službi služilo 1.810.357 ljudi, što je u proseku 169 osoba osuđenih na neku vanzavodsku kaznu na 100.000 stanovnika, navodi se u izveštaju SE o alternativim sankcijama u Evropi.

Istovremeno, broj građana koji su kaznu služili u zatvorima opao je u Evropi početkom 2018. godine na 102,5 lica na 100.000 stanovnika.

U Srbiji, ukupan broj osoba koje su krajem januara 2018. godine služile neku vrstu alternativne sankcije iznosio je 1.707 osoba.

Od tog broja, 81 lice je obavljalo društveno korisni rad, 429 je bilo pod elektronskim nadzorom, 653 u kućnom pritvoru, 18 je bilo uslovno otpušteno, a 62 osuđene osobe su služile neku drugu vrstu kazne, ili bile pod nekim posebnim merama ili tretmanom, navodi se u izveštaju SE.

Broj osoba koje su služile neku vrstu krivične sankcije u zajednici u Srbiji je početkom januara 2018. iznosio 24,4 na 100.000 stanovnika i bio je daleko niži od evropskog proseka – 169, odnosno najniži među 47 zemalja članica SE obuhvaćenih izveštajem.

Istovremeno, broj zatvorenika među 100.000 stanovnika bio je sa 154 znatno iznad evropskog proseka koji iznosi oko 103.

Savet Evrope u izveštaju podseća da je poverenička služba za nadzor vanzavodskih sankcija u Srbiji osnovana tek 2011. godine i da je zato moguće da je ta vrsta sankcija u Srbiji još u fazi razvoja.

Zemlje sa najvećim brojem lica osuđenih na alternativne sankcije bile su 2018. godine Turska (471 na 100.000 stanovnika), Belgija (426), Velika Britanija (411), Litvanija (392), Rusija (350), Rumunija (343), Letonija (333), a taj broj je iznad evropskog proseka i u Moldaviji, Portugalu, Francuskoj, Holandiji, Češkoj, Slovačkoj i Malti.

Ovi visoki brojevi u jednom broju zemalja ukazuju na trend brze ekspanzije ustanove vanzavodskih sankcija, pa je u većini zemalja broj osoba koje izdržavaju neku alternativnu kaznu premašio broj zatvorenika, navodi se u izveštaju SE.

Pored Srbije, broj zatvorenika viši je od broja osuđenih na alternativne sankcije i u Norveškoj, Švajcarskoj, Bugarskoj, Azerbejdžanu i Rusiji.

Istovremeno, SE ukazuje da Švajcarska i Norveška spadaju među zemlje sa procentualno malim brojem lica koja izdržavaju bilo kakvu krivičnu sankciju.

Savet Evrope u izveštaju navodi da već godinama poziva zemlje članice da što je moguće češće primenjuju alternativne sankcije i mere umesto zatvorskih, pošto one mogu efikasno da doprinesu integraciji prestupnika u društvo, unaprede funkcionisanje zatvorskog sistema i spreče prenatrpanost zatvora.

Izvor: Danas.rs

Poštovani građani, Prihvatilište za pse i mačke - u okviru Javnog komunalnog preduzeća “Čistoća” Sombor, pruža bezrezervnu podršku plemenitoj akciji koju je pokrenula humanitarna organizacija "Srbija velikog srca" uz podršku Udruženja ljubitelja životinja i prirode “Zelene šape”

Prihvatilište za pse i mačke u Somboru, pružiće sa svoje strane jasnu podršku zahvaljujući dosadašnjim brojnim pozitivnim iskustvima Prihvatilišta, a pomoćićemo tako što ćemo da im obezbedimo napuštene i spasene zlatne retrivere i labradore. Oni se zbog svoje prirode i karakteristike koriste u dresuri terapeutskih pasa. Svakako da je važno i suštinski bitno, da i ovom prilikom napomenemo našu brigu o psima, kao i o tome, da svaki napušteni pas kojeg zbrinjavamo, odnosno spasavamo od ranije nesavesnih vlasnika, odmah - u našem Prihvatilištu dobija sav poteban tretman, u smislu što je vakcinisan i čipovan pa samim tim, već pripremljen za udomljavanje.

Psi su, takođe, sterilisani kako bi u potpunosti i odmah, sasvim zdravi bili upućeni novom-ali pravom domu, te će se tako brže i lakše sprijateljiti sa novim vlasnikom. Naročito isto tako važno, i prema detetu a posebno zbog svrhe projekta koji je i povod našem Saopštenju: odrasloj osobi i detetu sa invaliditetom, u svakom smislu - i ravnopravno i stvarno.

„Srbija velikog srca“ je humanitarna organizacija koja pomaže osobama sa invaliditetom, malignim i retkim bolestima, kao i njihovim porodicama.

Ova asocijacija će pokrenuti projekat obuke već kvalifikovanih osoba za dresuru pasa u vidu terapeutskih potreba. To će činiti u saradnji sa dva poznata centra za obuku terapeutskih pasa u inostranstvu.

„Osim što ova vrsta pomoći i podrške osobama sa invaliditetom više neće biti nedostupna u Srbiji, psi koji su bili napušteni će sada postati voljeni i negovani. Takođe, naši prijatelji iz Udruženja 'Srbija velikog srca' pomoćiće nam da prikupimo hranu za naše štićenike“, kažu u Udruženju „Zelene šape“.

Posle kraće i teške bolesti u 56-oj godini života preminuo je primarijus dr Zoran Parčetić, predsednik Skupštine grada Sombora.

Zoran Parčetić je rođen 27.08.1963. godine u Somboru. Medicinski fakultet za zvanje doktora medicine završio je 1990.god. stručni ispit za zvanje doktora medicine položio je 1991. god. diplomu o završenim specijalističkim studijama i stečenom stručnom nazivu specijaliste opšte hirurgije stekao je 1997. godine, a zvanje Primarijusa dodeljeno mu je 30. septembra 2004. godine.

Zaposlen je u Opštoj bolnici „Dr Radivoj Simonović“ u Somboru počev od 1987. godine, sa prekidima do juče.

Za zamenika direktora Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Sombor imenovan je 19. decembra 2012. godine, na period od četiri godine.

Odbornik u Skupštini grada Sombora bio je od maja 2012. do maja 2014. godine kada je izabran za člana Gradskog veća grada Sombora za oblast zdravstva i socijalne zaštite.
Za predsednika Skupštine grada Sombora izabran je na sednici Skupštine grada, održanoj 8. juna 2016. godine. Funkciju predsednika Skupštine je obavljao na stalnom radu.
Primarijus dr Zoran Parčetić je više od tri decenije bio igrač FK Radnički Sombor i član Skupštine kluba, a u periodu od februara 2013. godine do jula 2014. godine nalazio se na mestu predsednika FK Radnički. Pored fudbala, bio je zaljubljenik i u golubarstvo, dugogodišnji član udruženja „Sombor 1871“ i deo organizacionog tima Sajma peradarstva.
Primarijus dr Zoran Parčetić biće sahranjen u četvrtak 23. maja u 15 časova na Velikom katoličkom groblju u Somboru.

Komemoracija povodom smrti predsednika skupštine primarijusa dr Zorana Parčetića održaće se u Velikoj sali Skupštine grada, u četvrtak 23. maja u 9 časova.

Ministarstvo zaštite životne sredine pokrenulo je postupak zaštite gornjeg toka reke Mostonga, kao predela izuzetnih odlika. Na prostoru su slatinaste livade i jedine dve preostale slane bare u Bačkoj.

Jovan Marko iz okoline Stanišića ima 16 krava i sve ih napasa na pašnjaku u blizini svog salaša. Kaže zemljište nije kvalitetno za obradu i zato su pašnjaci ostali sačuvani.

"Slatinasto zemljište je za pašu dobra, za oranje ne može, ako oreš ništa, ni trave ne bude posle. A ovako za pašu slanik je najbolji za mleko. Ima pašnjaka još, ima i krava, ali nema ko da ih čuva", kaže Jovan Marko.

U okolini Stanišića, Riđice i Kruševlja su i slane bare jedinstvene u Bačkoj. Jedna od njih je Medura kod Riđice.

"Dolaze na kupanje, jer veruje se, a i dokazano je, da je blato lekovito, jer se tu iz čitavog atara sliva voda na slanjak i nasataje slano blato. Tokom leta kada nema vode ostane samo mulj i blato. Ljudi dolaze i mažu se tim blatom , jer kažu leči reumu", kaže Marko Gundić, iz Riđice.

Pašnjaci na slatinastom zemljištu i slane bare u gornjem delu toka reke Mostonge jedinstveno su područje u Bačkoj i to je razlog zašto je Ministarstvo zaštite životne sredine pokrenulo postupak zaštite tog područja.

"Jedina dva slana jezera koja su još ostala u Bačkoj, a nekada ih je samo oko Sombora bilo skoro 40, su Medura i bara kod Kruševlja. Na većinu slanih bara i jezere dolazi stotine vrsta ptica.Znaimljiva grupa su i lebdeće skoro mikroskopske vrste račića, koji žive samo u slanim jezerima", kaže bilog Ranko Perić, iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.

Medura i bara kod Kruševlja dva su jedina preostala slana jezera u Bačkoj. Takva jezera danas su retkost ne samo u Vojvodini već i celoj Srbiji, jer ih je preostalo samo pet.

Područje gornjeg toka Mostonge izdvojeno je kao međunarodno značajno područje za biljke, a pripada ekološkom području Srbije- Slatine severne Bačke.

Na tom području su različiti tipovi staništa (slatinska, stepska, vodena, vlažna) sa zaštićenim vrstama

Izvor: RTV

Dom zdravlja Sombor je u petak i subotu, 17. i 18. maja, bio mesto na kom su se okupili predstavnici Zavoda za javno zdravlje Sombor, Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“, Doma zdravlja Sombor i Saveta za zdravlje Grada Sombora, a povod je bio pilot projekat „Primarna zdravstvena zaštita i integrisane usluge“.

Projekat sprovodi Regionalna kancelarija Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za Evropu i Kancelarija SZO u Srbiji.

Cilj ovog projekta je da se zdravstvene usluge na svim nivoima zdravstvene zaštite povežu, ojačaju i promovišu u skladu sa potrebama pojedinca i stanovništva.

Grad Sombor je stekao uslove da se sa ovim pilot projektom baš ovde započne zahvaljujući dobrom Lokalnom planu javnog zdravlja.

Prezentaciju projekta i upoznavanje sa Evropskim okvirom za akciju za integrisane usluge (EFFA IHSD) održao je dr Aleksandar Bojović iz kancelarije SZO u Srbiji.

„Imajući u vidu dugogodišnju istoriju i dobru tradiciju primarne zdravstvene zaštite u Srbiji, lokalne savete za za zdravlje kao nešto novo, novu Strategiju o javnom zdravlju koja je prošle godine stupila na snagu, novi Zakon o javnom zdravlju i sve te neke preduslove, data je mogućnost da se krene sa ovim aktivnostima. SZO je sa Ministarstvom zdravlja Republike Srbije video Sombor kao jednu od lokalnih samouprava koja je imala dobar, već uspostavljen i funkcionalan Savet za zdravlje, koji je radio i u tom trenutku završavao Lokalni plan javnog zdravlja, što nam se učinilo kao dobra polazna tačka za implementaciju ovih aktivnosti i zajedničko učenje, kako bi se unapredila zdravstvena zaštita na primarnom nivou“ rekao je dr Bojović.

Prezentaciji su prisustvovali i dr Dalibor Forgić, većnik Grada Sombora za oblast zdravstva i socijalne zaštite i dr Darko Kosanović, predsednik Saveta za javno zdravlje Grada Sombora.

utorak, 21 maj 2019 00:00

U Fijatu i dogodine bez novog modela?

Zaposleni u kompaniji Fijat Krajsler automobili Srbija i njihovi sindikalni predstavnici već godinu dana sa sve većim nesrpljenjem iščekuju da top menadžment Fijat Krajsler grupacije saopšti petogodišnji investicioni plan Grupacije Fijat Krajsler automobili (FCA) za Srbiju, sa informacijom o novom modelu za fabriku u Kragujevcu.

 

Taj plan koji u okviru FCA Grupacije nije saopšten još za Fijatovu fabriku u Poljskoj, zapooslenima u Kragujevcu, Vladi Srbije I domaćoj javnosti, prema očekivanjima kragujevačkih trudbenika, trebalo je da bude saopšten još početkom godine, zatim do kraja prošlog meseca, pa sredinom maja…

Sredina maja je,medjutim, prošla, a iz Torina I Detoita, gde je globalna centraa FCA Grupacije, “ni pisma ni razglednice”. Kragujevački radnici ipak ne gube nadu, očekuju da bi petogodišnji investicioni plan i informaciju o novom modelu u Kragujevac, početkom naredne sedmice mogao da donese šef direktora proizvodnje u svim Fijatovim fabrikama EMEA grupe, odnosno u Evropi, na Mediteranu, Bliskom istoku i u Africi.

Alfredo Ledjero, koji će, saznaje naš list, 27. i 28,. maja da boravi u centru Šumadije.

Poznavaocima ove problematike znano je,medjutim, da Ledjero ne donosi takve vesti. Čovek je visokorangirani operativac koji vodi računa o realizaciji proizvodnih planova u Fijatovim fabrikama na prostoru EMEA grupe, kojeg se, zbog navodne sklonosti da smenjuje rukovodioce koji ne ispunjavaju postavljene baveze, posebno pribojavaju u menadžmentima tih fabrika.

Investicione planove i informacije o novim modelima u Fijatovovim fabrika EMEA grupe, od leta prošle godine dana saopštava izvršni direktor FCA Grupacije za Evropu, Mediteran. Bliski istok i Afriku Pjetro Gorlije, koji je na toj funkciji nasledio Alfreda Altavilu, a čiji skorašnji dolazak u Beogad i Kragujevac ipak nije najavljen.

Nade kragujevačkih radnika i domaće javnosti minulih dana podgrejali su najpre italijanski, a zatim i pojedini domaći mediji koji su najavljivali da je maltene izvesno da će dogodine, preciznije krajem 2020. u kragujevačkom Fijati napokon da počne proizvodnja dugo iščekivanog novog modela, što je, kako je tom prilikom navođeno, krunski dokaz da Fijat ne namerava da odustane od svoje fabrike u centru Šumadije.

Tako je ponovo najavljeno da će u Kragujevcu tokom naredne godine da počne proizvodnja novog malog Fijatovog krosovera, ili SUV modela ( terenac, ili gradski džip). Prema jednim informacijama, u Kragujevcu će krajem 2020. da počne proizvodnja novog SUV modela koji će se bazirati na modelu “Tipo SW”, to jest na karavan verziji tog vozila.

Prema drugim, novi Fijatov SUV iz Kragujevca će za osnovu da ima “cros” verziju postojećeg kragujevačkog modela “500L”. Dosaašnje tri verzoije tog modela bi, prema medijskim napisima, bile ugašene kao nerentabilne, jer se “500L” sve slabije prodaje na svetskim tržištima, što je tačno.

U istim tim napisima se, međutim, ističe da će u Kragujevcui naredne godine da počne proizvodnja hibridne verzije modela “500L”, čije testiranje je u čumadijskom Fijatu “već počelo”,što nije tačno, kao što ni, sve je izvesnije, nije tačno ni da će dogodine da bude zagašena proizvodnja dosadašnjih verzija model “500L” i tokom ili krajem startuje izrada novog SUV-a, sa “vrlo popularnosm cenom od oko 18.000 evra”

Prema nezvaničnim, ali ne i nepouzdanim izvorima našeg lista, najave novog krosovera koji bi iz pogona Fijatove fabrike u Kragujevcu trebalo da počne da izlazi tokom naredne godine, “špekulacije su bez ikakvog osnova, te kao takve gotovo i da nisu vredne pomena”.

Naši sagovoirnici koji su i sami u tom pogledu do skora bili veći optimsti tvrde da će u kragujevačkom Fijatu i naredne godine ekskluzivno da se proizvode tri postojeće verzije modela “500L” . Obim te proizvodnje biće na nivou ovogodišnjeg plana kojim je predvidjeno da iz pogona kragujevačke izadje oko 40.000 gotovih vozila, čime je upošljeno tek izmedju četvrtine i petine instaliranih kapaciteta.

Ono što donekle ohrabruje jeste činjenica da Fijat zaista ne odustaje od fabrike u Kragujevcu.

Izvor: Danas.rs

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je osam saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba poginula, jedna zadobila teške i tri osobe lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su tri vozača.

Na teritoriji grada Sombora evidentirane su četiri saobraćajne nezgode u kojima su tri osobe zadobile lake telesne povrede. Jedan vozač je zadržan zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

Na području opštine Apatin evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba zadobila teške telesne povrede.

Na području opštine Odžaci evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba poginula. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržan je jedan vozač.

U opštini Kula nisu evidentirane saobraćajne nezgode. Jedan vozač je zadržan zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

Napisano je 66 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdata 382 prekršajna naloga.

Najčešći uzrok saobraćajnih nezgoda je neprilagođena brzina kretanja i neustupanje prava prvenstva prolaza, piše u izveštaju somborske policije.

Narodna biblioteka “Branko Radičević” iz Odžaka organizovala je književno veče sa spisateljicom Milijanom Barjaktarević.

Gošća iz Sremske Mitrovice je autorka šest knjiga i blogerka koju na društvenim mrežama prati armija ljudi. Njenu književnost odlikuju britak humor, duhoviti tekstovi, ironija koju razume svako, rušenje stereotipa i kritika pojava u društvu u formi satire, a Milijana sa ponosom ističe da su njena publika inteligentne žene.

- Pišem o našoj svekodnevici, o ženi i majci i tako su sve ove knjige nastale. Prva moja knjiga “Samo ti piši” je nastala od tekstova koji su izlazili u našim regionalnim “Sremskim novinama”. Na zahtev čitalaca nastajali su novi tekstovi i nove knjige i ukupno ih je do sada šest, sve su one negde istog žanra i spadaju u kratke priče i anegdote – rekla je spisateljica.

O popularnosti knjiga Milijane Barjaktarević govori i veliki broj ljudi koji je došao na književno veče u Odžacima koje je otvorila direktorica Narodne biblioteke “Branko Radičević”, Biljana Zlatković.

- Došli smo da nas ovo veče osmeh veže, da se opustimo i da na nekih sat vremena zaboravimo sve neke druge stvari, da se životnim stvarima i onom što nam se dešava svaki dan i što svi proživljamo od srca nasmejemo – kazala je Zlatković i reč prepustila gošći koja je publiku nasmejala čitajući delove svoje knjige.

Barjaktarevićeva stoji i iza stranice na Fejsbuku “PiSanje uz vetar”, što je i naziv jedne od njenih knjiga u kojoj se hvata u koštac sa svakodnevicom na izuzetno duhovit, ali istovremeno i kritički način, prenoseći svoje viđenje nekih od najintimnijih delova čoveka: brak, decu, posao, porodične odnose, političke teme.

U njenim objavama na društvenim mrežama u kojima svakodnevne situacije iz života preokreće u humor, pronašlo se na hiljade žena širom sveta koje joj redovno šalju poruke zahvalnosti.

- Moja stranica je nastala mnogo pre društvenih mreža. Postoji u svetu trend i biblioteke imaju svoje odeljke blog književnosti, tako da možda mogu da me svrstaju i u tu kategoriju – istakla je autorka.

Milijana Barjaktarević je bibliotekarka po zanimanju već dvadeset godina, a njene knjige se preporučuju kao terapija smehom. Posle prve knjige “Samo ti piši”, podstaknuta pozitivnim reakcijama čitalaca objavila je i “Pisanje uz vetar”, “Samo se ti smej”, “Sa osmehom oko sveta”, “Pisanje od smeha” i najnoviju “Mama brate”.

Izvor: ico.rs

Predstavnica Grada Sombora na takmičenju “Srbija u ritmu Evrope” polako završava pripreme za finalno takmičenje. Ivona Damjanović, ovogodišnja predstavnica Grada Sombora na najvećem dečijem muzičkom takmičenju „Srbija u ritmu Evrope“ ne krije svoje oduševljenje kada je reč o probama i samom spremanju za takmičenje.

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović i gradski većnik za oblast kulture i obrazovanja Nemanja Sarač, obišli su danas Kulturni centar „Laza Kostić“ gde je u toku bila još jedna uspešna proba ove veoma talentovane devojčice za koju Miloš Marković muzički direktor festivala „Ritam Evrope“ kaže da ove godine Sombor ima izuzetno jakog takmičara koji po njemu spada u top pet favorita.

Gradonačelnica Dušanka Golubović pozdravila je sve učesnike, pre svega našu predstavnicu Ivonu Damjanović, devojčiće koje će upotpuniti scenski nastup kao i roditelje koji su prisustvovali probi.

„Grad Sombor zaista i ove godine ima najboljeg predstavnika, mi vam želimo da pre svega uživate u ovom što radite i da na samom finalnom nastupu zaboravite na tremu i radite ono što inače radite pevate i igrate zato što to volite. Mi ćemo vam biti podrška u svakom smislu i bodrićemo vas iz prvih redova“ istakla je gradonačelnica i dodala da će grad Sombor obezbediti prevoz kako za učesnike tako i za sve njihove drugare koji budu želeli da im lično pruže podršku na finalu u Vrnjačkoj Banji .

Da podsetimo, učesnici ovog programa „Srbija u ritmu Evrope“ su deca iz osnovnih i srednjih škola, iz preko 20 gradova i opština Srbije, koja će pevati na jeziku jedne zemlje Evrope, koja im bude dodeljena. Naša predstavnica će predstavljati Hrvatsku.

Ekipa Bowlingstones Sombor osvajač drugog meseta u Prvoj bowling ligi Srbije.

U finalnoj utakmici koje je igrana u Nvom Sadu, ekipa Fortune iz Novog Sada je bila bolja od ekipe Bowlingstones i okitila se zlatnim odličjem.

Ekipa Bowlingstonesa je osvajanjem drugog mesta zabeležila najveći uspeh u dosadašnjem desetogodišnjem takmičenju u Prvoj bowling ligi Srbije.

Ekipa nastupala u sastavu Marko Minić, Slobodan Naumov, Oto Imre, Tolić Nedeljko, Vučković Nikola i Predrag Mandić.

Strana 1 od 550

Još vesti iz kategorije...

No result...
Top