Sombor.info

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

 

Ovaj recept možete spremiti i kod kuće, ali je lepše kad ste na otvorenom i uživate u čarima prirode i svežeg vazduha.

Sastojci:

piletina
bukovače
crni luk
beli luk
biber, so
neutralna pavlaka

Priprema:

Piletinu isecite na manje komade, može na šnicle, kockice ili trakice. Bukovače isecite na kockice ili trakice.

Na zagrejano ulje stavite piletinu i kratko propržite, desetak minuta sa obe strane. Dodajte luk, crni i beli propržite dok luk ne dobije boju.

Ubacite iseckane bukovače, začinite (biber, so ili začin, kurkuma) i pržite dok i one ne omekšaju.

Za desetak minuta su gotove. Sada prelijte neutralnom pavlakom i još 5 minuta dinstajte. Jelo je gotovo, poslužite ga uz salatu, bareni pirinač ili krompir. Sve je jako sočno, ukusno i divnih boja, biće vam omiljeno jelo kada isprobate.

Prijatno.

 

Izvor: serpica.net

Tamara Martinović, Bowlingstones Sombor PRVAKINJA SRBIJE U BOWLINGU.
Milka Rebić Bowlingstones Sombor, TREĆEPLASIRANA na prvenstu Srbije u bowlingu

Devojke iz Sombora oduševile bowling javnost Srbije i razdragane i nasmejane pokorile sve konkurentkinje.

Tamara je odigrala 14 setova u jednom danu da bi se popela na pobednički tron, Milka 11 do trećeg mesta.

Pojedinačno Prvenstvo Srbije u Bowlingu za 2018/2019 god. odigralo se u Bowling centru Coloseum Zemun u periodu 21 - 24.05. 2019. u konkurenciji 18 igračica.

U muškoj konkurenciji naš najmladji igrač Nikola Vučković ušao medju 16 najboljih u Srbiji u vrlo jakoj konkurenciji gde su obarani svi dosadašni državni rekordi.

Ovu mladu Somborsku bowling ekipu na ovo takmičenje je vodio iskusni bowling as Oto Imre član Bowlingstonesa koji su ove godine ostvarili svoj najveći uspeh kao vicesampioni Srbije.

Ovo je godina najvećeg uspeha somborskog bowlinga u domaćim takmičenjima, a očekujemo da će naša državna prvakinja u punom saju predstvaiti sebe, Bowlingstones i Sombor na Evropskom prvenstvu.

Na proslavi Dana mladosti i radosti koja se, 15. put zaredom održava u Kumrovcu, ove je godine došlo više ljudi nego ikad pre, javlja Jutarnji list.

Organizatori procenjuju da će ih biti čak 15.000, dok ih je ranijih godina bilo najviše 10.000, prenose hrvatski mediji.

Kao i prošlih godina, zabranjeno je isključivo isticanje jugoslavenske zastave i uniforme JNA, dok se svi ostali komunistički simboli, uključujući i hrvatsku trobojku s petokrakom, slobodno mogu isticati.

Jutarnji list prenosi da nekolicina posetitelja nosi i zastavu SFRJ, ali policija ih mirno promatra i skup prolazi bez incidenata.

Postioci su došli iz svih krajeva Hrvatske, ali i iz Slovenije i BiH, prenosi Al Jazeera Balkans.

Već od jutarnjih sati su se puštale partizanske i jugoslavenske rodoljubive pesme, a Kumrovcem, kao i ranijih godina, šeta glumac u maršalovoj uniformi, puši cigaru i pozira kao drug Tito s oduševljenim turistima.

Načelnik Kumrovca Robert Šplajt je kazao kako je Tito bio veliki državnik s kojim svet nema problema, ali imaju Hrvati.

„Nećemo se nikad sramiti Tita, ja sam bio njegov pionir i ponosan sam što sam čuvao stražu ispred njegovog spomenika. Ne budimo duhove prošlosti, nego želimo bolju budućnost,“ poručio je Šplajt.

Zahvalio je hrvatskoj Vladi što je omogućila prodaju zgrade bivše političke škole koju su nedavno kupili kineski investitori.

U Kumrovec su u subotu došli i predstavnici antifašističkih udruga iz svih država bivše Jugoslavije, ali i sve malobrojniji preživjeli pripadnici Narodnooslobodilačke borbe.

Izvor: Danas

Lopovi su sinoć isekli i odneli oko hiljadu metara visokonaponskog kabla sa dalekovoda kojim se Kupusina snabdeva strujom iz pravca Apatina, a 2000 meštana ostavili više časova u mraku.

Prema informacijama do kojih je došao radio Dunav, probleme u snabdevanju električnom energijom Kupusinci su prijavili oko 21 časa kada su na teren izašle dežurne službe Elektrodistribucije kako bi otklonile kvar. Ubrzo je konstatovano da je isečeno i ukradeno bliže hiljadu metara 20-kilovatnog dalekovoda, o čemu je obaveštena i policija koja je izašla na teren kako bi obavila uviđaj.

Zbog ove krađe Kupusina je nekoliko sati bila bez struje a napajanje je obezbeđeno sa mreže iz drugog pravca, preko Bačkog Monoštora. Nije poznato koliko su novca lopovi zaradili krađom ovih kablova, kao i to na koji način je izvedena s obzirom da je mreža bilo pod naponom a dalekovodi visine oko 15 metara.

Prve procene ukazuju da je ukradeno oko hiljadu metara bakarnog kabla, preseka 50mm2, čija je vrednost na crnom tržištu oko 20000 evra.

Kako Dunav saznaje, policija intezivno traga za počiniocima, a istraga je usmerena i prema onima koji se bave otkupljivanjem ukradenog bakra.

Izvor: Radio Dunav

U subotu 1. juna od 10 časova na trgu Nikole Tesle u Apatinu održaće se državno prvenstvo u mažoret plesu.

Organizatori pozivaju zainteresovane da dođu i uživaju u muzici i koreografijama najboljih ekipa naše zemlje,i da podržite naše mažoretkinje iz Apatina i Sonte koje će se takmičiti za najsjajnije medalje!

Nakon ovog događaja svi zainteresovani će moći da nastave druženje na II Smotri Jahača, Fijakera i Zaprega - Apatin 2019, čiji će se program tokom celog dana i večeri održavati kod stadiona OFK Mladost, koji se nalazi nedaleko od pomenutog trga.

U ponedeljak, 27. maja 2019. godine u 15:30 časova u Maloj sali Doma kulture biće održan koncert maturanata muzičke škole ,,Petar Konjović“ iz Sombora.

Pred kraj školske godine završni razred srednje muzičke škole prikazuje celokupan rad i umeće koje je stekao u toku školovanja, a deo maturskog koncerta je prilika da se mladi umetnici prikažu u najboljem svetlu. Koncert je uvod u buduće profesionalne nastupe i prijemne ispite na muzičkim akademijama u zemlji i inostranstvu. Ovim putem Vas pozivamo da dođete na koncert i podržite mlade nade naše sredine. Ulaz je slobodan.

Program:

1. VLADIMIR MEREI – truba
Klasa : Zoltan Lukačević
Korepetitor: Ružica Pavlović
J.N. Humel: Trumpet concerto

1. JOVANA RADONČIĆ – klavir
Klasa: Lea Porobić
L.V.Betoven: Sonata op. 31 br.3 četvrti stav
S.Asgatovna Gubaidulina: Muzičke igračke-izbor komada

1. MILICA RADNIĆ – flauta
Klasa: Lidija Knajp
Korepetitor: Miroslav Popović
K.Štamic: Koncert Ge dur prvi stav
J.S.Bah: Badinerie ha mol

1. DAJANA PRERADOVIĆ – klavir
Klasa: Filip Čapo
F. Mendelson: Klavirski koncert ge mol, op. 25
D. Šostakovič: Aforizmi-izbor komada

Izvor: apatinskenovine.rs

Prosečna neto zarada u Srbiji za mart iznosila je 54.271 dinar, a bruto zarada (zajedno sa porezima i doprinosima) 74.755 dinara, saopštio je danas Rpublički zavod za statistiku.

U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna neto zarada veća je za 9,9 odsto nominalno i 6,9 odsto realno, dok je bruto zarada nominalno veća za 9,5 odsto, a realno za 6,5 odsto.

Rast neto zarade u periodu januar–mart 2019. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 9,5 odsto nominalno i za 6,9 odsto realno, dok su bruto zarade povećane 9,3 odsto nominalno, odnosno 6,7 odsto realno.

Medijalna neto zarada za mart 2019. godine iznosila je 40.765 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do tog iznosa.

Izvor: Danas

Nakon što je u Vranju, usled zatvaranja fabrike nameštaja „Spilit“ bez posla ostalo 400 radnika, ista sudbina je zadesila i desetostruko manji broj njihovih kolega po poslodavcu, koji su od nedavno radili u zakupljenim halama nekadašnje somborske fabrike „Zastava specijalni automobili”.

Po istom scenariju kao u Vranju, kompanija koja, makar po podacima sa kompanijskog sajta, radi u sklopu tamošnje „Nefa group”, i u Somboru je bez ikakvog dodatnog obrazloženja samo obavestila trenutno zaposlene radnike da nema više potrebe za njihovim angažovanjem, pa se tako od pre nekoliko dana niko u zakupljenim halama ne pojavljuje, niti se direktor ovog pogona Marijan Bogdanović javlja na mobilni telefon.

Prema rečima pojedinih radnika, koji su inače dobijali ugovore o radu oročene na po svega jedan mesec, poslodavac je i njima ostao dužan jednu zaradu, ali pošto su u međuvremenu i zvanično ođavljeni, glavna briga im je da pronađu novi posao, bez velike nade da će do, ionako mizerne, jednomesečne zarade u somborskom „Spilitu” ikada doći. Kako se radilo o pogonu za sklapanje gotovih panela nameštaja koji su stizali upravo iz Vranja, prilikom čega je korišćen samo osnovni ručni alat, gašenje somborskog pogona nije privuklo veću pažnju demontažom mašina kojih nije ni bilo u zakupljenim halama.

Pogon „Spilita” u Somboru je otvoren nedavno, tačnije 18. marta ove godine, a kako se nezvanično moglo saznati i tako kratkotrajni boravak ove firme u Somboru obeležen je velikom fluktuacijom radne snage, koja je bez izuzetka sklapala jednomesečne ugovore o radu. Kako je jedan od pravnih osnova za bilo kakvu državnu subvenciju namenjenu programima podsticanja zapošljavanja, angažovanje radnika posredstvom NSZ i to na neodređeno vreme, državni budžet najverovatnije nije oštećen propašću ove somborske fabrike.

Baksuzna „Zastava”
„Spilit” nije prva frabrika za koju je početak rada u praznim halama „Zastava-specijalni automobili” značio ujedno i neslavan kraj, nakon čega su kratkih rukava, po pravilu, ostajali radnici. Prošle godine su isto tako netragom nestali i braunfild investitori „Pritit sveters” iz Bangladeša, čiji je pogon započeo ali i brzo prekinuo proizvodnju trikotaže, nakon čega je stotinak radnika ostalo uskraćeno za nekoliko zarada.

Izvor: Dnevnik.rs

Proslavljena glumica Mira Banjac otvoriće 13. juna 27. pozorišni maraton Narodnog pozorišta u Somboru pod sloganom "Liberte, Egalite, Fraternite - Sloboda, jednakost, bratstvo", najavili su organizatori.

Nakon svečanog otvaranja Maratona u 19 sati, na Velikoj sceni biće odigrana predstava Ateljea 212 "Petrijin venac" Dragoslava Mihailovića u režiji Bobana Skerlića, a potom sledi predstava "Striptiz", autorski projekat Radoslava Milenkovića koju izvodi beogradski "Proces teatar".

Iste noći, publika će imati priliku da pogleda predstavu Kruševačkog pozorišta "Animals" Uglješe Šajtinca u režiji Snežane Trišić.

Na Maratonu će biti i dve predstave za decu.

U petak, 14. juna, biće odigrana predstava novosadskog Pozorišta mladih "Snežna kraljica" H. K. Andersena u režiji Biserke Kolevske, a dan kasnije gostuje Državno pozorište za decu iz Sankt Peterburga s predstavom "Pepeljuga" u režiji Romana Kamhena.

Drugog maratonskog dana, u petak, 14. juna, gostuje predstava Narodnog teatra iz Bitolja "No(je)va Makedonija", autorski projekat Kokana Mladenovića, a potom će biće odigrana predstava "Mirna Bosna" Borisa Lalića u režiji Saše Peševskog, u izvođenju Kamernog Teatra 55 iz Sarajeva.

Na kraju druge festivalske večeri biće odigrana predstava "Crvena" Džona Logana u režiji Danila Marunovića, a u izvođenju Grad Teatra Budva, i "Mapa izmišljene stvarnosti", autorski projekat Slobodana Beštića u izvođenju Narodnog pozorišta Beograd i u koprodukciji s Prita medija.

U subotu, 15. juna, publika će moći da pogleda predstavu "Večera budala" u režiji Božidara Đurovića, u izvođenju Zvezdare teatra, "Ovaj će biti drugačiji" Staše Bajac, u režiji Đurđe Tešić i izvođenju Ateljea 212, predstavu Državnog pozorišta "Ševčenko" iz Harkova "Zamak" Franca Kafke, u režiji Oleksadra Kovshuna.

Maraton zatvara predstava Narodnog pozorišta Sombor "Tenor na zajam" Kena Ludviga, u režiji Olje Đorđević.

Predstava će se odigrati na Velikoj sceni, dva sata posle ponoći, a nakon sledi tradicionalni maratonski događaj - Cvetni udar.

Izvor: RTV

Po osnovu javnog konkursa za dodelu bespovratnih sredstava Autonomne pokrajine Vojvodine u 2019. godini za sufinansiranje izrade planske dokumentacije Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine doneo je Odluku o dodeli bespovratnih sredstava iz budžeta APV u 2019. godini za sufinansiranje izrade planske dokumentacije. Za ove namene iz budžeta APV je obezbeđeno 11.000.000,00 dinara.

U zgradi Autonomne Pokrajine Vojvodine danas su potpisani ugovori Sa jedanaest gradova i opština. Gradu Somboru je po ovom konkursu odobreno 2.000.000,00 dinara za Plan detaljne regulacije za proširenje kapaciteta postojeće deponije Rančevo – centar za tretman otpada.

U ime grada Sombora ugovor je u skupštini AP Vojvodine potpisao većnik Grada Sombora za oblast komunalne delatnosti i investicija Miroslav Kovačić.

Plan detaljne regulacije za proširenje kapaciteta postojeće deponije Rančevo – centar za tretman otpada ima za cilj da definiše pravila građenja i uređenja kako bi se unapredio rad postojeće deponije i to kroz koncept obrade komunalnog i drugog otpada na takav način da otpad nakon obrade ima najmanje moguće uticaje na životnu sredinu tako što će se doprineti boljem i efikasnijem načinu upravljanja otpadom, smanjiti količinu generisane količine otpada, odnosno upravljati otpadom po principu održivog razvoja izgradnjom centra za tretman otpada. Obezbedilo bi se istovremeno saniranje postojeće deponije kroz primenu odgovarajućih mera zaštite i tehničko-tehnoloških rešenja za smanjenje i sprečavanje negativnih uticaja na vazduh, zemnjište, površinske i podzemne vode.

U okviru Crvenog krsta u Somboru radi Servis za podršku roditeljstvu. Trenutno usluge koristi oko 100 osoba, a novac obezbeđen do decembra

PRI Crvenom krstu u Somboru od oktobra prošle godine radi Servis za podršku roditeljstvu, a finansira se najvećim delom iz državnog projekta podrške porodicama i mera populacione politike, i iz gradske kase. Zaposleni roditelji dvoje i više dece, mlađe od 15 godina, u servis donose veš na peglanje i to sve besplatno. Posle samo dođu i odnesu čist i ispeglan veš svojoj deci.

Prema rečima Biljane Klipa, sekretarke CK, cilj Servisa jeste da se olakša zaposlenim roditeljima, kako bi mogli više vremana da provedu sa decom.

- Prvi poziv koji smo realizovali 2018. pokazao se odličnim i nedavno smo objavili drugi poziv i pozvali roditelje da se jave i koriste usluge našeg Servisa za podršku roditeljstvu - kaže Antonio Ratković, zamenik gradonačelnice Sombora.

Inače, ovaj program će zasad trajati do kraja godine, sa mogućnošću produžetka, i za to je obezbeđeno nešto više od 3,6 milona dinara iz državne kase, dok je loklana samouprava izdvojila dva miliona dinara.

- U planu je kupovina dodatne opreme za opremanje servisa i vozila za realizaciju programa u naseljenim mestima.

- Ovde radimo peglanje veša i pranje posteljine, kao i ćebadi za zaposlene porodice. Usluge Servisa trenutno koristi oko 100 osoba - veli Biljana Klipa.

Jasna Engert radi na peglanju majica i dečje garderobe i ističe da joj nije teško, te da je srećna kad vidi zadovoljne roditelje koji dolaze po čist i ispeglan veš.

- Veoma sam zadovoljna uslugama servisa jer radim u smenama, i ne moram da razmišljam o pranju i peglanju veša moje dvoje dece. Sada imam više vremena da posvetim deci oko učenja i da ih izvedem u prirodu - zadovoljno kaže Mirjana Jozić.

RADNO VREME

- SERVIS za podršku roditeljstvu radi radnim danom od sedam do 15 časova, a na pranju i peglanju su angažovane tri radnice. Sve porodice sa decom do 15 godine, za naše usluge mogu da se jave u CK svakog radnog dana - pojašnjava Biljana Klipa, sekretarka CK Sombora.

Izvor: novosti.rs

Guvernerka Narodne banke Srbije zahvalila se predsedniku Srbije na savetu da treba da kupuje zlato za devizne rezerve Republike Srbije, mada je izjava Aleksandra Vučića više delovala kao nalog nego kao savet.

 

On je potvrdio prekjuče da se na njegovu inicijativu povećavaju rezerve u zlatu, s ciljem da se zemlji obezbedi sigurnost i sigurnija budućnost u okolnostima potencijalno negativnih kretanja na finansijskim i robnim tržištima. On je čak i dao rok Narodnoj banci da do kraja godine poveća rezerve zlata sa 20 na 30 tona, a u narednim godinama na 50 tona.

„Voleo bih da možemo više, ali ovoliko koliko možemo želim da povećamo naše rezerve u zlatu i mislim da će Narodna banka, ali i Vlada, odgovoriti tom zadatku“, rekao je Vučić, kako je prenela Politika. Zanimljivo je da je predsednik iskoristio reč „zadatak“ koja malo ili nimalo ne liči na reč „savet“ kako ga je okarakterisala guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković. Nažalost juče nismo dobili pojašnjenje iz NBS da li se radilo o nalogu predsednika centralnoj banci da kupuje zlato, kao ni da li postoji i koje je obrazloženje za kupovinu zlata i promenu strukture deviznih rezervi koje je spomenula Tabaković.

Rezerve su ozbiljna stvar

Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i nekadašnji guverner NBS, kaže da „u principu predsednik ima pravo da iskaže svoje mišljenje o ovom pitanju, ali upravljanje deviznim rezervama je ozbiljan posao koji podrazumeva upravljanje likvidnošću deviznih rezervi“.

„Kupovina zlata za devizne rezerve jeste opcija, ali važno je čuvati nezavisnost centralne banke u donošenju odluka, a bitan deo toga je i nezavisnost u upravljanju deviznim rezervama. Centralna banka bi tu odluku trebalo da donese nezavisno i na osnovu analiza koje uključuju mnoge faktore poput kretanja cena na hartije od vrednosti, deviznih kurseva i mnogih drugih elemenata, a ne na osnovu medijskih napisa ili laičke logike“, ocenjuje Šoškić.

On objašnjava da se devizne rezerve dominantno drže u hartijama od vrednosti nekih zemalja, zatim kao gotovina u određenim bankama i moguće i u drugim instrumentima među kojima je i zlato.

„Međunarodne institucije savetuju da se smanji procenat zlata u deviznim rezervama, jer kao i svaka roba može imati nestabilnu cenu, nestabilniju od hartija od vrednosti prvoklasnih zemalja. Takođe, na te hartije od vrednosti plaća se neka kamata, dok zlato ne daje nikakav prinos osim u slučaju eventualnog rasta cene zlata“, napominje Šoškić uz komentar da centralna banka treba da prati konzervativna pravila upravljanja deviznim rezervama koja podrazumevaju pre svega visok procenat likvidnosti i nizak nivo rizika, dok je prinos u drugom planu.

„Najveći stručnjaci na svetu“

Vučić je argumentovao zadatak koji je poverio Vladi i centralnoj banci time da se ne zna ni koje će valute kako da stoje, ni kako će da se ponaša Evropska centralna banka, ni američki Fed.

„I onda vam je najveća sigurnost u tome da držite jedan deo rezervi u zlatnim polugama. Mnoge zemlje u svetu to danas rade, i Rusija i Kina, koje imaju veliku izloženost prema dolaru, ali i one koje imaju izloženost prema evru. Kupuju sve više zlato i mogu sebi to da priušte“, rekao je on istakavši da je to bila njegova ideja koju su proverili „sa najvećim stručnjacima u svetu“.

Ekonomista Danilo Šuković sarkastično primećuje da bi u državi trebalo ukinuti sve institucije osim predsednika.

„On odlučuje koliko će rasti plate, koliko zlata da se kupuje… U Srbiji je sve zavisno, a nezavisnost institucija je samo na papiru. Glavni problem je što se u Srbiji propisi ne primenjuju i sve je u rukama autoritarnog režima. Umesto institucije da su nezavisne i jake, ostaje na jednom čoveku da radi šta mu se sviđa“, upozorava Šuković.

Na stranu odnosi državnih institucija, a pre svega predsednika i Narodne banke kojoj Ustav garantuje nezavisnost, kretanja na tržištu zlata pokazuju rekordne količine zlata koje kupuju centralne banke. Prema podacima organizacije Svetski savet za zlato, u prva tri meseca ove godine centralne banke su kupile 145,5 tona zlata, što je 68 odsto više nego u istom periodu 2018. i najviše u jednom kvartalu u poslednjih šest godina.

Najveći kupac je Rusija sa dodatnih 55,3 tone u prvom tromesečju, a njihove ukupne zlatne rezerve dostigle su 2.168,3 tone (19 odsto ukupnih rezervi). Rusija je u 2018. kupila 274,3 tone što je četvrta uzastopna godina u kojoj kupuju više od 200 tona, dok istovremeno smanjuju udeo američkih obveznica u deviznim rezervama. Veliki kupac u prvom tromesečju bila je i Kina sa 33 tone i njihovih 1.885 tona je manje od tri odsto ukupnih deviznih rezervi. Značajni kupci bili su i Turska, Ekvador, Kazahstan i Katar.

Zlato iz RTB-a

Srbija raspolaže trenutno sa 20,8 tona zlata što je prema trenutnoj vrednosti oko 764 miliona evra, a to je 6,6 odsto ukupnih deviznih rezervi koje iznose 11,5 milijardi evra.

Boško Živković, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe da je kupovina zlata generalno dobar potez, jer dugo nismo obnavljali zlatne rezerve nakon deobe rezervi SFRJ.

„Zlato se kupuje jer raste neizvesnost i rizici. Kinezi će verovatno oslabiti juan, a dolar će ojačati. ECB nije definisala kakvu će monetarnu politiku voditi. U takvim uslovima investicije u zlato su česta pojava, a velike centralne banke nisu ni napuštale zlato u ozbiljnijoj meri. Kod nas je dobro što imamo domaćeg proizvođača zlata, pa bi bilo dobro ako bi kupovinu obavljali u dinarima. Naš nivo deviznih rezervi to omogućava. Nisu poznati detalji transakcije i kako će se to uraditi, ali ne bi bilo dobro ako bi se to radilo emisijom novca NBS“, napominje Živković.

Dejan Šoškić ističe da Srbija ima konstantan priliv zlata iz RTB Bora, ali je to zlato u izvornom obliku potrebno dodatno obraditi kako bi bilo standardizovano i moglo se koristiti kao instrument u međunarodnim plaćanjima i Narodna banka to tradicionalno radi.

Guvernerka Jorgovanka Tabaković istakla je da je do 2005. godine prodato deset tona zlata, a da se od zlata nasleđenog iz SFRJ samo jedna tona čuva u Bazelu. „Sve što je u međuvremenu kupila Srbija i od kada sam ja guverner čuva se u trezoru NBS“, rekla je Tabaković.

Izvor: Danas

petak, 24 maj 2019 00:00

Češki gulaš sa knedlama

Savršen ručak za gurmane, oduševiće vaše ukućane.

Sastojci:

Za gulaš

700g luka isečenog na rebarca
600g junećeg mesa od šola
½ dl ulja
1,5 l povrtnog bujona
1 kašika slatke začinske paprike
2 kašike brašna
So i biber

Za knedle

½ kg kuvanog krompira
1 jaje
250g oštrog brašna
1 kašičica soli
Prstohvat bibera
Za dekoraciju
Svež peršun

Način pripreme:

U šerpi odgovarajuće veličine zagrejati ulje i propržiti luk da omekša. Meso iseći na kocke veličine zalogaja. Kada luk omekša dodati meso, začiniti (so i biber) i nastaviti prženje sve dok meso ne dobije koricu. Dodati začinsku papriku, brašno i sve dobro promešati, pa naliti bujonom da ogrezne. Dobro promešati i ostaviti da se krčka oko 2h. Povremeno promešati. Po potrebi dolivati po malo bujona ili vode. Ovaj gulaš treba da bude malo tečniji da bi bilo dovoljno safta u koji se umaču knedle. U svakom slučaju pred kraj kuvanja treba proveriti i doterati ukus po potrebi.

Krompir kuvati u ljusci ocediti i ostaviti da se ohladi. Ohlađeni krompir oljuštiti i ispasirati, dodati jaje, so i biber, a zatim malo po malo dodavati brašno dok se ne dobije kompaktno testo.

Od testa napraviti „salamu“ i ostaviti da odstoji 20min. Celu „salamu“ kuvati u ključaloj slanoj vodi oko 15-20min. Kuvanu salamu izvaditi iz ključale vode i iseći na kriške. Servirati gulaš sa knedlama dekorisan sitno seckanim peršunom.

Uz ovakav savršen gulaš preporučuje se i čaša dobrog hladnog piva.

Izvor: lepibrka.com

Preduzeće „Oris“ doo Sombor u saradnji sa „Ciklonizacija“ Ad Novi Sad u periodu od 27.05.2019.godine do 09.06.2019.godine vršiće tretman suzbijanja odraslih komaraca na teritoriji grada Sombora i pripadajućih naselja iz vazduha i sa zemlje. Tretman će se vršiti u predvečernjim časovima od 18:00 do 23:00 časa u danima kada meteorološki uslovi budu povoljni.

Suzbijanje odraslih komaraca sa zemlje će se vršiti ULV tehnikom na teritoriji svih naselja preparatom na bazi aktivne materije deltametrin, dok će se aviotretman vršiti preparatom na bazi aktivne materije lambdacihalotrin u zaštitnoj zoni Dunava i obodnim delovima naselja Bački Monoštor i Bezdan.

Preparati su štetni za pčele, te se mole pčelari da zaštite ili izmeste svoje košnice. Mape sa lokacijama na kojima se vrši tretman nalaze se na fb i internet stranici preduzeća ORIS doo Sombor, gde se mogu pratiti najave i precizni termini radova.

Dostupan telefon za sva pitanja je: 025/ 515 50 55

U okviru realizacije projekta GKUD–a „Ravangrad” Sombor „Pevačka radionica i radionica izrade oglavlјa Srba (Bačvana) starosedelaca”, 25. maja 2019. godine u Gradskom muzeju Sombor sa početkom u 20 časova održaće se koncert pevačkih grupa i izložba zlatoveza.

Učesnici: GKUD „Ravangrad” Sombor, KUD „Ivo Lola Ribar” Sonta, Pevačka grupa „Melizmi” ADZNK „Gusle” Kikinda, MKPZ „Stapar” Stapar, Dom kulture Sivac i GKUD „Sombor” Sobmor.

Na izložbi će biti izložene i kape džege, ubrađaji i peškiri rađeni zlatovezom iz zbirke Gradskog muzeja Sombor.

Ulaz je besplatan.

Jubilarni 10. maturanski ples Valcengrad održaće se 29.maja u 18 sati ispred platoa Županije u Somboru. Idejni tvorac i organizator manifestacije je plesni klub "RavangradDance", koji nastaje pod okriljem Gradskog kulturno- umetničkog društva "Ravangrad" iz Sombora.

Valcengrad se pokazao kao jedna od najvećih kulturnih događaja grada koji istovremeno okuplja decu i mlade oko iste ideje – zajedničkog i organizovanog obeležavanja maturiranja.

Zahvaljujući uspešnoj realizaciji počevši od 2010. godine, Valcengrad prerasta u lokalnu tradiciju i novi somborski brend, prepoznatljivog vizuelnog identiteta. Svake godine Valcengrad okupi oko 2.000 direktnih i indirektnih učesnika, uz značajnu medijsku pažnju. Postao je inspiracija mnogim drugim lokalnim zajednicama da same koncipiraju svečani trenutak maturiranja, i obeleže ga kroz javni ples i muziku.

Učesnici manifestacije: vrtići "Neven", "Vila", „Đurđevak",„Bajka", OŠ "Nikola Vukićević", "Dositej Obradović", "Avram Mrazović", "Ivo Lola Ribar", "Moša Pijade" (Bački Breg), "Laza Kostić" (Gakovo), Gimnazija, Srednja medicinska škola "Dr Ružica Rip"; Srednja ekonomska škola, Srednja škola "Sveti Sava", Poljoprivredno-prehrambena škola, Srednja tehnička škola.

Pokrovitelji i prijatelji projekta: Grad Sombor, Addiko banka, Sportski savez Grada, Sportski centar „Soko", Dom učenika srednjih škola, Galerija "Milan Konjović", Gradska biblioteka "Karlo Bijelicki", JKP "Ćistoća", JKP "Prostor", JKP "Zelenilo" i mreža mnogih drugih lokalnih institucija i organizacija.

U slučaju lošeg vremena manifestacija se pomera na dan posle u prigodno vreme. Za sve informacije pratite fejsbuk stranicu Valcengrad.

Izvor: RTV

Sombor je od 22. do 24. maja 2019. godine domaćin simpozijuma „Nemačka nacionalna manjina i Evropa“. Otvaranje simpozijuma je upriličeno 23. maja u Svečanoj sali Skupštine grada Sombora nakon čega je nastavljen dijalog na temu položaja nacionalnih manjina i zaštite evropskih vrednosti danas u multinacionalnim sredinama i aktuelnim društveno-političkim odnosima.

Organizator je Fondacija „Konrad Adenauer“, u saradnji sa Gradom Somborom i udruženjem Nemaca „Sv. Gerhard“ iz Sombora.

„Sombor je sedište Nacionalne zajednice Nemaca u Srbiji. Ovo je jedna izuzetno važna činjenica na koju smo ponosni, obzirom da grad Sombor od svog nastanka jeste jedna multinacionalna sredina u kojoj i danas živi preko dvadeset različitih nacionalnih zajednica. Nadam se da naši sugrađani prepoznaju brojne pomake kada su u pitanju prava nacionalnih zajednica na teritoriji našeg grada. Kao lokalna samouprava afirmisali smo, pored zaštite kulture i kulturnog nasleđa, i zaštitu jezika, pisma, književnosti, tradicije i običaja nacionalnih zajednica koje žive na teritoriji našeg grada“ rekla je gradonačelnica Golubović i istakla primer dobre prakse i saradnje lokalne samouprave i udruženja Nemaca „Sv. Gerhard“ iz Sombora. „Najznačajnije među brojnim aktivnostima jesu one koje su vezane za upotrebu nemačkog jezika i pisma, pre svega kroz projekte bilingvalne nastave od predškolske ustanove, pa sve do kraja srednje škole i afirmacija nemačkog kao prvog stranog jezika. Ono što još uvek za nas predstavlja najznačajniji poduhvat jeste otvaranje Muzeja podunavskih Švaba u Somboru. Nemačka nacionalna zajednica u Somboru nije najveća, niti je među najvećima, ali je zaista jedna od najaktivnijih i najagilnijih i zahvaljujući njoj smo u stanju da govorimo o realizaciji ovih projekata. Upravo to daje nam jednu bitnu poruku, a to je da su u svemu onome što radimo bitni ljudi, međusobna saradnja, tolerancija i partnerstvo jer se samo tako postižu dobri rezultati“ istakla je Golubović.

Važnost pitanja položaja nacionalnih manjina u Srbiji potvrdilo je i prisustvo generalnog sekretara predsednika Republike Nikole Selakovića i predsednika Skupštine APV Ištvana Pastora.

„Spoljna politika Republike Srbije kada su u pitanju odnosi sa drugim državama, ali i unutrašnja politika, odnos centralne države, pokrajine, ali i svake lokalne samouprave kada su u pitanju odnosi većinskog naroda sa manjinskim zajednicama, za cilj upravo ima da tražimo ono što je zajedničko, da svoje posebnosti, identitetske i kulturne različitosti čuvamo, ali i da unapređujemo ono što su zajedničke veze i spone radi svetlije i bolje budućnosti u kojoj treba da žive naša deca“ naglasio je generalni sekretar predsednika Republike Nikola Selaković.

Predsednik Skupštine APV Ištvan Pastor rekao je da su za opstanak nacionalnih manjina od brojki značajniji institucionalni okvir i energija koja postoji u nacionalnoj zajednici. „Republika Srbija u proteklim godinama učinila je izuzetno značajne korake u stvaranju pravne regulative i institucionalnog ambijenta da manjinske nacionalne zajednice mogu očuvati svoj identitet“ istakao je Pastor i dodao da Srbija danas može evropskoj praksi pokazati dobar primer institucionalnog odnosa većine i manjina.

Novi predsednik Nacionalnog saveta Nemačke nacionalne manjine u Srbiji Mihael Plac je rekao da nova lica koja su se našla na ovoj konferenciji jesu pokazatelj da postoji uzajamna želja za saradnju, za ostvarivanje boljih veza i realizaciju zajedničkih projekata.

Pod pokroviteljstvom ministarstva zdravlja, Dom zdravlja Kula će u nedelju – 26. maja 2019. godine, u periodu od 08-16 časova u novom objektu specijalističkih službi u Kuli, vršiti sledeće preventivne preglede: kontrola nivoa šećera u krvi, kontrola krvnog pritiska i kontrola EKG.

Svi pregledi su besplatni i mogu se obaviti bez zakazivanja i zdravstvene knjižice .

Iz Doma zdravlja Kula podsećaju građane na značaj zdravih stilova života i prevenciju faktora rizika za nastanak najčešćih poremećaja zdravlja.

Spektakularni koncert “MUZIKA BEZ GRANICA” koja će biće održana 26. maja 2019. godine u novoizgrađenoj velikj multifunkcionalnoj dvorani – u “Evropa Sali” na kompleksu Event Center "BAJKÚT" Na Svetištu u Doroslovu je izuzetna prilika da se čuju nezaboravni biseri i hitovi mađarske klasične i zabavne muzike.

Program obuhvata evergrin melodije opere, operete i mjuzikle. Nastupaju vrhunski izvođači: Agneš Ana Kun operska pevačica, Balaž Felegi operski pevač, Gergelj Nogradi opersi pevač-  kantor, Neli Tester pijaniskinja.

Početak koncerta je u 17:00 sati. Cena ulaznice je 300,00 dinara i može se kupiti na ulazu pred početak koncerta.

Nakon koncerta u restoranu Svetišta za večeru vam nudimo gastronomske specijalitete doroslovačke kuhinje: autentični jagnjeći i juneći paprikaš po ceni od 650,00 dinara (domaća rakija – aperitiv, paprikaš, salata, lepinja, voda/po osobi = 650,00 dinara), odnosno pljeskavicu od 200,00 dinara. Piće se naručuje na licu mesta. Sve rezervacije za večeru nas kontaktirati najkasnije do 25. maja 2019. godine na 064 24 08 521 ili putem e-maila: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Ministar finansija Srbije Siniša Mali najavio je danas da bi u drugoj polovini godine trebalo da bude usvojen švajcarski model za indeksaciju penzija, jer je ocenjen kao model koji je najbolji i najpravedniji za nastarije građane.

 

„Tokom sledeće misije MMF, koja se očekuje krajem septebmra ili početkom oktobra, mi ćemo to i usvojiti“, rekao je Mali odgovarajući na pitanja novinara u pauzi konferencije o sivoj ekonomiji.

Dodao da će se u međuvremenu razgovarati o još nekoliko modela, ali da ipak očekuje „da će ovaj model (švajcarski), kao najpravedniji i najbolji, biti usvojen“.

Objasnio je da švajcarski model podrazumeva da se indeksacija vrši svake godine u zavisnosti od toga koliko je stopa inflacije i koliko su porasle plate u prviredi.

„Oba ta pokazatelja su ponderisana sa po 50 odsto. To je model koji se primenjuje u velikom broju zemalja i prema mome mišljenju je i najpovoljniji i fer za naše najstarije sugrađane, jer se vezuje za dva pokazatelja koji su i osnovne determinante visine penzija“, precizirao je ministar finansija.

Mali je kazao da se sada rade računice u vezi sa tim modelom, ali je naveo da još nije napravljen dogovor niti doneta konačna odluka.

„Kada bi po tom modelu povećanje penzija bilo oko pet odsto, mi bismo oko 27 ili 28 milijardi dinara morali više da izvdvojimo u budžetu za te potrebe“, kazao je Mali i istakao da je to sistemsko rešenje.

On je podsetio da je Vlada Srbije prošle godine obećala da će naći fer formulu za indeksaciju penzije.

„Kroz ovaj model siguran sam da ćemo to obećanje ispuniti“, naglasio je Mali.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić istakla je da će sa napretkom privrede, većim budžetom i rastom investicija rasti i standard gradjana, pa će biti prostora i za povećanje penzija.

„Mi u svakom trenutku, ma šta da radimo, obraćamo pažnju na životni standard penzionera, posebno onih sa najmanjim penzija, koji primaju manje od 25.000 dinara“, kazala je Brnabić i kao primer navela da su domaćinstva tih penzionera izuzeta iz naplate naknada za zaštitu životne sredine.

Izvor: Danas

Ako nemate puno vremena da se posvetite ručku, onda je ovo idealno rešenje za vas. Lovačkim šniclama niko ne može da odoli pogotovo ako napravite kao prilog krompir pire.

Sastojci:

1/2 kg junećih šnicli
1,5 šolja ulja
2 kašike brašna
2 čena belog luka
1/2 čaše belog vina
1 šolja kuvanog paradajza
začin
so, biber

Priprema:

Izlupajte šnicle, posolite ih i uvaljajte u brašno, pa ih propržite na ulju.

Kada šnicle porumene, izvadite ih iz tiganja, pa u istoj masnoći propržite kašičicu brašna i izgnječen beli luk.

Dodajte vino, kuvan paradajz i začin.

Kada sos provri, u njega vratite šnicle i kuvajte ih zajedno sa umakom na smanjenoj temperaturi još oko 10 minuta.

Izvor: krstarica.com

U skladu sa akcijom besplatnih preventivnih pregleda koju je pokrenulo Ministarstvo zdravlja Republike Srbije Opšta bolnica „Dr Radivoj Simonović“ Sombor će 26. maja (nedelja) organizovati besplatno sledeće preglede:

1. Oftalmološki pregledi
2. EKG
3. Merenje krvnog pritiska
4. Merenje šećera u krvi

Navedeni pregledi obavljaće se u zgradi Specijalističkih ambulanti Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Sombor, ulica Vojvođanska 75, u periodu od 08.00 do 16.00 časova.

Preglede mogu obaviti svi zainteresovani građani, dakle i oni građani koji nemaju regulisano zdravstveno osiguranje.

U eri koju karakteriše starenje stanovništva Srbije, a posebno Vojvodine, sve su veće potrebe u sektoru zbrinjavanja ovdašnjeg življa koje je duboko zagazilo u jesen života, u čemu svoju ulogu imaju gerontološki centri.

Poučeni brojnim negativnim iskustvima sa privatnim domovima za stara lica, stanovnici na zapadu Bačke i ne samo oni, sve se više oslanjaju na usluge ovdašnjeg Gerontološkog centra i pored nešto duže administrativne procedure koja podrazumeva i ispunjavanje određenih uslova za smeštaj u jedan od dva objekta ove ustanove.
Ono što posebno raduje je činjenica da se ovih dana, nakon nedavne sanacije krova iznad ambulante koja radi u njegovom sastavu, užurbano radi na rekonstrukciji celog somborskog Gerontološkog centra na Prvomajskom bulevaru. Reč je o objektu koji je namenjen za penzionere i starija lica kojima nije preterano narušeno zdravstveno stanje. Vrednost investicije je 36,5 miliona dinara, a ovaj nemali novac za prvu veću investiciju u objekat od njegovog otvaranja 80-ih godina minulog veka, obezbedio je resorni
Pokrajinski sektretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravonst polova.

- U toku su radovi na rekonstrukciji, dogradnji i adaptaciji jednog dela našeg prostora, spajaju se dve lamele, zatim pravimo novi hol i toplu vezu između dve zgrade. Postavljen je termoizolovani krov, čime smo sprečili dalja prokišnjavanja i oštećenja na elektroinstalacijama - kaže Zoran Drča, direktor somborskog Gerontološkog centra.

Očekuje se da se ovim radovima poboljšaju uslovi stanovanja i života za oko 300 korisnika.

- Na osnovu dosadašnjeg rada našoj ustanovi je od strane nadležnog republičkog Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja obnovljena licenca za rad, bez koje se niko ne bi smeo baviti institucionalnom brigom o našim starijim građanima. Pored dobijanja zvanične licence, zahvaljujući između ostalog i ovim radovima na rekonstrukciji objekta dobrano narušenog stanja usled godina zanemarivanja, odobreno nam je i proširenje postojećih kapaciteta za još 50 mesta, pa bi samo u ovom objektu na Prvomajskom bulevaru pun i zaslužen konfor moglo pronaći ukupno 350 naših seniora- kaže Drča.

Kapaciteti ove državne ustanove socijalnog staranja opslužuju ne samo seniore zapadne Bačke, već značajan broj korisnika usluga, znajući koliko se pažnje i brige posvećuje stariji osobama u somborskom Gerontološkom centru dolazi iz cele Srbije, a kako bi se olakšalo kretanje korisnika u poodmaklim godinama, planirano je postavljanje lifta u desnoj zgradi.

Kako kaže agilni direktor ove ustanove, Zoran Drča, predviđeno je i proširenje postojećeg restorana i dogradnja novog sa baštom koji bi nakon završetka svih radova bio namenjen i ostalim građanima, a ne samo korisnicima usluga gerontocentra, a pride će biti urađena nova kuhinja i vešeraj.

Radovi do sredine juna
Poslove na izvođenju najzamašnije rekonstrukcije zdanja somborskog Gerontološkog centra na Prvomajskom bulevaru od njegovog otvaranja izvodi tročlani konzorcijum sastavljen od firmi „Bobo“ i „Inteks“ iz Novog Sada i preduzeća „Neoizgradnja“ iz Veternika. Kako kažu neimari, ugovorom je predviđeno da ceo posao obnove arhitektonski zanimljivog i funkcionalnog, a ujedno velelepnog objekta u delu grada Nova Selenča, bude završen do polovine juna.

Izvor: Dnevnik

Danas su u Velikoj sali zgrade Županije uručeni ugovori za 30 seoskih domaćinstava namenjenih izbegličkim porodicama iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske, u okviru potprojekta 5, Regionalnog stambenog programa.

Regionalni stambeni program zajednički je višegodišnji program Republike Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Republike Hrvatske, koji ima za cilj da obezbedi trajna stambena rešenja za najugroženije izbegličke porodice u regionu, od kojih je najveći broj upravo ovde u Srbiji. Sprovodi se uz podršku OEBS-a i UNHCR-a, a finansiran je sredstvima Evropske unije, koja je i najveći donator, Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke, Norveške, Italije, Švajcarske, Danske, Turske, Luksemburga, Španije, Kipra, Češke, Mađarske, Rumunije i Slovačke. Fondom RSP upravlja Banka za razvoj Saveta Evrope.

Uspešno sprovođenje RSP-a ne bi bilo moguće bez efikasne saradnje sa jedinicama lokalne samouprave. U ime grada Sombora prisutnima se obratila Dušanka Golubović gradonačelnica Sombora koja je izrazila zadovoljstvo što je uručeno 30 ugovora kojim će se trajno stambeno zbrinuti one koji već decenijama čekaju na svoj adekvatan smeštaj.

„Otuda ću pre svega čestitati svima vama koji ste adekvatno aplicirali i ispunili sve uslove u nadi da će ovo stambeno pitanje, koje znam da je najvažnije za svakog čoveka, stvoriti uslove za kvalitetan život na teritoriji grada Sombora. Mogu da kažem da mi je posebno zadovoljstvo što je reč o kupovini kuća na selima. Znamo da su naša sela nešto što je važno za grad Sombor koji ima 15 naseljenih mesta i želi jednak kvalitet života u njima ali naravno i ljude koji će u njima živeti. Upravo iz tih razloga zahvaljujem se što ste imali ovakav izbor, čestitam i želim sve najbolje, istakla je gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović.

U ime Evropske Unije, najznačajnijeg donatora Regionalnog programa stambenog zbrinjavanja, obratila se predstavnica delegacije EU u Srbiji Brigita Kuhar koja je istakla da je ovo još jedan korak u pronalaženju trajnih stambenih rešenja za izbegla lica koja su zbog ratnih dešavanja pre mnogo godina došla u Srbiju.

„Evropska unija aktivno pomaže aktivnosti čiji je cilj obezbeđivanje trajnih stambenih rešenja za preostale izbeglice nakon rata u bivšoj Jugoslaviji. Sa 232 miliona evra EU je najveći donator Regionalnog stambenog programa te je već do sada blizu 3.200 porodica dobilo stan, seosko domaćinstvo, paket građevinskog materijala ili montažnu kuću“ rekla je Brigita Kuhar predstavnica delegacije UE u Srbiji.

„Delim vašu radost danas zbog dobijanja mesta što možete nazvati domom nakon toliko godina provedenih u raseljenju. UNHCR i OEBS pružaju podršku opštinama Republike Srbije i njihovim zajedničkim naporima da ispune svoje uloge i obezbede stambena rešenja. Danas vidimo konkretan rezultat naše saradnje. Ključevi novih domova u vašim su rukama“ istakao je Džozef Melot zamenik šefa Misije OEBS u Srbiji.

Događaju su pored gradonačelnice Sombora, Dušanke Golubović, prisustvovali pomoćnik komesara za izbeglice i migracije Republike Srbije, Ivan Gerginov, zamenik šefa Misije OEBS u Srbiji, Džozef Melot, predstavnica delegacije EU u Srbiji Brigite Kuhar, ispred Jedinice za upravljanje projektima u javnom sektoru, Jelena Tomić, direktor Fonda za izbegla, raseljena i prognana lica, Duško Ćutilo, kao i predstavnici drugih državnih i međunarodnih institucija i organizacija i korisnici.

„Karavan radosti i prijateljstva Dunav osiguranje Sportskih igara mladih Srbije“ 22. maja 2019. došao je na Trg svetog Trojstva u Sombor. Ova manifestacija se održava u 25 gradova na teritoriji Srbije, već šestu godinu za redom, a ove godine prvi put učestvuje Sombor.

Sportske igre mladih su najveća manifestacija amaterskog sporta u Evropi, čiji je osnovni cilj da promoviše zdrav način života i prijateljstvo. Učesnici su deca i mladi uzrasta od 7 do 15 godina, a takmiče se u 10 sportskih disciplina: mali fudbal, odbojka na pesku, ulični basket, rukomet, odbojka, između dve vatre, stoni tenis, tenis , atletika i šah.

Na svečanom otvaranju Sportskih igara mladih u Somboru zakletvu u ime sportista položila je atletičarka Maša Bujišić, a u ime sudija Anja Laličić, odbojkaški sudija.

„Čuli smo da ova manifestacija traje već više od dve decenije u svetu, a nekoliko godina u nazad se održava i u našoj zemlji. Veliko mi je zadovoljstvo što smo kao grad mogli da damo svoj doprinos i mogli da učestvujemo u jednom ovakvom događaju. Na prvom mestu se zahvaljujemo svoj somborskoj deci, nastavnicima, učiteljima, ali i Sportskom savezu grada Sombora, jer su preuzeli veliku ulogu učesnika i organizatora jednog ovakvog događaja. Možemo da poručimo da grad Sombor ima budućnost, zato što imamo decu i mlade koji su sposobni da učestvuju u izazovu, da se takmiče i da pobeđuju. Neka danas na prvom mestu pobedi poštena igra, veliko prijateljstvo i dobro druženje“ rekla je gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović na otvaranju Dunav osiguranje Sportskih igara mladih.

Predsednica Dunav osiguranje Sportskih igara mladih Srbije Ivana Jovanović je izrazila zadovoljstvo što je „Karavan radosti i prijateljstva Dunav osiguranje Sportskih igara mladih Srbije“ danas u Somboru i što se na licima dece vide osmesi, što predstavlja osnovnu pobedu ovog takmičenja i zahvalila se gradu Somboru što se priključio i postao domaćin.

Predsednik Sportskog saveza grada Sombora Milan Stakić podsetio je na moto „Važno je učestvovati“ i time poručio svim učesnicima da su pobednici.

Većnica grada Sombora za oblast omladine i sporta Antonija Nađ Kosanović rekla je da joj je drago što se ova manifestacija prvi put održava u Somboru i što će deca imati priliku da učestvuju u raznim sportskim disciplinama i da se bore za svoje ciljeve, jer sport na poseban način oblikuje čoveka.

Finalno takmičenje, na kom će se naći najbolji takmičari iz gradova širom Srbije, održaće se krajem jula u Beogradu, a međunarodno finale je u Splitu od 20. do 26. Avgusta.

Strana 1 od 550

Još vesti iz kategorije...

No result...
Top