Sombor.info

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Fenomenalne i uz slane i uz slatke priloge

Sastojci:

550 g brašna
300 ml jogurta
1 kašičica šećera
1 kašičica soli
1 kašičica sode bikarbone
1 kašičica praška za pecivo
ulje za prženje

Priprema:

U dublju posudu sipati jogurt, dodati šečer, so, sodu bikarbonu, prašak za pecivo i izmešati. Postepeno dodavati brašno i zamesiti mekše testo.

Testo staviti u najlon kesu (za zamrzivač) i ostaviti u frižider da odstoji 10 minuta. Nakon toga, testo premesiti na pobrašnjenoj radnoj površini, formirati oblik “valjka”, i iseći na 7 delova. Svaki deo premesiti formirajući 7 loptica.

Staviti ih na tacnu i ostaviti da odstoje 5 minuta, pa svaku lopticu oklagijom razviti u krug (veličine tanjira). Ulje zagrejati i lepinje pržiti na umerenoj vatri dok ne porumene sa obe strane. Gotove lepinje odlagati na papirni ubrus, kako bi se ocedio višak masnoće.

Služiti uz sir, ajvar, kajmak ili kao slatku varijantu uz džem, pekmez ili krem… Odlične su u svakoj kombinaciji!

Izvor: oklagija.rs

Ekološki pokret Odžaka obaveštava učesnike likovnog konkursa „Naša ekološka lepota“ i javnost da se, shodno odluci Ministarstva zdravlja o prekidu nastave zbog epidemije gripa, odlaže i otvaranje izložbe.

O novom terminu otvaranja izložbe učesnici konkursa i javnost biće blagovremeno obavešteni.

petak, 15 februar 2019 00:00

Sve obmane Komore izvršitelja

Tokom prošle godine imali smo prilike da pratimo sve češće izveštavanje medija o radu privatnih izvršitelja.

Što je interesovanje javnosti za ovu temu postajalo intenzivnije, sve više smo mogli da gledamo i predstavnike Komore javnih izvršitelja, uglavnom Aleksandru Trešnjev i Svetlanu Manić u medijskoj kampanji na televizijama (Prva, Pink, Happy itd.), u pokušaju da objasne kako oni samo rade po zakonu.

U ovom istraživanju ZA Krov nad glavom bavimo se izjavama i objašnjenjima koje smo mogli da čujemo prilikom ovih gostovanja, kao i u drugim obraćanjima javnosti, poput konferencije za medije u Medija centru 27. decembra prošle godine kojoj su prisustvovali i naši aktivisti.

Iz komore izvršitelja osuđuju senzacionalističko pisanje medija o njihovom radu. Osuđujemo ga i mi iz razloga što takvo izveštavanje skreće pažnju sa kriminalnog karaktera izvršiteljske delatnosti. Zato se u ovom tekstu bavimo činjenicama i nastojimo da oborimo argumentaciju Komore izvršitelja.

Prilikom gostovanja u raznim emisijama pojedini novinari su dozvoljavali predstavnicima Komore da iznose nepotpune informacije i poluistine dok su odgovornost za svoje postupanje prebacivali na sudove i na Zakon o izvršenju i obezbeđenju, u čijem su pisanju učestvovali (o tome više kasnije u tekstu).

Pokušavajući da zataškaju katastrofalne posledice svog postupanja, predstavnici Komore uporno prebacuju odgovornost na loš zakon i pokušavaju da iza statistike sakriju konkretne ljudske tragedije koje su proizveli, govoreći pritom o svemu osim o onome što je u njihovom delokrugu i njihovoj moći. Zato ćemo se u ovom tekstu usredsrediti isključivo na probleme koji proizilaze iz njihovog rada, koji su deo njihove nadležnosti, u koje između ostalog spada i kontrola rada javnih izvršitelja koju treba da sprovodi Komora. Ovo ne znači da mislimo da je Zakon dobar, naprotiv izneli smo brojne predloge za njegova poboljšanja, međutim važno je razumeti da značajan deo odgovornosti za tragedije koje proizvodi izvršni postupak snose sami izvršitelji.

Naročito apelujemo na javnost i na novinare koji prate rad izvršitelja da ne nasedaju na manipulacije statističkim podacima. Svaki put kada su suočeni sa konkretnim slučajem zloupotrebe od strane izvršitelja, predstavnici Komore daju objašnjenja kako je to jedan u moru navodno pravilno sprovedenih izvršenja i da ne predstavlja pravilo. Nedavno smo mogli čitati da je uhapšen predsednik jedne opštine zbog sumnje da je nalogodavac paljenja kuće novinara. Zamislite da je u toj situaciji neko rekao kako je to zanemariv procenat, kada se uzme u obzir broj predsednika opština u Srbiji koji nisu pokušali ubistvo novinara. Važno je dakle insistirati na odgovornosti u konkretnim slučajevima zloupotrebe, i ne dozvoliti da se zloupotrebe zataškavaju pričama o većini „dobrih“ izvršitelja, ili o lošem zakonu.

Svi javni nastupi predsednice komore i njene zamenice se svode na nekoliko demagoških poenti koje se beskrajno kombinuju, a zasnivaju se na pogrešnim ili nepotpunim informacijama.

Prilikom gostovanja na TV Prva u emisiji „Jutro sa Natašom“, u kojoj je učestvovao i naš aktivista Aleksa Petković, koji je spomenuo našu inicijativu da se zakonom zabrani iseljenje iz jedinog doma, iliti krova nad glavom, Aleksandra Trešnjev je izjavila:

„Šta se dešava u situacijama kada neko živi u tuđem stanu? Šta se dešava kada krov nad glavom nije njegov, nego je krov nekog drugog poverioca, koji je takođe u teškoj materijalnoj situaciji?“

Pre svega je važno primetiti kako svi izvršitelji kada ih pitate za konkretne zloupotrebe protiv konkretnih ljudi sa imenom i prezimenom, izbegavaju odgovor tako što navode nekakve hipotetičke situacije. Najčešće kažu: „Dobro, a zamislite recimo vi odete na more, neko vam obije stan, promeni bravu i useli se i vi ostanete na ulici. Zato postojimo mi da vas vratimo u vaš dom.“ Omiljena misaona konstrukcija Aleksandre Trešnjev uključuje i da poverilac ima bolesnu majku, dete koje školuje i slično. Ovakve situacije, iako retke, sigurno postoje. Međutim, kako one opravdavaju kršenje prava ljudi koje poverioci iseljavaju iz jedinog doma? Pritom još nismo čuli da je neko od izvršitelja rekao da se situacija sa odlaskom na more, ili bolesnom majkom zaista desila u njihovoj praksi. Sa druge strane, Združenoj akciji Krov nad glavom se pre nekoliko meseci obratila jedna samohrana majka iz Beograda ne da traži pomoć, već da sa nama podeli sledeće iskustvo: kupila je stan od investitora koji je onda odbio da joj stan preda, već se sam u njega uselio, pa je angažovala izvršitelja da je uvede u njen dom; međutim, od njega je mesecima dobijala samo izgovore da izvršenje iz ovog ili onog razloga nije moguće. Na kraju je problem rešila tako što je uzurpatora izbacila uz pomoć prijatelja. Ova priča jasno ilustruje ono što svi znamo o izvršiteljima – da su jaki samo prema nemoćnima, dok se istovremeno prenemažu i klanjaju pred jakima.

Ipak, i u pomenutoj emisiji na TV Prva Aleksandra Trešnjev kaže: „Ne prikažete poverioca i njegovu decu, čiji je to možda stan i ima bolesnu majku.“ Možda se i to događa, ali zanimljivo je da je ovo izgovoreno kao kontraargument nakon priloga o Branki Havatmi, čiji je stan od 90.000 evra prodat zbog duga od 6.500 evra. Stan je prodat na javnoj licitaciji 30. decembra 2016. godine u klanici u Bečmenu (selo kod Surčina), na kojoj je prisustvovalo 5 ponuđača. Prodat je po početnoj ceni od 26.000 evra i samo jedan ponuđač (advokatska kancelarija) je prihvatio početnu cenu, ostali su se dan uoči Nove godine provozali do Bečmena zabave radi (?!). Osvrnimo se na još neke slučajeve poznate javnosti:

Mirjana Ristić, Mirijevo – vlasnica uredno plaćenog i uknjiženog stana koju kao „treće lice“ izbacuju ljudi koji su se sudili sa prethodnim investitorom na lokaciji na kojoj je izgrađena njena zgrada; o tom suđenju Mirjana nije bila obaveštena dok je ono trajalo; isti problem imaju i druge porodice koje su kupile stan u istoj zgradi.

Porodica Uzelac, Zemun – poverilac Eurobanka, prodaje se stan zbog predatorskih kamata i „bankarskih proizvoda“, iako je dug praktično otplaćen.

Dobrila Petrović, Vračar – 45 godina bila zaštićeni podstanar, kažnjena da nakon iseljenja plaća milionske troškove iseljenja (više kasnije u tekstu, kao i o troškovima iseljenja).

Porodica Vuksanović, Autokomanda – porodica u kući od 1930-ih, kuća iz presude kojom je određeno iseljenje ne postoji od 2000. godine.

Saša Bubnjević, Zemun – poverilac Eurobanka, stan prodat zbog duga od 4.000 evra.

Julijana Terek, Dedinje – poverilac gradska opština Savski venac, samohrana majka koja je u tim prostorijama živela 25 godina.

Tatjana Aničić, Dorćol – takođe samohrana majka, još jedno „treće lice“ koje iseljavaju iz stana koji je uredno platila, na osnovu presude u procesu za koji nije znala, a sud odbio da postupi po nalogu Apelacije da je uključi u proces.

Porodica Šaulić, Sremska Mitrovica – prodati im stan i kuća zbog duga koji je mogao da se naplati na drugi način, iseljava se trudnica u šestom mesecu trudnoće.

Dragana Milisavljević, Zvezdara – uredno platila i uknjižila stan, sada je iseljavaju zbog ranije prevare sa kojom nema ništa.

Silvana Maurer, Bulevar Kralja Aleksandra – žrtva falsifikata na osnovu kog je podignut kredit kod Eurobanke, iseljena po zahtevu Eurobanke iako je dokazala falsifikat.

Kao što možemo videti, u javnosti najpoznatijim slučajevima, nema ni jedna situacija poverioca u čijem jedinom krovu nad glavom živi neki bahati dužnik, a „najbolesniju majku“ u Srbiji očigledno ima Eurobanka. Ljudi koji se iseljavaju su u većini slučajeva žrtve prevara ili im se prodaju stanovi zbog nesrazmerno malih dugova.

Zbog sličnih problema, u Sloveniji su promenjeni propisi o izvršenju i zaštićeno pravo na krov nad glavom, ali tek nakon što je Evropski sud za ljudska prava doneo presudu u korist Zorana Vaskrsića protiv države Slovenije u kojoj obavezuje državu da mu uplati 85.000 evra, jer mu je oduzet jedini krov nad glavom zbog duga za komunalije u iznosu od 124 evra. Da li će Srbija učiti na tuđim greškama, ili će čekati da počnu da pljušte presude iz Strazbura i odštete zbog bahatosti izvršitelja koje će pasti na teret svih nas?

Naravno, najvažnije pitanje javnog interesa u ovoj stvari je da li hoćemo da živimo u sistemu koji proizvodi beskućnike? Na početku 16. veka smo imali situaciju, o kojoj je pisao Tomas Mur, da su ljudi masovno ostajali beskućnici zbog industrijske revolucije, kada su veleposednici i prvi kapitalisti odlučili da na mestu njihovih imanja prave pašnjake za ovce kako bi uvećali svoje bogatstvo. Pola milenijuma kasnije proživljavamo sličnu farsu u Srbiji – država uvećava broj beskućnika, a da od toga korist ima samo povlašćena manjina koja kupuje obezvređene nekretnine. Stanovi ljudi koje izbacuju na ulicu odlaze bankama i prevarantima, proizvode se socijalni slučajevi i ništa osim toga. Opisana situacija u 16. veku je dovela do porasta kriminala, pljački i ubistava, jer su ljudi završavali u gradovima bez kuće i novca, osuđeni na golo preživljavanje. Društveni interes je opet stavljen iza interesa manjine.

Analizirajmo još dve rečenice, koje je gospođa Trešnjev izgovorila u pomenutoj emisiji:

„Banke odobravaju kredite, ukoliko se prihvati ovo rešenje… da li mislite da će banke odobravati kredite.“

Bez posebne dublje analize, konstatujemo da banke postoje i u Sloveniji, i naravno da daju kredite. Pretpostavka da će građani masovno prestati da otplaćuju kredite ako im se zaštiti pravo na jedini dom je jednostavno nerealna. Moguće je da će u neznatnom obimu porasti broj ljudi koji varaju banke, ali će se u mnogo većem obimu smanjiti broj ljudi koje varaju banke, što je, složićemo se, mnogo veći društveni problem, jer banka kao jača strana uvek ima mnogo više mogućnosti na raspolaganju da se zaštiti od prevaranata. Na kraju krajeva, o kom broju stvarnih ljudi koji varaju banke zaista govorimo? Zamislite običnu porodicu koja do svog krova nad glavom dolazi tako što sebi za sva vremena zagorčava život u ratu sa bankom, koja će i nakon što se zaštiti krov nad glavom moći da se izvršava na drugim stvarima, poput pokretnosti, plate ili penzije.

Još jedna izjava Aleksandre Trešnjev:

„U zemljama u regionu i u uporednom pravu postoje elektronske aukcije kao platforma za prodaju“ i „predlažemo uvođenje elektronskih aukcija“.

Eto kako se može naći primer iz uporednog prava kada vam odgovara. Isti predlog smo i mi, zajedno sa Efektivom, podneli Ministarstvu pravde u okviru naših predloga za izmene i dopune zakona. Ova praksa naravno nije loša, ali moramo napomenuti da aukcije i sada, po važećim propisima mogu biti transparentne, a ne da se održavaju dan pred novu godinu u lokalima po selima u Srbiji za zatvoren krug ljudi, kao u slučaju Branke Havatmi. Zato je jako važno, naporedo sa osavremenjavanjem postupka prodaje, uspostaviti mehanizme kontrole i kažnjavati zloupotrebe.

Praksi netransparentnog rada dodajemo i primer gde je „javna“ aukcija za prodaju stana porodice Uzelac održana u kancelariji Mirjane Dimitrijević, a našim aktivistima je bilo zabranjeno da prisustvuju, kao i samom vlasniku stana i to bez akta da je javnost isključena, što mora postojati u ovim slučajevima, jer član 39. Zakona o izvršenju i obezbeđenju predviđa da se u izvršnom postupku i postupku obezbeđenja shodno primenjuje zakon kojim se uređuje parnični postupak, a koji predviđa da se javnost može isključiti samo u slučajevima propisanim zakonom. Umesto da obezbedi javnost, Mirjana Dimitrijević je na ulaz postavila obezbeđenje, koje nam je reklo da ne možemo da uđemo u „službene prostorije“, a zgradu je dodatno obezbeđivalo dvadesetak policajaca. Policija se povukla u stranu nakon što smo im rekli da ne mogu da nam ograničavaju slobodu kretanja, niti da nam zabrane da kao javnost prisustvujemo javnoj aukciji koju organizuje javni izvršitelj. Privatno obezbeđenje, međutim, ne interesuju propisi, oni imaju samo naređenje onoga ko ih plaća i ništa drugo ih ne zanima.

Još jedan od problema u radu izvršitelja koji zabrinjavaju javnost i proizvode beskućništvo je kršenje načela srazmere. O ovome od izvršitelja nikada nismo čuli nikakvo smisleno objašnjenje, a Aleksandra Trešnjev je na konferenciji za štampu u Medija centru na pitanje novinarke Insajdera odgovorila da joj nije poznato da je bilo koji izvršitelj ikada sankcionisan zbog kršenja ovog načela. Slična pitanja uputili su i naši aktivisti, kao i Branka Havatmi koja je bila sa nama na konferenciji. Nakon toga izvršitelji su ušli u objašnjavanje šta načelo srazmere zapravo znači i šta sve podrazumeva, osim vođenja računa od strane izvršitelja da ne prodaje nečiji dom zbog duga nesrazmerno manje vrednosti. Da sada ne zamaramo prepričavanjem beskrajnog tumačenja srazmere koje je usledilo, ostaje pitanje kako je moguće da se Komora izvršitelja bavi tumačenjem zakona, kada je, po izjavi gospođe Trešnjev: „Zakon o izvršenju izrazito formalan zakon, gotovo da nema diskrecionih ovlašćenja u postupanju, nikoga u izvršnom postupku.“

Ovde onda postavljamo još jedno pitanje: zašto uopšte poverioci biraju izvršitelje, kada oni samo kao roboti izvršavaju zakon. Ako je sistem takav kakvim ga predstavlja predsednica komore, to bi značilo da svi izvršitelji donose identične odluke i rade na identičan, „strogo formalan“ način. Takođe se onda postavlja pitanje zašto se u nekim situacijama poverilac odlučuje da promeni izvršitelja. Jedan od slučajeva poznatih javnosti je porodica Vuksanović sa Autokomande, u kom je izvršiteljka donela odluku da zastane sa izvršenjem zbog parnica koje su u toku i komplikovane pravne situacije u kojoj je nejasno šta je zapravo predmet izvršenja (objekat na koji se presuda odnosi više ne postoji). Poverilac se nakon ove odluke takođe odlučio da promeni izvršitelja i angažuje Mirjanu Dimitrijević (više o ovom slučaju u tekstu).

Pored kršenja načela srazmere, za koje imamo brojne primere, čest element izvršiteljske prevare je neuredna dostava, iz čega često proizilazi i nagomilavanje troškova. Prenosimo sada izjavu Dejana Gavrilovića iz Efektive, koji je gostovao na TV Pink sa Svetlanom Manić, potpredsednicom komore: „Imamo primere da su izvršitelji obračunavali neprimereno velike troškove i zbog toga bili kažnjavani. Mogu da navedem: izvršitelj Vojislav Milajić, izvršitelj Ivan Mladenović, oni su kažnjeni zato što su troškove obračunavali suprotno tarifniku ili su pumpali te troškove.“ Nastavio je da objašnjava kako pumpanje troškova podrazumeva kade se prave troškovi koji nisu potrebni, na primer kada se proverava neka informacija koja već postoji u predmetu.

U ovoj emisiji, kao i u gostovanju Aleksandre Trešnjev kod Dejana Pantelića na TV Prva možemo čuti još jednu maglu koju izvršitelji često prodaju, a koja je vrhunac cinizma njihovog javnog nastupa: da ljudi moraju plaćati svoje dugove i da su sami sebi krivi kada dođe do izvršenja. Statistika koju Komora izvršitelja nikada neće objaviti je koliko dužnika kojima izvršitelji uteruju dugove su istovremeno i poverioci koji ne mogu da naplate svoja potraživanja, koji nemaju novca da plate predujam izvršiteljima? Ponovo ističemo da je sistem koji je uspostavljen zakonom iz 2011. godine organizovan tako da štiti isključivo interese jakih poverilaca, pre svega banaka, državnih poverilaca, javnih preduzeća i sl, to jest da cilj nije ni bio da se popravi naplata potraživanja, već da se dugovi svale na siromašne ljude koji nemaju gde da pobegnu od izvršitelja.

Združenoj akciji Krov nad glavom do sada se javilo više građana kojima izvršitelji uteruju dugove, uglavnom prema javnim preduzećima, a istovremeno imaju nenaplativa potraživanja za svoje zarade koja nisu ni dali na izvršenje, jer veruju da bi samo bacili pare na predujam – poslodavci su odavno svu svoju imovinu preneli na rođake, a na firme-dužnike se ne vodi ništa. U materijalu koji su nam predstavnici Komore podelili na konferenciji za štampu 27. decembra, svi podaci o izvršenjima su predstavljeni u tačnim brojkama i procentima, međutim u delu u kom su izvršitelji pokušali da se pohvale kako su između ostalog naplaćivali i dugove poslodavaca prema radnicima, navedeno je samo nekoliko ilustrativnih primera, bez tačnih brojeva i procenata. Primeri su predstavljeni sa velikom brigom za detalje – o kojoj firmi-dužniku se radi, koliko radnika je uspelo da se naplati i sl. Ukupan broj radnika usrećenih u svim ovim ilustracijama je par stotina. Sa druge strane, izvršavanje na nekretninama je predstavljeno bezličnom cifrom od 3.736 predmeta, sa naglaskom da se radi o svega 1% od ukupnog broja izvršnih predmeta. Ne zna se šta je strašnije – da li pokušaj da se nesreća više od 3 hiljade porodica minimizira kao „1%“, ili podatak da barem polovina stanovništva Srbije spada u kategoriju dužnika? I svi su oni, po mišljenju izvršitelja, „sami krivi“ za svoj položaj.

Kada su u pitanju neopravdano visoki troškovi izvršenja, kao i javni interes da ne proizvodimo socijalne slučajeve, ističemo slučaj Dobrile Petrović, koja nam je za ovo istraživanje dostavila troškove svog iseljenja iz porodičnog doma u Njegoševoj ulici na Vračaru. Radi se o poznatom slučaju kada su solidarni građani blokirali ulicu ceo dan, dok je unutra trajala borba i pretnje porodici da će im Centar za socijalni rad oduzeti decu ukoliko ne napuste stan.

Dobrila je sa ćerkom i sa njeno dvoje male dece iseljena. Bila je u sporu sa vlasnikom stana u kom je živela 45 godina. Dakle u pitanju je spor oko imovine, nema nikakvih kredita, zajmova, banaka, niti bilo kakvog oblika dugovanja. Dobrila je u tom procesu bila „izvršni dužnik“ samo zato što je to zakonski naziv za stranu u izvršnom postupku. Međutim, nakon iseljenja ona postaje stvarni doživotni dužnik.

Izvršitelj u ovom slučaju je Mirjana Dimitrijević. Prema Dobrilinim rečima, u kancelariji izvršiteljke su odbili da joj daju rešenje o troškovima uz obrazloženje da nisu dužni da to urade, pa ga je dobila u PIO fondu.

Da, dobro ste pročitali, milion i tri stotine hiljada dinara ili oko 11.000 evra sada mora da plaća Dobrila Petrović, beskućnica, na ime troškova iseljenja. Radi naplate ovih troškova njoj se od penzije skida 2/3 primanja.

Na početku teksta smo naveli da su izvršitelji učestvovali u pisanju zakona za koji sada tvrde da nije dobar i da je kriv za situaciju u kojoj se nalaze svi dužnici u Srbiji. Često se navodi da izvršitelji nisu krivi za određene zakonske probleme. Hajde sada da se malo time pozabavimo.

Za početak navodimo tri citata nasumično odabrana u moru sličnih koje možete pronaći na internetu:

1.„Kompanija Paragraf organizovala je i održala jednodnevno stručno savetovanje na temu ‘Primena novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju’. Savetovanje je održano u Beogradu, u Centru Sava, 27. januara 2016. godine.

Predavači na savetovanju bili su Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda, član radne grupe za izradu novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju; Jasmina Stamenković, sudija Privrednog apelacionog suda, član radne grupe za izradu novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju; Mirjana Dimitrijević, javni izvršitelj, član radne grupe za izradu novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju; prof. dr Nebojša Šarkić, redovni profesor Pravnog fakulteta Union.“

2.„Novi ZIO donosi niz novina, a ključna je bolja zaštita građana. Takođe, izvršitelji se sada zovu javni izvršitelji, čime zakon potencira da im država daje javna ovlašćenja. Tačnije, sud na njih prenosi deo svog autoriteta.Sud će i dalje određivati izvršenje i izvršitelja koga je poverilac pre toga izabrao i označio sudu – kaže javni izvršitelj Mirjana Dimitrijević, inače članica Radne grupe.“

3.„Zbog ukidanja paralelne nadležnosti, sud će sprovoditi samo četiri vrste izvršnih postupaka, za koje će biti isključivo nadležan i u te postupke se neće uključivati javni izvršitelji, rekla je Tanjugu član radne grupe za izradu novog Zakona izvršitelj Mirjana Dimitrijević.“

Najpoznatija izvršiteljka u Srbiji, koja je za godinu dana prijavila zaradu od 900.000 evra, bila je članica radne grupe za izradu Zakona o izvršenju i obezbeđenju! Zašto se ovo pitanje nikada ne postavi kada iz komore izvršitelja govore o tome kako je zakon loš i kako se sprema izmena? Da li oni učestvuju i u pripremi novog zakona? Da li će Mirjana Dimitrijević koja je pre nego što je postala privatna izvršiteljka, bila sudija, a u jednom trenutku i zamenica predsednika suda, ponovo da drži obuke oko primene novog zakona?

Zašto je neko ko je bio sudija odlučio da promeni karijeru i postane privatni izvršitelj? Odgovor je jasan, sudija ne može sebi da napiše zakon i da onda od primene tog zakona zaradi 900.000 evra za godinu dana. Sudija ne može da odredi troškove u pojedinačnom slučaju od 11.000 evra i da ih po zakonu koji je sam pisao stavi sebi u džep.

Da rezimiramo ključne izvršiteljske spinove:

Pravo na dom ne može da se zaštiti zakonom – Nije tačno, pravo na dom je zagarantovano ljudsko pravo po Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima (član 8) i ovo rešenje već postoji u drugim zemljama. Ovim se štite i pojedinci od zloupotreba i javni interes, jer se sprečava eskalacija beskućništva. Jedini kojima ovo ne ide u prilog su “javni” izvršitelji, odnosno privatni preduzetnici koji od izbacivanja siromašnih građana na ulicu stiču milionske profite, a troškove beskućništva svaljuju na državu i društvo.

Izvršitelji ne rade samo za jake – Sve dok ne izađu sa relevantnim statističkim podacima koji potkrepljuju ovu bajku, tretiraćemo je kao bajku.

Načelo srazmere – Ovo načelo je mrtvo slovo na papiru, obesmišljeno je time što je dato na tumačenje izvršiteljima. Ipak, pogrešno je ovaj problema objašnjavati samo lošim zakonom koji treba menjati. Za kršenje načela srazmere su prvenstveno odgovorni izvršitelji, kojima ni danas sa ovakvim zakonom niko ne brani da poštuju načelo srazmere. Ipak, oni se uvek odlučuju da naplaćuju dugove prodajom nekretnine, jer je tu najbolji prostor za prevaru i korupciju. Najefikasnija zaštita od ovakvih prevara je da se pravo na dom zaštiti zakonom, to jest da se ukine mogućnost da dom zavisi od dobre volje i „integriteta“ izvršitelja.

Neuredna dostava i napumpani troškovi su retki izuzeci – Postoji čitava lepeza mogućnosti u izvršnom postupku da izvršitelji lažno napumpaju troškove izvršenja, što se jasno vidi na brojnim primerima, a dovoljan je samo jedan – 11.000 evra troškova koje je Dobrili Petrović nakon izbacivanja na ulicu dosudila Mirjana Dimitrijević. U pitanju je najobičnija osveta Dobrili Petrović zbog toga što se opirala izvršenju i što su je štitili solidarni građani, odnosno lekcija drugim „dužnicima“ šta će im se desiti ako se ne povinuju volji izvršitelja.

Izvršitelji samo sprovode zakon – Jasno je iz svega navedenog da to nije istina i da od odluke izvršitelja zavisi da li će neko na ulicu ili ne. U velikom broju slučajeva ZA Krov nad glavom svojim solidarnim akcijama zapravo samo kupuje vreme ljudima koji pred sudom traže svoja prava. Od svih slučajeva koje smo naveli nema ni jedan u kom ljudi i dalje ne čekaju na pravdu pred sudom, dok istovremeno žive pod opsadom izvršitelja. Sistemski problem je što je postupak izvršenja hitan, dok suđenja traju godinama, a samo od volje izvršitelja zavisi da li će uvažiti prava dužnika i trećih lica ili ne. Kao što možemo videti u pojedinim situacijama, čak i kada izvršitelj donese odluku koja nije po volji poverioca, taj poverilac može jednostavno da promeni izvršitelja, sve dok ne nađe dovoljno beskrupuloznu i korumpiranu kancelariju koju interesuje samo profit.

Poseban sistemski problem koji proizilazi iz prethodnog su različite brzine izvršnog i parničnog postupka. Ako je zaista tačno da parnični postupci koje vode dužnici i treća lica radi zaštite svojih prava ne mogu biti (mnogo) brži, odnosno dovoljno brzi da efektivno spreče nepravdu koju izvršitelji nanose dužnicima, zašto zakonodavac o tom problema nije vodio računa? U čijem je interesu donet zakon sa ovako upadljivom „rupom“, koja je jasna svakom građaninu koji je ikada imao iskustvo sa parnicom i izvršenjem, i koja je sigurno bila jasna i piscima zakona. Posebno pozivamo medije da istražuju i veze izvršitelja i pravosuđa, jer je očigledan prostor za prevare u njihovim različitim brzinama“. Boreći se za pravdu za ljude koje branimo, vrlo dobro znamo koliko je godina potrebno da se okonča sudski proces ili usvoji privremena mera. Kako je onda moguće da izvršitelji tuže jedan dnevni list 31. decembra 2018, a da privremena mera o zabrani pisanja o izvršiteljima bude doneta 04. januara 2018? Evo šta je o tome izjavio Dejan Gavrilović iz Efektive za Informer:

„Prosto je zapanjujuće da su i tužba i rešenje i zabrana i dostavljanje odluke vašem listu trajali svega devet dana. Pogotovo ako imamo u vidu da se sve to dešava u jeku novogodišnjih i božićnih praznika, kada sudovi uglavnom ne rade i da je sama odluka doneta 31.12. Prvi put čujem da je poslednjeg dana godine održano ovakvo jedno ročište, zaista se radi o presedanu. Mi u ‘Efektivi’ imamo ogroman broj predmeta koji bi, zato što su u pitanju prava potrošača, trebalo da se rešavaju ekspresno, a od tužbe do presude prođe minimum šest meseci.“

Koji je javni interes da se na ovaj način tretiraju ovako ozbiljni problemi i štite privatni izvršitelji od javne kritike? Tačno je da mnogi mediji o postupanju izvršitelja pišu senzacionalistički, međutim pre nego što odgovornost za to svalimo na stanje medija u Srbiji moramo imati u vidu da trošak izvršenja od 11.000 evra jeste senzacija, privremena mera doneta za 5 dana jeste senzacija, zarade izvršitelja koje se mere milionima evra jesu senzacija!

Pozivamo organizacije i pojedince i medije da dele ovaj tekst na društvenim mrežama, svojim portalima i novinama i da nastave da istražuju ovo pitanje, kako bi se podigla svest oko izvršiteljske prakse koja razara društvo, jer samo tako ćemo zaštititi javni interes i sprečiti Komoru izvršitelja da obmanjuje javnost. Povod za pisanje ovog teksta je taj što se delovanju izvršitelja ne pridaje dovoljna pažnja što ostavlja mogućnost za njihovo spinovanje, izvrtanje činjenica i nesmetano bogaćenje na štetu građana Srbije.

NIKO BEZ DOMA!

Tekst je objavljen u dodatku Bilten za samoobrazovanje i društvena pitanja, uciteljneznalica.org

Izvor: danas.rs

petak, 15 februar 2019 00:00

Kako da kupujete namirnice?

S obzirom da sam dijetetičar, smatram da je isplanirana kupovina namirnica jedan od najosnovnijih koraka ka zdravijoj, bolje isplaniranoj ishrani.

Teško je praviti i pripremati hranu za sebe ako ne obnavljate zalihe namirnica dovoljno često. A onda su vam mnogo veće šanse da se priklonite manje hranljivim i skupljim opcijama kao što je hrana za poneti.

U okviru rada sa dijetetičarem, često će vam se desiti da idete u kupovinu namirnica kako biste naučili korisne strategije i veštine koje će biti osnova ukusnih i hranljivih užina i obroka. Evo nekoliko saveta za punjenje ostave i frižidera

1. Pre ovih saveta, evo jedne opšte preporuke: probajte da budete otvoreni za nove stvari.

Mnogi kupuju iste namirnice iz nedelje u nedelju. I naravno da svi imamo svoje favorite i omiljena mesta. Međutim, treba da se oslobodite tako suženog izbora: zastanite da pogledate šta stoji na policama iznad i ispod namirnica koje uzimate, isprobajte neko novo povrće, vidite šta je novo te nedelje ili trenutno na popustu. Raznovrsnost ishrane je odličan način da vam bude zanimljivo i da nastavite da pravite hranu koju ćete sa zadovoljstvom pojesti.

2. Napravite zalihe svežeg i smrznutog voća.

Već znate da osnova vaše ishrane treba da bude voće i povrće ali ako kuvate za jednu ili dve osobe, teško je održati takve namirnice cele nedelje. Smrznuto povrće i voće je jednako hranljivo kao sveže zahvaljujući činjenici da je većina upakovana u roku od 24 sata nakon branja. Takođe ostaju na biljci dok ne dostignu punu zrelost, tako da su svežeg i slatkog ukusa.

Možda ste videli ili čitali nešto o tome da treba da izbegavate voće sa visokim sadržajem šećera. Što se tiče svežeg voća, ne treba da brinete o „mnogo” ili „malo” šećera. Samo izaberite voće koje volite i radujte se što ćete ga dodati obroku ili užini. Suština je u tome da u stvari ne postoji dovoljna razlika u hranljivosti među različitim vrstama voća da biste trošili vreme razmišljajući da li treba da jedete ovo ili ono voće.

3. Ne plašite se da probate neku novu vrstu voća ili povrća.

Nema ništa loše u tome da probate voće koje nije poreklom iz vaše zemlje, kao što je mangostin,pomelo, zmajevo voće ili persimon. Ukusno je i predstavlja pravo osveženje u odnosu na standarno voće poput jabuke ili kruške. I svež liči je odličan; veoma je sladak, lako se ljušti i ne zahteva nikakvu posebnu pripremu! Ima ukus kao mešavina dinje i grožđa, pri čemu je svež liči mnogo ukusniji od onog u obliku sirupa ili u konzervi.

Od povrća treba jesti tamnozeleni lisnati zeleniš poput rukole, spanaća, kelja i raštana. Puni su vitamina A i folata. I krompir je dozvoljen. Pun je skroba ali zbog toga daje osećaj sitosti, da ne pominjemo ukus. Kao i kod voća, savetuje se da probate nove vrste povrća bilo da to znači da otkrijete da vam se dopada još nešto osim brokolija ili isprobate povrće koje se ne gaji tamo gde živite. Da ponovimo, raznovrsna ishrana je zanimljiva.

4. Jedite hleb koji je bogat i obezbeđuje sitost.

Hleb kao deo svakodnevne ishrane treba da bude hranljiv, da sadrži više proteina i vlakana i da bude od proklijalih žitarica sa celim zrnom, jer to znači da je bogat hranljivim materijama kao što je vitamin B. Ne sadrži konzervanse pa je preporučljivo da se drži u frižideru ili zamrzivaču da bi duže trajao.

Preporuka je da kupujete vekne koje imaju između tri ili četiri grama vlakana po parčetu i što manje grama šećera. Vlakna daju sitost i dobra su za varenje. Hleb sa više vlakana i proteina bolje zasiti od klasičnog sendviča. Ako kupujete hleb u pekari, izaberite onaj od žitarica sa celim zrnom koji je pun i težak.

5. Probajte da ne brinete zbog dodatog šećera.

Većina nas unosi previše dodatog šećera, što hranu čini ukusnijom ali ne nudi ništa u smislu hranljivosti, naročito kad se dodaje namirnicama kao što je hleb ili preliv za salatu. Bolje je jesti slatkiše i deserte za užinu nego u procesovanim namirnicama koje ne treba da budu slatke ali sadrže dodati šećer koji zamenjuje eliminisane masti ili daje ukus. Ugljeni hidrati su takođe sasvim u redu, naročito oni hranljivi kao krompir, na primer. Nijedan sastojak nije vredan prevelike brige.

6. Kad je reč o mesu, konzumirajte mešavinu svežeg i smrznutog.

Na odeljku za meso i ribu treba kupovati ono što je na akciji i ono što izgleda dobro. Tu obično spadaju ćureći kotleti sa kostima (bolje je kupovati meso sa kostima jer je jeftinije i ukusnije), losos, pakovanje smrznutih škampa (treba ih uvek imati u zamrzivaču ako hoćete brzo da napravite obrok) i celo pile za pečenje.

7. Kupujte tofu jer je dobra biljna opcija bogata proteinima.

Biljni proteini su dobri i korisno je uvek imati ekstra tvrd tofu u frižideru za pomfrit, na primer, ili za preliv za salatu. Takođe nije loše imati konzerve leblebije za brza jela kao što je kari ili sočivo za takose ili meksičko sočivo sa palentom.

8. Od mlečnih proizvoda, kupujte punomasno mleko i sir (ili barem one varijante koje ne sadrže premalo masti).

Što se tiče mlečnih proizvoda, za užinu mogu da se konzumiraju puter, mleko, feta i parmezan. Poželjno je izbegavati mlečne proizvode sa manje od dva odsto masti. Njihov ukus nije sjajan a nema konkretnih razloga da za zdravlje ima razlike između punomasnih i malomasnih mlečnih proizvoda. Ako vam je potrebna užina bogata proteinima, tu je švapski sir jer ima više proteina od većine vrsta jogurta sa različitim ukusima. Takođe sadrži kalijum i pakuje se u male plastične posude koje možete da držite u tašni.

9. Ako namirnice birate samo u jednom delu radnje, propuštate mnogo toga dobrog.

Vreme je da razbijemo jedan od najdugovečnijih i najpopularnijih mitova kad je ishrana u pitanju: onaj koji kaže da ako želimo da kupujemo zdravo, treba da kupujemo samo u jednom delu prodavnice. To uopšte nije tačno; hranljive namirnice su svuda.

Gondole u sredini takođe imaju sjajnu ponudu: konzervisan i sušen pasulj, ovsenu kašu, testeninu (u redu je i pasta od pšenice sa celim zrnom i bela, a i savršena je za pripremu unapred), konzervisanu tunjevinu, orašaste plodove i semenke i začine. Tu je i maslinovo ulje, najbolje je ekstra devičansko za kuvanje i jelo. U srednjoj gondoli možete naći i energetske pločice koj su bogate proteinima i imaju jednostavne, cele sastojke. Možete ih jesti za doručak, posle vežbanja, u kolima na putu do posla.

10. Kupujte namirnice koje možete termički da obradite i jedete (ili termički obradite i poslužite).

Čak i ako sami kuvate, desi se da nemate vremena da pripremite sve. Zato nije loše imati pri ruci smrznute pileće štapiće, piletinu, humus, smrznute riblje štapiće i smrznute prolećne rolnice.

11. Ne zaboravite desert ili omiljene grickalice.

To može biti čips, keks ili sladoled.

Suština kupovine namirnica nije u samo u pripremanju savršenih jela i užina. Bitno je imati normalan odnos prema hrani, što znači da je sva hrana dozvoljena, pri čemu se nijednoj vrsti namirnica ne daje posebna prednost. Ako su vam neke vrste hrane duže vreme „zabranjene”, velike su šanse da ćete ih na kraju jesti u mnogo većim količinama, što nije zdravo a i jako je teško prekinuti sa takvom praksom.

Zdrava ishrana podrazumeva veliku raznovrsnost namirnica i dobar stav prema hrani i jelu. Život je suviše kratak za bilo šta manje od toga.

Izvor: https://www.self.com/story/rd-grocery-shopping-tips

Ukusna pita na malo drugačiji način.

Potrebno je:

400 g mlevenog mesa
1 šargarepa
glavica crnog luka
mešavina začina
so i biber
1 dl kečapa
500 g kora za pitu
3 jajeta
2 dl kisele pavlake
100 g kačkavalja
2 kašike ulja

Priprema:

Na ulju propržiti sitno iseckani crni luk, izrendanu šargarepu, pa dodati mleveno meso. Sve zajedno dinstati dok se meso ne uprži do pola. Začiniti po ukusu, dodati kećap i sve dobro promešati. Kore podeliti uzduž tako da se od jedne dobiju dve kore. Na sredinu svake kore staviti fil, svaku preklopiti sa obe strane prema sredini i urolati. Dobijene kanelone složiti u podmazan pleh. Preliti ih umućenom smesom od jaja i kisele pavlake i posuti izrendanim kačkavaljem. Kanelone peći u rerni na 200 stepeni, 35 do 40 minuta.

Nakon toga kaneloni su gotovi. Uživajte u savršenom ukusu.

Izvor: Cook book

Nikola Jokić deo je najvećeg spektakla u NBA ligi, Ol-star vikenda, a u njegovom rodnom Somboru je pre nekoliko dana osvanuo veliki mural s njegovim likom.

 Nastanak umetničkog dela zabeležen je i kamerom, pa video sada daje potpuno novu perspektivu muralu.

Pogledajte kako je na zidu osnovne škole "Dositej Obradović", koju je pohađao Nikola Jokić, nacrtana ogromna slika.

Izvor: Kurir

Somborka Julijana Palanački, supruga poznatog pesnika Laze Kostića, testamentom je odredila da celokupna velika imovina nakon njene i muževljeve smrti bude podeljena u dobrotvorne svrhe. Ipak, u Somboru nema svoju ulicu, a njeno dobročinstvo ostalo je u senci slave njenog poznatog supruga.
Sombor još uvek nema kompletno ažuriran adresni registar, pa nije poznat tačan naziv ulica ni broj, ali zna se da ima preko deset ulica koje nose nazive znamenitih žena poput Dr Ružice Rip, Isidore Sekulić, Ljubice Odadžić, Milke Grgurove, Majke Jevrosime, Marije Bursać, Roze Luksembrug, Vere Gucunje, Vukice Mitrović ili Milunke Savić.

Da li će se među njma naći i ime Julijane Palanački?

I ako je bila velika dobročiniteljka i bogatu zaostavštinu testamentom ostavila u dobrotvorne svrhe, Julijana Palanački, još uvek nije dobila čast da neka ulica u Somboru, njenom rodnom gradu, dobije njeno ime.

"Julijana Palanački je mnogo više od samo supruge Laze Kostića. Ona je najveći dobročinitelj u istoriji Sombora. Niko nije ostavio veće imanje Somboru, nego ona", kazao je Milan Stepanović, publicista i zavičajni istoričar.

Sve svoje imanje je ostavila Somboru i Somborcima. Pa, je tako u toj zaostavštini ostavila i zgradu u centru Sombora, nekoliko kuća u Vojvođanskoj i Čitaoničkoj ulici, pa i više stotina jutara zemlje, koje je dala u humanitarne svrhe za lečenje Somboraca i školovanje siromašnih đaka".

Somborci ocenjjuju da je nedostatak prava žena u prošlim vremenima doprineo tome da one negde ostanu u senci istorije i njihovih supružnika, ali da je Julijana zaslužila da ima svoju ulicu.

Nadležni isitiču da je zahteva da ulice nose imena po znamenitim ženama bilo, a zašto Julijana nema svoju ulicu vide u činjenici da nije bilo predloga od građana ili udruženja.

"Bilo je mnogo drugih inicijativa u sklopu ažuriranja adresnog registra. Uglavnom su to nazivi sa muškim imenima. Direktno nije bilo inicijative za Julijanu Palanački, ali je bilo inicijativa da ulice dobiju nazive po muškarcima", izjavila je Darija Pavlović, Odeljenje za komunalne delatnosti Gradska uprava Sombor.

"Plemenita namera izuzetno plemenite Somborke danas više ne postoji, a ona je pala u zaborav i u senku Laze Kostića", saopštio je Milan Stepanović.

Da li će Julijana Palanački dobiti svoju ulicu, pokazaće volja Somboraca, da li će joj odati tu čast u budućnosti.

Izvor: RTV

Povodom Dana grada Sombora u Gradskoj hali „Mostonga“ u Somboru, održana je sportska manifestacija pod nazivom „Potrčimo zajedno do zvezda“, kojom najmlađi stanovnici Sombora obeležavaju praznik grada.

Pod pokroviteljstvom grada Sombora, a u organizaciji Sportskog saveza grada Sombora i Predškolske ustanove „Vera Gucunja“ Sombor u Gradskoj hali „Mostonga“ okupilo se preko 200 mališana iz svih somborskih predškolskih ustanova.

Deca su se u okviru manifestacije „Potrčimo zajedno do zvezda“ takmičila u trčanju na 30 metara u konkurenciji devojčica i dečaka. Najbrži su posebno nagrađeni, a svi učesnici su dobili diplome.

Manifestaciji su prisustvovali gradonačelnica Dušanka Golubović, gradska većnica za sport i omladinu Antonija Nađ Kosanović, direktorica PU „Vera Gucunja“ Aleksandra Perović, direktor sportskog centra Darko Kosanović i predsednik Sportskog saveza grada Sombora Milan Stakić.

Pozdravljajući naše najmlađe sugrađane, gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović je izrazila zadovoljstvo što proslavu 270-og rođendana grada Sombora započinjemo jednom sportskom aktivnošću u kojoj učestvuju naši najmlađi sugrađani.

„Od srca vam se zahvaljujem što ste dali svoj doprinos proslavi 270-og rođendana grada jer su upravo mladost, zdravlje i deca budućnost grada Sombora i sa tim započinjemo proslavu ovog praznika. Želim vam puno sreće, zdravlja i svakako da današnji dan protekne uspešno, a nadasve zabavno i čestitam vam svima rođendan grada Sombora“ istakla je gradonačelnica i zvanično otvorila takmičenje „Potrčimo zajedno do zvezda“.

Na osnovu rešenja stečajnog sudije Privrednog suda u Somboru oglašena je prva prodaja celokupne pokretne imovine fabrike za proizvodnju veštačkih vlakana Ites Rilon Lorison iz Odžaka.

Putem javnog nadmetanja prodaju se tri imovinske celine. Prva, po početnoj ceni od 17.540.106,77 dinara, obuhvata postrojenje, mašine i uređaje, laboratorijsku i prateću opremu i alat i pribor, kao i internet stranu.

Druga celina podrazumeva kancelarijsku opremu i nameštaj i nudi se po početnoj ceni od 118.869,47 dinara, a treću predstavljaju zalihe, čija početna cena iznosi 380.543,55 dinara.

Javno nadmetanje biće održano 27. marta 2019. godine u 11 časova u Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika u Beogradu.

Za više informacija posetite portal eKapija.

Izvor: N1

Saglasno odluci Vlade Republike Srbije od 14. februara, koja je doneta na preporuku Ministarstva zdravlja, zbog epidemije gripa nastava se obustavlja u svim školama na teritoriji AP Vojvodine u periodu od 18. do 24. februara.

Deca se u školske klupe vraćaju u ponedeljak, 25. februara.

U dopisu Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine-nacionalne zajednice upućenom direktorima ustanova osnovnog i srednjeg obrazovanja navodi se da će odluka o načinu nadoknade propuštenog obrazovno-vaspitnog rada biti doneta naknadno.

četvrtak, 14 februar 2019 00:00

Knjiga Bore Otića predstavljena u Somboru

U Gradskoj biblioteci "Karlo Bjelitski" u Somboru predstavljena je nova, druga knjiga našeg kolege novinara Bore Otića.

"Šorom sredom, dvared" druga je knjiga našeg kolege novinara i hroničara Bore Otića. U knjizi nema likova iz emisije "5kazanje", nego ima nekih bajkovitih likova i priča koje opisuju naš narod, naše legende i našu narav.

"Pratim redovno njegove emisije, čitala sam knjigu, a čitam i njegove priče u Vojvođanskom magazinu. Volim njegove priče, zato što beleže sećanje na moje detinjstvo i duh ravnice, na jednostavne ljude i njihove sudbine. Od ove knjige očekujem da bude interesantna, zabavna, sa puno humora i duha", rekla nam je Milica Buča.

"Tu je Bora da nam to sve sastavi u jednu dobru knjigu i očekujem da će knjiga biti dobra", dodao je Antun Petrović.

"Zanima me to neko vreme kada smo bili deca i mladi i da se to prenese našim budućim generacijama", ispričala je Vinka Pleša.

"Emisije obavezno pratim,čak i reprizu,od knjige očekujem da bude bolja od emisije", rekao je Antun Pekanović.

Jedno vreme koje nam polako ističe i sve priče koje polako odlaze u zaborav, hroničar Bora Otić pretočio je u 42 priče ove druge knjige, a kaže u planu je i treća.

"Zašto dvared, zato što želim da to bude triologija, koja naravno treba da sadrži tri knjige i nema lepšeg izraza i slikovitijeg objašnjenja od zašto tri knjige... jedared, dvared i trired. Kako biste rekli za četiri? Trired i još jedared", ispričao je autor knjige Bora Otić.

U punoj sali Gradske biblioteke u Somboru čuo se smeh, a videla se i po koja suza, sve emocije smeštene su između korica knjige, koja može da divani, a može i da govori.

izvor: RTV

Iz Narodnog pozorišta Sombor obaveštavaju publiku da će 28. februara u 20.00h umesto predstave Čarobnjak biti odigrana predstava Golubija vremena.

Ulaznice koje imate za predstavu Čarobnjak važe za Golubija vremena i ne moraju se menjati.

Informacije na brojeve telefona 025436373 i 062248020

četvrtak, 14 februar 2019 00:00

NBS: Inflacija ostaje niska i stabilna

Narodna banka Srbije (NBS) je objavila da će inflacija i nadalje ostati niska i stabilna, u granicama cilja od tri odsto, sa odstupanjem plus ili minus 1,5 odsto.

Viceguverner NBS Željko Jović je na prezentaciji februarskog izveštaja o inflaciji kazao da NBS ostaje pri prognozi da će rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u 2019. biti 3,5 odsto, a iduće godine četiri odsto.

On je istakao da su problematični krediti pali na udeo od 5,7 odsto, što je najniži nivo od izbijanja svetske ekonomske krize 2008.

Dodao je da je neto priliv stranih direktnih investicija u 2018. bio 3,2 milijarde evra, čime su premašena očekivanja centralne banke.

Srbija je, po njegovim rečima, postala otpornija na negativne pritiske iz spoljneg okruženja zahvaljući dobrim rezultatima i koordinaciji monetarne i fiskalne politike.

"NBS će i ubuduće biti opredeljena na održavanje niske i stabilne inflacije, koja će sa stabilnim finansijskim sistemom i uravnoteženim javnim finansijama doprineti rastu investicija i privrede, a time i standaradu građana na realnim osnovama", kazao je Jović.

Izvor: N1

Super ukusan ručak spreman veoma brzo.

Sastojci:

2 pileća bataka sa karabatacima
kašičica đumbira
2 dl pavlake
2 kašike brašna
limun
glavica crnog luka
3 čena belog luka
mirođija

Priprema:

1. Luk isecite, razdvojte batake od karabataka. Svako parče mesa zasecite na nekoliko mesta, posolite i pobiberite, pa pržite u tiganju na zagrejanom ulju.

2. U drugom tiganju upržite crni luk. Kad omekša, dodajte sitno isečen beli luk, đumbir, limunov sok i mirođiju.

3. Nalijte 200 mililitara vode i posolite. Kada bataci porumene, u tiganj nalijte vodu i ostavite da se dinstaju. Pavlaku stavite u veći dublji sud, pa dodajte brašno i mešajte žicom za mućenje.

4. Smesu dodajte u tiganj sa lukom i po potrebi dolijte vode, da sos postane dovoljno gust. Gotov sos dodajte u tiganj sa mesom. Poklopite, promešajte i kuvajte još pet minuta. Na činiju za serviranje stavite prethodno obaren pirinač, pa ga prelijte pilećim batacima i sosom od đumbira.

 

Izvor: alo.rs

Ukoliko učenik nakupi 25 neopravdanih izostanaka i ako ima 15 izostanaka nakon obaveštenja roditelja od strane škole, škole su u obavezi da prijave roditelja nadležnom Prekršajnom sudu i ustanovi Socijalne zaštite. Problem neopravdanih izostanaka ne može biti rešen samo kažnjavanjem, pa se vodi i pojačan vaspitni rad sa tim učenicima, ali i sprega između institucija koje rešavaju problem mora biti na visini zadatka, ističu u apatinskoj Osnovnoj školi „Žarko Zrenjanin".

U ovoj školi primenom novog Zakona, za poslednjih godinu dana podneto je preko 40 prekršajnih prijava.

Prema informacijama Prekršajnog suda u Somboru, do sada je u Apatinu je izrečeno 16 novčanih kazni od po 5.000 dinara, u Odžacima jedna kazna od 5.000 dinara i jedna opomena, dok su Somboru izrečene dve opomene, a u Kuli nije bilo prekršajnih sankcija.

U odnosu na ostale škole u okrugu, apatinska Osnovna škola "Žarko Zrenjanin" ponela je neslavan rekord po neopravdanim izostancima. Ipak, na ispitu primene novog Zakona o obavezi škole da takav slučaj prijavi Prekršajnom sudu i ustanovi Socijalne zaštite, ističu da imaju ocenu deset. Nikom se ne gleda kroz prste, a u proteklih godinu dana podneli su 43 prekršajna zahteva zbog neopravdanih časova.

"U ovoj školskoj godini bilo je oko 28.000 opravdanih časova, a 9.000 neopravdanih izostanaka. Najveći broj neopravdanih izostanaka je kod onih učenika iz porodica gde su socijalne i kognitivne roditeljske kompetencije na veoma niskom nivou. Tu škola preduzima mere podrške, što učenicima iz socijalno ugroženih porodica, što roditeljima", kazala je Sanja Šijan, direktorica OŠ „Žarko Zrenjanin" Apatin.

"Postoje deca koja žive u nekim nefunkcionalnim porodicama, a koja čak beže i od kuće, pa onda beže i iz škole, ne zato što nisu spremni i ne zato što ne žele nešto da rade na času, već žele da šetaju po gradu...", izjavio je Slaviša Dekan, nastavnik engleskog jezika, razredni starešina VIII7 OŠ „Žarko Zrenjanin" Apatin.

Prekršajni sud Sombor podvlači da je u periodu 01.01.2017. do 31.12.2018. godine na području Apatina, Sombora i Odžaka izrečeno 17 novčanih kazni od po 5.000 dinara, tri opomene, te da su dva slučaja obustavljena.

U Centru za socijalni rad napominju da imaju odličnu saradnju sa školom, te da je osnovan i klub za rad sa decom.

"Po prijemu izveštaja od škole, mi pozivamo na razgovor dete i roditelja. Imamo mogućnost i odlaska na teren da bismo utvrdili šta se to dešava kod kuće i sa svim informacijama pokušavamo da utvrdimo šta su to glavni razlozi zbog kojih dete ima toliki broj izostanaka", saopštila je Milka Basta, MA psiholog Centra za socijalni rad Apatin, voditelj slučaja.

"U cilju uticaja na smanjenje izostanaka učenika i pružanja podrške učenicima iz socijalno osetljivih grupa, sprovodimo niz preventivnih aktivnosti", rekla je Marija Rapajić, specijalni pedagog OŠ „Žarko „Zrenjanin" Apatin.

Apatinsku školu pohađa 1.205 učenika, a da li će preventivne i prekršajne mere imati efekta, pokazaće statistika već naredne školske godine.

Izvor: RTV

 

 

 

 

 

 

Tvrdnje premijerke Ane Brnabić u jučerašnjem saopštenju da je u Srbiji iskorenjeno ekstremno siromaštvo, kao i da je smanjena stopa rizika od siromaštva, veliko je licemerje, prezir i nipodištavanje sopstvenog naroda od strane predstavnika vlasti.

Ovo je danas saopštio sindikat Sloga, reagujući na jučerašnje navode premijerke Ane Brnabić.

„Očigledno je da premijerka van svog blindiranog auta sa zatamljenim staklima nije skoro prolazila niti šetala kroz grad gde je sedište njenog kabineta. Jer da jeste, videla bi šta je ekstremno siromaštvo na svega nekoliko kilometra od Nemanjine 14, ispred pijace „Zvezdara“, gde svakog dana na sred Bulevara na stotine siromašnih građana Beograda prodaje polovne stvari iz svojih kuća kako bi preživeli taj dan“, navedeno je u saopštenju.

Oni su istakli da je problem taj što je cela Srbija u realnom i velikom siromaštvu i što to na stotine hiljada građana svake nedelje šetnjama pokazuje svoje nezadovoljstvo koje, kako kažu, premijerka očito prezire, budući da je nedavno izjavila da joj smetaju protesti jer je onemogućavaju da radi u tim uslovima.

„Ipak, neki rezultati predsednice vlade u iskorenjivanju siromaštva postoje, a to je iskorenjivanje siromaštva ljudi iz njenog okruženja, odnosno vladajuće većine“.

Dok prosvetni radnici, zdravstveni radnici, vojska, policija i penzioneri još uvek ne mogu da shvate formulu po kojoj su im povećane plate i penzije u 2019. godini, posebno građani koji žive od minimalca za koji se tvrdi da je „veći nego ikad“, predsednik države, premijerka, ministri, poslanici i drugi bliski ljudi vlasti veoma dobro znaju koliko i šta primaju na teret „iskorenjenog siromaštva“, zaključeno je.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru su uhapsili M. V. (46) iz okoline Apatina koga sumnjiče za izazivanje saobraćajne nezgode u kojoj je poginuo Gojko Grozdanić (20).

Sumnja se da je na raskrsnici puteva Sombor - Stapar Prigrevica, 10. februara oko 3.30 časova, upravljajući taksi vozilom marke "opel" udario pešaka koji je od zadobijenih povreda preminuo. Taksista je, kako se sumnja, pobegao sa mesta nesreće, a zatim policiji prijavio da je našao beživotno telo mladića.

Njemu je prema nalogu tužilaštva je određeno zadržavanje do 48 časova nakon čega će, uz krivičnu prijavu za krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja i nepružanje pomoći povređenom u saobraćajnoj nezgodi, biti priveden tužiocu Osnovnog javnog tužilaštva u Somboru.

Beživotno telo Gojka Grozdanića pronađeno je pored puta kod skretanja za Prigrevicu nadomak Apatina.

Ležao je u lokvi krvi sa povredama glave.

Izvor: srbijadanas.com

Iz Opšte bolnice „dr Radivoj Simonović“ obaveštavaju javnost da se od danas 13. februara 2019. godine potpuno zabranjuje poseta pacijentima ove ustanove zbog izuzetnog rastućeg trenda stope incidencije oboljenja sličnih gripu.

Potpuna zabrana poseta je na snazi do daljnjeg, odnosno dok se ne registruje silazni trend stope incidencija oboljenja sličnih gripu.

Gradonačelnica grada Sombora Dušanka Golubović je na 31. sednici Skupštine grada Sombora podnela izveštaj o radu gradonačelnice i Gradskog veća za 2018. godinu. Ona je ovom prilikom istakla da ovaj izveštaj sadrži brojne aspekte, pre svega aktivnosti gradonačelnice i Gradskog veća, kao i akta koja je izvršni organ vlasti donosio, usvajao i predlagao Skupštini Grada.

„Podsetiću vas da sam u svom programu na konstitutivnoj sednici 2016. godine istakla da će za nas prioriteti biti ulaganje u infrastrukturu, razvoj privrede i povećanje zaposlenosti, poljoprivreda i ruralni razvoj, finansijska disciplina i borba protiv korupcije, svakako, saradnja sa višim nivoima vlasti, ali i međunarodna saradnja, reforma javnog sektora, socijalna i zdravstvena zaštita, obrazovanje i kultura, sport, deca i omladina, ali i saradnja sa organizacijama civilnog društva, verskim i nacionalnim zajednicama. U skladu sa ovako iznetim programom 2016. godine kada govorimo o 2018. godini i kada je u pitanju ulaganje u infrastrukturu, podsetiću vas da smo najveća ulaganja imali upravo u industrijskoj zoni, u želji da stvorimo adekvatan i povoljan poslovni ambijent, kako bi privukli investitore. Danas možemo da im ponudimo oko 40 hektara infrastrukturno opremljenog zemljišta“ istakla je gradonačelnica Dušanka Golubović i dodala da se radilo na izgradnji saobraćajnica, javne rasvete, kanalizacije i vodosnabdevanja u želji da sva naseljena mesta u somborskoj opštini imaju ispravnu vodu.

Prema rečima gradonačelnice, po Zakonu o lokalnoj samoupravi, grad je tu da pravi povoljan poslovni ambijent, da ulaže u infrastrukturu i da potencijalno, na bazi opštih akata, daje neke povoljnosti svakom ko želi da investira na njegovoj teritoriji. Grad nema mogućnosti da investira u privredne aktivnosti i da na takav način pomaže svoj razvoj.

„U smislu toga koliko je grad uložio u sve ovo i koliko je to povoljno i dobro poslovno okruženje, dokazuje i Business Friendly sertifikat koji smo uspeli da ostvarimo prošle godine, ali čiju smo resertifikaciju uspeli da izdejstvujemo i tokom ove godine i gde smo kroz procenu brojnih eliminacionih i drugih kriterijuma uspeli da ostvarimo još bolji rezultat“, podsetila je gradonačelnica odbornike i dodala da je tokom prošle godine veliki broj privrednika prepoznao potencijale Sombora i organizovao svoje poslovanje upravo ovde.

Gradonačelnica je u svom izveštaju iznela i brojne podatke o subvencijama za zapošljavanje i samozapošljavanje, realizovanim evropskim projektima i planovima za nove, ulaganju u atarske puteve, podršci ruralnom razvoju, posetama mesnim zajednicama, kao i o posetama stranih delegacija. Odbornici su jednoglasno usvojili izveštaj o radu gradonačelnice i Gradskog veća grada Sombora, kao i izveštaj o radu Gradske uprave grada Sombora.

Odbornici su na 31. sednici Skupštine grada doneli Statut grada Sombora kao najviši pravni akt jedinice lokalne samouprave, razmotren je i usvojen Plan javnog zdravlja grada Sombora za period 2018-2025. godine, kao i Odluka o mreži osnovnih škola na teritoriji grada i Odluka o postavljanju spomen ploče Lidiji Kolar. Odbornici su jednoglasno usvojili predlog Odluke o utvrđivanju urbanističkih zona obaveznog investicionog održavanja, održavanju spoljnih delova zgrada, naknadama za korišćenje javnih površina, i predlog odluke o drugim izmenama i dopunama odluke o uređenju grada.Za vršioca dužnosti direktora JKP „Zelenilo“ Sombor umesto dosadašnjeg direktora, koji je podneo ostavku, imenovan je Momir Mioković. Pored ovog imenovanja, odbornici su doneli još nekoliko kadrovskih rešenja.

Na samom početku zasedanja Skupštine, 10 odbornika iz redova opozicije je napustilo skupštinsku salu zato što njihovi zahtevi za dopunu dnevnog reda 31. sednice Skupštine grada Sombora po hitnom postupku nisu uvršteni u sednicu.

Nakon kraće pauze, Kancelarija za besplatnu pravnu pomoć, u saradnji sa Opštinskom upravom Kula, ponovo pruža građanima besplatnu pravnu pomoć. Ovde građani mogu dobiti usmeni pravni savet na razna pitanja, a u neposrednoj blizini se nalazi i Savetovalište za brak i porodicu, gde se može dobiti pomoć iz ove oblasti.

Prema rečima dipl. pravnika, Vojislava Anđelića, Kancelarija je otvorena za sve građane, a ne samo za izbegla i raseljena lica.

„Najviše interesovanja do sada je vladalo za pravno – imovinske odnose, naslednog prava, Takođe, građane zanimaju i druge vrste pravne pomoći koje se tiču socijalnog davanja i prava na razne vrste potraživanja“ – kaže Anđelić.

Projekat pružanja besplatne pravne pomoći se sprovodi od 2017. godine.

Kako bi se građani opštine Kula bolje informisali o svojim pravima, u Uslužnom centru postavljena je „Pravna oglasna tabla“ sa osnovnim podacima iz 14 pravnih oblasti, na sva tri jezika koja su u službenoj upotrebi u opštini Kula.

Kancelarija se nalazi u centru Kule, Lenjinova ulica br.5.

U prostorijama Turističke organizacije Apatin održana je konferencija za medije na kojoj je direktor ove ustanove Nemanja Jović govorio o povećanju broja turista, čija tendencija rasta je nastavljena i u prošloj godini, što potvrđuju zvanični podaci koji su stigli iz republičkog zavoda za statistiku.

I ove, kao i prethodne godine zabeležen je rast broja turista, kao i rast broja noćenja. U odnosu na 2017. godinu, rast broja turista u 2018. je 21,57% , odnosno 14,7% ili oko 8000 noćenja više negu u 2017. Rezultat koji je naprevljen dobija još više na vrednosti i značaju ako se uporedi sa 2016. godinom, u odnosu na koju je veći broj poseta turista našoj opštini za 47,51%, odnosno u broju noćenja za 17,6%. Rezultat je premašio naša očekivanja i u narednom periodu ćemo nastaviti da radimo ovim tempom. – poručuje direktor Turističke organizacije Apatin.

Kao jedan od razloga za povećanja broja turista, Nemanja Jović ističe specijalnu bolnicu za rehabilitaciju Banju Junaković koja je tome doprinela modernizacijom i proširenjem svojih sadržaja i ponuda, a tu su i vaučeri Vlade Republike Srbije za turistička putovanja u domaćim okvirima koji su dali svoj doprinos, na kraju svoj doprinos ovom rezultatu je dala i Turistička organizacija opštine Apatin svojim manifestacijama.

Kako bi se procenti dodatno povećali, na predstojećem sajmu u Beogradu je planirana promocija novog turističkog vodiča koji je napravljen za ovu priliku, a iskoristićemo priliku i da još jednom prezentujemo Apatinske ribarske večeri kao našu najvažniju i najposećeniju manifestaciju. – rekao je Jović

U nedelju, 17. februara u Gradskom muzeju Sombor biće potpisan sporazuma o međumuzejskoj saradnji muzeja Intercisa iz Dunajvaroša i Gradskog muzeja Sombor

Međumuzejska saradnja obuhvata razmenu stručnjaka, izložbi, publikacija, ideja projekata i informacija, koje će doprineti boljem razumevanju među potpisnicima sa ciljem očuvanja kulturne baštine manjina sa obe strane i razvoju međugranične muzejske delatnosti uz primenu evropskih standarda u muzeološkoj praksi. Ova dva muzeja planiraju i partnerstvo u implementaciji evropskih projekata.

Ovogodišnja proslava Dana grada, podsetnik je na najznačajniji datum u varoškoj istoriji, stavljanje potpisa Marije Terezije, imperatorke Svetog rimskog carstva, austrijske nadvojvotkinje i ugarske kraljice na Elibertacionu povelju.

Tim dokumentom je 17. februara 1749. godine Sombor uzdignut u red slobodnih i kraljevskih gradova. Mada je elibertacija stigla kao rezultat višedecenijskog vojevanja ljutih somborskih graničara Srba i Bunjevaca pod zastavom dvoglavog crno-žutog orla Habsburga, ali bez prave reke zlata uplaćene u ćesarsku blagajnu, ne bi bila postignuta.

Somborci će 270. godišnjicu elibertacije obeležavati čak tri dana. Jubilej će proteći u znaku lirike, odnosno u znaku obeležavanja 110. godišnjice od nastanka najlepše ljubavne pesme „Santa Maria della Salute“, srpskog barda romantizma Laze Kostića.

Tako će proslava dana grada početi u petak 15. februara, kada je i nacionalni Dan državnosti, svečanim koncertom učenika Muzičke škole „Petar Konjović“ u 18 sati u Velikoj sali somborskog Narodnog pozorišta, prostoru u kojem će se dva sata kasnije održati i Muzičko scenski program u kojem učestvuju glumci i solisti opere i baleta Narodnog pozorišta u Beogradu i orkestra Garde Vojske Srbije. Prvi dan proslave biće završen koncertom beogradskog „Leksington benda“ u organizaciji ovdašnje Turističke organizacije, a ulaz na sve manifestacije je besplatan za sve građane.

Subotnji program u 11 sati u dečijem odeljenju gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“ otvara izložba „Tad vila moja preda me granu...“ Milana Stepanovića, da bi se tačno u podne na platou kod „Lazine klupe“ , odnosno skulpture Laze Kostića ispred kuće Palanačkih na Trgu Svetog Georgija, Somborcima predstavila Teodora Kušić monodramom „Lenka Dunđerski – kobni čas“. U večernjem terminu, od 18 sati u Galeriji Milan Konjović biće otvorena izložba „Milan Konjović- povratak koloritu“, dok će u 19 sati u Narodnom pozorištu biti održan pijanistički koncert Jelene Kosanović pod nazivom „ Somborci svome gradu“.

Jedina manifestacija zbog koje bi Somborci morali da posegnu za novčanicima, „Serbian Battle Championship 20“ u Gradskoj hali Mostonga na programu je u 20 sati, a oni kojima nasilje u ringu nije omiljeno mogu da se opredele za besplatan koncert somborskih horova i Kulturno-umetničkih društava u velikoj sali Sokolskog doma ( bivši „Partizan“) koji će početi u 20.30.

U znaku Laze Kostića

Najsvečanije će biti na sam Dan grada, kada će u 10.30 uz lirski trenutak biti položeno cveće na većnu kuću Laze Kostića i njegove supruge Julijane - Julče Palanački na somborskom Velikom pravoslavnom groblju, nakon čega će u Narodnom pozorištu, tačno u podne, biti održana svečana akademija pod sloganom „Sombor, grad Laze Kostića- kolevka najljubavnije pesme srpske moderne Santa Maria della Salute 1909-2019“. Program ovogodišnje proslave Dana grada biće i završen u Narodnom pozorištu monodramom „Lazar“ čiji je autor Zoran Subotički, a u režiji Ljuboslava Majere. Početak predstave je zakazan za 20 sati, a besplatne karte za nju se mogu preuzeti na biletarnici NPS.

Izvor: Dnevnik.rs

„Savez za Srbiju - Sombor“ održao je proteklih nedelja nekoliko sastanaka, na kojima je glavna tema bila podrška protestima u našem gradu. Njima su prisustvovali i predstavnici još nekih pokreta i udruženja koji shvataju i razumeju jasnu poruku građana sa ulica koji žele da koračamo zajedno.

Protesti ulaze u fazu u kojoj će biti neophodno odrediti precizan put koji će voditi ka promeni sistema i uspostavljanju demokratije. Oni su uzdrmali i poremetili monolitnost režima. To je više nego jasna poruka svima kada je reč o neophodnosti zajedništva i o tome kojim bi putem trebalo koračati u budućnost.

„Savez za Srbiju - Sombor“ svom snagom podržava proteste, iako nismo organizatori. Nije neophodno da smo na čelu kolone, bitno je da smo tu svake subote. Stalno podsećanje na zahteve i služi da neki kažu kako nikad nije bilo dovoljno dobro. Svakako je za pohvalu što po prvi put imamo jedinstvo mladih, građanskih organizacija i partija opozicije.

Svedoci smo još jednog marketinškog eksperimenta kojim će režim aleksandra vučića pokušati da relativizuje građanske proteste i ohrabri svoje sledbenike pokretanjem kampanje “budućnost srbije“, koristeći sve raspoložive državne resurse, budžet svih građana, sve privatne i državne medije i zaposlene u javnom sektoru - stoji u saopštenju saveza za Srbiju Sombor.

U petak, 15. februara, sa početkom u 18 časova u Narodnom pozorištu Sombor biće održan koncert Muzičke škole "Petar Konjović" povodom Dana Grada.

Koncert je posvećen Lazi Kostiću i pesmi Santa Maria dela Salute. Učestvuju učenici, profesori, hor i orkestar Muzičke škole "Petar Konjović".

Narator: glumica Dragana Šuša.

Ulaz besplatan

Strana 1 od 529

Još vesti iz kategorije...

No result...
Top