loading...
Sombor.info

Sombor.info

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

U okviru redovne jesenje sadnje, odnosno, zamene dotrajalih uličnih drvoreda, danas su radnici „Zelenila“ posadili 58 bođoša u Jorgovanskoj ulici.

Reč je o kombinovanoj sadnji celtisa, na taj način da je sa desne strane ulice posađena tzv. kuglasta forma koja ne raste preterano u visinu i time ne ugrožava ulične instalacije na banderama, a sa leve strane su posađeni obični bođoši.

Inače, u Jorgovanskoj ulici su koprivići u više navrata orezivani radikalno “u glavu”, jer su se nalazili ispod žica električnih vodova i predstavljali su smetnju, što je dovelo do toga da su izuzetno lošeg zdravstvenog stanja i upitne dekorativnosti. Zbog toga se pristupilo sadnji kuglaste forme, koja neće ometati nadzemne vodove.

Posađeni bođoši koji su odnegovani na Rasadniku JKP “Zelenilo” Sombor, i ubuduće će nalaziti svoje mesto u uličnim drvoredima Ravangrada, u nastojanjima da se očuva somborski zeleni brend.

sreda, 14 novembar 2018 00:00

Promocija knjige Emira Kusturice u Somboru

U petak, 16. novembra sa početkom u 19 časova, u Svečanoj sali Županije, održaće se promocija knjige “ŠTA MI OVO TREBA” Emira Kusturice.

Govoriće:

Selimir Radulović
Emir Kusturica
Manjo Vukotić

“ŠTA MI OVO TREBA”
Emir Kusturica

Najpriznatiji i najnagrađivaniji srpski stvaralac u poslednjih nekoliko decenija, Emir Kusturica, objavio je knjigu pod naslovom “Šta mi ovo treba”, u izdanju “Vukotić media”. To je treća knjiga slavnog režisera.

Satkana je od dnevničkih zapisa u poslednjih dvadeset pet godina, od rata u Bosni i Hercegovini, pa do današnjih zbivanja u zemlji i svetu.

“Zapisi u ovoj knjizi nemaju namjeru da odgovore na pitanja, niti da razriješe velike dileme. Sve je tu nastalo iz potrebe da svjedočim o vremenu u kojem živim i ostavim trag onima koji će u budućnosti provjeriti da li je sve ovo trebalo”, piše Kusturica u uvodu knjige.

U zapisima su dramatične epizode oko snimanja filma “Andergraund”, polemike sa sarajevskim javnim ličnostima, svađe i mirenja sa Abdulahom Sidranom, razlozi zašto ne može biti muslimanski izdajnik ako nije musliman, zašto nije ni Bošnjak, zašto je srastao sa srpskom kulturom i hrišćanstvom, zašto voli Republiku Srpsku i Rusiju, zašto Srbiji ne daju da bude i Istok i Zapad. U knjizi su i polemike i odgovori na napade raznih francuskih levičarskih filozofa, prezir prema fejsbukovim “septičkim jamama”, uzbudljivi i iskreni razgovori sa Maradonom. Ali i stavovi o svetskoj politici i globalizaciji.

Kusturica u ovoj knjizi, na 360 strana, u 80 poglavlja, svedoči o svom životu i svojim dilemama, nadama i sumnjama. Ali, to je, istovremeno - i naš život. Jer, on ne beži ni od jedne teme, ni od jedne pojave, ni od jednog aktuelnog trenutka, pa makar to bile i televizijske šeme ili zagađenje životne sredine.

Veliki filmski režiser i ovom knjigom otvara ogroman prostor svog interesovanja i svog kulturnog i javnog angažmana, bez premca na ovim prostorima.

Knjiga će biti promovisana u Svečanoj sali Skupštine Grada Sombora - Županije, u petak, 16. novembar, u 19h.

Pojeftinjenja i do 40 odsto u radnjama posledica veće konkurencije na tržištu naše zemlje. Dolazak "Lidla" promenio cenovnike i u drugim trgovinama. Dezodoransi kao na tezgama

SVI trgovci sveta imaju samo jedan cilj - da što više zarade, ali u Srbiji su često preterivali u zavlačenju ruke u ionako ispražnjene džepove potrošača. Pojedine artikle kupci u našoj zemlji plaćaju više i od mnogo bogatijih građana Evrope, jer konkurencije nije bilo. To je sve, čini se, počeo da menja nemački "Lidl", čiji se dolazak poklopio sa često velikim padom cena i u drugim trgovinskim kućama. Namirnice i sredstva za higijenu sada se nude uz popuste veće i od 40 odsto.

Stručnjaci smatraju da je sve to posledica veće konkurencije. Tako sada u radnjama imamo proizvode koji su jeftiniji nego na pijacama. Sredstva za ličnu higijenu u Srbiji su se nudila po paprenim cenama - višim nego u Nemačkoj ili Austriji. Za dezodorans "nivea" u našim prodavnicama bilo je potrebno i više od 400 dinara. Mnogo imućniji Nemci su isti plaćali 1,75 evra, odnosno 210 dinara. Da li zbog "Lidla" ili zbog slabog prometa danas se ovaj dezodorans može u radnjama kupiti za 250 dinara. Čak 40 odsto jeftinije. "Pale" su i cene praška za veš i to za nekih 40 odsto, pa tako džak od 10 kilograma "persil" praška košta 1.399 dinara.

- Uticaj "Lidla" na cene u trgovinama je očigledan u svim zemljama gde se oni pojave - objašnjava Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije. - Cene kad se oni pojave u proseku padaju za nekih 25 do 30 odsto. Jednostavno, to je veliki broj objekata koji se otvara u istom momentu. A što se tiče tih sniženja, samo se pitam, gde ste bili dosad? Koliko tek sad potrošačima izlazi na videlo koliko smo bili u pravu - da su marže kod nas bezobrazno visoke. Kretale su se od 30 pa čak i više od 100 odsto. Drugo je ono šta oni uknjiže kao razliku u ceni. Ogromne su bile prikrivene marže. Čak i ranije, kada su se mnogi trgovinski lanci pojavili kod nas, jednostavno su se samo uklopili u ovo sivilo.

Prema Papovićevim rečima, trgovinski lanci u Srbiji su svoje finansijske gubitke nadomešćivali većom cenom, često i robe sumnjivog porekla, ali i kvaliteta. Kada bude došao "Špar", kao što je bilo najavljeno, doći će do još bolje konkurencije, što će biti samo dobitak potrošačima. I u "Lidlu" bi bilo dobro da bude povoljna potrošačka korpa, jer je takva ekonomska situacija u Srbiji.

- Osnovne potrebe za život treba da budu povoljne I dostupne svima, kako bi se zadovoljile životne potrebe stanovništva - kazao je Papović. - Naša organizacija sada više želi da se okrene samom kvalitetu robe, a ne samo da se bavimo da li je istekao rok trajanja i da li je zdravstveno ispravno. To bi trebalo da se podrazumeva, a da naše vreme i novac upotrebimo na uporedne analize samog kvaliteta robe.

I dok je otvaranje nemačkog "Lidla" kod mnogih izazvalo možda smeh i čuđenje zbog neverovatno niskih cena piletine i banana, sigurno je da je tih dana cena ovog voća, ali i pilećeg mesa, drastično pala u gotovo svim trgovinskim lancima. Meso, riba, sirevi, sokovi, konditorski i suhomesnati proizvodi, skoro preko noći sniženi su i za nekih 30 odsto.

ZAPOSLENI

NIJE "Lidl" u Srbiji doneo samo niže cene proizvoda, već i, za sada, mnogo bolje uslove rada, za razliku od drugih trgovinskih lanaca. Od toga da je plaćen svaki minut rada, pa do stručnog usavršavanja i obuke. I dok se dobar deo radnika zaposlenih po trgovinskim lancima u Srbiji okrenuo i potražio posao kod Nemaca, došlo je do promena, pa pojedine trgovine više ne drže zaposlene na minimalcu dok se hvale svojim velikim prometima i poslovnim uspesima.

Izvor: novosti.rs

Starinski i već pomalo zaboravljeni, ali veoma korisni saveti, dobro će doći svakoj domaćici.

Da li se sećate bakine kuhinje i kako je sve blistalo u njoj i kako je sve mirisalo na cimet i peršun i kako su na ringli su uvek stajale barem tri pune šerpe i šerpice?

Bake se skoro i ne sećate bez kecelje na cvetiće i sa varjačom u ruci. U kredencu je uvek bilo milion začina i unutra je sve tako lepo mirisalo na nju, mleko i nešto što sada znate da je bio muskatni oračšić.

Imala je baka i svoju svesku, uvek raskupusanu i sa oticima prstiju od džema ili brašna. Koristila je jednu malu drvenu olovku koju bi zarezivala sve dok može da stane u ruku. Pronađite tu svesku, to vam je naš savet.

Verujte da vredi više nego mapa zakopanog blaga Riđobradog i Henrija Morgana zajedno! U njoj ćete naći najmudrije i najbolje savete za lakši i lepši život u kuhinji.

Dok ne pronađete, evo par saveta koje smo mi skupili iz svezaka naših baka.

1. Prvo nešto lako. Ukoliko stavite varjaču (ne mora biti originalna bakina) poprečno preko šerpe u kojoj kuvate pastu, povrće ili bilo šta drugo u vodi što može lako da iskipi – to se neće desiti.

2. Nakon što isečete beli luk ili očistite ribu, neprijatni miris sa ruku ćete najlakše ukloniti tako što uzmete nerđajuću kašiku i pod mlazom vode je protrljate preko ruku, kao da je kašika sapun. Ne pitajte zašto, ali metal uklanja mirise sa kože.

3. Da bi vam karfiol ostao snežno beo i nakon kuvanja, u vodu dodajte malkice mleka i prstohvat soli.

4. Redak sos? Nije problem. Pomešajte kašičicu margarina i dve kašike mleka. Dodajte to u sos i gledajte kako se na vaše oči pretvara i duvan i žitak gusti sos, baš kao što ste isprva i zamislili.

5. Ne bacajte vodu u kojoj ste kuvali krompir ili testeninu. Bakina difenbahija nije bila onoliko velika, lepa i sjajna tek tako. Baka je uvek tu ohlađenu vodu sipala biljkama da ih nahrani hranljivim materijama koje ostaju u vodi.

6. Opet ste presolili supu i već ste se spremili da vam neko soli pamet kad je proba. Ne brinite. Oljuštite jedan krompir i dodajte ga u supu. On će upiti višak soli i sakriti sve tragove vaše greške.

7. Kako krompir ne bi proklijao (osim ako nije u naučne svrhe, da dete nosi na čas biologije kao rezultat kućnog eksperimenta), u džak ili zdelu ili kutiju sa krompirima ubacte i jednu jabuku. Ona će održavati red. Naravno, ne zauvek, pa bacite ponekad pogled i zamenite jabuku drugom njenom koleginicom ako se ova umorila.

8. Pre pečenja, limunovim sokom istrljajte pileće belo meso kako bi zaista i ostalo belo a postalo sočno.

9. Ne bacajte stari hleb. Da li ste nekad videli hleb u bakinom đubretu? Nismo ni mislili. Ono što je baka radila je sledeće: starom hlebu je koru ovlažila sa malo vode i stavila ga u rernu na srednju temperaturu, ne više od 10 minuta. Hleb posle takvog tretmana uvek izađe mlad i zdrav kao ruža.

10. Ukoliko u jednom danu spremate u pirinač i spanać, poslušajte baku i uradite sledeće: u vodi u kojoj ste skuvali spanać skuvajte posle i pirinač. Biće ukusniji ali i bogatiji za par vitamina.

11. U frižideru uvek držite šoljicu sa malo sirćeta i listovima nane kako se nikad ne bi osećali neprijatni mirisi.

12. Znamo da skoro svi imate super turbo veš mašine, ali da se kladimo da vam krpe nisu bele kao bakine! To je zato što ih ne ostavljate preko noći potopljene u vodu sa dve velike kašike sode bikarbone. Probajte pa se uverite i sami.

13. Kupili ste divan komad mesa ali ste ga nekako zaboravili ili niste stigli da ga spremite dok je bilo sveže? Nema problema, baka ga ne bi bacila. Ona bi ga pažljivo oprala a zatim držala 15 minuta u blagom čaju od kamilice.

14. Kad mleko iskipi po šporetu, a desi se i najboljima, brzo ugasite ringlu i pospite malo soli po njoj kako ne bi i komšije osetile šta vam se upravo desilo.

15. Kad smo već kod mleka, svako meso je lepše kada ga barem sat vremena potopite u mleko. Bilo da nameravate da ga pržite, pečete, pohujete ili bilo šta drugo.

I ZA KRAJ

Bakine ruke najlepše grle jer su uvek mekane i bele. I to najviše zato što ih je redovno čašćavala maskom od pire krompira. Topao i svež pire bi držala par minuta na rukama a zatim isprala prvo toplom pa hladnom vodom i namazala sokom od limuna. I to je to.

A posle kafice, sačuvajte soc i dodajte mu par kapi maslinovog ulja, prstohvat cimeta, kašičicu meda i kašićicu palente. A zatim obrišite sa spiska za kupovinu onaj preskupi piling! Bakin piling će vam pri sledećem kupanju preporoditi kožu.

Zna baka znanje, a sada znate i vi.

Sačuvajte soc i dodajte mu par kapi maslinovog ulja, prstohvat cimeta, kašičicu meda i kašićicu palente! Bakin piling će vam pri sledećem kupanju preporoditi kožu.

Izvor: agrosmart.net

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru evidentirano je deset saobraćajnih nezgoda u kojima su dve osobe zadobile teške i dve osobe lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je 15 vozača.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je osam saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba zadobila teške i dve osobe lake telesne povrede. Dva vozača su zadržana zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

Na području opštine Apatin nisu evidentirane saobraćajne nezgode. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržan je jedan vozač.

Na području opštine Odžaci nisu evidentirane saobraćajne nezgode. Dva vozača su zadržana zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

U opštini Kula evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba zadobila teške telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je deset vozača.

Napisano je 76 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdato 440 prekršajnih naloga.

Najčešći uzrok saobraćajnih nezgoda je neustupanje prava prvenstva prolaza, navedeno je u izveštaju policije.

Polaganjem venaca na spomenik palim borcima u Prvom svetskom ratu i spomenik majoru Nikoli Iliću Bajki, obeležen je dan oslobođenja Sombora u Prvom svetskom ratu kao i dan prisajedinjenja Vojvodine matici Srbiji.

Delegacija grada Sombora koju su činili Miroslav Kovačić, gradski većnik za komunalnu oblast, Sava Dojić gradski većnik za oblast finansija i pomoćnik gradonačelnice za oblast ekonomskog razvoja Mirko Bezbradica odali su počast majoru i vojnicima koji su poginuli oslobađajući Sombor od Austrougarske vlasti pre tačno 100 godina, 13.novembra 1918.godine.

Major Nikola Ilić Bajka je sa četom ušao u Sombor 13.novembra i građani Sombora ovaj dan smatraju danom prisajedinjenja Sombora matici Srbiji.

Vojvodina je Matici Srbiji pripojena 25.novembra 1918.godine, kada je na Velikoj narodnoj skupštini Srba, Bunjevaca i svih Slovena doneta odluka da se Kraljevini Srbiji pripoje Banat, Bačka i Baranja.

Iako smo se navikli na gotovo prolećne temperature koje su iznad proseka za ovo doba godine, vreme je da se vratimo u realnost i prihvatimo činjenicu da je već sredina novembra.

Temperatura će od srede postepeno početi da pada, pa će tako već sutra biti hladnije za oko tri stepena. U četvrtak možemo da očekujemo najnižu dnevnu oko tri, a najvišu 13 stepeni. Trend opadanja temperature nastaviće se i u narednim danima, pa nemojte da se iznenadite ukoliko već u subotu ujutru primetite mraz.

Najhladnije ovog meseca biće 26. novembra kada se procenjuje da će najviša dnevna temperatura biti svega šest stepeni, a sneg možemo da očekujemo već krajem novembra.

Prema podacima koje je objavila Republički hidrometeorološki zavod, druga polovina novembra će biti kišovita, a prognozirana količina padavina je 34 mm.

Pedeset korisnika apatinske senior kartice izabranih na izvlačenju krajem oktobra otputovalo je minulog vikenda na nagradni izlet u Sremske Karlovce. Opština Apatin je na ovaj način rešila da nagradi poverenje najstarijih sugrađana, budući da je preko 1800 njih do sada preuzelo senior karticu, sa kojom ostvaruju niz popusta i pogodnosti u apatinskim prodavnicama i firmama.

Pedeset naših starijih sugrađana obišlo je Sremske Karlovce, gde su imali priliku da se upoznaju sa znamenitostima ovog mesta važnog za srpsku kulturu i istoriju, posete Sabornu crkvu i čuvenu Karlovačku gimnaziju, obiđu muzej meda i vina i saznaju više o poznatoj tradiciji vinogradarstva ovog kraja. Dobitnici su takođe posetili i manastir Krušedol, zadužbinu plemićke porodice Branković iz ranog 16. veka.

 Apatinski penzioneri su ovom prilikom pohvalili inicijativu opštinske uprave da organizuje ovakav izlet i izrazili želju da se više sličnih aktivnosti organizuje u budućnosti. Podsetimo, izleti za korisnike senior kartica će biti redovno organizovani, kako bi svi penzioneri dobili priliku da učestvuju, budući da je ovo svojevrstan način da se kao zajednica odužimo i odamo priznanje najstarijim sugrađanima.

Opštinska uprava takođe podseća da je u toku treći krug prijava za apatinsku senior karticu. Prijave se vrše u opštinskoj upravi, kancelarija br. 33, a potrebno je poneti ličnu kartu i penzioni ček

Otvaranje izložbe pod nazivom "Crtačev ugovor - neobična priča o umetniku Branislavu Brankovu" buiće održana u Galeriji savremene umetnosti Gradskog muzeja Sombor" 23. novembra u 18 časova.

Izložba "Crtačev ugovor - neobična priča o umetniku Branislavu Brankovu," pokušaće da predstavi malo poznatog somborskog, samoukog umetnika Branislava Brankova (Sombor,1929 - 2006.) za koga se ispostavilo da ima 91 svoje delo u Nacionalnom muzeju moderne umetnosti Centra Žorž Pompidu u Parizu. O tome niko, pa ni sam autor, nije imao nikakva saznanja! Umro je 2006, a 2017. njegova udovica, Marija, poklonila je deo Braninog prebogatog crtačkog opusa (opus broji preko 2000 crteža) i predmete od dokumentarnog značaja Gradskom muzeju Sombor gde su ponovo otkrivene veze Brane Brankova i Pariza. Baveći se dugo vremena isključivo crtežom, Brankov je tokom šezdesetih i sedamdesetih godina privukao pažnju tadašanjih čelnih ljudi pariskog muzeja: Žana Kasua, Anjes Amber i Bernara Dorivala, koji su održavali s njim kontakte putem pisama, a on im je uz svoja pisma slao crteže i dobijao od njih pohvale i preporuke za pariske galerije. U dva navrata (1962. i 1970), Brankov je nakratko posetio Pariz.Ostavši veran lokalnoj sredini, njegov značaj i polet nikada nisu dobili zasluženu pažnju niti su se nažalost (ili na sreću!) pretvorili u kakvu blistavu karijeru. Na izložbi će, putem informativnih, ilustrovanih tabli, originalnih crteža, pisama i predmeta od važnosti za život i rad Brane Brankova, biti predstavljen svojevrsni "Crtačev ugovor" (istoimeni film Pitera Grineveja), pomalo misteriozni i od "običnog sveta" skriveni "sporazum" malog umetnika i velikog sveta umetnosti (izlagao je i u Kopenhagenu s tadašnjim veoma poznatim danskim umetnikom Ričardom Mortensenom) dajući celoj priči pomalo faustovski ton, iako je tim činom, kako nam se čini, Brankov zapravo pronašao i smirio svoju dušu. Otkrićemo da je ona bila namučena strahovima i patnjama deteta "narodnog neprijatelja" budući da je njegov otac 1944. stradao od Ozne. Izložbu prati ilustrovani katalog poklonjenih radova i dokumenata, uvodni tekst i bio-bibliografski podaci o Brani Brankovu koje je pripremio Čedomir Janičić, te pogovor prof.dr Dragana Bulatovića i prevod Slavice Periškić- uvodni deo teksta.

Fotoprintove i fotografije uredio je Pavle Karabasil, viši konzervator Gradskog muzeja Sombor.

Izložbu će otvoriti prof.dr Dragan Bulatović iz Beograda.

Autor projekta je Čedomir Janičić, muzejski savetnik, istoričar umetnosti Gradskog muzeja Sombor.

Biografija

Branislav Brankov (Sombor, 1929-2006). Rano ostao bez oca koga su 1944. likvidirali predstavnici nove vlasti. Napustio gimnaziju. Sa mlađim bratom Borislavom posvetio se umetnosti. Pohađao Majstorsku radionicu Tome Rosandića u Beogradu. Isprva se bavio skulpturom (50-tih godina), da bi od 1959. do početka 80-tih gotovo isključivo bio posvećen crtežu. Od sedamdesetih učestalo radio pastele i slikao uljem.

Otkrio ga je Milan Konjović koji ga je ohrabrivao na istraživanje i izlagačku praksu. Boravio u dva navrata u Parizu. Poznavao Žana Kasua, Anjes Amber i Bernara Dorivala s kojima se dopisivao. Izlagao na nevelikom broju samostalnih (Sombor, Vrbas, Subotica, Ljubljana, Zrenjanin, Apatin, Tata, Mađarska, Kopenhagen, Danska) i brojnim kolektivnim izložbama. naročito sa somborskom Likovnom grupom, članovima ULUV-a, Trijenalima savremenog jugoslovenskog crteža u okviru somborske Likovne jeseni i dr. Nagrađen otkupnom nagradom na Prvom Trijenalu savremenog jugoslovenskog crteža u Somboru 1963. (Otkupljen rad se čuva u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu).

Pokušaj podsećanja na njegov značaj učinjen je na posthumnim izložbama u Somboru i Novom Sadu 2007. godine.

 

Trkački vikend započeo je u Beogradu na maratonskoj trci Plavi krug na Adi koja se već tradicononalno održava u novembru mesecu, a u cilju podrške osobama koje boluju od dijabetesa. Maratonsku distancu u dužini od 42 kilometra istrčali i članovi ARK Somaratona iz Sombora Suzana Filipović, Željko Gravac, Srđan Savić, Nenad Glušac i Zoran Nikolić koji se ispunio svoj cilj istrčavši maraton ispod od četiri sata.

Somaratonci su bili prisutni i na maratonima širom kontinenta te su Biljana Vezmar, Marina Brbaklić Tepavac i Maja Bodrožić istrčale maraton u Instanbulu, a Vladimir Bulajić je uspešno završio maraton u Atini.

Ponedeljak je opet bio rezervisan za trke u Srbiji, a u Beogradu je održan tradicionalni Savski polumaraton koji je ujedno bio i državno prvenstvo za veterane u polumaratonu na kojem su članovi Somaratona iz Sombora ostvarili zapažene rezultate. Đuka Čeljuska i Arpad Šarkezi su istrčali prva mesta u svojim starosnim kategorijama, a Vesna Bjelan treće mesto u svojoj starosnoj kategoriji.

utorak, 13 novembar 2018 00:00

Parking za trudnice (i) u Mirnoj ulici

Lepa vest za sve trudnice - u Mirnoj ulici u Somboru, obeleženo je dva parking mesta koja su rezervisana za trudnice.

Iz JKP Parking servis Sombor mole korisnike parkirališta da ne parkiraju na ovim parking mestima i da poštuju saobraćajnu signalizaciju.

Informacije o pravu na besplatnu parking kartu za trudnice mogu se dobiti na broj telefona 423-000.

Službe za tehnički pregled automobila u Srbiji planiraju novo poskupljenje svojih usluga, samo par meseci nakon što su već povećale cene za tri puta.

Ovo novo povećanje cena sa 3.000 na 5.000 dinara pravdaju činjenicom da su im osiguravajuće kuće smanjile zaradu od prodatih polisa auto osiguranja sa 20 na pet odsto, objavilo je udruženje Efektiva.

Kako navode, u Srbiji ima oko 1.700 registrovanih privrednih subjekata koji se bave tehničkim pregledom i/ili registracijom vozila. Prema zvaničnoj statistici, u Srbiji ima oko dva miliona registrovanih vozila, što znači da u proseku svaka od firmi može da registruje oko 1.176 vozila godišnje, ili 98 vozila mesečno.

„Ako uzmemo da je trenutna cena 3.000 dinara ili 25 evra, dolazimo do mesečne zarade od 2.450 evra. Na 98 vozila mesečno neka bude još pet evra po vozilu na ime onih pet odsto koji se dobijaju od osiguranja, to ukupnu mesečnu zaradu podiže na 2.940 evra. Da li je to dovoljno da pokrije mesečne troškove?“, pitaju u Efektivi.

Kako podsećaju, novo povećanje cene se opravdava smanjivanjem provizije od osiguranja, pa se „postavlja pitanje zašto su tehnički pregledi cenu svojih usluga prvobitno povećali sa 1.000 na 3.000 dinara kad je provizija od osiguranja u tom periodu bila ista“.

„U tom istom periodu, na onih 2.450 evra zarade od pružanja usluge pregleda, dodatna zarada je bila oko 20 evra po vozilu ili nešto manje od 2.000 evra mesečno, što je ukupnu zaradu moglo povećati na gotovo 4.500 evra“, zaključuju u Efektivi.

Izvor: Danas

Ako niste nikada probali ovo jelo, pravi je trenutak za to. Lako se pravi, a ukus je fantastičan.

Sastojci:

– 1 kesica suvog kvasca
– 500g brašna
– so
– biber
– 2 paradajza
– 4 komada mladog luka
– 3 glavice crnog luka
– 2 ljute paprike
– 2 veze peršuna
– 400g mlevene jagnjetine
– crvena mlevena paprika
– š kima u prašku
– 2 supene kašike maslinovog ulja

Priprema:

500g brašna zamesiti sa kvascem, mlakom vodom i 1 čajne kašičice soli
Ostaviti oko 45 minuta da nadođe.

Paradajz očistiti od ljuske te izvaditi tvrdu sredinu i iseckati na sitne kocke.
Mladi crveni luk iseći na kolutiće
Peršun sitno iseckati.

U mlevenu jagnjetinu dodati, peršun, crni luk, so, biber, alevu papriku, ljutu papriku i kim pa dobro sve izemšati.

Testo podeliti na 4 dela debljine 5mm tako da budu duguljastog oblika, a ivice saviti ka unutra tako da čine oblik malog čamca.
Staviti čamčiće u podmazan pleh napuniti ih smesom od mesa.

Posuti odozgo seckanim paradajzom i mladim lukom, te sa nekoliko kapi maslinovog ulja.
Ostaviti ih pokrivene još 10 minuta
Peći 20 minuta u rerni zagrejanoj na 200°C.
Servirati.

Izvor: njamfood.com

utorak, 13 novembar 2018 00:00

Prijave za Smuđijadu u Karavukovu

Klub sportskih ribolovaca “Dunav Karavukovo” organizator je “Smuđijade 2018″ koja će biti održana 25. novembra.

Peca se na Dunavu, od prevodnice nizvodno, a takmičenje traje od 13 do 18 časova. Kotizacija je 1.600 dinara po takmičaru, podrazumeva ručak na Dunavu, večeru uz mutiku i varalicu, a organizator je obezbedio i lepe nagrade.

Prijave na broj telefona 060/0763-559 (Dejan Antanasković)

U subotu, 10. novembra Šabac je bio domaćin Prvenstva Srbije u rvanju slobodnim stilom za kadete. Rvači somborskog „Radničkog“ su osvojili 3 medalje i zauzeli ekipno II mesto od 10 ekipa

U kategoriji do 92 kg Bojan Kostić u prvom meču je uspeo da preokrene rezultat u svoju korist i pobedio iskusnijeg protivnika, a u drugom meču je lako savladao rivala i tako osvojio zlatnu medalju.

Zlatnom medaljom okitio se još i David Novič koji je sa tri efektne pobede bez izgubljenog boda tehničkim tušem savladao svoje protivnike.

Za nijansu slabiji bio je Aleksandar Jančić koji je sa dve pobede i jednim porazom osvojio bronzanu medalju.

Sa novim šampionima i nada najtrofejnijeg somborskog kluba bio je uz strunjači njihov trener, prof. Milan Marić.

Izvor: Novi Radio Sombor

Grad Sombor planira da obalu Dunava kod Bezdana, koja je deo rezervata biosfere Bačko podunavlje iskoristi u turističke svrhe. Svoj doprinos tome dali su i studenti arhitektonskih fakulteta iz regije.

Studenti arhitekture iz Podgorice, Banja Luke, Skoplja, Beograda i Novog Sada okupljeni na istom projektnom zadatku - Urbanističko i arhitektonsko uređenje tursitičkog kompeksa pored Dunava, tako je izgledala petodnevna arhitektonska radionica u Somboru. A ideje studeneta za uređenje prostora od Muzeja Batinske bitke do mosta na Dunava zanimljive i originalne.

Tako je jedan projektni tim u uređenje budućeg kompleksa ugradio pokretno šetalište koje bi omogućilo da se dunavska obala koristi i pri visokim vodostajima Dunava .

"Mi smo Dunav uzeli kao najveću atrakciju na ovom području pored muzeja i želeli smo da rešimo taj problem tako da ovaj prostor može da se koristi tokom cele godine. Napravili smo mobilni sistem koji bi reagovao na vodostaj Dunava",, kaže Katarina Savić studentkinja na Departmanu za arhitekturu FTN-a Novi Sad.

Studenti su radili u timovima, pa je to bila prilika da studenti koji se školuju na različitim fakultetima zajednički rada na jednoj projektnoj ideji.

"To je bila izvrsna hemija. Mi smo se našli na istom mestu, sa istim idejama i vizijama kako ovaj prostor treba da izgleda. U principu nismo imali nikakav problem", kaže Ljuben Tajanoski Arhitektonski fakultet Skoplje.

Za ozbiljniji projekat i studiju potrebno je više vremena, ali i ovi studentski radovi biće od koristi.

"Ono što je nama bitno je da oni zabeleže neka svoja razmišljanja . To je jedna od mogućnosti da se u nekom budućem vremenu kada stvarno dođe do potrebe realizacije uređenja ovakvog prostora onaj ko bude pravio projekat, ko bude odlučivao ima neku bazu ideja koje može da iskoristi", kaže dr Darko Reba, profesor na Departmanu za arhitekturu FTN Novi Sad.

"Potpuno su sveže ideje, interesantni radovi. Ono što me veseli i što mogu da najavim jeste da će ova radionica biti tradicionalna, a za narednu godinu planiramo da dovedemo studente i iz drugih zemalja",, kaže Milan Stojkov glavni urbanista Grada Sombora.

Na prostoru kod Muzeja Batinske bitke planiran je posetilački i edukativni centar, pa se neke od ideja studeneta mogu korsititi za buduće projekte.

Izvor: RTV

Ekološki pokret Odžaka i Ekološko udruženje „Da sačuvamo Vojvodinu“ iz Tovariševa zakazali su prezentaciju publikacije-vodiča „ Primena Arhuske konvencije u praksi “ za 15. novembar u 11 sati u skupštinskoj sali Sportsko poslovnog centra Odžaci, Knez Mihajlova 28.

Poziv za učešće na ovom događaju upućen je predstavnicima vladinog i nevladinog sektora, kao i predstavnicima međunarodnih organizacija i institucija. Prezentacija je planirana kao radni sastanak, okrugli sto, debata o publikaciji i problemima iznetim u njoj. Svim pozvanim blagovremeno je dostavljen primerak publikacije-vodiča kako bi se upoznali sa njenim sadržajem i pripremili za učešće u diskusiji.

Izdavanje vodiča „ Primena Arhuske konvencije u praksi “ omogućeno je finansijskim sredstvima Ministarstva zaštite životne sredine i Opštine Odžaci u okviru Javnog konkursa Ministarstva zaštite životne sredine za dodelu sredstava za podršku projektima civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine u 2018. godini.

utorak, 13 novembar 2018 00:00

Obeležena 74. godišnjica Batinske bitke

U nedelju 11. novembra polaganjem venaca na spomen obeležje Batinske bitke i prigodnom svečanošću obeležena je 74. godišnjica od Batinske bitke jedne od najznačajnijih i najvećih bitaka Drugog svetskog rata na području Jugoslavije, u kojoj su pobedile jugoslovenske partizanske jedinice i snage sovjetske Crvena armije.

Vence su položile delegacije grada Sombora na čelu sa gradonačelnicom Dušankom Golubović, zatim Ambasador Ukrajine u republici Srbiji nj.e. Oleksandar Aleksandrovič, Prvi sekretar ambasade Ruske Federacije u Srbiji Nikolaj Pomilujko, Udruženje boraca iz gotovo svih mesta Vojvodine i susedne Hrvatske, predstavnici Vojske Srbije, opštinskog, pokrajinskog i republičkog SUBNOR-a, kao i preživeli učesnici rata.

Batinska bitka vođena je od 11. do 29. novembra 1944 godine između jedinica NOVJ i Crvene armije sa jedne strane i jedinica Vermahta i njegovih saveznika sa druge strane. Prema nekim ocenama, bitka kod Batine je najveća bitka po količini snaga učesnika, intenzitetu borbi i strateškom značaju u toku čitavog Drugog svetskog rata na području Jugoslavije, rekla je u svom obraćanju gradonačelnica grada Sombora Dušanka Golubović i dodala:

„ Značaj Batinske bitke je ogroman, ne samo da je promenjen tok borbi i odnosa snaga u Drugom svetskom ratu, već su samo nekoliko meseci nakon pobede u Batinskoj bitki, Nemačke snage potpisale kapitulaciju i tako je pobeđen Fašizam.“ istakla je gradonačelnica. „U Batinskoj bitki, za tri nedelje koliko je trajala poginulo preko 800 jugoslovenskih boraca, preko 1300 sovjetskih boraca, poginulo je 82 somborca a Sombor je bio bolnica u kome je smešteno i lečeno preko 11.000 ranjenika. Na današnji dan skidamo prašinu i zaborav sa lica palih boraca i ponovo otkrivamo i veličamo značaj žrtve za slobodu. Isto tako na današnji dan želimo da poručimo da žrtve Batinske bitke nisu bile uzaludne, jer mi danas živimo u društvu koje je slobodno, živimo u društvu koje priznaje i poštuje različitosti, živimo u društvu gde svaki pojedinac, misli i izražava se i ostvaruje slobodno. Isto tako mi danas živimo u društvu koje neguje, poštuje i štiti svoju prošlost, pažljivo brine o svojoj sadašnjosti i planski gradi svoju budućnost. Iz svih tih razloga uz duboko poštovanje i zahvalnost slava borcima čuvene Batinske bitke“! poručila je gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović

„Batinska bitka je jedan od glavnih simbola, zajedničke borbe sovjetskih vojnika i jugoslovenskih partizana, protiv okupatora“, rekao je u svom obraćanju Prvi sekretar ambasade Ruske Federacije u Srbiji Nikolaj Pomilujko i dodao: “Borbena dejstva i heroizam koji su pokazali u Batinskoj bitki doprineli su mnogo u oslobođenju ove zemlje. Borbe za ovu teritoriju bile su krvave i komplikovane, sloboda nas je skupo koštala, ali su naše zemlje izašle iz rata kao pobednici. Naš dug je čuvati svetlu prošlost o dedama i očevima koji su pobedili fašizam. Ova svečanost, obnovljeni spomenik, specijalna izložba, to su dokazi naših čvrstih stavova i namera da branimo našu zajedničku istoriju“, istakao je Prvi sekretar ambasade Ruske Federacije u Srbiji Nikolaj Pomilujko

Nakon prigodnog umetničkog programa, prisutni su posetili i sam muzej Batinske bitke i pogledali izložbu „Heroji Sovjetskog saveza –učesnici Batinske bitke“ na kojoj su prikazana 35 odlikovana Crvenoarmejca, vojnika 57. Armije 3. Ukrajinskog fronta, koji su iskazali izuzetnu hrabrost, požrtvovanje i komandne sposobnosti tokom Batinske bitke. Posetioci su imali prilike da se upoznaju sa herojima čije junačke podvige je Prezidijum SSSR-a nagradio najvišim odlikovanjem.

Osim toga, tu je i stalna postavka koja na specifičan način rekonstruiše sam tok cele bitke.

Međugradska izložba sitnih životinja u Kuli i ove godine protekla je veoma uspešno. Već tradicionalno, druge nedelje novembra, Udruženje za zaštitu i odgoj sitnih životinja Kula, organizuje ovaj događaj i predstavlja zvaničnog domaćina manifestacije. Ova 44. po redu izložba, održana je u sali osnovne škole “Petefi brigada “ u Kuli. Kako je broj eksponata ove godine bio preko 700, jasno je da ova manifestacija iz godine u godinu raste i postaje sve veća i uspešnija.

“Ispred Udruženja za zaštitu i odgoj sitnih životinja iz Kule, želim da vam se zahvalim što ste došli da ulepšate ovu našu 44. Međugradsku izložbu. Ima izloženo 540 eksponata golubova, 32 kunića, 28 vrsta patuljaste živine pojedinačno, 28 vrsta velike živine pojedinačno, kao i veliki broj malih i velikih vrsta ptica. Pozdravio bih sve sudije što su došli u ovom broju da nam pomognu da sprovedemo našu izložbu i predsedniku Saveza Milanu Brkiću što je večeras sa nama“, rekao je Goran Komnenić, odgovorno lice ovog udruženja.

Prisutne je pozdravio i predsednik Privremenog organa opštne Kula, Velibor Milojičić, koji je naglasio da mu je drago što ova izložba već tradicionalno postoji i okuplja veliki broj ljudi. Takođe, on je rekao da će se potruditi da naredne godine manifestacija dobije veći prostor koji će primiti veći broj izlagača i veći broj posetilaca.

„Opština Kula nastaviće da podržava sve manifestacije koje šalju pozitivnu sliku o našem mestu i potrudićemo se da omogućimo još bolje uslove i još veću podršku u narednim godinama“, kaže Milojičić.

Predsednik sudijske organizacije, Milan Brkić, zamolio je sve sudije da budu strogi, ali korektni.

„Da podignemo taj nivo golubarstva, nivo živinarstva i nivo kunićarstva moramo biti malo strožiji. Moramo nagraditi ono što je lepo, da pobedi najlepši golub, najlepši kunić i najlepša živina. Želim i da se zahvalim Kuli, na ovoj divnoj izložbi i na velikom broju eksponata. Kula polako prerasta u centar odgajivača malih životinja u Srbiji“, istakao je Brkić.

U utorak, 13. novembra sa početkom u 18 časova u sali Dečjeg odeljenja Gradske biblioteke održaće se Predstavljanje monografije Miroslava Jaćimovića "Od doseljenja do prisajedinjenja - Prvaci Srba u Vojvodini".

Istorija Srba u Vojvodini, kao neraskidiv deo istorije srpskog naroda i države Srbije, ostavila je dubok trag u prošlosti i kao takva dala je mnogobrojne prvake koji su obeležili važan politički, vojni i kulturni segment istorije ili epohe grada, oblasti, pokrajine, zemlje i regiona. Ti prvaci obeležili su jedan, možda kratak ali izuzetno bitan, istorijski period koji je predstavljen u ovoj monografiji kroz zanimljiv tekst, fotografije i ilustracije. Ovi velikani odabrani su kako na osnovu značajnog traga koji su ostavili, tako i zbog izuzetne biografije i obrazovanja, kao i istorijskih dešavanja čiji su bili savremenici, učesnici, a neretko i pokretači.
Monografija je objavljena povodom stogodišnjice od prisajedinjenja teritorija današnje Vojvodine Srbiji. Istoričar Miroslav Jaćimović, ovom monografijom dao je svoj mali ali lični doprinos obeležavanju ovog veoma značajnog jubileja.

O knjizi govore: Miodrag Puškar, predstavnik izdavačko-knjižarskog preduzeća Bogunović iz Novog Sada i Miroslav Jaćimović, istoričar, autor monografije.

 

Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu u partnerstvu sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj organizuje novi ciklus prekvalifikacija, ovog puta za zaposlene, koji nisu zaposleni na IT pozicijama ili one koji nisu završili neki od IT smerova na fakultetima.

 

„Do sada su okončana dva kruga prekvalifikacija za ukupno 800 polaznika, treći krug, i to za nezaposlene, koji sprovodi Nacionalna služba za zapošljavanje je u toku, dok je Kancelarija za IT i eUpravu sada raspisala krug namenjen zaposlenima“, rekao je direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović, prenosi portal 021.rs.

Kako se navodi, predavanja će biti prilagođena zaposlenima i održavaće se vikendom i radnim danima posle 17 časova, a program će trajati devet meseci uz obaveznu praksu u IT kompanijama.
Prema rečima Jovanovića, testiranje prijavljenih kandidata će biti organizovano početkom decembra, a test će meriti sposobnost kandidata da se brzo prilagođava i uči.
U prvom krugu kandidati će raditi jedan onlajn test i oko 1.500 najboljih sa tog testiranja će proći u drugi krug, koji će početi krajem decembra. Početak obuke se očekuje u drugoj polovini januara, a kandidati koji prođu prvi krug selekcije moći će da biraju školu u kojoj će pohađati obuke.
Krajnji rok za prijavu je 20. novembar, a prijave se mogu podneti elektronski OVDE. Troškovi obuke iznose 100 evra.

Izvor: Danas

Malo boje na tanjiru uvek ulepsa jesenje dane

Potrebno:

500 g prokelja
200 g slanine
1 manji praziluk
2-3 čena belog luka
100 g kukuruza šećerca
3 čeri paradajza
1 jaje
200 ml neutralne pavlake
suvi biljni začin

Priprema

Prokelju odsecite krajeve i skinite listove koji su već na pola oguljeni. Obarite u posoljenoj vodi 5 minuta. Nakon tog vremena odmah ocedite.

Na malo ulja propržite slaninu. Dodajte iseckan praziluk i zajedno propržite, a onda i iseckan beli luk i kukuruz šećerac. Sve zajedno propržite. Na kraju dodajte pripremljen prokelj, promešajte i prebacite u podmazan pekač. Čeri paradajz isecite na polovine i složite u pekač.

Posebno sjedinite jedno jaje, neutralnu pavlaku i suvi biljni začin. Prelijte preko preko jela u pekaču. Pecite na 200 °C/ 25-30 minuta.

Napomena: Ako slanina pusti mnogo masnoće, pre dodavanja praziluka iscedite višak.

Izvor: minjina-kuhinjica.com

subota, 10 novembar 2018 00:00

SFRJ rakijada - Sto fela rakije Jugoslavije!

Manifestacija Rakijada u Bačkom Monoštoru se organizuje sa ciljem predstavljanja domaćih rakija, oživljavanja nekog prošlog vremena i kulturne dekontaminacije.

Posetioci će imati priliku da uz zvuke himne "Hej Sloveni" i muziku bratstva i jedinstva vrate duh jugoslovenstva, a na terenu će biti i "članovi tima za kulturnu dekontaminaciju".

Program startuje u 13 časova.

Prijave učesnika i ostale informacije: putem telefona 065 807 5040

subota, 10 novembar 2018 00:00

Održana škola arhitekture u Somboru

Prva škola arhitekture u Somboru, danas je završena, a rezultate ove svojevrsne radionice građani će moći da vide na izložbi koju je danas u Kulturnom centru „Laza Kostić“ Domu omladine, otvorio Milan Stojkov, glavni urbanista grada Sombora.

„U Domu omladine izloženi su radovi studenata pet arhitektonskih fakulteta koji su radili pod vođstvom profesora i asistenata fakulteta iz Podgorice , Skoplja, Banja Luke, Beograda i Novog Sada. Ovu sada možemo reći međunarodnu radionicu i izložbu priredili su departman za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu i Odeljenje za urbanizam grada Sombora, pod pokroviteljstvom gradonačelnice grada Sombora Dušanke Golubović od koje imamo podstrek da se ovakva škola organizuje i naredne godine, nadamo se oko prvog oktobra, da se prošire timovi a prema nekim naznakama imamo već neki dogovor sa ambasadorom Finske da učestvuju i studenti iz Helsinkija“, rekao je Milan Stojkov i dodao da je siguran da će i mnogi drugi želeti da se pridruže ovoj svojevrsnoj školi arhitekture.

Tema ovogodišnje radionice bila je Urbanističko i arhitektonsko rešenje za turistički kompleks „Gornje Podunavlje“ , koje bi trebalo da bude na prostoru iza spomenika Batinske bitke, sve do Mosta slobode i obuhvataće naselje sojenica uz Dunav, hotel (spa centar), pristan za brodove i ostale sadržaje za prihvat većeg broja turista sa vode i kopna.

Studenti su prisutnim gostima izneli svoje vizije i objasnili predloge koje su nacrtali, a ideje su različite, interesantne i što je najvažnije svaka od njih pokazuje da ovo područje ima turističke vrednosti i kao što je neko napomenuo Ovaj izvanredan geosaobraćajni položaj na reci Dunav, položaj Sombora i Apatina u obuhvatu područja u graničnom pojasu i povoljne prirodne i hidrološke karakteristike, su odlična polazna osnova za razvoj ovog područja.

Kompanija "Fiorano", koja se bavi proizvodnjom i prodajom na veliko tekstilnog materijala i proizvoda, nudi zainteresovanima novu šansu za posao.

Novi krug razgovora za posao u ovoj kompaniji obaviće se u utorak, 13. novembra 2018. godine u 10:00 časova u prostorijama fabrike.

“Fiorano” poziva sve zainteresovane kandidate da iz prve ruke dobiju informacije o kompaniji, uslovima rada, kao i da podnesu prijave za posao.

Radovi na izgradnji proizvodnog pogona, koji se nalazi u industrijskoj zoni u Kuli su završeni, a u toku je probna proizvodnja.

Izvor: nasemesto.rs

Strana 1 od 506

Web preporuke

loading...

Još vesti iz kategorije...

No result...
Top