Sombor.info

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Evropska organizacija za nuklearna istraživanja, CERN, primila je Srbiju kao svoju 23. državu članicu, nakon što je primila formalnu potvrdu UNESCO da je Srbija pristupila CERN-ovoj konvenciji.

"Ulaganje u naučna istraživanja je važno za razvoj naše ekonomije, a CERN je jedna od najvažnijih naučnih institucija danas. Neizmerno sam ponosna što je Srbija postala punopravna članica CERN-a. To će doneti nove mogućnosti za saradnju naših naučnika i industrije sa CERN-om i zemljama članicama CERN-a", rekla je predsednica vlade Republike Srbije Ana Brnabić.

"Srbija ima dugogodišnju saradnju sa CERN-om, a srpski naučnici su kontinuirano uključeni u CERN-ove najveće eksperimente. Veoma sam srećna što je zahtev Srbije za članstvom u CERN-u doveo do toga da sada možemo da poželimo dobrodošlicu Srbiji kao državi članici", rekla je Ursula Basler, predsednica saveta CERN-a.

"Veliko mi je zadovoljatvo da poželim dobrodošlicu Srbiji kao našoj 23. državi članici. Srpska naučna zajednica je tokom dugog niza godina dala značajan doprinos CERN-ovim projektima. Članstvo će osnažiti dugogodišnju saradnju između CERN-a i Srbije, stvarajući prilike za povećanje saradnje u naučnim istraživanjima, treningu, obrazovanju, inovacijama i deljenju znanja", izjavila je Fabiola Đijanoti, generalna direktorka CERN-a.

"Kao država članica CERN-a, Srbija je spremna da nastavi sa razvojem nauke i obrazovanja, dok će naši naučnici, istraživači, instituti i industrija imati mogućnost da se priključe donosiocima važnih naučnih i tehnoloških odluka", rekao je Mladen Šarčević, srpski ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Dok je Srbija bila deo Jugoslavije, jedne od 12 zemalja članica koje su osnovale CERN, srpski fizičari i inženjeri učestvovali su u nekim od prvih CERN-ovih projekata, na sinhrociklotronskom, proton-ciklotronskom i super-proton-sinhroton akceleratorima. Tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, fizičari iz Srbije radili su na DELPHI eksperimentima na CERN-ovom LEP sudaraču.

Tokom 2001. godine CERN i Srbija zaključili su Ugovor o međunarodnoj saradnji koji je omogućio učešće Srbije u ATLAS i CMS eksperimentima na Velikom hadronskom sudaraču i u Svetskoj LHC komjuterskoj mreži kao i na ACE i NA61 eksperimentima. Najveće učešće Srbije danas u CERN-u je u ATLAS i CMS eksperimentima, u postrojenju ISOLDE, koji izvodi istraživanja u domenima od nuklearne fizike do astrofizike, kao i na izradi studija budućeg sudarača čestica – FCC i CLIC – koji su potencijalno novi najvažniji projekti u CERN-u.

Kao država članica CERN-a, Srbija će imati pravo glasanja u Savetu, CERN-ovom telu koje donosi najvažnije odluke, i doprinosiće budžetu ustanove. Članirana će doprineti mogućnostima za zapošljavanje u CERN-u, kao i učešću srpske industrijie na CERN-ovim tenderima.

Izvor: N1

U Somboru je ponovo u toku program "Besplatna sportska rekreacija u vodi"

Program protiče u pokrivenom gradskom bazenu "Mostonga". Termini su utorkom i četvrtkom, od 16:30 časova.

Do sada je već uključeno više od 40 polaznika kažu u Sportskom savezu grada Sombora.

U prostorijama JKP „Naš dom“ Apatin, danas je o aktuelnim temama za apatinske medije govorio direktor ove ustanove Nebojša Smiljanić.

Tek što se izašlo iz radova vezanih za zimsku službu, započele su pripreme i radovi u okviru radne jedinice „Zelenilo“. To je podrazumevalo grabuljanje i pripremu za dalje radove u svim parkovima i ulicama koje su definisane programom poslovanja našeg preduzeća za ovu godinu. – rekao je Smiljanić

Pored toga, od direktora JKP „Naš dom“ Apatin saznali smo i da je zimski period iskorišćen za remont mehanizacije i opreme koja se koristi u ozelenjavanju, kao i da je prethodnih meseci rađeno na orezivanju grana, košenje trave i šiblja na putnom pojasu od Apatina do Prigrevice, tačnije između biciklističke staze i puta.

Ono što je novina u RJ „Zelenilo“ je što je nabavljena vučna drobilica za zeleni otpad. Ona pored toga što ubrzava rad, tačnije melje grane i pretvara ih u sitan malč, smanjuje troškove transporta ka lokalnoj deponiji i čini ceo proces produktivnijim. – ističe Smiljanić koji je i dodao da se od nedavno radi orezivanje grana na teritoriji opštine Apatin po rešenjima komunalne inspekcije u čemu je veoma koristi radna korpa sa platformom koja je svakodnevno na terenu. Nedavno je završeno sa radovima na ozelenjavanju prostora oko jaslica, a ono što sledi je ozelenjavanje ulice Petefi Šandora gde se čeka završetak radova. Ovih dana je završen remont sistema navodnjavanja „kap po kap“ na kružnom toku kod Banje Junaković, gde se očekuju dalji radovi po nalogu opštine Apatin.

 

Iz Kancelarije za mlade grada Sombora ovih dana stigao nam je tekst aktuelnog Konkursa za podršku najboljem omladinskom projektu usmerenom na poboljšanje položaja mladih na tržištu rada koji realizuje Forum za odgovorno poslovanje

Najbolji projekat dobija 100.000,00 dinara za realizaciju aktivnosti.

Rok za prijavu je 1. april 2019.

- Ukoliko se odlučite da konkurišete želim Vam mnogo sreće i pozitivne rezultate - poručuje Bojana Nešović, koordinatorka za decu i mlade Gradske kancelarije.

Forum za odgovorno poslovanje i Coca-Cola HBC Srbija pozivaju te da se prijaviš na KONKURS ZA PODRŠKU NAJBOLJEM OMLADINSKOM PROJEKTU - usmerenom na poboljšanje položaja mladih na tržištu rada.

Najbolji projekat dobija 100.000 RSD za realizaciju aktivnosti.
Rok za prijavu: 01. 04. 2019.

Uslovi učešća:

Konkurs je namenjen studentskim organizacijama, omladinskim udruženjima i neformalnim grupama mladih na teritoriji cele Srbije koji žele da pomognu svojim vršnjacima da unaprede položaj na tržištu

Tema konkursa je unapređenje položaja mladih na tržištu rada kroz aktivnosti koje podstiču sticanje novih znanja, veština, kontakata, iskustva, kao i kroz sve druge aktivnosti koje na inovativan i kvalitetan način mogu da doprinesu unapređenju položaja mladih na tržištu
Konkurs je usmeren na lokalne inicijative i probleme sa kojima se mladi susreću u svom neposrednom okruženju. Prilikom razmatranja predloga posebno će se vrednovati uticaj koji projekat ima na ciljnu grupu mladih i kvalitet predloženih aktivnosti. Dodatno, vrednovaće se inovativnost predloženih aktivnosti i njihova atraktivnost za uključivanje mladih kao korisnika projekta.

Svi predlozi biće ocenjeni od strane žirija koji čine predstavnici kompanija članica Foruma za odgovorno Oni predlozi koji uđu u uži izbor imaće prilike da se predstave žiriju na događaju polovinom maja 2019. godine, nakon čega će biti proglašen odabran projekat za podršku. Dodeljena sredstva od 100.000 dinara namenjena su realizaciji projekta.

Predviđeni period za realizaciju aktivnosti je maj – Sve aktivnosti projekta moraju biti realizovane do kraja novembra 2019. godine.

Predlozi se dostavljaju elektronskim putem do aprila na adresu: kancelarija@odgovorno poslovanje.rs sa naznakom - Prijava na konkurs_Bolji biznis za bolje društvo.
Forum za odgovorno poslovanje promovisaće aktivnosti pobedničkog projekta i redovno objavljivati informacije na sajtu: odgovornoposlovanje.rs i društvenim mrežama.

Važni rokovi:
01. 04. Rok za podnošenje predloga projekta
15. 05. Rok za objavljivanje odluke o dobitnicima
30. 11. Rok za realizaciju aktivnosti na podržanom projektu

Smernice za podnošenje predloga projekta:
Predlog projekta podnosi se u slobodnoj formi, uz obavezno navođenje osnovnih podataka o podnosiocu projekta. Obavezni elementi predloga projekta su i predlog budžeta (po stavkama) i okvirni vremenski period za realizaciju svih predviđenih aktivnosti.

Podnosioci su slobodni da izaberu formu u kojoj žele da predstave svoj predlog projekta (word, ptt, excel,...) uz ograničenje da maksimalna veličina svih dostavljenih fajlova ne prelazi 10 mb.

U predlogu projekta potrebno je da predstavite šta je problem koji ste uočili, kako predlažete njegovo rešavanje, kako ćete uključiti svoje vršnjake, koliko njih, šta su glavne aktivnosti i šta će biti najveća korist za mlade koji se uključe u realizaciju projekta, te kako ćete meriti i pratiti efekte vašeg projekta.

Za sve zainteresovane, Forum za odgovorno poslovanje i Coca-Cola HBC Srbija održaće info dan, gde se možete detaljnije informisati o konkursu i postaviti sva pitanja.

Za dodatne informacije i pitanja budite slobodni da nas kontaktirate putem maila: kancelarija@odgovorno poslovanje.rs ili pozivom na telefon: +381 (0)11 2659 700.

Za više informacija posetite http://odgovornoposlovanje.rs/vesti/fop/konkurs-za-podrsku-najboljem-omladinskom-projektu

Kragujevac je bio domaćin PRVENSTVA DRŽAVE za poletarce, pionire i nade u karateu pretposlednjeg martovskog vikenda

U organizaciji KARATE FEDERACIJE SRBIJE po pravilima WKF, državno prvenstvo je trajalo dva dana. U subotu 23. marta u Sportskoj hali ”Jezero” nastupili su najpre najbolji katasi u državi, plasirani sa medaljama iz svojih regiona.

Sutradan, u nedelju 24. marta svoje umeće pokazali su i sportisti u borbama, koji su stekli pravo nastupa kvalifikacijama u svojim regijama.

REZULTATI - KK Ravangrad Sombor:

BORBE:

1. Irina Sabljić pionirka -37 kg. srebrna medalja

KATE:

1. Tamara Vučković nada, srebrna medalja

2. Petar Rukavina nada, bronzana medalja

3. Kornelija Krušković nada, bronzana medalja

4. Lea Rica poletarka, bronzana medalja

Ravangrađani su bili veoma zapaženi u Sportskoj hali Jezero. Trener Slavko Vuković je prezadovoljan uspehom svojih sportista.

Izvor: Novi Radio Sombor

Filip Krajinović plasirao se u treće kolo Mastersa u Majamiju pobedom protiv Stena Vavrinke nakon više od dva i po sata borbe i tri odigrana seta.

Krajinovića su u drugom setu mučili žuljevi, Vavrinka je na početku trećeg seta prekinuo Srbinov servis gem zbog bolova u skočnom zglobu, ali borba je u ovom meču trajala duže do dva i po sata i ceo meč satao je u taj brejk trećeg seta.

.Bolje je taj brejk otvorio Vavrinka, ali vratio se Krajinović u igru i na kraju slavio sa 5:7, 6:2, 7:6 nakon što je iskoristio prvu meč loptu.

Velika borba vođena je u prvom setu. Vavrinka je ipak bio taj koji je prvi došao do brejka, ali je Krajinović već u narednom gemu pri vođstvu Švajcarca 3:1 imao dve prilike da odmah vrati brejk, ali mu to nije pošlo za rukom i Vavrinka je došao do 4:1.

Ipak, Krajinović se nije predao i nakon tri spašene brejk lopte, uzvratio je brejkom u sedmom gemu došavši do 4:3.

Vavrinka je rešio prvi set novim brejkom, ovoga puta kada je bilo najvažnije - u 12. gemu za 7:5.

Drugi set je počeo lagano osvojenim gemom za Vavrinku, mukama za Filipa u drugom gemu i onda brejkom sa nulom za srpskog tenisera.

Ako smo očekivali da Vavrinka bude bolji u drugom setu, to se nije dogodilo. Izgledao je indisponirano, ali je i Krajinović imao svoje probleme sa žuljevima pa je tražio medicinsku pomoć pri vođstvu 3:2.

Prijala je pauza i saniranje žuljeva Krajinoviću pa je sa tri vezana gema, uz novi brejk završio posao u drugom setu rezultatom 6:2.

Osvojio je Vavrinka uz muku prvi gem trećeg seta, ali je prekinuo igru usred Krajinovićevog servis gema zbog povrede skočnog zgloba.

Nakon intervencije je Vavrinka nastavio meč, a Krajinović je uspešno završio svoj prvi servis gem što je na drugoj strani učinio i Vavrinka.

Znao je Krajinović šta treba da radi u nastavku, ali ni Vavrinka nije odustajao i koristio je sitne padove koncentracije srpskog tenisera i Vavrinka je do brejka došao spektakularnim poenom, tako što je na kraju na mreži poslao jaku lopticu pravo u Krajinovića koji se srećom nije povredio pri padu do koga je došlo kako bi izbegao da ga loptica udari u lice.

U nastavku dve greške iz forhenda pravi Vavrinka, a Krajinović vraća brejk za 3:2 u trećem setu.

Krajinović je imao dve brejk prilike da povede sa 4:3, ali je napravio dve greške i dozvolio Vavrinki da se vrati u ovaj gem i on dođe do vođstva.

Borila su se dva tenisera do samog kraja, igralo se gem za gem, u desetom gemu je Vavrinka na Krajinovićev servis došao do 30:30, pa i do 40:40 ali je na kraju Srbin uspeo da izjednači na 5:5. U narednom gemu je Krajinović greškomprotraćio brejk priliku i još jednom je bio u situaciji da servira za opstanak u meču.

Nakon dva i po sata postalo je jasno da će ceo ovaj meč stati u taj brejk trećeg seta, a a nakon što je bolje taj brejk otvorio Vavrnika, Krajinović je bio taj koji se na kraju radovao.

U narednom kolu Krajinović će se sastati sa boljim iz duela Albota i Federera.

Izvor: N1

Glumački ansambl Narodnog pozorišta Sombor izrazio je protivljenje predlogu gradskih vlasti da za upravnika tog teatra bude imenovana glumica Vesna Paštrović i apelovao na nadležne da preispitaju tu odluku.

Prema navodima glumačkog ansambla somborskog teatra, i njih i širu teatarsku javnost veoma je iznenadila odluka Grada Sombora, kao osnivača te pozorišne kuće, da Vesna Paštrović bude imenovana za upravnika na narednoj sednici Skupštine grada Sombora, koja je zakazana za 25. mart.

“Iznenađenje je bilo vrlo neprijatno iz najmanje dva razloga. Odluka je doneta bez ikakvih konsultacija sa relevantnim ljudima iz kuće, onima sa kojima sutra direktor treba da sarađuje. Takođe, dosadašnje kvalifikacije i kredbilitet uvažene Vesne Paštrović ni najmanje je ne preporučuju za tu odgovornu i zahtevnu dužnost. Naprotiv! Dobro pozorište jeste i mesto eksperimenata, ali u dobrom pozorištu se jako dobro zna šta znači pogrešna podela, i koliko su i na kratke i na duge staze pogubne njene posledice”, naveo je glumački ansambl somborskog teatra u saopštenju.

Podsećajući da se Narodno pozorište Sombor svojim radom i ostvarenjima etabliralo kao jedno od najboljih u državi, te da je velike uspehe imalo i izvan granica, glumci tog teatra istakli su u saopštenju da iskustvo govori, kao i dramska literatura, da “onaj u čijim je rukama i nož i kolač (u ovom slučaju gradska vlast) ima svoje aršine i malo ili ni malo ne haje ni za logiku, ni za pravdu i nepravdu, ni za kvalitet, ni za suštinski interes toga o čemu odlučuje”.

Uprkos tome, glumački ansambl naveo je da se odlučio na obraćanje javnosti saopštenjem, između ostalog i zato da bi ostao trag da su odgovorno stali da sačuvaju i odbrane teatar koji su gradili duboko se oslanjajući na najbolje što su sazdali oni pre njih.

Navodeći i da “najljubaznije mole” gradske vlasti da još jednom preispitaju svoju odluku, glumački ansambl NP Sombor dodao je u saopštenju da je odlučio da se obrati javnosti i da bi – koliko je moguće – predupredio onu “kancerogenu situaciju koja nastaje u kući kad na njeno čelo dođe neadekvatan i neprihvaćen prvi čovek, usled čega nastaju podele za i protiv inicirane strahovima od onog za egzistenciju pa na dalje”.

“Ukratko, situacija u kojoj ono najgore lako isplivava iz ljudi i u kojoj je prva žrtva umetnost sama. Narodno pozorište Sombor nikada nije bilo samo posao, ono je bilo i ostalo život svih nas koji smo bili i ostali i radom i bićem vezanim za njega, te otuda, između ostalog, i pravo i obaveza da o njemu istinski brinemo. I po potrebi na glas razmišljamo”, naveo je glumački ansambl Narodnog pozorišta Sombor.

Na čelu somborskog teatra od 2014. godine je glumac Mihajlo Nestorović, koji je rođen 1966. godine u Požarevcu, a završio je glumu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Branka Pleše. Član je ansambla Narodnog pozorišta Sombor od 2001. godine.

Za sednicu Skupštine grada Sombora, zakazanu za 25. mart, predložen je dnevni red od osam tačaka, a poslednja se odnosi na imenovanja i izbore.

Izvor: Danas.rs

Ministar za zaštitu životne sredine Srbije Goran Trivan najavio je da će uskoro biti zabranjen uvoz starih automobila sa motorom „evro 3“ standarda.

„Time bitno utičemo na kvalitet životne sredine u kojoj živimo. Ja sigurno neću odustati od ovoga da se zabrani uvoz najstarijih vozila sa ‘evro 3’ motorom“, rekao je Trivan za TV Prva, prenosi Srna.

On je naveo da se može videti, ako se analiziraju podaci za svaku godinu, da od ukupnog broja polovnih vozila koja se uvezu, više od 50 odsto budu najstarija vozila, starosti više od 11 godina, i da su uglavnom u „evro 3“ kategoriji i sa dizel motorom.

„Mora ozbiljno da se pogleda statistika. I nećemo da odustanemo od toga da nađemo rešenje za ta vozila koja najviše zagađuju“, dodao je Trivan.

Na pitanje šta će biti s takvim vozilima koja se već voze na ulicama u Srbiji, Trivan je rekao da korišćenje tih vozila ne može da se zabrani.

„Ali možemo pri registraciji pojačati ono što već postoji – kontrole. Kada budemo u mogućnosti da merimo količinu izduvnih gasova koji su štetni, onda više nije bitno da li ste uvezli vozilo od 20 godina“, naveo je Trivan.

Na pitanje zašto se to onda sada ne radi, on je rekao da nema tehničkih mogućnosti.

Trivan je ranije izjavio da njegovo ministarstvo i vlada uveliko razmatraju mogućnost da od početka naredne godine bude zabranjen uvoz automobila sa najlošijim motorima – „evro 3“ i „evro 4“, kao i automobila starijih od 10 godina.

Izvor: Danas

Napravite malo drugačije jelo za svoje ukućane. I oni i vi ćete biti oduševljeni kakav ukus ovaj gulaš ima.

Potrebno je:

300 g bukovača
300 g šampinjona
300 g junetine
1 crni luk
2 šargarepe
500 ml piva
3 kašike brašna
1 kašičica soli
na vrh kašičice bibera
2 lovorova lista
malo šećera
1 kašika vegete
6 kašika ulja
malo peršuna

Priprema

U veću šerpu naspite 3 kašike ulja i stavite da se zagreje. Oljuštite luk, sitno ga isecite i stavite kratko da se prži na ulju. Dodajte luku šargarepu koju ste očistili i isekli na kolutove. Pospite sve sa vrlo malo šećera, i uz neprestano mešanje pržite samo da postane staklasto.

Gotovo povrće izvadite, dodajte preostalo ulje i kratko pržite meso koje ste prethodno isekli na kocke i uvaljali u smesu od jedne kašike brašna malo soli i bibera. Kada je meso porumenelo pospite ga sa preostalim brašnom pa naspite pola litre piva i sve dobro promešajte da se lepo sjedini i da nema grudvica.

U šerpu vratite luk i šargarepu, dodajte lovorov list, vegetu i peršun, pa naspite oko litru vode. Dobro sve promešajte i na laganoj vatri kuvajte oko 2 sata dok meso skroz ne omekani. Ako je potrebno povremeno podlite sa malo vode.

Kad se meso skuvalo dodajte na krupno isečene pečurke i još malo začina po ukusu (so, biber, peršun, vegeta, ljuta paprika)sve krčkajte 20 min i poslužite Irski gulaš sa prilogom po želji. Odlično ide sa pire krompirom, testeninom…

Izvor: erecepti.com

Izložba fotografija autora Bojana Đurišića, pod nazivom "Priče iz radionice" biće otvorena 26. marta u Maloj galeriji Kulturnog centra "Laza Kostić" Sombor sa početkom u 19 časova. Postavka će biti aktuelna do 12. aprila.

"Prizori ispred Vas nastali su slučajno, istiniti su i do sada verovatno više ne postoje. Možda, i samo slučajno saznamo kako su i zašto nastali. Snimio sam ih u radionicama i u okruženjima gde se nešto radi ili se radilo. Najčešće su to neka prljava mesta ni nalik onima u kojima će ove fotografije živeti. Sebi ovde pripisujem radoznalost, sve ostalo je dokumentarizam, entropija i estetika. Ove fotografije su nastajale dugo, temeljno i slučajno. Cilj mi je da sačuvam ove prolazne prizore i obogatim neke prostore kojima je potrebno malo 'prljavštine'", kazao je autor o izložbi.

Bojan Đurišić je rođen u Somboru 1979. godine. Pronašao je sebe u multimedijalnim umetničkim praksama i posvećen je istim skoro dve decenije.

Kaže da kratke misli i priče beleži klasičnim fotoaparatom, a one kompleksnije filmskom kamerom. Biografija mu je obeležena poslovima filmskog radnika, fotografa i autora. Danas živi u Novom Sadu.

Izvor: RTV

Saša Lalić po profesiji mašinovođa motociklom je obišao Jordan, Moldaviju, Saudijsku Arabiju, a uz ta putovanja, rodila se i ljubav prema fotografiji. Danas, njegove fotografije krase naslovnice knjiga u Francuskoj, dobijaju nagrade u Londonu, a on i dalje živi u Somboru i vozi lokomotivu.

Vozovi. To je Sašin posao, jer po zanimanju je mašinovođa. Ali vreme na točkovima Saša Lalić provodi i kada nije na poslu, jer putovanjima motociklom posvećuje slobodno vreme.

Oko 100.000 kilometara prešao je motorima, a ona najizazovnija putovanja su Sirija, Jordan, Turska.

"Motorom ja svakako biram puteve kojima niko ne ide, ili se ređe ide. Izbegavam auto puteve i samim tim upoznajem ljude koji nisu tu da mi prodaju nešto, nisu neki trgovci, već obični ljudi koje srećem“, kaže Saša Lalić.

A ti susreti ne samo da su zanimljivi već i iznenađujući. Takav je bio susret na putu između Damaska i Palmire. U pustinji.

"Našli smo se na jednoj raskrsnici u sred pustinje. Pokušavao sam čoveku na engleskom da objasnim da nam pokaže put. Ali bez uspeha i na kraju kaže mom saputniku nećemo nikada od njega ništa saznati, čovek čuva ovce odakle bi znao engleski, kad on odgovara –što ne kažete na srpskom, ja znam srpski. Čovek je studirao u Novom Sadu na Poljoprivrednom fakultetu, samo se vratio na selo i odlučio tako da živi", kaže ovaj Somborac.

Saša je prvo počeo da putuje, a onda je poželeo i da svoja putovanja zabeleži - fotoaparatom. Tako je počeo da fotografiše predele, građevine, ljude. Međunarodne nagrade i izložbe dokaz su da zna prepoznati pravi motiv i pravi trenutak za fotografisanje.

"Nekako je to sve počelo sa zalascima sunca i slikanjem cveća, ali sam posle počeo da tražim neki momenat koji je spontan, da ne bi bilo glume. Prošle godine sam osvojio prvo mesto na takmičenju u Njižnjem Novgorodu pa su mi tamo izložene fotografije. Možda je najznačajnije što sam ušao među prvih 50 na Sony World Photogpaphy Award takmičenju u kategoriji ulične fotografije i fotografija mi je izložena u Sommerset House u Londonu", kaže Saša.

Sašine fotografije su na naslovnim stranama knjiga štampanim u Francuskoj i Nemačkoj, ali i na naslovnoj strani turističkog vodiča Crne Gore. Fotografija i putovanje biće još.

"Imam neki plan da, pre nego što dovedu demokratiju u Iran odem tamo motorom, da odem u Kazahstan, Uzbekistan, Turkmenistan i tako neke zemlje gde bi voleo da vidim dok ne dođe i kod njih globalizacija", kaže na kraju razgovora.

Pred Sašom Lalićem je još mnogo izazova, ali njegov motor i fotoaparat spremni su.

Izvor: RTV

U Doroslovu je 22. marta održana prezentacija novog projekta „Holo“ kompanije. Predstavljena je farma svinja sa reproduktivnim centrom za dobijanje prasadi koja imaju najbolji genetski potencijal u Evropi.

Direktor „Holo“ kompanije Ronald Holo rekao je da je ovo najmodernija i najbolja farma u Evropi i zahvalio se Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i fondaciji „Prosperitat“ koje su prepoznale potencijal ovog projekta i podržale ga.

„Velika čast za grad Sombor predstavlja jedna ovakva farma koja za cilj ima povećanje kvaliteta i kvantiteta stočarske proizvodnje, kako na lokalnom, tako i na globalnom nivou“ izjavio je ovom prilikom zamenik gradonačelnice Sombora Antonio Ratković i dodao da je vrlo značajno i to što je ova farma izgrađena po poslednjim tehnološkim dostignućima koja svode zagađenje životne sredine na minimum.

Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Željko Radošević je istakao da u Srbiji trenutno ima oko četiri miliona svinja, a da su kapaciteti višestruko veći i da je potreban vrhunski genetski potencijal u ovoj oblasti što svakako ispunjava novootvoreni reproduktivni centar kompanije „Holo“.

Prisutnima se obratio i ambasador Holandije u Srbiji Henk van den Dul naglasivši da modernizacija sektora stočarstva doprinosi poboljšanju bezbednosti hrane što je ustvari jedan od segmenata evropskih integracija.

Vrednost investicije u protekle četiri godine bila je oko 4,2 miliona evra, a u narednoj godini kompanija će uložiti još oko milion evra. Ministarstvo poljoprivrede je od 221 pristigla projekta za zakup državnog poljoprivrednog zemljišta odobrilo samo desetak, među kojima je i „Holo“ kompaniji kojoj je odobren zakup 402 hektara zemljišta.

Težnja grada Sombora odnosno JKP Vodokanal da zdrava, pijaća voda dođe do svih sela započela je izgradnjom nove i rekonstrukcijom stare fabrike vode, a nastavlja se postavljanjem cevovoda, dovodnika i izgradnjom buster stanica.

Tri puta nedeljno u Doroslovo stiže cisterna sa čistom pijaćom vodom jer je ovo selo jedno od devet sela u somborskoj opštini gde je u uzorcima vode pronađen visok sadržaj arsena i voda je zabranjena za piće.

"Mi u domaćinstvu za piće koristimo kupovnu vodu s tim da u mesnoj zajednici postoji cisterna kojom se snabdevaju ljudi", ispričao je Nenad Belić.

"Analiza je pokazala da imamo puno arsena, nekada i fekalija. Mi kući koristimo kupovnu vodu a opština je obezbedila preko mesne zajednice cisternu sa pitkom vodom", ističe Ronald Holo.

"Doroslovačku vodu koristim samo za tuširanje, inače ne pijemo je ni deca ni ja, žuta je i ima taloga, kupujem flaširanu" dodaje Nataša Gubatov Milić.

"U toku ove godine biće igrađena nova vodovodna mreža u Doroslovu što je neophodno, pošto u Doroslovu nije postojao jedinstven sistem jednog bunara ili jedinstven sistem cevovoda koji snabdeva celo selo, tako da će ova rekonstrukcija omogućiti da se, nakon izgradnje buster stanice, priključi i Doroslovo", objasnila je Jasmina Bobić, direktorica JKP "Vodokal" u Somboru.

Somborska sela Kljajićevo i Čonoplja od prošle godine su priključeni na gradski vodovod a zdrava, pijaća voda, završetkom radova na buster stanici, stiže i do Svetozara Miletića. Kada će preostala somborska sela imati zdravu pijaću vodu, teško je reći jer sve do sada urađeno od rekonstrukcije fabrike vode, izgradnje dovodnika i buster stanica finansirano je iz kredita KFV banke, donacija Nemačke i učešća pokrajina.

"Tu je Vodokanal iscrpeo svoje mogućnosti kreditiranja i kreditnog zaduživanja tako da mi nismo u mogućnosti da neki novi kredit uzmemo dok ne otplatimo postojeće".

Direktorica Bobić ističe da je važno to što Vodokanal ima spremu dokumentaciju za izgradnju dovodnika i buster stanica kako bi mogli, osim kod pokrajinskih fondova, konkurisati i kod stranih ambasada, evropskih fondova.

Izvor: RTV

Radnici koji rade sezonske poslove u poljoprivredi ubuduće će tako radeći imati i radni staž, zdravstvenu zaštitu u slučaju povrede na radu, a zbog angažovanja na takvim poslovima neće ostati bez socijalne pomoći ili novčane naknade Nacionalne službe za zapošljavanje. ...
To su neke od novina koje je su uvedene novim Zakonom o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima.

Okopavanje, berba, orezivanje i druge sezonske poslove u poljoprivredi ubuduće će moći da rade samo oni sezonci koji su prijavljeni. Ta obaveza uvedena je početkom ove godine, a obavezu prijavljivanja imaju pravna lica, preduzetnici i fizička lica koja angažuju sezonce. Ali pred početak sezone radova u poljoprivredi onima kojima su potrebni sezonci mnogo toga nije jasno.

"Kako će se ugovarati rad sa sezoncima, kako će se birati ti sezonci, kako će se rešavati obračun njihovih primanja, kakav će biti finansijski efekat i ko brine o bezbednosti i zaštiti na radu", kaže Dragica Bulat, iz Agribiznis partnera, iz Sombora.

Agencije koje angažuju radnike u poljoprivredi na privremenim i povremenim poslovima mogle bi zbog novog zakona ostati bez tog posla. Od toga strahuju u agencijama.

"Sama poljoprivredna preduzeća moći će sada da angažuju sezonce po povoljnijim uslovima, jer će za njih plaćati niže doprinose nego kada ih mi angažujemo za rad na privremenim i povremenim poslovima. Moći će da angažuju i lica koja primaju socijalnu pomoć, jer im socijalna pomoć neće biti ukunuta. Kada ih mi angažujemo nemaju pravo da nastave primati socijalnu pomoć", navodi Svetlana Lukić, iz Agencije Agrohem Bačka trgovina, iz Sombora.

U Poreskoj upravi kažu da je novi način angažovanja sezonskih radnika u poljoprivredi povoljniji i za sezonce i za poslodavce.

"Za sezonske radnike jer im se vrši uplata doprinosa i penzijsko i za socijalno– invalidsko osiguranje za slučaj povrede na radu, a za poslodavce jer je smanjen iznos poreskih obaveza. Poslodavci su i u prethodnom periodu imali obavezu plaćanja poreza i diprinosa, ali je to bilo više nego što je propisano po ovom zakonu", priča Dragan Agatunović, iz Poreske uprave Srbije.

Sezonskim radnicima u poljoprivredi teći će radni staž u vreme dok su angažovani. Tako da će sa 15 godina staža na sezonskim poslovima imati uslov za ostvarivanje prava na penziju.

Minimalna cena rada po satu ne može biti manja od 155 dinara i 30 para, a maksimalna nije ograničena. Bez obzira koliko dnevno isplaćivao radniku poslodavac će dnevno platiti 303 dinara za poreze i doprinose.

Ono što će biti problem je mogućnost da poslodavac u kalendarskoj godini sezonce u poljoprivredi može da angažuju samo 180 radnih dana, a za većinu njih poslovi za koje su potrebni sezonci traju mnogo duže. Agatunović kaže da je rešenje za to angažovanje radnika na drugi način, kao što je ugovor o radu na određeno ili neodređeno vreme.

Sezonci poslove mogu da rade svih 365 dana u godini, ali kod jednog poslodavca najduže 120 radnih dana.

Prijava sezonskih radnika je jednostavna, kako kažu u Poreskoj upravi i radi se elektronski putem portala www.sezonskiradnici.gov.rs

Trenutno je u tom sistemu prijavljeno 2.400 radnika.

Prijava se može izvršiti svaki dan do 10 sati ili od 13 do 15 sati za popodnevnu i noćnu smenu. Radnici se mogu prijavljivati na po jedan dan ili na duži vremenski period.

Inače procene su da u Srbiji godišnje na sezonskim poslovima u poljoprivredi radi između 60 i 80.000 radnika. Većina ih je do sada radila na "crno".

Izvor: RTV

Stipan Miloš (69) iz Sonte kraj Apatina poginuo je juče u svom dvorištu nakon što mu je prijatelj traktorom prignječio glavu.

Nesrećni muškarac je na dan pogibije pozvao prijatelja Đuru Oršoša (57) iz Sonte da svojim traktorom, uz pomoć sajle, povuku njegov traktor kako bi upalio.

Navodeći ga da krene u rikverc kako bi zakačio sajlu za šlepanje, Stipan se u trenu našao između dva vozila, a njegova glava među točkovima oba traktora. Prizor je bio stravičan, a pomoći nije bilo.

Iako su lekari dali sve od sebe, ubrzo je zbog teških ozleda glave preminuo u vozilu Hitne pomoći na putu do apatinskog Doma zdravlja.

Prema rečima meštana, Miloš i Oršoš su planirali taj dan da provedu u šumi na izvlačenju drva za ogrev.

Policija je obavila uviđaj a telo nastradalog je poslato na obdukciju na Institut za sudsku Medicinu u Novi Sad.

Izvor: Radio Dunav

Da su se realizovale sve megalomanske investicije koje su vlasti u Srbiji najavljivali prethodnih decenija Srbija bi danas bila zemlja sa manjkom radne snage, dvostruko većim stopama rasta i izvoza, zemlja sreće i blagostanja, piše NIN.

Nedeljnik je u novom broju podsetio na nerealizovane najavljivane investicije, kao što je fabrika čipova za avioindustriju arapske kompanije Mubadala i ulaganja arapskih investitora od milijardu evra.

Neizvestan je i dolazak nemačke kompanije Tenis sa kojom je 2015. godine potpisan Memorandum o razumevanju za uzgoj tri milion tovnih svinja godišnje u Srbiji. Taj investitor još nije odlučio da li će u Srbiji da počinje biznis.

"I nemački Mercedes je dolazio u Srbiju uvek kada je političarima bio potreban dovoljno jak investicioni predizborni adut", naveo je NIN.

Po pisanju tog nedeljnika, prošlonedeljna radikalizacija građanskih protesta u Beogradu poslužiće predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću kao alibi za eventualni nedolazak nemačkog Folksvagena u Srbiju.

"Tako je bilo i kada je svojevremeno, 2012. godine, tadašnja vlast predvođena Borisom Tadićem i Demokratskom strankom uoči izbora mesecima najavljivala dolazak italijanskog Danijelija, koji je u Šapcu trebalo da investira pola milijarde ervra u pogon za proizvodnju opreme za industriju gvožđa i čelika, a nakon što je investitor odustao za krivca je proglašena pobeda Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima te godine", podsetio je NIN.

Izvor:N1

Odličan predlog za večeru za celu porodicu.

Sastojci:

400 g praziluka
150 g slanine
100 g spanaća
500 g sremskog sira
so
biber

Priprema:

1. Praziluk iseckati na tanke kolutiće, spanać na trake, a slaninu na kockice. Slaninu propržiti dok ne porumeni.

2. Rešetkom izvaditi komadiće slanine, a na istopljenoj masnoći prodinstati praziluk. Posoliti po ukusu, a kad praziluk omekša, dodati spanać i dinstati još par minuta. Skinuti sa vatre i umešati prženu slaninu.

3. Dodajte i malo bibera po ukusu, pa ohladite. Dok se hladi, ispecite palačinke. Ohlađeno pomešajte sa sirom, pa filujte palačinke.

Napomena: Od ove smese ćete imati fila za 15­-20 palačinki, u zavisnosti od debljine nanošenja fila.

Izvor: Opusteno

Na Sajmu zapošljavanja koji je zakazan za 29. mart u Sportskom centru "Soko" u Somboru, do sada je svoje prisustvo prijavilo 30 poslodavaca.

U ponudi je veliki broj slobodnih radnih mesta, a ponuda je zaista raznovrsna. Poslovi se nude u proizvodnim, ugostiteljskim, uslužnim, poljoprivrednim delatnostima i drugo.

Tražioci zaposlenja imaće priliku da se predstave poslodavcima i da konkurišu na pozicije radnika u proizvodnji ambalaže, operatera u kontroli kvaliteta, mesara, pekara, obućara, šivača, bravara, kranista, zavarivača, glodača, farbara, prodavaca, konobara, kuvara, frizera, električara, tapetara, gerontodomaćica, ličnih pratioca, viljuškarista, vozača poljoprivrednih mašina, operatera na mašini za sortiranje, računovođa, tehnologa, veterinarskih tehničara, poljoprivrednih tehničara, terenskih komercijalista i mnogih drugih.

Poslodavci koji imaju potrebu za novim kadrovima još uvek mogu prijaviti svoje učešće na Sajmu zapošljavanja i iskoristiti ovu priliku da obave razgovor i preuzmu prijave od velikog broja tražioca posla.

Posetioci sajma koji će ovu priliku iskoristiti da bi dobili posao pre dolaska na sajam treba da se jave u najbližu organizacionu jedinicu Nacionalne službe za zapošljavanje i da preuzmu uput za sajam. Sa sobom obavezno treba da ponesu nekoliko primeraka odštampanih radnih biografija.

Izvor: nasemesto.rs

Somborska Muzička škola "Petar Konjović" bila je domaćin Festivala mladih tamburaša Vojvodine koji u osnovnoj i srednjoj školi izučavaju ovaj tradicionalni instrument.

Preko 70 mladih tamburaša - solista, članova kamernih sastava i tamburaških orkestara iz desetak vojvođanskih gradova u kojima se izučava tambura, kvalitetnim zvukom i sjajnim izvođenjem kompozicija, još jednom je dokazalo da je tambura više od tradicionalnog instrumenta.

Želju za sviranjem tambure Marko Ivanović iz Sombora je pokazao još u detinjstvu.

"Sviram tamburu već devetu godinu, drugi sam razred srednje škole. Spremanje za takmičenje je teško ali kada to volite, nema prepreke", kaže Marko.

Puno mi znači ovaj nastup na vojvođanskom takmičenju, osvojila sam prvu nagradu u svojoj kategoriji. To znači višesatno vežbanje svaki dan i za buduća takmičenja", ispričala je Magdalena Temunović iz Muzičke škole iz Subotice.

"Doživljaj prave klasične muzike, pogotovo barokni deo, Vivaldi, Bah, ali i neka modernija muzika, romantizam i muzika dvadesetog veka – sve je to moguće proizvesti na tamburi", naglasio je Damir Branković, učenik 3. razreda Srednje muzičke škole u Pančevu.

Ideja vodilja aktiva nastavnika da tambura dobije svoje zasluženo mesto i popularnost kod mladi, kako pokazuju festivali, rezultirala je sve većim brojem polaznika tambure i kvalitetnim tamburaškim zvukom.

"U odnosu na pre četrdesetak godina kada sam ja počinjao, može se reći da je ovo jedan značajan pomak na bolje. Svake godine se primeti da su đaci bolji I bolji. Ulaže se i puno rada al se primeti da su đaci napredovali", istakao je član žirija Đura Parčetić, nastavnik tambure u Somboru.

"Mene oduševljava entuzijazam ove mlade dece, momaka i devojaka, koji u savremenom dobu, eri elektronskih medija i svega što ih okuržuje nalaze volje, vremena i entuzijazma da posvete vreme tamburi, vežbanju i negovanju naše narodne tradicije", naglasila je Dušica Ševo, profesor tambure MŠ "Petar Konjović" Bečej i članica žirija.

"Jedna vrlo talentovana generacija sa kojom ja radim, koji su prošli veliki broj takmičenja republičkih i školskih gde su osvajali prve nagrade, e eto to je sada tajna uspeha, ali u svakom slučaju, podvlačim, dodatni rad na koji su sam pristao i ja i deca sa kojom radim", kaže Mihajlo Jovanić, profesor tambure , iz Pančeva.

"Vidi se tačno po detetu kad ono stane na pozornicu, da zdušno svira, daje svoje emocije, što mi kad ocenjujemo, najviše i ocenjujemo. Prst može da sklizne, ton može da se pogreši ali srce i emocija ne mogu", dodaje Mira Temunović, profesor tambure iz Subotice.

Sa završetkom srednje muzičke škole, izučavanje tambure u Srbije se završava tako da su zainteresovani studenti i dalje u prilici da nastavak školovanje potraže u zemljama regiona, najčešće pohađajući akademske studije na tamburi u Zagrebu ili Osijeku.

Izvor: RTV

Narodno pozorište Sombor 25. marta gostuje na sceni "Raša Plaović" Narodnog pozorišta u Beogradu sa dramom Nikolaja Erdmana "Samoubica" u režiji Milana Neškovića.
Komad je dramatizovala Maja Todorović, kompozitor je Irena Popović Dragović, scenograf Vesna Popović, a kostimograf Biljana Grgur.

"Iako je nastala 1928. godine, drama Samoubica na momente zvuči toliko savremeno, da je čak i strašno što posle 90 godina imamo iste probleme, strahove i nade", kaže dramaturškinja Todorović.

Ona konstatuje da su nezaposlenost, depresija, odsustvo empatije i egoističnost samo neke od stvari koje se nisu promenile od te 1928. do danas.

"Ali promenile su se okolnosti u pozorištu. Dok je izvođenje ove drame krajem 20-ih i početkom 30-ih bilo zabranjivano, jer su razni Staljinovi saradnici smatrali da je opasna po tadašnju vlast (iako je kritika upakovana u komediju), danas ceo politički nivo ove drame deluje potpuno bezazleno. Ne samo zato što se promenilo političko uređenje, nego i zato što su se u međuvremenu u pozorištu desile mnogo veće i oštrije kritike vlasti kroz sve moguće žanrove i stilove, a i pozorište je odavno prestalo da bude pretnja bilo čemu - pogotovo u našem društvu gde pozorišnu publiku čine ljudi koji već vrlo dobro znaju gde i kako žive", smatra Todorović.

Prema njenim rečima, ova drama nudi i drugi, intimni sloj koji je mnogo bliži nama danas i koji nas se i te kako tiče.

"U ovoj adaptaciji ta intimna priča izdvojena je u prvi plan i samim tim broj likova je značajno manji. Ovde je u fokusu priča o čoveku Semjonu koji je ostao bez posla, živi sa ženom Mašom i taštom Serafimom, a Maša je ta koja ih sve izdržava. Njemu je, kako i sam kaže, ideja samoubistva dala smisao životu. Zvuči paradoksalno, ali je zaista tako", objasnila je Todorović.

Njegova tragedija je što, dodaje dramaturškinja, bez obzira na to koliko je bedan i jadan njegov život, on ga obožava i želi da živi.

"U toj igri samoubice on postaje žrtva najrazličitijih lešinara, predstavnika različitih slojeva društva koji pokušavaju da iskoriste njegovo samoubistvo za svoje lične interese, ali, nesvesno on postaje i dželat svoje sopstvene porodice", kaže Maja Todorović.

U podeli su Branislav Jerković, Minja Peković, Ivana V. Jovanović, Srđan Aleksić, Marko Marković, Mihajlo Nestorović, Dragana Šuša, Pero Stojančević i muzičar Marko Janković.

Izvor: RTV

Grad Sombor u saradnji sa Ministarstvom bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku Republike Srbije postavio je savremeno dečije igralište u mesnoj zajednici Gornja Varoš.

Igralište je donacija kabineta ministra bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku, u sklopu mera populacione politike Republike Srbije, u vrednosti oko 1.500.000 dinara.

Mesna zajednica Gornja Varoš je ovom donacijom dobila pravi kutak za uživanje, kako najmlađih somboraca, tako i njihovih roditelja. Sa novim savremenim spravama, u prirodnom ambijentu u urbanoj zoni grada, ovo igralište omogućava mališanima da što kvalitetnije provode slobodno vreme. Kako bi igranje bilo što bezbednije, trenutno se radi na postavljanju video nadzora.

Danas je novoizgrađeno dečije igralište obišao zamenik gradonačelnice Antonio Ratković, koji je ovom prilikom istakao da Grad Sombor ima nameru da i u ostalim mesnim zajednicama obnovi ili postavi nova igrališta za decu.

četvrtak, 21 mart 2019 00:00

Ugovor sa Tenisom pao na sudu

Upravni sud u Novom Sadu ponovo je dao za pravo banatskim poljoprivrednicima, koji vode sporove sa Pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu za raskid ugovora o davanju zemlje u dugoročan zakup.

Ovoga puta pali su ugovori sa Tenisom, za koji je u okolini Zrenjanina bezecovano preko 2.400 hektara najbolje zemlje. Pao je i ugovor sa lokalnom firmom Farmer 023, a nekoliko meseci ranije Upravni sud doneo je istu presudu u slučaju kompanije Food planet, za raskid ugovora o davanju u zakup na 30 godina 900 hektara zemlje. Zbog svega pokrajinski Sekretarijat za poljoprivredu morao je da ratarima plati 1,5 milion dinara.

– Sretni smo jer je presuda u našu korist. Ali je ovo Pirova pobeda, jer je pokrajinski sekretarijat ponovo razmatrao našu žalbu u slučaju firme Food planet i opet doneo odluku kojom nas odbija, a to ćemo da osporimo, pa tako u krug – kaže za Danas Slavko Vukov, iz Saveza udruženja poljoprivrednika Banata.

U ovom udruženju kažu da je Upravni sud potvrdio da u bili u pravu i da ti investitori kojima je data zemlja u dugoročan zakup nisu bili pravi, već fiktivni investitori.

– Oni su pokušavali da pronađu način da dođu u zakup zemlje na period od 30 godina. Smatramo da nikako ne valja davanje zemlje na ovako dugačak period i da su najbolji investitori poljoprivrednici države Srbije. Mi smo ti koji ulažemo u proizvodnju a naša deca, budući poljoprivrednici, najveća su investicija ove države – komentariše presudu Dragan Kleut, predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata.

Iako u presudi stoji da kompanije ne ispunjavaju uslove koje je država propisala da bi mogle da dobiju državno zemljište u zakup na 30 godina, nemaju potrebne reference, prethodno iskustvo u radu sa poljoprivrednim zemljištem, prethodno iskustvo ulaganja u poljoprivredno zemljište, mesta za radovanje poljoprivrednika baš i nema.

– Zemlja koju je na istom konkursu dobila firma Food planet stoji neobrađena. Pokrajinski sekretarijat je doneo novo rešenje kojim se opet daje to isto zemljište Food planetu. Imamo rok do 27. marta da ponovo podnesemo tužbu protiv ove odluke. Mi ćemo to i uraditi. Imamo utisak da neko na silu pokušava da progura neke firme da dobiju državno zemljište u dugoročan zakup – tvrdi Dragan Kleut.

Sem poljoprivrednika, ovakvim odlukama pokrajinske i državne administracije oštećeni su i bivši vlasnici poljoprivrednog zemljišta, koji u restituciji potražuju agrarno zemljište na području Vojvodine. NJima je Ministarstvo poljoprivrede odredilo, odlukom od aprila prošle godine, najlošije parcele koje mogu da dobiju kao obeštećenje jer najbolja zemlja, samo u Zrenjaninu 3.500 hektara, mora investitorima.

Do kraja marta?

Kompanija Tenis trebalo bi do kraja marta da donese odluku da li započinje investiciju u Srbiji, u okviru koje je planirano podizanje više farmi i klanica svinja. Domaća javnost zainteresovana je da sazna šta će biti sa investicijom stoleća.

Izvor: Danas.rs

Somborska bolnica je na svom sajtu objavila oglas za prijem u radni odnos 4 radnika: spremača/spremačice i medicinskih tehničara.

I

Za prijem u radni odnos na ODREĐENO vreme sa punim radnim vremenom DVE (2) MEDICINSKE SESTRE-TEHNIČARA za obavljanje poslova:
1. MEDICINSKE SESTRE/ TEHNIČARA NA INTENZIVNOJ NEZI NIVOA 2 – ODSEKA ZA OPŠTU INTENZIVNU INTERNISTIČKU TERAPIJU na Internom odeljenju, Sektor za internističke grane – DVOJE (2) IZVRŠILACA, zbog povećanog obima posla, a na period od tri (3) meseca.

II

Za prijem u radni odnos na ODREĐENO vreme sa punim radnim vremenom DVOJE (2)POMOĆNIH RADNIKA SA NIŽOM STRUČNOM SPREMOM za obavljanje poslova:

1. SPREMAČA/ SPREMAČICE PROSTORIJA U KOJIMA SE PRUŽAJU ZDRAVSTVENE USLUGE – ODELJENJA ZA FIZIKALNU MEDICINU I REHABILITACIJU u Odseku za održavanje higijene pri Odeljenju za sanitarni nadzor, održavanje higijene i zaštitu životne sredine, Služba za pravne, ekonomsko-finansijske i tehničke poslove, sa mestom rada u Bezdanu – DVOJE (2) IZVRŠILACA, zbog povećanog obima posla, a na period od tri (3) meseca.

Pogledajte ceo oglas

Policija u Somboru uhapsila je dvojicu mladića iz okoline Sombora, A. N. i D. T. koji su osumnjičeni da su u noći između subote i nedelje oštetili 15 nadgrobnih spomenika na Velikom katoličkom groblju u Somboru, saopštila je Policijska uprava Sombor.

- Jedan od mladić, rođen 2000. godine i drugi, rođen 1998. Lišeni su slobode i određeno im je zadržavanje od 48 sati, a potom će u zakonskom roku biti privedeni na saslušanje", navode u policiji. Sa A.N. i D.T. te noći bilo je još tri osobe, ali oni nisu lišeni slobode, jer jer ne postoji osnov sumnje.

Kako se nezvanično saznaje, u ovoj fazi istrage utvrđeno je da ovaj vandalski čin nije nacionalno motivisan.

"Zatečeni smo onim što su vandali uradili. Ovaj čin je apsolutno za svaku osudu. Sigurnosne kamere na groblju snimile su sve počinioce, koje je policija odmah identifikovala i privela ", kaže Goran Nonković, direktor JKP Prostor iz Sombora, preduzeća koje je zaduženo za održavanje groblja na teritoriji Grada Somboru i okolnih mesta.

Na snimcima sigurnosnih kamera, kaže Nonković, vidi se pet osoba, četiri muškarca i jedna ženska osoba, kako skrnave i ruše nadgrobne spomenike.

"Gledam te snimke, jasno vidim njihova lica i to šta su radili te noći. Nosili krstove, nešto radili sa njima, nejasno je tačno šta, a potom su ih lomili. Vidi se i kako ruše nadgrobne spomenike, koji su smaknuti sa osnovnog postolja", kaže Nonković.

Direktor JKP Prostor kaže da još nije utvrđeno kolika je materijalna šteta pričinjena, ali da se čini da je ona manja. Ipak, napominje da je mnogo veći problem samo saznanje da je neko spreman da tako nešto učini.

"Već sutra ćemo vratiti 70 odsto smaknutih nadgrobnih ploča, na kojima nema skoro nikakvih oštećenja. To će obaviti profesionalci, a prethodno ćemo tražiti dozvolu vlasnika grobnih mesta. Vratićemo i one nadgrobne ploče vlasnika, sa kojima trenutno ne možemo da stupimo u kontakt. Vratićemo ih na našu inicijativu, iz najbolje namere", kaže Nonković i napominje da je na preostalih 30 odsto.

Upitan da li Katoličko groblje, koje je pod ingerencijom tog preduzeća, ima fizičko obezbeđenje, Nonković odgovara odrično.

"Nigde u svetu ne postoji fizičko obezbeđenje na bilo kom groblju, pa tako ni kod nas. Zato je ono osigurano sigurnosnim kamerama, koje pokrivaju celu površinu. Zahvaljujući njima, odmah smo uspeli da idetifikujemo počinioce. Takođe, groblje ne zaključavamo, jer na to nemamo zakonsko pravo. Ono mora da bude dostupno u svakom trenutku vlasnicima grobnih mesta", objasnio je Nonković, rekavši da to preduzeće upravlja sa ukupno 37 groblja na treritoriji Sombora i okolnih mesta.

JKP Prostor obavestio je vlasnike o incidentu i upoznao ih sa procedurom za podnošenje odštetnog zahteva u Policijskoj upravi Grada Sombora.

Izvor: Kurir

U Regionalnoj privrednoj komoru u Somboru održana je prolećna 7. Sednica Parlamenta privrednika Zapadnobačkog upravnog okruga.
Važnost intenzivne i kvalitetne komunikacije između Ministarstva privrede, Fonda za razvoj, Razvojne agencije Srbije te regionalnih komora odnosno privrednika osnovni je preduslov u praćenju brzih ekonomskih promena kako bi se održao korak sa regionom i evropskom unijom, istaknuto na parlamentu privrednika Zapadnobačkog okruga.

"Jako je važno da podstaknemo naše privrednike da iskoriste svoje potencijale i mehanizme koje imaju na raspolaganju. Sigurno je da ćemo im posvećivati mnogo više pažnje u budućnosti po regionima te da izgradimo bližu i još bolju saradnju", naglasio je Branimir Stojanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede Republike Srbije.

"Želeli smo da pospešimo direktan kontakt između privrednika i predstavnika Ministarstava da bi mogli dobiti adekvatne odgovore na konkretna pitanja koja ih muče, da razreše brojne dileme i nejasnoće", rekao je Zoran Bulatović, direktor Regionalne privredne komore u Somboru.

Fond za razvoj Republike Srbije, predstavio je privrednicima Zapadnobačkog okruga i određene olakšice odnosno novitete.

"Smanjen je broj dokumentacije prilikom aplikacije privrednika za kredite kod fondova za razvoj, povećali smo broj bespovratnih sredstava, mnogu dokumentaciju koja je bila komplikovana za privrednike u Srbiji da je dostave pa su morali da dolaze do Beograda po razne potvrde. To smo sada izbacili i značajno olakšali sistem odobravanja tih kredita", objasnio je Milan Ljušić, direktor Filijale Beograd Fonda za razvoj Republike Srbije.

Parlamentu privrednika predstavljen je i portal "Danas radim" preko koga je privrednicima omogućeno da na brži način pronađu određene stručne kadrove traženog profila.

Izvor: RTV

Strana 1 od 536

Još vesti iz kategorije...

No result...
Top